Književne novine

30% L

Godina VIII. Nova serija, br. 49

DA DUBROVNIK POSTANE NAŠE UMETNIČKO ŽARIŠTE

· Li

i naš najplemenitiji dodir sa svetom

Vratio sam se iz Dubrovnika uzbuđeniji no ikad ranijih godina.

Ne toliko uzbuđen njegovim čarima, One su uvek nove i uvek

iste. Svaki put čovek ih nađe, sva–

ki put otkriva kao prvi put, pono· vo opet ih nađe, i ponovo opet ctkriva.1I ne bih hteo,ne bih želeo bilo' bi uzaludno i smešno — da ovde dođajem još koju varijaciju " na sve ono što je već rečeno, što su bolje i spretnije drugi pre mene već rekli, o njegovim lepotama. 'Primetio bih samo: još jed' nom-se potvrdilo da je Dubrovnik zaista izuzetno jeđinstven. Možda Đma,ima svakako, grandioznijih, bo

limpije moglo da stane šezdeset i četiri hrama, stadion i tri hiljade statua, jer Dubrovnik pokazuje

kako se na malom prostoru Koji.

obuhvata ljudsko oko može da razvije pun. život ljudske · zajednice. Ne, ne bih hteo da govorim o čarima Dubrovnika. Uzbuđenje koje sam poneo ove godine odlazeći iz tog našeg, i ne samo. našeg jedinstvenog građa, nije zbog +žih starih i uvek dragih čari, već zbog vizije. koju nosim o njegovoj jednoj novoj dimenziji, „umetničkoj dimenziji, o mogućnostima, o ogromnim mogućnostima koje su za

Prizor iz Geteovo »Ifigenije na Tavridđi« .

gatijih, pa, recimo, i „lepših“ gradova, nije potrebno ovde da ih navodim, ali nema građa ta= #o skladnog, toliko po ljudskoj me m stvorenog, po meri ljudskog oka, krca. i razuma, jednom reči, po me M čovekove skladnosti. Čovek se tu me oseća nikad #čđjizgubljenim,; sređ beskraja vođe, kamena, sve*losti i vazduha, u kome se uvek po jeđan vetar podiže, i svaki put kao što Pol' Valeri peva u Mornarskom groblju.

Vetar se podiže, treba pokušati živeti

a ovde u Dubrovniku uvek se po jedan vetar podiže, te se u njemu ne samo pokušava da živi, već za-

ta i Živi. : i čad god govorimo o Dubrovniku, i o Dalmaciji uopšte, vraćajući se na njegovu prošlost i na njenu prošlost, mi se najradije zaustavljamo na Renesansi, zaboravljajući često da je njihova istorija mnogo duža. Daleko „pre duha Renesanse ovim podnebljima prolazila je antička Grčka. I zato Tomislav Tanhofer ima pravo kad veli da istinu dubrovačkog podne=> blja, njegovu iskonsku istinu, treba tražiti pre u amtičkoj Grčkoj nego u Renesansi.

Nigđe tako kao u parku” 1 ne zvuče toliko istinito i toliko uzbudljivo reči Ifigenije kad evocira grčku zemlju. Samo nekoliko koračaja od mesta gde ih Marija Crnobori izgovara stena zadire u more baš kao u Sunionu, na kome se diže Posejdonov hram. Zato što sam znao Dubrovnik mogao sam i đa razumem odmah tajnu grčkih građova, tajnu kako je na onom. malom prostoru klasične, 'O-

