Književne novine

e a———

OOUIJJ DMA OJO OJI PA BJNJ Bu'j —

G. Y. PLEHANOY

(Povođom stogodišnjice

rođenja} ~

Georgij Valerijanoviš Plehanov (1857—1818) i

\ sjeđinio je u svojoj ličnosti pobi retičara, filozofa i književnog kriti

ca i teoa. Plehanov

"je bio osnjvač i vođ ruske socijalne demokratije, zatim se pridružio borbi radničkog pokreta i na=

posletku

završio kao menjševik. Ipak, Plehanov=

jjev doprinos marksističkoj misli veoma je zna-

čajan; broj izvanrednih đela,

sta, mahista, narodnjaka“. kritici pridržavao sociološkog metoda,

w..on je dao —

pisao je Lenjin — veliki naročito protiv oportuni-

lako se u književnoj iako je prvi

od ruskih marksista nastojao da estetsku teoriju

razvije na temelju

marksističke filozofije, Pleha=

nezavisnu i samosvojnu ulogu i snagu umetnosti. Donosimo nekoliko odlomaka iz Plehanovljevih

kritičkih. spisa.

| nov se nije ustručavao da prizna i elementarnu, |

„Umetnost počinje onda kađ čovek ponovo izaziva u sebi osećanja i misli koje je preživeo

| pođ uticajem stvarmosti koja ga okružava i kad

im daje izvestan slikovit izraz“. „Kritičar-filozot mora pre svega shvatiti iđeju

koja se ovaplotila u jednom umetničkom delu i

podvrgnuti je svojoj oceni.

Iđeia koju izražava

umetničko delo mora biti konkretna. Kon#retna iđeja obuhvata predmet sa svih strana i “

čitavoi njegovoj potpumosti.

Time se ona razli-

kuje od nekonkretne iđeje koja izražava samo đeo samo jednu stranu predmeta. Nekonkretna

đelo: slika koja izražava jednostranu ideju neminovno će i sama biti lišena umetničke potpunosti

istine,

iđeja ne može se ovaplotiti u istinski umetničko .i celovitosti, tj. života“.

„Uživajući u onome što mu izgleda lepo, društveni čovek skoro nikađa i me pomišlja na onu korist s čijom se pretstavom povezuje kod njega · 'pretstava o tom predmetu“. | „potrebno je da se propovednik dobro snađe M onmim iđejamn koje propoveđa, đa one uđu u mjegovo telo i krv kako ga ne bi zbunjivale, ometale i zamarale u momentu umetničkog stvaranja. A ako toga obaveznog uslova nema, ako propo“ vednik nile postao potpuni gospodar svojih ideja, ako su njegove ideje uz to nejasne i neđosledne, onda će se iđejnost štetno odraziti na umetničkom delu, onđa će ona tmeti u njega hlađnoću, gamorenasšt i dosađu. Ali imajte u viđu da tu krivica neće pasti na ideje nego na sposobnost umetmikn da we snađe u njima, zašto on, iz ovog ili ono uzroka, niie postao iđejan do kraja. Dakle, uprkos tome kako to izgleđa na prvi pogleđ, stvar nije m iđejnosti, nego — baš obrnuto — u neđo-

statku iđejnosti",

Hemingvejeve »Priče iz mraka«

Posle pet godina pripovedačkog čutanja (u tom perieđo objavio je nekoliko članaka) „Hemingvej se Ponovo pojayljuje na literarnoj sceni #a dvema pripovetkama Koje donoši: američki časopis »Atlantik« W svom novembarwkom broju. Ove dve pripo*

. .. ROPRODUKCIJA ·' SALVADOR DALI _ VOLT DIZNI

Trema pisanju jednog itaHjanskog lista poznati slikar Salvador Dali radi sađa na skicama za jeđan crtani film koji treba da se realizuje u Wkoprođukciji sa Volt Dizni-

jem. Ova vest je mnoge iz-

Salvađor Dali

ag - BITA air MOJ

ouRuRzBGazneHOUERe= raznu ae :ıenacanIn rumeni: IZ STARIH DANA

vetke su samo nagoveštaj jed nog velikog dela koje je He" 'mingvej obećao đa će zavr-

