Književne novine

WOLT 7 2

Godina X. Nova serija, br. 105

Pavle STEFANOVIĆ

Paaa

Z e.

BEOGRAD, 6 NOVEMBAR 1959

. O mogdućoj idejJnoj Rorisnosti esfefike.

Ako bi jedan mali popularnonaučni ogled, pre o mogućoj iđejnoj korisnosti nego o „zađacima“ estetike u ovom vremenu krupnih mjsaonih i osećajnih preorijentacija, valjalo otpočeti — po uobičajenoj i logično opravđanoj praksi komponovanja takvih eseja — kratkim uvođdmnim ođelikom, ja „bih sledeći esej otvorio primedbom da u velikoj, brojnoj porođici „posebnih

danas postoji neka #vrsta hijerarhijskog poretka, različitost postoječih posebnih nauka po nji-

hovim postignućima, po stepenu njihova razvića, „uzrasta, zrelosti. Ta raznolikost efikasnosti i ostva-

renih dostignuća pojeđinih' nauka proizilazi, naravno, ne samo iz ra-

zličjtosti predmeta i pojava, ŽČiji prirođdu i svojstva „pojeđine por sebne nauke „istražuju nego i iz raznolikosti metođa koje je mo-

guće upotrebiti na raznolikom materijalu kao objektu naučnog ispitivanja; pa kako su izvesne pojave objektivnog sveta stvarnosti konstantne i jedva nešto malo promenjene pređ dugoročnom, viševekovnom radoznalošću čovekovog ispitivačkog duha, prirodno je i normalno da su nauke koje traže zakonitost u tim pojavama daleko

~ više zakoračile unapred: nego Sto

su to mogle postići maprimer hnauke o silno promenljivoj i velikim

razvojnim preobražajima .podložnoj samoj ljudskoj svesti. Tako i imamo danas zanimljivu i skoro

paradoksalnu situaciju:da je astronomija, sa matematikom kao svojom podlogom i sa tehničkom primenom njenih istraženih i praksom proverenih principa, na današnjem stupnju razvitka, daleko razvijenija od naučne psihologije, drugim rečima, da o zakonitostima kozmosa možemo danas sa većom egzaktnošću raspravljati nego o zakonitostima u procesima naše sopstvene, ljudske svesti. Mi ćemo ovde zaobići već' klasičnu, tradicionalnu podelu nauka na egzaktne, prirodne ı društvenopolitičke, pošto se ta Klasifikacija zasniva na raznovrsnosti ispitivanih oblasti života i pojava, na raznovrsnosti samih predmeta (objekata). istraživačkog posmatranja, a za našu temu taj kriterium OStaje. irelevontan. „Zadržačemo so za trenutak na posmatranju činjenice da su neke nauke, na današnjem stupnju svog razvitka, stigle tek na stupanj opisnih, deskriptivnih nauka (grafija — tip). Neke druge nauke dospele su do razvojnog stađiuma teleoloških, norma-– tivnih, praktičnih, tehničkih ibi političkih disciplina, i njihove „zakonitosti“ nisu ništa drugo do primena nekih uočenih principa u

razvitku prirođe, društva, čoveka (nomija-tip). Treći. tip čine čisto teoriske nauke, one ma najvišem stupnju razvitka, nauke koje su uspele da pronađu i formulišu zakone od opšteg i trajnog važenja (logija-tip).

