Književne novine

Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor

Kujja XXIV, sveska 1—2. Beograd 1958, str, 221,

(isdanje Katedre za jufgOslovensku književnost Pilozofskog fakulteta)

Wu većini članaka ove Knjige Priloga ispituju se veze između naše i Mtrane Kknjiževnosti. U raspravi Od Mvistana dđo Kanjoša NikoTe Đanašević đokažuje dna fabula Kamjoša MaceđonoVića, »pri će paštrovske iz petnaestoga Vijeka Bijepana Mifrova Njubiše, mije originalna već da je došla iz popularnog srednjevekovnog „francuskog romana o 'Tristanu. On smatra dy je ta fabula mogla ući n naš nihkrod vwapadmnih krajeva preko srpskih ređakcija ovoga romana. Osnovni đoKar #%a to je sačuvana beloruska verMija romana o Tristanu, za koju še, i po maslovu i po imenima ličnosti, moše pouzđano zaključiti đa je Ssrpskoga porekla, Kako sama sličnost motiva nije đovoljnau da đokaže ve_ Pameđu pojeđinih dela, naročito Kkađa je reč o delima prožetim folKlornim elementima, Banašević je mastojao đa utvrđi da li je iz roma– ma o Tristanu ušlo što u našu knjiševmost. Njegovo istraživanje mije biho mzaludnc. 'Tragove OVOgA rYovažna, om Je našao i u našim narođmim pesmam#a i pripovetkama, naročito u pomnatoj pesmi Ženiđba ĐDOmBanova, Imajući nw viđu utiiešj romana o Tristanu na ovako Tra» morođna đela, Banašević zaključu“ Te đa je njegova srpska verzija movala biti đrukčija ođ sačuvanć beloweske M đa je tih verzija bio WiRe

U stuđiji HerIošonova slika Crne Gore Alojz Šmaus piše o Warow MHerlosonu, ponemčenom Čehu, Jeđnom od prvih prevođilaca vaših narođnih pesama na nemač-“ ki i piscu istorisko-romantičneć bpripovetke o Šćepanu Malom — Crnogorsški poglavar, koja je izišla 1828 gođine mw Lajpcigu. Smaus komttatuje đa je Herloson podatke o Sčepanu Malom i Crnoj Gori našao w Knjizi francuskog pukovnika Mjiala đe Bomijera Tstoriško i političko putovanje u Crnu Go rw, koja je izišla 1820 sgođine u Pacrism, Za ovu Knjigu Herloson Je mogao saznati družeći se u Lajpcigu sa mašim pesnikom Simom Milufinovićem, Koji je za nju čuo ođ Vilhelma Gerharda, pomažući ovome pri brevođenju naših narođnih pesama xa boznatu zbirku Vila, Heriosono\va (YMripovetka, po SŠmausu, hema %elike umetničke vrednosti, ali je značajna po tome Mto se njen Pbiwac Kiruđio đa, na osnovu izvora do Wojih je mogao đoći, pruži Što tačniju sliku Crne Gore, »sliku Koja je 6đisala simpatijom i divljenjem«, i to đevet godina pre počžnate Vuko» ve Knjiče o Cmoj Gori, koja je, #6 što je Dboznato, takođe objavljesa na nemačkom.

velikom poljskom peshiku Adamu Mickijeviča posvećena su dva član“ k&, Uw prvom — Mickijevič i Jagosloveni 1855 Henrik Batovsi piše o političkoj aktivnosti Velikog pesnika među gdugoslovenima u pćeriođea neposređno pred smrt, Koja wa je zađesila 20 novembra 1885 godine u Carigrađu, tako đa nile mofao đa učini namertavanu pošetu MBeograđu. U drugom člankm Miloš Popović o Mićkijevičan Đorđe Živanović piše o tomo KkhKO se Širila Mickijevičeva slava među Srbima četrđesetih Bođina pro šlog& veka, zahvaljujući najviše Mi108% Popoviću, Živanović u isto Vres me m »natnoj meri osvetljava živob i rađ i samoga Popovića, ovoga vred nog: novinara i skromnog pisca, Koji je »svojim rađom mesumnjiyo zađu=

od stiđa zbog prisluškivanja, O seni, kakva korota,

VOLEĆEMO OPET

Alko nizbogčega mi smo se usred bela dana igral) žmurke, pa ustani, seni, biće sve bez datova { svadbenog venca, Muškost će spustiti zastave na pola koplja

i piće %e san pređodređenih za Crvena, avrustovška leta. Kroz poluzatvorene oči nišantćs strah fzvalinu čoveka,

O kakva će to biti pretstava, a kakva tek zaveša.