šiti đo polovine 1958 gođine,. Najnovije Hemingvejeve;: pri» povetke nose naslov sDve prie. .. če im mrakaas i inspizisane BA ev.

kratkim periođom slepoće DOsle njegove afričke nesreće. *

nenađila s obzirom da Mali zacenjuje svoje slike više i od Pikasoa, Međutim, ovaj njegov postupak se ocenjuje kao ekstravagancija, „upravo kao Što se govori i o njegovim brkovima u obliku im“ tene, koji đopiru skoro do očiju. *

MOCART NIJE BIO OTROVAN

Tek posle 166 gođina' otkriven je pravi uzrok smrti O vog velikog kompozitora. Mocarta nije otrovao njegov ljubomorni suparnik Italijan A. Salijeri, kako su to verovali njegovi savremenici, već je smrt nastupila usled oboljenia bubrega, Ovo je pre kraćeg vremena saopšteno na Kongresu urologa u Napulju,

Izgleđa da je bila u pitanju jedna teška bolest „bubrega koja se i sada teško dijagnosticira i leči. Kađ meka osoba oboli ođ nje bubrežno tkivo postepeno iščezava i tako se smanjuje sposobnost filtracije ovog organa,

~. Bm_

'može se sagleđati najbolje iž

- britansku poeziju. U drugom

| T.S.ELIOT | OPOEZIJI II PESNICIMA

Pod naslovom »O poeiji i pesnicima« izašla je nedavno iz šlampe nova zbirka kritičMkih eseja T. 5. Kliota. Prema pisanju recenzenata, Ova knji ga Mritičkih rasprava je najznačajnija u MKliotovom Wkritičarskom stvaralaštvu, otkako su, 1932 gođine, objavljeni njegovi »Odabrani eseji«. Važnost pojedinih eseja T. 5. Kliota

činjenice da danas gotovo niko ko izučava englesku literaturu ne propušta da se Uupozna sh esejom »Trađicija i indiviđualni talemate ili stuđijom o piscima iz Tilizabetinskog perioda, gde su ovi Dpisci prikazani au sasvim novom svetlu.

Đva eseja u najnovijoj zbirci ukazuju kako je Eliot u raznim periođima davao ton n formiranju književnog ukusa čitalaca. To su eseji o Miltonu, ođ kojih je prvi napisan 1953, a drugi 1947 godine. Ww prvom eseju Rliot upozorawa mlađe pesnike da se čuvaju uticaja Džona Miltoha. Tako ga priznaje KkRO jednos od najvećih engleskih pesnika, Eliot tvrđi đa njegov stil, njegova retorika prožeta latinskom trađicijom, pretstavljaju opasnost za savremenu

eseju 6 istom bDpiscu, napisanom jeđanaset godina · kasnije, Kliot primećuje da se situacija u međuvremenu izme” nila, đa je u razvoju engleske poezije ustvari došlo do pre" okreta i zbog toga gleđa đruk čije na pisca »Izgubljenog raja«

»Tednom rečju —o piše Eliot — meni se čini da su Se pesnici danas Već u dovoljnoj meri oslobodili ugleđia, Đžona Miltona, tako da mogu proučavati njegovo delo bez opa snosti, i da je ono čak Korisno za mjihovu inspiraciju i za engleski jezik uopšte,

Najnovija zbirka Eliotovih eseja po mestu koje zauzima u engleskoj i uopšte savremenoj literaturi, kako ističu Ki tičari, nađovezuje se na njegove »Odabrane eseje, »Sabrane pesmeć, teta« i drame wu stihu.

