Književne novine

SLAVOGO:BATEOSEC: • ww. ”

Pejzaži i vedute (»Naprijeđe, Zagreb, 1959) Sabrani putopisi Slavka MBatušića pod naslovom »Pejzažii vedute« plod su triđesetpetogodišnjeg književnog rađa ma polju putopisne proze. Batušić nije samo nadareni i intelektualni globtroter i hođočasnik evropskih građova i pejzaža, već, pre svega, tankoćuitni kritičar i poklonik Avantire. Zahvaljujući lirskim senzacijama koje Batušića najviše zaokupljaju, njegovi putopisi imaju ton iskrene poetičnosti i autentičnosti. On je u stanju đa tom svojom lirskom opservacijom obuhvati građove i pređele, đa skrene pažnju na tanane psihološke nijanse među ljudima i među svetovima, da obuhvati prosjake, zvonike, prostitutke i palate, jedan, dakle, široki dijapazon evropske stvarnosti, ali se ta njegova lirska opservacija, ipak, ne spušta dovoljno u dubinu. Njegove putopisne proze ponekad imaju nešto ođ ispraznosti feljtona i (lirske) reportaže. Istina, pisac često i veoma eksplicitno izražava svesnost i namernost jednog takvog hedonističkog stava putnika zainteresovanog jedino za senzacije i doživljaje, no — imajući u vidu u prvom redu 'Kıležine evropske izlete čitalac se ne zadovoljava uvek tim finim, šarenim slikovnicama evropskih gra-

dđova.

Batušićevi putopisi ipak nisu neangažovani. Naprotiv, ovaj tanani liričar je pre nekih 30 godina pisao o nemačkoj stvarnosti iz jedne perspektive iz koje se nisu mogle previđeti okolnosti iz kojih će planuti oganj. Njegova putopisna proza o gladnim nemačkim prosjacima, Koji nude svetu svoje šibice, to je — da naveđemo samo taj primer — superioma i snažna reportaža lucidnog dijagnostičara o evropskoj stvarnosti toga đoba. Ne treba, uz to, zaboraviti Batušićevo interesovanje za probleme likovne umetnosti o kojima je u nekoliko mahova pisao veoma Živo i znalački, naprimer u putopisima iz Nizozemske pod naslovom »Rembrantu u pohode«.

Na kraju da pomenemo još jedno?ž ova knjiga nije Krležijanski bilans i obračun s Evropom, niti turistički beđeker, nego lirska pesma namenjena u prvom ređu onima Koji i sami dele Batušićevu misao i san o daljinama i senzacijama i zajedno s autorom smatraju da je »najljepta slikovnica na svijetu kakav stari dobri atlas«.

-- Danilo Kiš x

Leva leta

(Klub stuđenata, Novi Pazar)

Knjiga jedne mlađalačke nevinosti i naivnosti i jednog mladalačkog zaleta. I odmah: knjiga sasvim nejednaka, po onome što pesme nose ili bi trebalo da nose, po sadržajima, po aromama. Dva mlađa pesnika početnika, dve sasvim suprotne lirske uvertire.

Miroslav Đurović je sav od emocije i temperature, lirski mnasrtljiv i tvrđoglavo emocionalno razigran, rastrzan, glasno patetičan, pretvoren u pesme koje su i odjeci i. uspavan=– ka i mlađićki Zov. A Paraušić —

SRI TA BESNA | KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora Ćosić, Slavko Janevski,

dr Mihailo Marković, Slavko

Mihalić, Peđa „Milosavljević.

Branko „Miljković, „Tanasije

Mladenović, Muladen „Oljača,

Viadimir Petrić, Đuza Radđo-

vić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor:

TANASIJE MLADENOVIĆ Urednici:

MILOS I. BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ List izđaje Novinsko-izđavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska 7, tel. 21-000, tek. račun: 101=707-1-208 List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Štampa »GJLAS«, Beograd.

Vlajkovićeva 8.

samo metaforičan

izdwojen tu kraike škrte stihove, un | magličasta treperenja, previranja, }lu~

tanja. 'U skice i najave koje, za sada, ne obećavaju. Đurović se lirski ispričava u širokom stihu, nanosnom, stihijnom, u bujicama reči i metafora, a Paraušić pokušava da prepriča svoje »zaboravljene gođine i uspomene«. d ;

U knjiži, koja je napadno naslovom levo orijentisana, najviše se ističu nekolike Đurovićeve pesme, a više od svih »Zlatna gora«. Svoje emotivne preokupacije Đurović mora sa više ređa i ukusa da tumači, On tek počinje, a treba zapeti.