Građac

ZORO SR IBI BE: “O:K

MST ZA MK:N MN FŽ. E V-N:OST,

ra A _—_II{IG

BRZ MSRSRR OMAR SPARKLE AA KOJA

9 M-E f-N-O ST 1 D R:D-Š 'TIVJEMN:A _PiNTŽA?NIJFA

BEOGRAD, 23 AVGUST 1957

ovo nekoliko godina otkrile | pos stavile Dubrovačke letnje igre. Dubrovačke letnje igre otkrivaju đa Dubrovnik može da postane zaista naše zajedničko „umetničko žarište i da bude naš majplemenitiji dodir sa svetom. Nosim to uzbuđenje i u isto vreme jednu brigu da u našoj žurbi, u našoj prezauzetosti svakodnevnim zadacima i poslovima, ne propustimo jedinstvenu priliku da potražimo naše umetničko zajedništvo u o-> vom gradu, gde svako mesto jeste spektakl, jeste scena, okvir, za naj viša umetnička ostvarenja, da ne zanemarimo, ili bolje, nedovoljno podržimo napore onih, koji se tru= de da Dubrovniku u našim novim prilikama dađu nov sjaj, da Diuibrovnik ne ostavimo samo Dubrovčanima, već učinimo sve da umetnič ki Dubrovnik postane i ostane, na= ša zajednička briga. Već ove ~-"ine čini mi se, viđelo se da te mo gučćnosti nisu samo mogućnosti već i stvarnost. Bilo bi nepravedno ne pomenuti ovđe, čak i u krat Nastavak na 2 strani

'Dušem Molić

a

\W/

Duge

· stranstvovanja

Intervju sa Milošem Crnjanskim

Beogradski movinar Ste van Đ. Petrović prilikom nedavnog boravka u Londonu napravio je ovaj intervju sa Književnikom Milošem Crnjanskim. .

1. Pitanje: Koje delo smatrate svojim najboljim „ostvarenjem + zašto? .

Odgovor: „Moj roman, koji sam bio napisao na engleskom, pod naslovom „The Shoemakers of Lon-= don“ („Londonski obućari“),

Pisao sam ga. u PFinčliju, jednotn predgrađu Londona, godine 1946/7 kada sam bio sa svojom ženom vrlo blizu samoubistva.

Vreme je da se počne 58 pisanjem prvog toma istorije jugoslovenskog filma koja bi obuhvatala period od godine nastanka prvog našeg filma (taj datum tek treba tačno utvrditi) pa sve do 1945. Ova tvrdnja će, po svoj prilici, izazvati mnoge „sumnjičave prigovore i, svakako, ovo pitanje: da li zapravo postoji građa koju b' takva istorija „obradila, da li su broj filmova i njihova vrednost, dovoljni da opravdaju i učine nužnim takav jedan poduhvat?

lako je do organizovanog rada.na produkciji filmova i postojanih napora upravljenih tome cilju. došlo tek u godinama posle Drugog svetskog rata, broj pre toga stvorenih filmova nije malen: od prvih snimaka Miltona Manakija (uzmimo njih kao dovoljno dalek početni beleg) do najranijih, takođe, dokumentarnih, filmova posleratnog perioda bilo je dosta pokušaja i realizacija koje” već

· činom svoje pojave obavezuju budućeg istoričara da se njima ·pozabavi i spase ih ed zaborava, Jedno probno, veoma površno, pribiranje imena samo najpoznatijih snimljenih filmova, koje je bilo neposredan povod ovog napisa, pokazuje da građe nipošto ne manjka;

utoliko pre što pored dela za koja se zna da su postojala ili ih još

uvek, u naročito. povoljnim slučajevima, poseduje Jugoslovenska kinoteka, postoje, sigurno, i druga:'za. koja će se 'tek saznati, Istina, bilo bi iluzorno nadati se otkriću nekog dela koje bi zadovoljavalo . estetički kriterij> vrednost naših filmova pre 1945 godine u najvećoj

je meri relativna i uslovna — njihovi najveći dometi se iscrpljuju :·

ponekim dobro komponovanim kadrom, za. par,minuta glatkim. tokom

naracije, ili slučajno. sagleđanim značajnim detaljem , koji za, nas, danas, često ima znatnu dokumentarnu a, ponekad, čak i poetsku:· vrednost. Ne treba potcenjivati baš to bogatstvo, činjenica o, jednom, mimulom vremenu. i životu koje nuđe svi ovi filmovi, pa i. majneznat-.

· niji među njima kakav.je onaj snimljen 1928 da bi reklamirao neku pastu za zube. Ti filmovi će moći da otkriju obilje značenja upor-

nom tražiocu.