PREVODI NA FRANCUSKI Z/ POSLEDNJIH DESET GODINA

Poznati pariski Književni ča sopis „»Les Nouvelles litičrairesa neđavno je priređio

anketu pođ naslovom »Deset

»Cetiri Kkvar- ·

Erih Marija Remark, autor poznatog romana „Na za-

padu ništa novo“,

života i doba smrti“, koji je počeo U filmu žrtvuje đa bi spasao život jed-

govom istoimenom romanu. nemačkog profesora koji se

nastupiće' kao glumac u filmu „Doba

da se snima po njeRemark tumači ulogu

nom Jevrejinu. Na slici: Remark pred kamerom u jednom

od studija u Zapadnom Berlinu. * *

godina prevođenja“ đa bi se videlo koja su štrana #đela, preveđena na francuski je“ wik, postigla najveći tiraž.

Najveći tiraž ppostiglo je đe lo preveđeno sa italilanskogs jezika »Mali svet don Kamija« od Đovanija Gvaroskija, u 800,000 primeraka. Drugo je rusko delo »Izabrao sam &8lobodđu« ođ MKrevčenka, objavljeno u pola miliona primeraka, "Treće je memačko od Artura MKestlera »Nula i beskraj« u 450.000 primeraka, zatim dolaze putopisi »POobeđa nađ MTiverestom« od Ser TĐžona MHunta i »Ekspedicija Won-Tiki«, u oko 300.000 primetaka. Za ovima tek 'dolaze dela ođ veće Književne vređnosti; tu je Hemingvejev »Starac i more« u 284.000 primeraka, pa »Plodovi gneva«

"od, Džona „Štajnbeka u „220.000

primeraka, »Moć i slava« od

-· Grahama, Grina, u 200.000 pri-

meraka, »Sudbina Roberta Sa mona« ođ. MKronina u 155.000 primeraka, »Krstaški rat bez Rkrstova« ođ Artura MKestlera mu 150.000 primeraka.

Za ovima ređaju se druga đela, opet od gore pomenutih pisaca Gvareskija, Kronina, Grahama Grina, pa Perl Đak sa »Božurom«e u 8.000 pr, Bromfilđova »Divlja đelta. u 75.000 prim. Roman »Kako se kalio čelika od N. Ostrovskog prošao je u 40.000 prim., Borisa pPoljevoja »Pra vi čovek« iu 28.000 prim, Kaikin »Dnevnike u 28.000 pr. »Bura« Ilje Erenburga otišla je wu 25.000 ĐDI,, »Ubistvo u Rkateđrali« od T. S. Eliota u 295.000 pr.; Jučerašnji svete od Stefana Cvajga u 23.000

pr., »Dr. PFaustus« od Tomasa”

Mana u 22.000 pr., »EBoman od četiri marjašac ođ Bertho1đa Brehia prođat je u 20.000 pr.

Bto se tiče broja đela breveđenih iz raznih Književno“ sti, ovako stoji: američkih 593, engleskih 556, nemačkih 225, italijanskih 94, dđanskih 44, španskih 39, južnoameričkih' 27, švedskih 24, kanađan= skih 1i, jugoslovenskih, „ho“ landskih, norveških DO %#,

ju rad na drugoj Knjizi

DRUGA KNJIGA ŠOLOHOVLJEVE „UZORANE LEDINE” IZAĆI ĆE 1958

Moskovski časopis »Oktjabr« objavio je đa će iđuće. gođine doneti ma svojim stranicama drugu, završnu Knjigu romana Mihaila Bolohova »Uzorana ledina«. Između dveju knjiga ovog đela postoji Ve” oma veliki vremenski razmak.