R.V.

VASA POPOVIĆ:

Šešir dole —

putovanju (»Rađ«, Beograd, 1959)

Vasa Popović je humorist — to on sam napominje, O tome govori i njegova nova (sedma!) Knjiga »Šešir dole — putovanju« — knjiga humorističkih reportaža. Vasa Popović, kao novinar i još humorist, obi-

šao je svet, uglavnom, Rim, Egipat, K

Prag, Beč, Cirih, Lozanu, Pariz, BriSsel. I prirodno, ređ je da obavesti znatiželjnog jugoslovenskog čitaoca —o svojim putovanjima. I evo: humorističke varijacije o građu na sedam brežuljaka, o fontanama i rimskim dđevojčicama koje »kao da gaze po šljunkuć, o novčiću koji se baca u fontanu i o popularmoj pesmi »Ariveđerči Roma«, i o Egiptu, suncu i grobnicama faraona, o Nilu i agrarnoj reformi i premijeru Naseru, o Pragu i dobrom vojniku Švejku ko-

ga više nema, o Beču, Parizu i besparici, o svetskom vašaru koji se zvanično nazivaše Svetska izložba u Brislu., tju Posebnu draž za ljubitelje »Politikinog« humora: Sve reportaže u »Putovanju po našoj zemlji« počinju od savremenih protivrečnosti u društvu: primitivizam i ostaci starog — a na drugoj strani građenje novog, sOcCijalističkog društva. O tome nadđareno ali pomalo klišetirano piše Vasa Popović. Međutim, posle ove'Kknjige, primećuje se da se Vasa Popović ponavlja i prepričava. Njegove humoreske i reportaže tretiraju već umorno iste teme i motive, istim rekvizitima, štimunzima i duhovitostima. "Tek kađ se Vasa Popović oslobođi te stereotipne pravoslavne obojenosti, on uspeva da napiše zanimljivu reportažu kao »Uzmi kredit pa plači«, »Pravda po zakonu«, »Teror u autobusu«. Napose, uspele ispovedne autorove. skice »ŠBešir dole i »Užas jeđan«. ROV.

Kongresa folklorista {lugoslavije

Iz obimnog zbornika, od oko 350 strana, sa referatima održanim na IV kongresu folklorista Jugoslavije u Varažđinu, može se dobiti slika o

'Zljoenikičad0v ab pod | A' | LA

raznovrsnosti i bogatstvu folklornog ~

nasleđa jugoslovenskog naroda.

Četvrti kongres folklorista posvetio je jednu temu onom kraju gde se kongres i ođržava. To je bilo područje Međumurja.

Zbornik sadrži niz dragocenih radova, koji sa raznih strana osvetljavaju narodni život Međumurja. Evo samo nekoliko važnijih referata: Marijana Gužić: »Osnovni problemi u etnografiji Međimurja«, Josip Renjak: »Naselja varažđinsko-čakovečke regije« Zarko Kočin: »Ispiranje zlata u Međimurju«, Katica Bošković: »Pokladne maske u Međimurju« i slično. Muzičkom folkloru Međumurja po-

svećena je, takođe, posebna pažnja.

Poređ komparativnih radova, doma=- /

ćih istraživanja dr. Vinka Žganca, Radoslava Hrovatina, Valensa Vodušeka, zanimljivi su bili i referati Rusa Beljajeva: »Muzički folklor dunavskog bazena« mađarskog akademika Lajoša Kiše: »Bitne osobine mađarskog muzičkog folklora« kao i rađovi Čehinje Sonje Burlosave, Italijana Alberta Ćirezea, Rumunke Emilije Komišel i drugih.

Centralno mesto u zborniku, kao i na Kongresu, zauzimaju teme iz narodne književnosti. U njima se na nov način razrađuju mnogi značajni problemi iz narodne” Kknjiževnosti. Da navedemo samo neke: Dr. Alojz Smace, poznat po svom interesovanju za starinu i tehniku srpskohrvatskog narodnog pesništva, predđratni urednik časopisa »Prilozi proučavanju narodne poezije«, objavljuje rad: »Gattung und Stil in. der Volksdichtung« (Oblik i stil narodnog pesništva). Dr. Miodrag Ibrovac: »Srodnost srpske i novogrčke poezije« i dr. Milinko Filipović: »Narođne pesme i narodni život«.

