Književne novine
"
КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ У ФРАНЦУСКОЈ
_ Према званичном попису постоји данас у Француској пет стотина че-
трдесет и'пет разних, што мањих књижевних награда, Неке од њих, као награда Гонкур или Ренодо или Фемина, познате су широм света и очекују се сваке године са великим, интересовањем. Те награде значе несумњиво јак потстицај за књижевнике и опробано средство за унапређење књижевности, не толико сумом коју дају писцу колико својим утицајем на популарност пишчевог имена и тираж награђене _ књиге. Стога је разумљиво да је борба за те награде сваке године све живља и дискусија око њих често врло оштра. Трка за наградама. осећа се и међу писцима п, још много више, у издавачкој политици великих књижарских предузећа. С обзиром на огроман број књижевних дела који сваке године изађе у Француској и на разноликост интереса, укуса и схватања; мишљења о награђеним и ненаграђеним делима врло су подељена. =: У Због тога је у једном од последњих бројева Тез МомуеПез 1Шетајтев њихов сарадник Андре Јанг изнео занимљиву _ сугестију, као предлог за дискусију. Он предлаже да се установи „Награда награда“, тј; један жири угледних и објективних критичара који би сваке године наградио једно од у тој години изашлих и ненаграђених дела, било да је то дело добило неколико гласова и остало у мањини, било да није уопште запажено ни узето У обзир за награду. Према томе, тај жири био би нека врста признатог суда у додељивању свих награда, а додељена награда нека врста утешне награде за дело које је, из ма којих разлога остало ненаграђено, а заслужује признање, » А. Ланг не предлаже то као одраз неповерења у многобројне жирије који додељују постојеће награде, него само као потребу а коректив и. гаранцију за максимално задовољење правде у развијеном и сложеном систему књижевних награда. Теез МоцуеПег ШЊегајтез отварају
Хискусију о" овом занимљивом пред“
логуг ; + · ИЗ ШТАМПЕ ИЗЛАЗИ СЕДМИ ТОМ „МЕРИМЕОВЕ ПРЕПИСКЕ“
У редакцији Мориса Партирјеа, „највећег међу меримеистима“, ускоро ће изићи из штампе седми том преписке Проспера Меримеа. Прва свеска појавила се у књижарама 1940 године, а од 1947 досад из те кореспонденције, за коју париска критика каже да претставља прави споменик француске литературе, није ништа објављено.
Седми том Меримеове преписке почиње. са Другим царством, а завршава се 1855 годином.
Је
РАФАЕЛОВА МИНИЈАТУРА „.НА.ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ У РИМУ
__ Рафаелова минијатура (20х27 см. на којој је приказан Мојсије у тренутку кад на, Синајској Гори прима десет божјих заповести, изнесена је у Риму ма јавну продају. Њена вредност процењена је на. 50 милиона. лира. Слика је доспела на лицитацију из једне приватне колекције, чији је власник недавно паб 'под стечај.
РОМАН 0 СТРАХОТАМА У ПОПЛАВЉЕНОЈ ХОЛАНДИЈИ
Аутор „Изгубљеног мора“, холандски |
написао је
романсијер Јан де Хартог у коме је
дело „Мали Нојев ковчег“, драма поплављене Холандије дата кроз душевну призму два детета. Де ЖХартогово дело појавило се истовремено у Француској, Холандији, Белтији, Енглеској "и Сједињеним Америчхим Државама, и
ХОЗЕ ФЕРЕР НАГРАЂЕН ШЕКСПИРОВОМ |. СТАТУЕТОМ |
На завршетку осмонедељне драмске сезоне у Њујорк. Ситију одржана је свечаност на којој је претставник У. дружења њујоршких позоришта доделио статуету Виљема Шекспира позоришном глумцу Хозе Фереру. У протеклој сезони Ферер је с великим успехом играо у неколико комада, из-
међу осталог и насловне улоге У „Си- | "рану де Бержераку“, „Ричарду Трећем“
и „Карловој тетки“. Захваљујући овом великом таленту, позоришна кућа Сити Сентр, чији је он члан, дошла је у финансиску ситуацију у каквој се није. налазила још ниједном за десет година свог постојања,
9
што већих |
|
ЗБИВАЊА
ЈИ ВИ ЕЈ ВЕЗА И О УМЕТНИКА
а, са намерним избором = тилшатао
сам вилце на смешто но на ружно. „Еразмо Ротердамски
и фантастичне силе свог доба.
дровање пи доктринарство.