Estetika, posebna nauka na kojoj se zaustavljamo, prerasla je stadium opisnih nauka i nalazi se, danas, · negde na usponu od primenjenih, teleoloških, normativnih nauka ka grupi teoriskih „nauka. Na, mama je, današnjim , ljuđima (posmatračima, „ispitivačima, misliocima, „estetičarima), da je u nienom restu pomognemo, da joj omogućimo utvrđivanje konstantnih zakonitosti u oblasti pojava koje ona ispituje, no mi to možemo postići jedino „pod - uslovom ako se potpune oslobođimo od metafizičkih i dogmatskih postavki koje su za estetiku važile u periodu bujanja idealističke filozofije, ali isto toliko i pod uslovom da se sasvim „emancipujemo od vulgarno~materijalističkih, mehanicističkih, estetsko-„hermeneutičkih“ i pogotovu bpragmatističkih „teorija“, među kojima je poslednja išla tako đaleko da je i umetnost i estetiku svesno podređivala potrebama i zadacima ~ društveno-političkih prog - iaktika. Usto, tek kada budemo tačno shvatili, šta su zapravo objekti estetsko-naučnog istraživanja, dokle se prostiru granice njene ispjijvačke „nađležnosti, u čemu je njena zavisnost od psihologije a u čemu njenma specifična samostalnost u odnosu na tu drugu posebnu nauku, porašće izgledi za njeno uvršćivanje u red čisto teoretskih, oeksplikativnih nauka logijatipa. Prva i možda najčešća greška koja se danas čini pri. određivanju specifičnog domena estetičke nauke jeste njeno ograničavanje, na svet umzinosti. Istina je. da su umetničke slike svake vrste (verbaine, likovne, tonske, plesne, pozorišne i filmske) „najrasprostranjenija'obiast estetičkih .doživljaja,i u stvaranju i u konsumiranju umetničkih dela, sazdanih vazda iz odgovarajućih, specifičnih umetničkih slika (poetskih metafora. proznih opisa, grafičkih i slikarskih kombinacija linija i boja, vajarskih muodđelacija „raznih masa, tonskih struktura i plesnih, plastičnih figura), ali pošto je predmet istraživačkog posmatranja estetičke nauke jeđan određeni tip ljudskon đoživljavanja čulnih sen“ zacija i doživljavanja pretstava tih senzacija u čovekovoj svesti, a te posćbne, kvalitativno specifične doživljaje ljudska svest ima

Stvaranje nečega novog, neče ga što miukom slučaju mne pretstavlja nastavak i što se ne oslanja ni na kakvu tradiciju, znači poduhvat isto toliko značajan koliko i odgovoran. I, ako se uzme u obzir i to da je svako nastajanje novog propraćemo nedostatkom iskustva a samim lim i me brojenim teškoćama koje se tom novom isprečuju ma pulu, onda čitav taj podubyvat dobija i šire dimenzije. A. ako je Io movo, za” četo u „oduševljenju, svojim po“ stojanjem potvrdilo da su svi U loženi napori doneli i ozbiljne rezultate, da je tim novim Život obogaćem i da je postao sadržaj“ niji, onda se mora uz 5ve ostalo iskazati puno ,pošlovanje onimz koji su svu ambiciju i darovitost uložili u ostvarenje tog podu hvata. RE

To smo obavezni da učinimo | ovom prilikom kada beležimo de-

ranje nečega potpumo novog,

i u prirodi, i u društvenoj stvar nosti, i „u đddelatnosti sopstvene mašte, nužno je da se kao predmet estetičkih ispitivanja priznaju i uvaže estetički doživljaji na koje se ovde. misli, odakle bilo da oni dolaze. Va

No, o kojim je doživljajima zapravo reč? — O čulnim opažanji-

ma i reprođukcijama tih opažaja

(ili_ slikama · mašte o·mogućim, zamišljivim aoopažajima, na pr.” pri slušanju nečijeg govora), koji nas nagone na uopštavanje, na naslućivanje ili čak i sasvim jasno otkrivanje u njima jednog dubljeg i

šireg smisla no što je samo njihovo konkretno značenje, dakle, o doživljavanju čulnih utisaka! kao pojedinačnih potstrekača i znamenja jedne idejno=emocionalne ·' klime duha, kao konkretnog ispoljavanja jednog opšteg stanja svesti koja ima svoju određenu 'životnu filozofiju, svoju, društveno-moralnu orijentaciju, svoju. idejnu !i emocionalnu „atmosferu“ u odnosu prema stvarnosti, životu, drugim

ljudima, samoj sebi. Reč je, dakle, o doživljavanju čulnih utisaka kao Nastavak na ?7 strani

i. FOLD (FRANCUSKA): PROSTOR (Sa pariskog Bijenala mladih)

ZNAČAJAN JUBILEJ ~

Dešetogodišnjica časopisa „,Jeta. e re“

setogodišnjicu poslojanja · časopisa »Jeta e reć, prvog književnog časopisa ma šiptarskom jeziku kod nas, koji za afirmaciju šiptarske nacionalne manjine na kulturnom području ima takav značaj koji mi savremenici danas možda i ne možemo dovoljno da sagledamo, i koji samim svojim postojanjem potvrđuje ispravnost politike koju naša zemlja vodi u odmosu „na nacionahe manjine uopšte. .