Sem toga, dobar đeo rađova posvećen je komparativnim proučavanjima narodnih umotvorina kođ južnoslovepskih i njima susednih naroda, Da naveđemo samo rađove Alberta

' Ćirezea iz Rima, Beljajeva iz Moskve,

Tihomira „Vujučića iz Budimpešte, kao i rađove domaćih autora Jovana Vukmanovića, Onufrija Timka, Dragutina Mićovića...

Na Kongresu je održan, takođe, vrlo značajan teoretski referat Branislava Rusića iz Skoplja: »Odredba pojma »folklor.« Sličnom tematikom bavi se i Sergije Viofon iz Ljubljane u rađu: »Pravna folkloristična — etnografija — etnologija?«

Značajan problem pokrenuo je i "vrtko Čubelić u svome radu »Škola i folklor«. .

Na kraju, treba istaći da je ovaj zbornik najboiji dokaz koliko je veliko interesovanje naše i strane nauke za folklorne probleme jugoslovenskih naroda.

Dragutin Mićović

DOPISIVANJE DELA

Nastavak sa 5 strane

'život priča, „onđa imamo glavu\i

rep, onda i najobičniji događaj po-

staje pustolovina.

Savremeni stih je prema našem kritičaru Z: Mišiću sintetičan i u isti mah eliptičan, misaonost modernog poetskoe izraza zahteva živu saradnju čitaoca: dopisivanje poetskoq konteksta.

Ako se dakle ističe misaonost modernog stiha u vezi sa njegovom eliptičmošću i sintetičkom snanom, onda se našmre mora primeti:i da bi bila neobična ona poetska misao (kao i svaka druga misao) coju bi trebalo dopunjavati. Mođean stih, uostalom kao i onaj pre ijega, kao autentičan stih uopšte, sagrađen ie ekshmustičkom metolom, metodom iscrpliivanja jeđ„og đoživljaja i orgamizovanja poske misli do-kraja.

Ako pesnik metodički „ne dovr4" svoj tekst, to znači da ga, je stvarno dovršio. Da je u tom slušaju, ipak, moguće „dopisivanje“ čitaoca, viđi se iz onog smisla koji Z. Mišić priđaje ovom izrazu: sažeti poetski izraz pretpostavlja određen svet asocijacija, određene

- misaone tokove koje pokreće elip-

tična forma, ne izričući ih expressis verbis. „Dopisivanje“ je onda izraz za potpun i adekvatan doživljaj čitaoca. Jer ako saosećanje i samišljenje čitaoca nije određeno tekstom i potek-

„ve /

ri uf,

»MEO kN

stom stiha, ohda je u njegovom

duhu praznina ili sama proizvolj- .

nost. Doživljavanje čitaoca u tome slučaju nije saqlašavanje sa poetskom tvorevinom, već samo slobodno „nadovezivanje u smislu reči: povodom Šekspira govorim vam 0 sebi. , ZAKLJUČAK

Budući da umetničko delo jma svoju organiku koja sigurno nije pozajmljena iz realnog života, čak ni onda kađa ono ima direktno prikazivačku funkciju, umetničko delo se ni delimično ne poklapa sa „pravim životom“ i „datom prirodom“, nije deo te prirode u tome smislu što je fragmentarno zahvata. Umetničko delo je samostalno jedinstvo, samonikla celina i živa totalnost, čak i kada je fragment! Zato u određenom smislu reči fragmenta u umetnosti nema, zato nema dopisivanja koje bi tek učinilo celinom ono. što već ne postoji kao celina. Samo prividno protivreči sebi Tomas Man kada u „Naslajanju Dr. Faustusa“ piše: „Jedno umetničko delo nosimo uvek kao celinu, pa makoliko estetička filozofija i tvrdila da je literarno i muzičko delo, za razliku od dela likovne umetnosti, upućeno na vreme i njegovo sledovanje, i ono ipak teži.za tim da u svakom trenutku bude celo", Š