времена. ·
Док сам посматрао замишљено, ојађено и срдачно Еразмово лице, учинило ми се да дух сваког великог сатиричара поред поруге крије 'и горчину. Уосталом, шта би могло бити трагичније од гледања на историју света као на историју смешног Код људи» сам да су Хогарт и Свифт, Гоја и Волтер, Домије и Анатол Франс били већи трагичари од званичних патетичара уметности. "
БАЗЕЛУ сам видео изванредан Њразмов рукопис назван Похвалом глупости,“ са драгоценим ти, као што се то каже, лаком руком расутим , Холбајновим цртежима на маргинама страница. Тад ми се јавила мисао да нема ничег мудријег но певати похвалну песму људској глупости. Ово није само сатира која покушава да оне што се смеју придобије на страну мудрости; овде је хроничар времена, који тражи и формулише, дубље, "понорније' захвата тамне То је сатира на охолост, дрскост, раскалашност, малоумност, празно му“ Али и меланхолично повлађивању нанвној простоти; безазленој глупости, де“ тињастој простосрдачности која има храбрости да изговори мудрост и истину непријатну моћнима свога
Убеђен
Јесам ли у заблуди кад на Пјеровом избразданом
лицу читам трагове-те умне горчине, тихи осмех ре-
зигнације и храбре духовитости.
Властита Ја не може се сакрити нако та људи колико год то могу скривају за маском својих жеља. И тако прерушени, они иду улицама живота; потребан је оштар поглед да би се продрло иза конвенција „и Ако иком Код, нас, то је успело Пјеру, мајстору дешифровања друштвене лажи.
Чудно је његово властито лице, нежно, без 38Иза хијероглифа судбинских удара живота остала је скоро детињска добродушност срдачне За педесет година сатиричарске и уметничке делатности, он је хируршком оштрицом своје Са инстинктом за сме шно, са уметничком културом и политичким осећањем
фасада лица и дела.
штите, наго. хуманости,
оловке сецирао ток времена.
(7 : . ПЛЕНУМ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ У Београду, 28 и 29 јануара, одржа•
ће се Пленум Савеза књижевника Југославије. На пленуму ће се, по-
ред осталог, дискутовати о активно- ·
сти Савеза на пољу културе (о. Савезовом алманаху, о кружним путо-
вањима књижевника, до наградама), 9':::' "предлозима Савеза. књижевника Ју· гославије. за доношење неких закон- ·
ских прописа који се тичу писаца (порез, социјално осигурање), затим
о везама са иностранством. — Поред.
тога Пленум ће такође расправљати о међурепубличкој колаборацији писаца, о пласирању наше књиге у иностранству, и библиотеци Савеза: књижевника и разним проблемима административног карактера.
жх ПЈЕР КРИЖАНИЋ ОДЛИКОВАН
Указом претседника Републике, поводом 50-годишњице уметничког деловања, одликован је Орденом заслуте за народ 1 реда Пјер Крижанић, сликар и карикатуриста.
ЈОШ ЈЕДАН ЛИСТ НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ
У Скопљу је почео да излази лист „Разгледи“. на македонском Овај лист, посвећен питањима културног живота и књижевности, уређује књижевник Владо Малески. „У прва два броја „Разгледи“ су објавили низ написа различитог карактера, од којих нарочиту пажњу привлаче радови . Крсте Црвенковског, димитра Митрева, Борка /Лазеског, Јована Бошткоског, Лилјана Мојсова,.
Тога Ивановског и других. — Лист излази петнаестодневно. х нови КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС У СПЛИТУ
Концем јануара. у Сплиту излази
са „Могућности“ у издању пододбора „Матице хрватске“ а у редакцији Анте Цетинега, Цвита
личића. Мирка Божића, Драгутина Тадијановића, Шиме Вучетића, Анте Цетинеа, Марина Франичевића, Стјепана Туњаче, Круна Пријатеља, Невена Шегвића, Андра Јутронића и Сребка диана, # : ЈЕ
_ У Народном музеју у Београду 0творена је 23 о. М. изложба портрета Павла Ђурковића (1772—1830).
ја, Галерије Матице ерпске, Музеја
шије. Ј 4 _ Изложба ће бити отворена до краја месеца. УУ
ж) ђ
ЧЕТВРТИ КОНЦЕРТ У ПРЕТПЛАТИ
ти, који организује концертна пословница Србије у Дому ЈНА, изведене су композиције старих мајстора 17-ог и 18-ог века: Кавалија, ДУ"ранта, Мартинија, Карсимија, чимароза, Марчела, Скарлатија, Сакинија, Лилија, Страдела, Глука, Баха и ' Жендла. Учествовали су Никола цве-
јић, Радмила Васовић, Душан Попо-
'вић и Богдан Бабић,
МИИМЦ
језику.
први број новог књижевног часопи- |
Фрисковића, Јуре“ . сеРраничевић-Плочара и Живка Је-. Први број доноси прилоге.