U uslovima koji su nastali posle rata, kada je na Kosovu i Metohiji svaki poduhvat značio stvakada je u svemu šio se poduzimalo trebalo biti prvi, i kada je trebalo rušiti sve što je do tada vekovima omalovažavalo tamošnjeg čoveka, pokretanje književnog ča-

sopisa ma šiptarskom jeziku bio je samo jedan od mnogih poslova usmerenih ma potpuni preobraŽaj tog dela naše zemlje. To čilavo ostvarenje izgleda | daleko veće ako se zna da je začelo lamo gde se mekada ~ nacionalma pripadnost nije smela glasno izgovoriti, 'gde se mepismenosi smatrala normalnim stanjem, i gde je siromaštvo i bespravlje bilo proglašeno za jednu vrstu odmazde mad nedužnim stanovništvom. NMaravno, sa takvim nasleđenim stamjem, kada ma jeziku kojim je govorilo hiljade ljudi «nije bila mapisana ni jedna reč, kada je bilo omemogućemo me samo stvaranje bilo kakve kulture nego osporavano pravo da se bilo kakva kultura može stvoriti, pojava književnog časopisa bila je isto

riski događaj. I eto, na tom području koje je nekada na kartama obeležavano tamnim površinama, za deset godina izrasla je · literatura koja, vitalna i nova u svim svojim dimenzijama, dosa. dašnjim rezultatima. obećava da će postali važan čimilac u našoj ' literaturi i kuliuri uopšte,

Svakako da je razvoj šiptarske književnosti kod nas u prvom redu preko časopisa »Jeta e reć nužno bio propraćen i mnogim predviđanim i neočekivanim leškoćama, kao što je to i razu· mljivo' kada 'je u pitanju stvaranje svake nove književnosti. Ali, ono šlo je već sivoreno uprkos svemu, svojim osobenoslima i doslignućima obavezuje nas da ne samo tu literaturu prilikom ovog jubileja i. pozdravimo, nego nastojimo da je i ozbilino· prouči.mo. Jer, ti mladi ljudi koji su se

BEEN RE PieniIr BI r armin IRI nieuia E eg e ugi PPI rupi age riRea PEiTkErirzirapiFrring sig: sre ozaGigaN Paa Cena 30 din

Slavko JANEVSKI

Smijeh usamljeno razbo|nika

Htiio bi kao žena što se voli sve da imaš:. moju pjesmu razbojničku — visok izvijen bršljan beskrajnu nesavladljivu zimu bijelu,

moje grlo po njem s noktima da. riješ

"i moju djevojku uzbudljivu kao vino

kao cigansku pjesmu uzavrelu.

I moju bi tugu htio — zar i nju?»

kao mozaik ostavljenu u bezbroj drumskih krčmi od djevojačkog sramežljivog zalaza do divlje ponoći i moj vučji bijes, vučji krik,

vučje oko sivo,

i moje čelo po kojem sijenke igraju bolno

i moju vječnu glad i moju vječnu sitost,

glad za životom i zasiceni Život.

I moje drugove (svaki od njih kroz bunt u srce ranjen) i njih bi htio sa šumom njihovih žila

što svaku noć grozdovim mlijekom. od zamosa gore,

te surove jablane, bandu krvavog bila,

otrovno meso puno gorčine što svaki šakal bi pio

i sve i sve što imam i sve što nemam

ti sve bi htio,

Htio bi i moju ledenu pećinu pustu

gdje se zime gnijezde

i moju pšenicu kao sačmu tešku i gustu

moju svjetlost, moj mrak, moje zvijezde,

sva stopala moja pod modrom strejom snijega sve naše žive i sve naše mrtve

mjesec što plovi s kišom i gradom bije mjesec bi želio da imaš, i njega.

smijeh naše djece taj vodopad u pjeni

što šiba kroz bezbroj mlazova i dan razigrava pa s njom postaje dijete vlažnoga oblaka dio i onaj ljubavni šapat što se u sijeno zakopava

i sve Što sam imao i imam i Imao bih

sve bi da mai uzmeš htio.

Htio bi. Pa uzmi lada radost mojoj muci na nišan zalo stojim s devet pjesama u zubima s vinom U: jednoj, sjekirom u drugoj ruci. Strijeljaj me ravno u oči, tamo je mržnja moja mržnja i ljubav uzavrelih ·strasti strijeljaj me u grlo krvavo od pjesme i psovke i ne čudi se što ni mrtav neću pasti.