Postojeći radovi Vjeka,Dobrinčića, Janka Travena, i. pokojnog, Boška Tokina bili su u svemu podređeni želji za. prikupljanjem što

većeg broja činjenica, podataka, a' mnoqo su' se ređe, ako iruopšte,

duhvatali · njihove interpretacije. Međutim, baš interpretacija, zasno- • Peiš na korišćenju poznatih činjenica, a takođe i onih'koje će tek tokom

godine

Docnije sam tu stvar prepisao na srpski, pod naslovom. „Romemn o Londonu“ j tako ću:'ga štampati, kad. tome buđe bilo vreme.

Zato ga smatram. najboljim ostva.

renjem, što ga je sam život pisao, a ja sam samo našao, fantastičnu literarnu formu, _ . Možda je zanimljivo. da dođam, da sam. tada primao i poslednja pisma, od svog mladog. prijatelja, Rastka Petrovića, koji je u Vašingtonu u to vreme pisao svoju knjigu o Mikelanđelu, na engieskom. Veli, piše na parče, pa zas tim nosi ma prodaju, kao stare cl« pele, Kao što znate, taj srpski Nastavak, na 4 strani

PISMO IZ ŽENEVE

RAZGOVORI NA JEZERU

Evroba i današnji svet — XII međunarodni sastanak

Ženeva, građ na Jezeru

Ženeva, avgusta Ženeva je mima, osim kad se održavaju velike međunarođne konferencije. Ženeva, tako lepa u leto, prima. turiste, raskošno osvetljena. za svoje svečanosti. Grad srećan, grad sačuvan od mata, grad pozvam već dugi niz godina đa igra među narodnu ulogu, koju obavlja sa tradicionalnom xmeutralmošću, & td ne isključuje ljupkost, ı Nema važnih Mmjiževnih manifes stacija ovoga leta, iako se Ženeva može pogorditi da između mjenih zidova. živi. već osam godina jedma velika „wspisateljka, Mišelin, Morel, koja je dobila u Parizu „Nagradđu kritičara” za 1957 godinu, Tu na= građu, prošlih dođina, između osta= lih dobili su Romen Gari, ovogodi« šnji dobitnik Gonkurove magrade, 'Alber Kami i Fransoaz Sagan. Na građeno đelo Morelove je sažeta i snažna priča „Jedam sasvim običan

'logor”, koja prikazuje život žena iu

jednom sasvim običnom. nacistič-~

kom logoru, jer mije posedovao ni

krematorijumsku peć ni gasne komore. Za umiruče i umrle upotrebljavane su instalacije susednog logora u Revensbriku.

Ova priča, koja je uzbudila ro-= mansku Švajcarsku, ne izgleda da

a

EVANJA

priprema biti otkrivene, mora pretstavljati osnovnu musmerenost i doprinos te buduće istorije našeg filma. Ona treba.da da odgovore

na niz pitanja i da razjasni mnogokoju pojavu; recimo, ukoliko su čuvene francuske „serije“

treba da pokaže, Nick Carter il

Fantomas i Vampiri (Victorin Jasset, 1908; Feuillađe, 1913, 1916) služile kao nedostižni ugled i'izvor nadahnuća izvesnom brdju.

naših filmova, razume se znatno

skromnijih od jedinstvenih dela

koje su pokušavali da imitiraju. Biće zanimljivo utvrđiti đa li su onim nepretencioznim kratkim komedijama, snimanim na ulici ili

plaži, bile uzor Mack Sennettove

burleske. Filmovi snimani pod

okupacijom postavljaju, takođe, niz problema: neophodno je „doći, putem njihovog poređenja sa filmovima snimanim u Nemačkoj, do zaključaka o tačnosti ili neodrživosti teorije po kojoj su filmovi Što su ih- pravili kolaboracionisti bili otvoreniji u propagiranju nacističkih

ideja od onih koje su proizvodili sami Nemci,

Za uspešno razma-

tranje mnogih pitanja, čiji su ova, ovde pomenuta, tek neznatan

delić, kojima će se, sigurno, · baviti istoričar, ili jstoričari,

stupnja u razvoju jugoslovenskog pregled' i zahvat. !