_ Prva Knjiga izašla je počet' kom triđesetih godina, tj. u

vremenu kađ roman X»Tihi Đon« još nije bio završem. Po svemu suđeći, Bolohov već četiri ili pet godina piše đrugu Knjigu »Uzorane leđine«. Još početkom 1956 »Literaturnaja gazeta« je donela jeđan razgovor sa Bolohovom

koji je rekao da privođi Kra-

ro mana i da će oma izići, Sre-

En gI eski |

e IZLOG ČASOPISA i

PIZRAZ6 II

| Novembarski broj »Izrazać

(kao i brojevi nekih beogradskih časopisa o kojima će biti reči na Ovom. mestu u naređnom broju našeg lista) po svećen je Olktobarskoj evo“ tuciji. Wwvodni napis Borisa zZiherla, zatim članci | eseji T,azara Trifunovića, Aleksandra PFlakćra, Tista 'rrifkovića, Lava Zaharova i drugih donose zanimljivu i raznoVIsnu panoramu sovjetskog slikarstva, književnosti i požoYišta. Pažnju, međutim, najviše privlači opširni esej Radojice mautovića »Majakovski je ŽžiV«. Mađa je suvišno doWazivati da je (bar Za nas) Majakovski zaista živ, mada je pogrešno tvrditi da »iden= tifikacija stiha i parole u mo đemoj poeziji označava VIhunac poezije uopšte« (pre bismo rekli da poezija počinje tamo gđe se stih ođvala od parole, ne me ipak životnu, pođiogu) što je kasnije i sam esejopisac pokušao đa ispravi i Za” bašuri, mađa je. pisan pate-

„literaturi gubeči ti-.

tično i glagoljivo, 'autoviA ćev esej vredan je zbog ne+koliko britkih i oštroumnih zapažanja posejanih u tekstu. Midhat Begić kaže u napisu »S oktobarskom hukom MaJakovskoga« da se pesnik us bio »iZz Wkonjiževno-estetskih razloga«, dakle »zbog stiha i vitma, zbog prokletog futurizma«. I odmah nastavija: »Ka ko da nije bar našao kakvog ubitačnijeg, smrtonosnijeg raz loga, on koji je imao toliko invencije u pjesničkim motivima!?« Naš komentar povođom te »invencije« samo je ovaj — ?!...

Posebno treba istaći nastavak studije Šime vVučetića »Q hrvatskoj književnosti između 1914 i 1941«: to je primeran napor i truđ đa se Ssistematizuju i osvetle književna stru janja i pokreti u hrvatsko} između dva rata, napor i irudđ značajan i Kao samostalno istorijsko-kritičko . proučavanje i kao građa za buđuče Mnjiževne igtoričare { proučavaoce foga vazdđoblja.

»KNJIŽEVNOST« I0

Samo iz suza u suže, dru go za mene nema. uo. je Yečenica iz pripovetke „Jare Ribnikar »Moč života — naj boljeg priloga u Ovom broju »Književnostic. Suze „glavne junakinje, mukle i tamne strasti na selu, glađ za zemljom i vlašću, netrpeljivost i nesklad ljudskih bića koja moraju zajeđno da žive — mo” tivi su ove pripovetke dare Ribnikar „savremene 4 po duhu, sadržaju i načinu O” brade. Spoljnja, »savremena« obeležja pripovetke (borba za zadrugu, Vlast u selu, za zem lju) samo su okvit — ali neophođan — u kome Su osve-– tljeni večni ljuđski razđori i prokletstva. Pripovetka je na pisana zanimljivo (kvalitet uoji kođ mnogih naših pri~

povedača đanas treba 'svcećom, tražiti!), premđa joj i još vweča ležernmost u tumačenju du. ševnih stanja junaka iu prjpoveđanju ne bi nipošto bila

na odmet, · Pretežno artističke Ppreokupacije karakteristične SC #žX stihove Draga Tvaniševića # Ivana V. Lalića; međutim, u pesničkim prozama Zlatka To mičića „(naročito u #ekstu »Put u raj«) alegorijske Vis zije efektno sa poslužile i 'sražavanju savremenih ljuđi skih osećanja i raspoloženja; Tzmeđu ostalih priloga GW 04 vom broju »Književnosti« tre» ba spomenuti eseje Jovana Trristića — »Dve teme iz am tičke estetikee i Vladimira Pe& trića — »Pozorište i religi}ne.: (M. T. B,

LO O O U O CU O a a OC— E VGA IJJ

dinom te gođine. Ovo obećanje nije ostvareno, ! moše se sa razlogom pretpostaviti da se pisac m završnoj

„fazi rađa suočio s nizom pro"

blema sađržine i oblika Koji su gzahtevali duže vreme. Ođ 14054 đo jeseni 1956 gođine 0» bjavljeno je u »Pravđi«, ilutrovanom lištu »Aganjok«e i.