U srcu tržniče, u okti mraka, goreće poslednja tezga. I bi dan, I dođe noć. I toliko laveži, do nagog neba. Baizđiće na znoj tela 0 spaljivanje S&keleta. ? O kalcva će to biti lomača, a kakva tek: zakuska.

Gubiče smisao trafovi novća i ĆCeđiće 8e voda-zazub!ča Ženskost.Ćće na delove ispod nakita biti kdivna.

Tu ćemo udariti recke izostalih OR ya

O kakva udaja, a kakva ubeljenja Mo

žio Srpsku Kultaru više Wo Bto Me te obično tvrđi i mislie, Koristeći se jednom beleškom w

Arnotovoj Srpskoj novini iz 1838 gođine, Milorad Pavić wu članku Dositej kod MađaYk mnas lizira tri pripovetke objavljeme 1837 godine u mađarskom liste Regele, koje je potpisao Dimitrije Savić, i Konstatuje đa sm ohe Skoro došlovmo preveđene iz Došitijeva Bobranja, — Nikola mRađojčić saopštava raSpravu Da 11 je »upravda«e narođna ili knjiBka reč, a ftan cuski slavista Antoan Meje piše o etimologiji reči »Kraču«,

Bogatstvom novih, đosađa xa naw> ku malo poznatih ili sasvim 6poznatih arhivških Ppođataka ođlikwju še prilozi Mihaila Dinića (N ć k oHiko Ćiriličkih spomenika iz Dubrovnika) Bogoljuba Petkovića (Pismo cetinjskog mitropolita save babi), Gligora Btanojevića (geđnša hajđđujučka mgilbna iz Venecijanskog arhiva), Borivoja Marinkovića (M eobjavijena pesma Stefana Živkovićanrelemaka), To đa Colaka (Dva bpbriloga o Nikoli Tomazeu) i Ninka S. Martigovića (Valtazar Bogišić 1 Stojan Bošković).

Najzad, ova knjiga Priloga donoši i veći broj prikaza i beležaka o našim i stranim Knjigama i časopisima Dragoljuba Pavlovića, Viđa Latkovića, Dragutina Mirkovića, Rad mila MĐimitrijevića i đrugib, Što Joj daje aktuelan karakter i čini je pouzdanim informatorom o savremenim dostignućima naše nauke o Kknjiževnosti, lingvistike, istoriografije i 10} kloristike.

Živomir, MLADENOVIĆ *

BORIS PAHOR: .

„Vila na jezeru“

(Izđanje »Košsmos« Beograd, 1958)

Slovenački mpisac iz ''rsta Boris Pahor prvo je ovhj roman objavio kao kraću prožu, uglavnom hroničarskog karaktera, m iršćanskoj reviji »Razgleđi« pođ naslovom »Lanene pahuljice w Kosi« Kasnije je proširio i prerađio u roman pod gornjim „naslovom, Koji je izđalo izđavačko pređuzeće »Obzorjac w Mariborm 195, da godinu iza toga đobije nagrađu Društva slovenače Kkih Kmnjiževnika, Knjigu je prevela, sa slovenačkog Moksa Njeguš,

Woman obrađuje ljubavnu, stvari ratnu tematiku sa naglašenom 8snfifašističkom ftezom, Okvifi radnje i to na kome se oma dešava jest krasno jezero Garda w Italiji 88 sniježnim „potiljcima „Momie Balđa. Ma ovom jezeru Musolini je imao svoju reziđenciju, »&mak, — možđa prevodilać nije makao najyrećniji izraz Kada je naslov preveo 84 »Vila na jezerua, U tom dvorcu om je provođio Vrijeme Sa ljubavnićoma Kldarom Petači i KvYojio planove za svoje mnezajažljive i mestvarme sm bicije za gwjetskim gospodsivoma, Ta se razvila i mjegova misao o koncentraćionim logorima, • Ssiste= matskom niučenju i oništavanju lja= đi, Kakav Komtrasti m fako divncom predjelu, preplavljenom bogatim pre livima vođe i svjetlosti i žbunovima limunova i pomorandži, rađila je tako intenyivno sveračarajuća misao o smrti! Sjenka Điktatora Nnađnosi se nad ovim romanom Kao gra&e dđonosan obiak nad Zivopismim, pređijelom. Zapravo, u mjenoj Sšjenći razvijaju se dwa dana ljabavi izme đua talijanske rađnice jKdčijane | Slovenc& Mirka Gođine, đo jače in” ternirmog i mučenog u koncenira« ekonim logorima, Ta dva dana koja pisac prikazuje, dešavaju Se mepos sredno poslije oslobođenja Italije, Mirko Gođind se Vratio pun teških uspomena ma, fašističke zločme, Mu-