Dr. Milana DAMNJANOVIČ

MUTITRANSPORTNI PREDIJ/EDE

| BANJA LUKA

RADNI KOLEKT7IV AUTOTRANSPORTNOG PREDUZEĆA »LASTA«, BANJA LUKA, USPEO IE DA KROZ POSLEDNJE TRI GODINE, ORGANIZUJE SLUŽBU I NABAVI SVE VRSTE POTREBNIH VOZILA ZA OBAVLJANJE TERETNOG SAOBRAĆAJA. | Ovim svojim uspesima »LASTA« je zadovoljila i zadovoljava potrebe svih privrednih preduzeća iz cele zemlje brzim, jevtinim transportom svih vrsta materijala.

Ako želite da Vam roba bude na vreme isporučena, uredno _transportovana, pravilno obezbeđena, Vi ćete se ovek koristiti našim uslugama.

Brzo i na vreme isporučeni materijal ili roba znači dobitak za svako privredno preduzeće.

Uvek se koristite transporinim prevoznim sredstvima.

SVIM POSLOVNIM PRIJATELJIMA ČESTITAMO NASTUPAJUĆE PRAZNIKE

AUTOTRANSPORTNO PREDUZEĆE »EASTA« BANJA BUKA

Š —

||_Z1

Ittttk PITT

al ="

/| LA

IGY} OSVAAMAVAVO

MAMA

|E If!

BOLI IO I||}|

KNJIGE SA POPUSTOM — KNJIGE SA POPUSTOM — KNJIGE SA POPUSTOM

IZDAVAČKO PREDUZEĆE

KRAN Beograd, Mioše Hijade 14-1V

POVODOM DESETOGODIŠNJICE IZLAŽENJA NAŠEG LISTA ODOBRAVA SVIM KUPCIMA

IO (TSTO POPUSTA

• NA SVA SVOJA IZDANJA IZ. BIBLIOTEKA:

JUGOSLOVENSKI PISCI

NAŠI SAVREMENICI

ESEJI I STODIJE,

REČ I MISAO

SLOVENSKI PISCI

SVETSKI PISCI · ODABRANA DELA SVETSKIH KLASIKA 4 DOBITNICI NAGRADA

»U ČASOVIMA ODMORA«

BIOGRAFIJE a | ROMANSIRANE BIOGRAFIJE ZNAMENITIH LJUDI

IZA KULISA

PUTOPISI

POEZIJA

DEČJA I! OMLADINSKA KNJIŽEVNOST

LAJKA

JUGOSLOVENSKI RADNIČKI POKRET

MEĐUNARGDNI RADNIČKI POKRET

REVOLUCIONARI MEĐUNARODNOG RADNIČKOG POKRETA BIBLIOTEKA SAVREMENI PROBLEMI

EKONOMSKA BIBLIOTEKA

SOCIOLOGIJA ·

RADNIČKI UNIVERZITET ' e

PEDAGOŠKA BIBLIOTEKA

RAD I RADNI ODNOSI

SVAKI INTERESENT RADNIK, UČITELJ, UČENIK, PROFESOR, PRIPADNICI JNA, BIBLIOTEKE, ČITAONICE KOD PORUDŽBINE ZA GOTOVO DOBIJAJU. 10% POPUSTA

NAJMANJA PORUDŽBINA JE 500 DINARA. IZVRŠAVA SE ODMAH PO PRIJEMU NALOGA. TRAŽITE BOGAT KATALOG IZDAVAČKOG FREDUZEĆA

»RAD«e a _______ _ _______ ___________————,

KUPON BROJ 107 KUPON BROJ 107 KNJIZEVNE NOVINE. ; KNJIŽEVNE NOVINE

IZDAVAČKOM PREDUZEĆU »RAD« Beograd, Moše Pijade 14/1V

Ovim potvrđujem da ću se koristiti popustom od 10% na iznos od dinara -—-—- —=———

s tim da ću Vam poslati spisak knjiga koje želim. Pošaljite mi Vaš katalog

(prezime i ime)

eeeeraeapeee ae oeoaaeueaa eee Kea atdeeeı aa ee reriteeseovoooveceeeveeeeneveee ee eee &

kecee... rseveesueeeneeeeueee eee —_—_T a __—_——-

(zanimanje)

(mesto i datum) JR im „UO U RRA i e a i u luna ez ez gasa ok