(Sa makedonskog Branko KARAKAŠ)

Milan

0 umetničkoj istini Nema sumnje da se jedna važna funkcija estetike sastoji u analizi stavova i termina koji se upotrebljavaju u kritici umetnosti: funkcija čišćenja jezika umetničke kri-

tike, koja se sastoji, sa jedne strane, u iznalaženju i eliminisanju ne-

žnju da se u svaku diskusiju o umetnosti unese filozofska promišljenost, jasnost i doslednost. To sigurno ne znači traženje nekog „zajedničkog jezika" u književnoj politici, jer bi takav jezik. — kao u svakoj politici — mogao biti samo jezik kompromisa i oportunizma koji nemaju nižeg zajedničkog sa racionalnošću jezika. Zato moramo razlikovati „zajednički jezik“ od kritički pročišćenog jezika u diskusiji koji, po svojoj racionalnosti, uvek može postati zajednički jezik svih onih koji su se odlučili za racionalnost.

AMNJANOVIĆ

tačnih ili neđosledno upotrebljenih Neopravdano „je tvrđenje da reči i fraza, konfuznih pojmova i Stetičke diskusije nikad ne vođe nekom pozitiv»nm isbodu koij bi

neprecizno formulisanih stavova, a sa druge, u ukazivanju na zabiude koje proističu iz nekritičkog usvajanja trađicionalne estetičke terminologije, pune štetnih idđealističkih i metafizičkih primesa.

No ako se jezik shvati u njegovoj punoj stvarnosti, onda ovakva vrsta kritike ili metakritike, · ne pretstavlja nastojanje da se reše neki čisto jezički problemi, već te-

značio neko unapređenje u odnosu na početne stavove učesnika u diskusiji. Ne zbog navodne koristi od

samog traženja „koje je veće od nalaženja istine, procesa boljeg od rezultata, ili zbog neke slične prosvetiteljske besmislice, ovo tvrđe-

nje je neopravdano jer je u prinNastavak na 9 strani

|avili ma slranmicama časopisa, i oji su potvrdili svoju darovitost i okupili i stalno okupljaju mnoge još mlađe a isto tako darovi-

sada stvoreno ma žiptarskom jeziku u oblasti književnosti, ako se pravilno proceme sve teškoće koje su morale biti savladane i

le, za deset godina koliko postoji ovaj časopis stvorili su delo čiji značaj nije samo „prosvetiteljski, nego delo koje poseduje znatne i za nas nove književne kvalitete. I zato sa istim onmim značajem boi pridajemo | ekonomskom i političkom razvoju Kosova i Metohije moramo prići i literaturi koja je tu nastala i razvija se, jer nas na to obavezuju | nove reči koje su sa tog ~ područja dag" do nas.

esetogodišnjica postojanja jednog časopisa u našim uslovima, a posebno jednog ovakvog časopisa kakav je »Jeta e re« koji i u najodređenijem i simboličnom smislu znači novi život, pretstavlja nesvakidašnji datum u našoj književnosti i našoj kulturi. Ali, više od loga taj jubilej deluje kao ohrabrenje, kao zaloga da će se slvoriti nešto još ozbiljnije i još značajnije, Jer, sve ono što je do

pravilno proceni sve Šlo nužno prali nastajanje jedne književnoSti, potvrda je da možemo očekivati dela koja će nas obogatiti i ohrabriti novim i prodornim rečima, koja će nam' otkriti jedan svel, po svojim osobinama ~ do skora manje ili više nepoznat. preistaviti jednog čoveka strasnog i vitalnog, koji će se s pravom zauvek maslaniti u našoj književnosti, Da će se to zaisla obistinili polvrđuje nam pre svega, po Svom lempu i razmerama, jedinstven razvoj ovog odručja u Svim vidovima, potvrđuje nam naslajanje novih i najhumanijih odMOosa među limdima, i potreba mnogih mladih i darovitih ljudi a kažu ono što je godinama mo-

ralo da bude prećutkivano. Te reči će baš zato što su nove i slobodno iskazane biti i snažne i ubedljive. / D. G.

ČJD|Z –– – " eRKKNSiIJUU_KKKKK_m IV, HIBBIZIZCVCCC-— s: kanu zLEAIČAe—