lja.

'Izostaće krštenice i domišljena imena. Biće to jarka, bela moć ma trgu crvenog, &VGUStOVSKOG leta, Biće đan. Nagtavljaće naš 0 noć, .

Oslepiće stvari

Biće to gođina rodna; seme od ploda.

•

Husein, TAMMINĆIĆ

______ ea ——ı — — Ra Oe ar a ai ea aa Or s

sešini je već Mio whijen i obješem o mesarskoj kuki u Milanu. Makoliko da je srećan što je ostao živ i Bto se ponovo nalazi na Garđi, Gođina ne može da ne vidi ovaj zamak na jeweru, da nć osjeća njegove prozore i sva njegovu Kkobnu aautoritativ« nost iza Đujne, poetične wegetacis je. On mu pomućuje rađost i otvara u njemu čitave komplekse misli i Dporiv4...

Upoznaje se sa mlađom radnicom NLučijanom Rkojm ga već ma prvi pogled imprćsionira, osvaja, Govore o \ili na jezera w kojoj je stanovao svemoćni diktator, I kod nje, Luči“jame, kao i kođ njene majke i seNtre, ta vila se ispriječila kao meŠto to se suproistavlja simpAtič-e nom arhitekti Mirka Gođini, Omi ošuđuju ubištvo i naročito način na koji je wbijen i poslije smrti maltretiran Diktator, sažaljevajitu se nad njegovom sudbinom. Musolini je, uoštalom, Dio iđol NKNučijaninog dJetinjstva i mlađosti, tako su je godinama učili, vaspitavali, ona za dru» go nije znala, Mirko Gođina na to Bkripuće gubima, iz njega prošovara neđavna prošlost, za njega je Miktator bandit i lopuža, ubića toliko mnevinih Jljuđi, posebno hnjogovih primorskih Blovemaca kojima nije priznavao ni jezik, mi narođnost, ni osnovnš ljudska prava. Liučijana se zgraža mnađ ubicama Diktatora: žar tako silni i nevažni ljudi da ubiju i oskrnave tako moćcnog čovjeka, ponos italije! Mirko Godina postaje razapet između ljubavi prema Lučijani i svojih antifaBističkih uvjerenja, Prvo se KkOleba, a watim uwbjeđuje Lučijanu m nćodrživost njenog idola. Kao wu starim pripovijestima on se bori za mnjenu dušu, za jeđno njeno novo osjećanje maprednosti, I u tome uspijeva. Roman je jednostavno i svježe Pisan. Pisac malo poviše politizira, što roman čini u mekim đijelovimn nmeđovoljno konkretnim i ubjedijiwim. Trebalo je, svakako, naći dru &e6, sugestivnije slike za sve ome lijepe i poznate misli o fašizmu i napretku. Možđa Ijubavnići previBe politizitaju a premalo vođe ljubav. Ta poglavlja šsuvoće i BSematičnosti nađolknađena su drugima, Wpečatljivo i poečtski napišanim stranićam&a o ljepoti prirođe i ljubavi, Mto treba, DO Ppisću, đa postane 6Snova ljuđske sreće,

Janko ĐONOVIĆ % DRAGUTIN VUNAK:

„Vtica i noć“

(Ozđanje »Likos«, Zagreb)