ПОРТРЕТИ ПАВЛА ЂУРКОВИЋА
За: + 5 „изложбу је прикупљено 30 радова . који су власништво Народног музе- ·
у Панчеву, породица Карамата и Ба- | јиновић и Музеја српске патријар-
На четвртом концерту у претпла-
апостоли мира,
нашег доба,
Ло ЧЕТ
САВА СЕВЕРОВА У БЕОГРАДУ гПрвакиња љубљанске драме Сава Северова гостовала је 27 о. м. у београдском Народном позоришту. Том
"приликом Северова је тумачила улоту баронице Кастели Глембај у Кр-
лежиној драми „Господа Глембајеви“, ава же
| _МРВО, САМОСТАЛНО.
(72 ВАЛЕТСКО ВЕЧЕ | ИЕ Балет опере Народног казалишта у
Сплиту дао је 15 јануара прво само-
стално балетно вече и то: „Шопе-
ниану“ од Фредерика Шопена, „Сли-
ке с изложбе“ од М. д Мусоргског
ти „Орачи“ од Јакова Готовца под му-
зичким руководством Јакова Волтотолина а у режији и кореографији Анте Боје и Оскара Хармоша. Осим чланова балета опере Народног казалишта у овој успјелој приредби учествовали су и ђаци „Међународне
балетне школе“ из Каштела код Сплита с којом руководе Роје и Хармош.
; х
ПРЕМИЈЕРА МАКЕДОНСКОГ · НАРОДНОГ ТЕАТРА
Македонски народни театер у Скопљу приказао је 21 0. м. своју нову премијеру — „Стаклену менажерију“ од америчког писца Тенеса Вили+јамса. Драму је режирао Илија Милчин. ; · Ман >
је
ЗУНАСЛОВНА СТРАНА“ ; од БЕН ХЕХТА и ЧАРЛСА МАКАРТУРА
У режији '· Предрага Делибаштића,
"Српско народно позориште у Новом
Саду приказало је 22 о, м. своју шесту. драмску премијеру у овој сезони — „Насловну страну“ од савремених америчких писаца Бен Хехта и чарлса Макартура. Нацрте за декор је дао арх. Ђорђе Табаковић, а за
костиме Стана Церај.
ЉУВИЦА СОКИЋ; Акл
ждерство фашизма,
осмех.
ПЈЕР КРИЖАНИЋ: АУТОПОРТРЕ
он је створио галерију чудних фигура којима су се генерације смејале. Кад би се ти ликови из Пјеровог пера сад окупили око њега, било би то аветињско рођенданско друштво. Подмитљива правда, ратоборни лицемерна установа цркве и Па ипак, и поред све оштрине те кампџије, осећа се његова склоност ка добродушном; нишанио је „више на смешно но на ружно“,
Такав таленат је тајанствен дар. вота човек седи над цртаћим блоком, пројицира импровизације свог хумора, своје фантазије и своје мудрости и прича горку, гротескну и смелу историју човека | рочито
0. БИХАЉИ-МЕРИН
ММ
ПРОМОЦИЈЕ У СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА
У Српској академији наука промовисани су 22 0. м. на степен доктора наука инж. Душан Величковић, ванредни професор ТВШ, Милка Ивић, асистент Института за српски језик САН, Михаило Михаиловић, асистент Жемиског института: САВИ
" павле Ивић, асистент Института .за.
српски језик САН.
Х НОВ СЦЕНАРИО Уметнички савет „Авале-филма“
прихватио је сценарио за снимање филма о Првом српском устанку „Земља устаника“ који је написао Милорад поре
ИЗЛОЖВА
У Павиљону на Малом Калемегдану отворена је 21 0. м. изложба загребачких уметника: Зденка Градитла и Младена Веже — сликара и Павла Перића — вајара. Градиш и Вежа су изложили око 90 радова, а Перић 17 скулптура. Радови уметника потичу из раздобља од 1945—1952 године.
Изложба ће бити јануара.
х
ЈУБИЛЕЈ ВИДЕ ЈУВАНОВЕ
Позната словеначка драмска уметница Вида Јуванова прославила је тридесетотодишњицу уметничког рада 22 о. м. тумачећи једну од главних улога у драми савременог енглеског писца Хакслија „Ђокондин осмех“. У комаду су играли Владимир Скрбиншек, Мира Данилова, Стане Север, Душа Почкајева, Јанез Цесар, Иванка Межанова, Михаела Новакова, Хелена Ерјавчева, Борис Краљ им Лојзе Розман. Драму је режирао Славко Јан,
х
ЗАГРЕБАЧКИ УМЕТНИЦИ У СКОПЉУ |
У Скопљу је 24 о. м. отворена изложба загребачких сликара и вајара. Изложено је око 60 радова. Ово је прва изложба хрватских ликовних уметника у Македонији. '
х. КОНЦЕРТ ЗА ОМЛАДИНУ
Београдски уметници Никола Цвејић — баритон, Мелита Лорковић клавир, Владимир Марковић — виолина, Катарина Ачимовић — клавир и камерни трио: Бруно Брун — кларинет, Ерих Ајзенбрант — виолончело и Олга Попов — клавир. приредили су 24 0. м. концерт за омладину. На програму су се налазила дела Шопена, Бетовена, Вивалди-Респигија, Де Фаље, Готовца, Тајчевића и хХерцигоње.