· časopisu »ORtjabre više ođilo-

makn »Uzorane leđine«, a naj * _%

obimnije delove teksta do neo je časopis. Ipak, đruga knjiga romansa me može š8W sagleđati po tim odlomcima, kao celina. Tek iđuće .godine, posle objavljivanja ećele\ dru ge Knjige, »Uzorana leđinac će postati za čitaoce i lite= raturu zaokruženo, Ronačao dato đelo najvećeg živog fd” skog Pisci, | TŠ

film o ruskom baletu

Za vreme prošlogodišnjeg gostovanja baleta moskovskog Velikog teatta u Lohdo~

nu, filmsko pređuzeće Artura Ranka snimilo je film u režiji Pola Cin li era, dana .prikazuje u engleskom glavnom građu. U filmu su dah odlomci iz baleta

koji se ovih „Žizela“,

„Bahčisarajska fontana“, „Labudovo jezero“ i dru : ica gih. Na slici: scena iz baleta „Poloneza i krakovjak“, iz Glinkine opere „Život za cara“. l |

INSTITUCIJA OD KOJE BI SE MOGLO NEŠTO: NAUČITE...

Ovih dana, 5 novembra, napunilo se 24 godine od osnivanja jedne naše, za svoje vreme značajne Umetničke institucije: Akademije sedam umetnosti. U to vreme tadđanji poznati beogradski knjižar „Geca Kon objavio je svoju želju da se Osnuje jedna akademija koja bi nagrađivala najbolje uspehe svih Uumetnosti. „Teške prilike"u kojima se nalazi

naša umetnost i njeni progaoci *isalo je u njegovom zaveštanju nagnali su me da potražim načina kako bih im pomogao, jer izđavanje umetničkih dela i posredovanje da publika do njih dođe, izgleda mi đa u ovom trenuiku nije dovoljno. Radi toga·odlučio sam, po ugledu

na slične pojave kod drugih narođa,

da odredim naročitu nagradu u svoti od 10.000 dinara kao nagrađu lnjiževniku, odnosno umetniku od-

ređenom od strane naročitog žirija". ;

Geca Kon je određio tada i članove žirija: Branislava. Nušića, Jašu Prodanovića, vajara Đorđa Jovanovića, Dobricu Milutinovića, Miloša Crnjanskog, Božidara Kovačevića, Miloja Milojevića, Živojina Vukađinovića, uređnika „Politike”, Boška Tokina novinara i Mihaila Petrova, slikara. a.

„Tako sastavljena Akađemija seđam umetnosti moći će, po mom

mišljenju, da bespristrasno odlučuje:

o književnom odnosno umetničkom delu, jer je sastavljena od članova različitih po godinama, U kusu, pogledima, članova koji pretstavljaju dramu, kritiku, film i

' slikarstvo, a to će reći skoro sve

umetnosti u našem narodu”. , Već iđuće godine 1954, pošto . je dodeljena prva nagrada pripoveđaču

Anđelku Krstiću, Akađemija je dobila već drugog legatora isto tako knjižara-izdavača Aleksandra M. Popovića, koji je oduševljen idejom Akađemije, odredio legat od 5.000 dinara, koji će davati svake godine, ali samo za iknjiževna dela. Naredne, 1935 godine, Akađemija je dobila još dva legatora, a 1958 još jednog, Državnu šŠtampariju. Jeđan od, njih bio je odredio da se njegova nagrađa 2.000 dinara

daje samo „mladom piscu”, a drugi

„samo za ulogu ili pesmu ili slikar-

ski rad”, a Državna Štamparija „za

opremu i ilustraciju. knjige”.