Pređ nama je pesnik ek&perimen> fator. Istina, eksperimenti koje nam pesnik u ovoj Knjizi đemonstrira nisa novi i nepoznati, ali su zato pođignuti s& stupnja Ppoktošanog opita na stupanj sigurne poetske nmetničke vređnosti i Zmačenja, Naime: peSsnički opit DD. Vunaka je uspeo, i fime je opit postao, sigaran, mađa fteveliki, opus, Đ& Vunakovoj poe#iji prepoznajemo i Hpolinerska Kaligramska mastojanja đa „poeziju iz“ jedmači s& oblićčima samih Stvari (pć98m#, „Igrajmo 86%), i tendenciju fanfastas đa Se igroni ritmova& i Vukova \eči ponovo i drugačije valorizaju i oOBmi%Mle, i faturističke mamećre da dopusti štvatima dm DProgovore BVOjim mnemuštim jezikom, i letrističke

mapore da Suglasnicima da vrednost :

autonomnih izražajnih sređstava, vrednost reči i imitatorsko StvaralačWii Smisao ohRomntopeje, Međutim, i

ored ovih 82ličitih nastojanja, Vu-

nak nigde i nikada ne odlazi u Kkrajmošt, u ekštremnošt, već svo Svoje

mapore usklađduje sa puno mere i asimilira u jednnm jmačentičnu, pro> Življenu i đoživljenu poeziju, Odlike

„wuanhakove poezije, čija je rezultanta

sašvim drugačijeg smera od smera» nja mjenih mabrojanih komponenata, Tuajviđnije su u njegovoj divnoji Dpesmi »Pauk«:

»Olrići Je owmjeftnik Žice koja žauštavlja btiće.

O, cirici, gorka je smrti ma bayfi između travki i mjeseca,

Kaže Gvilimčica eciećiči

Kaže latinčića cvil

kaže leptir bh

Svi kažn nešto proliv bauka ei vi di

To sašma pauk pa zajeca i razape mrežu do mjeseća,«

Ova bešm2a puna Iepotčć, 1ljupk4, kao đa je pisana za decu, ima duboki

smisao bašne, Smeštenm, u prostoru

između imbola piice i simbola noći,

poezija Đragutina Vunaka nosi u sebi

jeđnu doflućenu i prečutanu #foOfčinu: :

»Ja znam Jjedđnu pjesmu, AVI vam je ne ću reći da, vam. ne donese smrt,“ B, M,

„Crveno proljeće“ (Hzdamje »Likos«, Zagreb, 19%)

sGrveno pbroljećee — i Modmasıov »Bvjeđoćanstva o Prvom muajoe = — lzvanređno je značajna Knjiga KOja t iza đokumentarmo-istoriskih 1 Nnjiževnih tekstova Drikazuje TšBwvoj 1 ražmah iđeje o Prvom maju, 6 DOrbi rađnih ljuđi maše zemlje i celog Sveta za hleb i slobođu, Konjifa, počinje winternAćiomalome, „bo smom „MHajnriha Majnečea „»Rleski tkači» i materijalom o sukobu rad mika i vlasti 1 majm 18806 gođime wu Čikagu, Otkađa 86 slavi. Ovaj praznik. U »Crvenom proljeću« nalaže 86 još tekstovi Luja Ađamiča, Majkla G601đa, Engelsa, Kranjčevića, Petefija, NLipknehta, Bebela i Nafarga, Brehta, Gorkog, Sanđbećerga, Awgusta Cesarća, Čeđomira Minđerovića, Anri Mišoa, Vešne Parun, 408ipR Gažija i đrugih — poređanih tematskim i hronološkim ređom,. N&4 Kkraju se nalazi »Rronika o Prvom Mia ju» — od 188 do 1956 godine,

Knjigu »OCrveno proljeće« đio je Milivoj BSlaviček,

* BERTOLT BREHT:

„Kalendarske priče“

(Matića šrpska, Movi Sad, 1958)

prire-

»Ralendarske priče« potsećaju šizvanređno jednostavnim stilom ma događaje, iz daleke ili bliske Droš«“ lošti, koji Su ostavili manji ili veći trag u Kalendaru ljuđske istorije, inadđe prepunom datumz Keji beleže tžasna neđela i KrVO Dprolića. Ovde su obrađene i manje poznate epizode iz života velikih Ijuđi iz pDrošlosšti — Opisan je posleđnji eksperiment Yrıšmšisa „Bekona, opisani su i Svi događaji oko Smrti đikctatora „Cezar, ia isprićana je i tažnk& priča o ogrtaču Dorđana Bruna. Breht me M bio Breht