ж
АНСАМБЛ : НАРОДНИХ ИГАРА СРБИЈЕ
Ансамбл народних игара Србије „Коло“ приредио је свој други концерт по повратку са гостовања У Трчкој и Турској, 25 о. м. у Београдском драмском позоришту,
отворена до 31
ОБНОВЉЕНА ОПЕРА „ТРУБАДУР"
ЈУ Хрватском народном казалишту У Загребу приказана је 21 0, м. обновљена опера „Трубадур“ Ђ. Вердија, у режији Нанда Роје. Улоге су тумачили: ЕБладимир Ружђак, Вилма Ножинић, Нада Путар, Јовип Гостић, Драго Бернардић и други. диригозао је Бенетриј жебре. . Зи
људо-
Целог свог жи-
О избору и превођењу оезије других
п у
народа
ТЕО сам да претставим На-
шим читаоцима две збирке
светске лирике, али сам морао да одустанем од тога. На мало простора, колико се за то може овде имати, немогуће је ући У било какву анализу, а без ње приказ не може да буде користан. Зато сам одлучио да се само осврнем на поменуте књиге и да учиним један предлог, који ће — надам се — прихватити сви наши културни рад-
Ници,
На тзв; велике језике, као што је познато, одавна су се почела преводити не само значајна прозна дела“ него и стихови других народа. Тога је било и пре Ренесанса, У античка и средњевековна времена, а после још и више. Тога је наро-
чито много било од епохе романтизма до данас. У овом последњем
раздобљу појавили су се — поред многих посебних превода појединих дела — и многи зборници иза-
бране преведене прозе, или стихова, или и прозе и стихова заједно — свих времена и многобројних народа (укључујући ту и низ примитивних племена).
У томе погледу код нас — збот наше мучне прошлости и опште зао“ сталости — постигнути су врло
мршави резултати. Обичан наш читалац, који не влада ни једним страним језиком, у положају је да може знати највише по чувењу не само многе песнике него и велики број прозних радова, Па ипак, напосле рата, с количином преведене прозе“ (мада не увек и с квалитетом избора и превода) можемо бити и задовољни. Али е превођењем стихова, који претстављају добру половину светске књижевности, морамо бити незадовољни. Врло су ретки не само зборници поезије овога или онога · страног народа него и збирке изабраних песама овога или онога страног песника, Чак и оно што је у прошлим деценијама преведено“) најчешће је разбацано по разним „часописима и павета виа и епивном обичном и 7 'таоцу. неприступачно. У“ Загребу се — то треба истаћи — у овоме правцу ради и радило се знатно више него у Београду, али н тамо недовољно, На питање зашто је то тако увек сам чуо један те исти одговор: нема преводилаца. Њих, оди-
ста, одвећ мало има, али нема много ни људи који осећају потребу за стиховима. Из наших гимназија — данас као и пре — излазе у огромној већини младићи и девојке који језик поезије разумеју колико н немушти језик, Чак и многи сту“ денти књижевности из године у го= дину отворено изјављују на испитима (као да је то најнормалнија појава на свету) да не воле песнике. По себи се разуме да је важније од свега створити ту основну културну потребу које данас нема У тој мери да би потстицала и преводиоце и издаваче, То мора да буде посао школе у првом реду, али и часописа, листова, издавачких кућа, сваког културног човека. И при томе не заваравати се да је довољна само наша старија и савремена поезија. Ма колико нам била драга (зато што је наша) она — мислим на писану — ипак далеко заостаје за највећим поетским достигнућима човечанства, и само у заједници са овима може да одигра праву улогу поезије у културном животу наше земље,
Култура једног народа подиже се утолико брже уколико тај народ свестраније и дубље познаје културне тековине које стварају и које су већ створили други народи. А поезија је једна од највиших тековина у области духовне културе. У њој су кондензоване ·-огромне умне и емоционалне снаге појединих народа и читавог човечанства, јер добри песници изражавају не само себе него ни друге људе — у границама и ван граница своје земље, па чак и оне ван свога времена. Поезија у нечем мање него књижевна и научна проза, али у нечем много више — може да отвори човеку спољашње и унутрашње видике, да му да једну пуноћу, полет и замах, који су не(Наставак на 8 страни — први стубацу ен Вела
5) преводили су врло угледни песници: Ј. Ј. Змај, Л. Костић, В. Илић, А. Шантић, 8. Назор, Г. Ковачић,
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ ж ЧЕТВРТАК, 28 ЈАНУАР 1954