Tako se ta Akademija za vrlo “kratko. vreme razgranala, i sa tim nagrađama za ono nekoliko godin. koliko je ostalo do rata, nagrad ı lep. broj naših književnika i U! .nika, ; .

'Kada navedemo. hmpema nagradc-

nih, viđećemo da su to zaista bila najbolja imena svoga vremena, vrlo dobro poznata i danas. Tako, pored Anđelka Krstića, velikom nagradom Gece Kona nagrađeni su još Fran Novaković, nedavno preminuli istaknuti dramski umetnik, Jovan Bijelić slikar, Dušan Radić književnik, Stevan Hristić kompozitor, Sima Pandurović književnik i Rista Stijović vajar

Nagradom Aleksandra M. Popovića od 5.000 dinara nagrađeni su bili književnici Desanka Maksimović za svoje pesme, Emil Petrović za roman „Neznani junak”, Borivoje Jevtić za dramu „Princip”, Branko Čopić za pripovetke „Pod Grmečom”, Dušan Đurović za roman „Dukljanska zemlja” i Milan Vukasović za basne, i

Nagrađom Dragoslava Petkovića, knjižara od 2.000 dinara nagrađem je „Zbornik hrvatskih seljaka”. Ova nagrađa, kao što je napomenuto, davala se mlađim književnicima koji se prvi put javljaju knjigom. Prema tome principu, sledećih godina, nagrađeni su tada mladi pisci: M.

Panić-Surep za zbirku pesama Ti

dolaziš..”, Milivoj Ristić za roman „Oči”, Borislav Blagojević za pravnu stuđiju „Zakonik Cara Dušana”,

i Anđrejević-Kun za grafiku.

Nagradu Pavla Gregorića, štampara od hiljadu dinara dobili su Anita Meze, članica Opere, za ulogu u operi „Minjon”, Ivan Lučev, đramska umetnica Mila Veličković i Stanojlo Rajičić, kompozitor, Nagradu Državne Štamparije od 2.000 đinara dobili su Dušan Janković "i Momčilo Markovič za rad na ilustracijama i opremi Knjiga.

Godine 1940, pređ sam rat, Aka-

demijia je dobila još tri legatora: Franju Baha sa 5.000 dinara, Rađio-" Beograd od 10.000 dinara i ređak-"

ciju „Žena i svet” od 2.000 dinara.

Nagrađu od 5.000 dinara dobio je Rade „Drainac, pesnik. Radio-stanice pođeljena je na više delova: Miloje Milojević, kompozitor, đobio je 4.000 dinara, književnici Lopičić i Tufegdžić dobili su po 2.000 dinara, 'kao i Isidora Sekulić za esej o Haksliju 2.000 dinara.

karikaturista,

Nagrada

Nagradu „Žena i svet” od 2.000 dinara dobila je Radmila Bunuše“ vac za „uspešan novinarski rad”.

#* ć

Ratom je rad ove ustanove bid likvidiran. |

Zar se ne bi moglo i danas nešto slično učiniti? Prilikom nedavnog Sajma knjiga videli smo koliko je interesovanje za knjigu. Zar ne bi mnoga državna, privredna i druga preduzeća sa teritorije Beograda a zašto nei sa Čitave teritorijo NR Srbije — mogla u svoje buđžete uneti po neku veću ili manju sumu za nagrađe književnicima i U“ metnicima? Koliko bi se na taj način moglo naći srećnih ideja 74 potstrek našim piscima i književni“ cima, za dela iz prošlosti ili 58“ đašnjice pojeđinih qrađova ili me“ sta, pojedinih sredina ili profesija, sa širom ili, užom socijalnom tema“ tikom, itd., itd.

Zar svaka takva inicijativa ili su“ gestija ne '! dala impulsa za dalj rađ našim književnicima i umetni“

Nikola Trajković

cima ?

KNJIŽEVNE NOVINE