~ IZLOG ČASOPIS

„Letobis“ /

Petnaesta · godišnjiča 'Sutješke d~

· beležena je u »Letopisu« literarnim

prilozima: pošle Žive, nađahnute uvodne reči Dušana. Kostića sleđe ođiomći iz dnevnika i ratnih žapisa Čeđomira Mindđerovića, Mlađe= na Ivekovića, Mite Mitrović, Paška Romeca i Vlađimira Nazofa, Dosta Igćrpnu i sa Simpatijama pisantı stuđiju o ranim evolucionarmim godinama Stevana Galogaže dao je. Ante MKOVač, sa napomenom u za Rključku da je zaslugom nehih čudnih silueta ostala đugo Vremena prikrivena istna o časnom život nom putu i đelu attora »Čuđnih Silueta«. »Lepo Je mapisana i mizom činjenića potkrepljena RBtuđija M. Panić-Surepa 6 romanu Janka MVeselinovića »Hajduk Stankom: jeđmna

đetaljna i Svestrana analiza? Poćži~

RBdauardo Čilida: Romypozicija,

SKAMENJENA LJUBAV

Yu ostajem gde

sam U beloj neđelji prazna

zna više da bude mazna

skinuta ša. Svih ta: i moja Yuka me

kod su svi TU

računi svedeni od mene do puta

ostajem, bezbožna ikofia pred kojom ne kleči mi tvoje koleno n dan zaustavljen kod hogu

Mogu jeđnostavno od zida do zida preći .,1 e: Mica za sebo zadržati još mogu

Ostalo što teče

ji da jde mimo mene

pustim 1 veke očlju u zelenoj plavoj i crnoj boj:

nađolazi reka ramena a moje zgrčsno

i nekuda krene rame svega 8e boji

Tu ostajem gde sam svedema na sebe samu

uklješteha u ponor u sebi za spuštanje do dna

kogtur samoću i bilo Bto stalno kopa jamu gde ne treba krilo

Florika ŠTEFAN

đa nije o prošlwsti progovorio i m stihovima, Peva om, opet jeđnostiavno, čak poražavajući

jednostavno, o velikim temama iž istorije ljuđskih stradanja, podviga i Pobečđa. Majđirljiviji su svakako atihovi 6 KkrstaBkom pohođu poljske đeće 1%9, đok je pesma o bratu pillotu, koji je boreći se za »životni prostor« Ssvaga mnarođa izvojevao sebi prostor — aku na pađinama megnane planine ježivo poučna i, Bto je najvažnije, još uvek alttuelna,

wWeđovi ove Knjige intoniranhi su isražito humanističkom misli: pretstavljaju nam oni pišća — istinskog humanistu Koji oživljava pojeđine tamne ili &svetle epizode iz prošlo sti (ili, još bolje, i nekako vernije samom autoru — oživljava događaje koji su, gotovo uvek, i svetli i tammi nw isti mah). Simpatije pisca su n% strani radničke klase — u tom 8mišilu vredni su pažnje Kkarakteristični stihovi pođ naslovom »Pitanja radnika Koji čita«, koji ma jeđan nesvakiđašnji načim glorifikuju rad i sVe ome Koji rađe.

Treba špomenuti ođišta ušpeli prewod MBoška Petrovića koji je uspeo đa dočara jeđnostavnost Brehtiovog teksta, »Kalenđarske priče« pretstavljaju još jeđan dragoceni prilog Koji nam je u pravi čas đonečla Zna1ački uređivana i pobtlarna Matičiha biblioteka »Mozaik«. Popularmost Ovo eđicije bila bi, mem sumnje, još veća da sć hjeme Knjige pojavljuju češće,

Kaško JOVANOVIĆ

Me e w ovom byvoju vwLetopiša« bleđa, slaba, jzuzev mmelkih pesainma Borisa Pastemaka tW prepevu Desanke #WMaRksimojvić, napiš Miloša Hadžića „»POSsIĆ tm Pozorjat i prikaz Mnjige pesama "Tođora Manojlovića ođ Diraška Tieđepa dđovršavaju ono pozitivno Mto se može reći o julskol 9švesćj ovog časopisa,