Mađa ne postoji" celovit ni

OVOG filma neophodan je jeđan šinok

dela! povezanih · međušobnim HUuti= cajima i sličnim okolnostima nastanka, ipak treba, uklopiti filmove u vreme kada su· stvoreni, što su ih atmosfera i događaji dana ostavili ili, najzad, 'pronaći uzroke njihovog «otsustva,

na svaki način, treba ·pronalaziti belege rasejane po tim đelima, Jedna je opasnost,“

međutim, ·nadnesena nad. ovakav način :pristupa: opasnost olakih.i

mnašilnih socioloških, ili kakvih drugih, uopštavanja (koja, uzgred bud!

rečeno, znatno umanjuju upotrebljivost: Sadoulove Istorije filma);

njeno.izbegavanje ili podleganje njoj .će, umnogome, odrediti meru.

uspelosti buđuće' istorije, U ovom trenutku je, pak, najvažnije da. se otpočne sa pripremnim ,radovima. za, nju: to je zađatak isto toliko značajan „koliko, i stvaranje filmova, i to tim pre što niko, nijedna zemlja ne sme i nć može da zanemari prošlost i dane Ppredživota makoje umetnosti jeb ·bi to ·bila · žitva- koju ni najveće bogatstvo

kasnijih postignuća' ne opravdava;

Bronko." Vučićević

Cena 30 din

je poljuljala meutralnost, jer, Miša da, nije više Mišel Morel na pos ćasnom mestu... već Rober Brazjs lak, od koga njegovi obožavaoci, mnogobrojni u SŠvajcerskoj, „hoće da naprave jednog novog Lorku, Još je u sečanju da je Brazilaš za vreme nemačke wokupacije bio t Francuskoj glavni murednik lista „Ja sam «&kvuda”, pronacističkog organa toga vremena. Ubrzo po oslobođenju Francuske, umesto đa pobegne u Simaringen sa drugim „kolaboraterima”, on je imao hrabrosti da se prijavi francuskim Wwlastima. Bio je uhapšen, suđem i streljan. Mnogobrojni francuski kolaborateri, koji su se sklonili u Švajcarsku posle povlačenja nacističkih trupa, od njega su načinili heroja i žrtvu, razume se, nevinu, I Švajcarci, koji izgleda da su zaboravili ili nisu nikad ni znali šta je bio list „Ja sam svuda”.

_ Tako je u malom mestu u kantonu Vo, u Avanšu, u kome postoji divna*rimska arena, jedna francuska pozorišna trupa, predvođena od Alise Kosea i Rejmonđa Ermantija, igrala Brazilakovu tragediju „Berenica”. Taj komad, nejednak, rđavo konstruisan, sadrži ipak neka dobra mesta i ljubavne tirade snažnog lirskog zamaha. Ali taj komad je sav natopljen ideologijom vremena u kome je pisan, to jest fašizmom i rasizmom. Ometa« na strasna ljubav Titusa i Bereni«< ce daje široko polje piscu da proslavlja, kroz usta sporednih ličnosti i njemu toliko dragih, tu idos ologiju.

Hvaleći „Berenicu” sa uvek mnnjda većom brigom za objektivnost i ne utralnost, ženevska štampa (izuzi« majući komunistički organ) izgleda kao da ne zna da su Brazilakove ideje vodile pravo ka krematotijumima zarobljenike loqora Miše|ine Morel, kao i tolike druge nevine žrtve.

Ali uskoro, svi će zaboraviti tužnu Berenicu, jer već nekoliko meseci Ženeva · priprema, diskretno i energično, XII Međunarodni sastimak, koji če ove goidne biti posvnćen Evropi. Budimo uvereni da će intelektualci celoga sveta, koii će se idućeg meseca sakupiti u ŽanoVi, umeti da prikažu Ženevljanima

'jeđan drugi izgled Evrope i njen h „uzora, a ne onih koji su imali pre~

vagu u vremenu kađa je Brazilak !pisao svoj komad.

Izabela Višnijak

*

Donosimo za naše “čitaoce pvreliminaran tekst iz, prog”rAma XII Međunarodnog: sastan ka. koji će se održati u Ženevi od 4 do 14 septembia

i; „ove godine.

Sađašnja situacija u'Evropi je parađoksalna. Pošto je proširila, moć nad prostranim “oblastima +glo~

Nastavak, na 4 strani zbiauaii