* _ „Savremenik“ 7

I »Savkemenike nizom priloga beležava pethaestogodišnjicu „bitke na SButjesci: tt su, najpre, »odlomei meteđigovanih „zapisae Todora Vujasinovića »Na SButjesci«, đfamntični # efektni, tri prigodne ali BU.Bgestivne pesme Dušama Kostića (naročito Nad čaurama«), BtihOvi nRađonje Vešovića od kojih #u majbolji oni vw pesmi »Šta đa Kašera tvojoj muajcie, odlomći iz romaha čČeđomira Minđerovića i Čeđa Vukovića, članak Velibora GdlHgorića o Jovanu Popoviću, esej Marijana

„A kad bi govorom, licem, koja od žena bila kao ti, ne bi mogla biti“,

sjajnu suzu koju je A znaj, svetlu zoru Što rođila je pesma,

To je Ben, rekoh. Gottfeid

Dnom života hara jedna Ne čekajmo, rekoh: „Noć a ovo je poslednja noć u kako kaže Krolo,

Puna je noć njihovih imena Što izrastaju

Pucaju one i Oro8i nas peta

Sklonimo 66 sad, draga, \

Informativni.

Kako sam je učio

Naveđe me đa joj kažem, Leopardi je rekao: kretnjama kao i ti lepa,

Tađa mi ona reče: hjega ne znam nar Nikađa, pomislih, nikađa nećeš voleti rođila tuga

potseća na ljubav

Vučemo se kao rahjava magla jesen,

Bližim joj 8e: krvlju uzburkahom Setih se Bena: „Blizina georgina davala 188 Ben, . Zaista o njemu malo znam, reče Ona, O tuđa li bi nekom bila, Ali ja, ja je mogu naučiti đa poznaje, U očima joj raširlo krila pelivan letnje večeti

Latice kose vazdušasšte pretvara iđeja, e ćrna i bela, ojoj neko neće čekati“,

Da, reče, ona, takve su hoći, A ko je on? Pesnik, rekoh, i ne pitaj više!

To ona tutnji njihovim rečima ljubomorni

u Velike bezđanske oči za i obuzđanih neobuzđanim uzđama,.. SRO Oe

Jurkovića O Goranu Kovačiću napišan analitičko-lirski, i drugo, Pesmama su još pretistavljeni Ve, sna Patuh i Sava Kličković. »ı nekim obeležjima savremenog frea. lističkog postupka« piše Dimitar Mitrev, Ba osnovnom «ššiezom! be, altyam kao stvaralaštvo postojao je

pre nego Što su se pojavile Te&lh

stičke teorije prihvatljivom, kao i neki ozbiljni i razboriti siavovi u vezi B tim: »PERsbetimentas torske probe nekih američkih au. tora, ćkstremnih u 8BvOjoj modernističkoj težnji đa sivofe toman bez ikakve uzajamne povezahosti. . .« itd, Moji su to attori? Pis ci Mojl gzajista pretstavijaju gsavremenu američku literaturu pišu, haime, potpuno suprotno toj uopšte« noj i proizvoljnoj Konstataciji D. Mitreva, Nazvavši Virđžiniju VU »đekadenthim inđiviđualistom« Radojica Tautović u ešeju »U ime čitaoca« na indđividualnto dekađen-. tan način uzima od ioga »đekadentnog inđiviđualiste« osnovnu 16ćzu za Svoj mapis! Dokazujući — ig« pravno — da je uloga Kritike, ja među obštalo#, da »Zbliži umetnost i čovekac i da je, danas, pottebna iz. vesna demokratizacija Književnosti 1 umetnosti, Tattović je vešto DOkušao da proturi i meke Već bpfilično otroane aociološke „poglede na literaturu, Blužeći se pritom “0o-

~

bilnog terminima: marodnma itićilgencija, radnička inteligencija, rad nička klasa itd. — prenebvegavaju»

đa umetnička i Khjipored i uprkos svim »teofijama“a, stojć6 đanas „podjednako otvorena bted Mvim ljudima i pripadaju gstvarmo samo onima koji žele da im še približe i da ih prihvate,

ći osnovno: Bevna dela, teorijama i

iZ REDAKCIJE

OBAVEŠTAVAMO SARADNIKE I ČITAOCE „KNJIŽEVNIH NOVINA“ DA ĆE NAREDNI BROJ NAŠEG LISTA IZIČI 1, VIIL, KAO DVOBROJ NA POVEĆANOM BROJU STRANA.

jom alejom patka.

uđuje“,

ju se u Čisto milovanje

Božo VUKADINOVIĆ

KNJIŽEVNE NOV.INE