Književne novine

Godina XI. Nova

Vladimir SIMIĆ

serija, br. 117

| ___F_Wr—

| BEOGRAD, 22 APRIL 1960

Bratko KREFT

rena 30 din

POTVRDA SOCIJALISTIČKE „DOSTOJEPFSKI I KA4MI

DEMOKRATIJE

Političko i programsko jedinstvo jugoslovenskih narođa izgrađivano je u toku revolucionarnih zbivanja. Koreni jugoslovenske stvarnosti nalaze se u Narodnoj Revoluciji. Zato takvo njihovo jedinstvo pretstavlja smisao i istorisko značenje te narodne borbe. U njemu se odražavaju zakonite težnje svakog našeg naroda da buđe slobodan i ravnopravan, da bude gospodar na teritoriji na kojoj živi, a u isto vreme da bude solidaran sa ostalim našim narodima rađi uzajamne pomoći, zajedničkog korišćenja bogatstava zemlje, jačanja privredne snage celine, kao i njene odbranbene moći radi obezbeđenja slobode i nezavisnosti bratske zajednice jugoslovenskih narođa.

Ostvarivanje takvih težnji i obe zbeđenje takvih njihovih prava u zajedničkoj državi moglo je biti potpuno postignuto samo na osnovama načela samoopredeljenja, rav nopravnosti i samouprave, a to znači na osnovama demokratskog razvitka i demokratski uređenih njihovih uzajamnih odnosa. Bitno je pri tome da se uspeh u tim naporima mogao postići samo zato što je sve to odgovaralo težnjama i interesima naših naroda kao nacionainih celina, kao i interesima velike većine njihovih radnih ljudi kao pojedinaca. Takva borba je ima!a duboko demokratsku sadržinu i rukovodstvo u toj borbi pretstavlja istinski demokratsko rukovodstvo, Zato su izgradnja socijalizma i socijalističkih društvenih odnosa, kao. njena politička i idejna sadržina, bili i ostali: zajednički državni pro. gram za učvršćenje jedinstvene Jugoslavije; — zajednički politički program za organizaciju i jačanje jedinstva vlasti radnog naroda i zajednički socijalni program za uspostavljanje novog društveno-ekonomskog poretka i uređenje socijalističkih odnosa i među našim nar:dima i izme dđu pojedinaca u njihovoj slobodnoj državnoj i društvenoj zajednici.

Ono što u takvim uslovima pretstavlja osnovu ukupne političke i društvene aktivnosti i prakse, kao i promene koje su nastale i koje se i dalje sprovođe u političkoj,

društvenoj i

Jugoslavije, ješte shvatanje da su socijalizam i „demokratija jedinstven pojam, da se socijalizam može izgrađivati samo kroz načela i instrumente socijalističke demokratije. Kada 'se praksa u izgradnji socijalizma sprovodi na takvim osnovama ona onda sama potstiče i stvara nove društvene snage koje tu izgradnju podržavaju, dok iskustvo određuje dalje korake razvitka, služeći i kao pouzdano merilo za ocenu jedinstva ciljeva i interesa u takvim. uslovima. Vlast radnog naroda, baš radi tih ciljeva i interesa, mora da se zasniva na društvenom interesu svih trudbenika, dok se odnosi u pogledu sredstava za proizvodnju i raspodele moraju tako uređiti da društvenom proizvodnjom upravljaju neposredni proizvođači.. Radničko samoupravljanje u privredi, samoupravljanje u lokalnim „zajednicama i društveno upravljanje tu javnim slu žbama, imajući komunu za osnovicu društveno-ekonomskog i političkog sistema, vršili su i dalje vrše odlučujući uticaj ma izgradnju socijalističkih društvenih odno sa i na jačanje socijalističke drušivene svesti kod nas. U nerazlučnoj vezi sa tim stoji i ona ekonom–ska kategorija, bez koje se o socijalizmu u jednoj društvenoj i ekonomskoj organizaciji ne može ni govoriti, a to je. posebno odieđena i aktivna uloga radničke klase u kontroli, korišćenju i raspodeli nacionalnog dohotka, Po: uverenju koje proističe iz takvog shvatanja

i takve prakse samo je to put,u-

spešne izgradnje socijalističkih odnosa u jednoj zemlji i, istovreme-– no, samo je to put da se u korenu uguše birokratizam, birokratsko-te hnokratske, državno-kapitalističke monopolističke tendencije, koje pojave, kao što je poznato, mogu da ugroze izgradnju socijalizma u jed noj zemlji. U demokratiji radnog naroda, u socijalističkoj. demokratiji, osnovna je stvar da građami voljno i svesno vrše svoja prava i dužnosti. Ko se tim pravima ne korisli i ko svoje dužnosti ne vrši taj se izdvaja iz političkog i društvenog života i — ostaje po _ strani.

privrednoj strukturi Međutim, radni narod ne zastaje,

By Big u in ilaria e

Dušan MATIĆ

Ne bi znao da kažeš

(Iz nedatiranih zabeležaka)

„Entremos mas adentro en la espessura“. Juan de la Cruz

Odlomak iz jedmog pisma: „Što se tiče ljubavi o kojoj govoriš, tolstojevske, dostojevskovske, opštečovečanske, — ne govorim o ljubavi između dva bića, o čulnoj ljubavi, u kojoj verovatno, ne verovatno, već nepobitno, zrno apsolutnog, nema šta, treperi — nemoj mi govoriti. Danas, pre bih želeo da mi govoriš o ravnodušnosti, o ravnodušnosti, za koju je jedino tačan, jedino čovečanski epitet našao, i nehotice, „Adamov, kažem nehotice, jer je, ako se ne varam, igrajući se kontrapunktno s uobičajenim izrazom kojim se katkad završavaju francuska pisma: hommage respectueux, jednom napisa), da bi se izvukao, „inđifference „respectueuse“. Ne

govori mi o ljubavi, ako nisi u stanju da „tamo gde nema ijubavi, staviš zrno ljubavi, da bi ljubav tu našao“: inače sam pun podozrenja prema tvojoj ljubavi. Pla šim se da hoćeš da umešaš svoje prste u stvar koja te se ne tiče, da gaziš po prostoru, koji bi trebalo ostaviti čistog oko čoveka: ako ti je čak i stalo do nekog, ponekad više vredi ostati na razdaljini. Danas mi se čini, u ovom

svetu toliko uzburkanom, da bi indifference respectueuse „prema ljudima bila nasušni hleb; da bi

možda ljubav, kao vođa, na osno-

vu zakona o spojenim suđovima, uvek vodoravna, šiknula u praznim prostorima među ljuđima;

preduslov bila bi ta ravnmođušnost puna poštovanja. A kad je reč io ljubavi, ne treba zaboraviti da i tu važi zakon ekonomike: treba imati i suviše da bi se imalo dovoljno...“ ep ZU A jva

Prepisujem jednu strofi Vitmena:

Stvarno ja ostaje Netaknuto, netaknuto, neizr a: Daleko' po strani, obmanjuju ći

}

neizraženo, nikad' taknuto ;

se znacima smešnih čestitanja i | \ Kklanjonmja

S 'X16fdyR ironičnim i dalekim prema svakoj reči koju sam

U fišini, pokazujuči prstom te

Kako je “o. počelo, kako bi obično počinjal» — pokušavao _je da zabeleži — ne bi znao da kaže.

· : -_ napisao, | pesme, a zatim pesak kraj mojih nogu

*

A to je bilo najglavnije: znati ka-

ko je počelo, kako bi obično po-

Nastavak na 5- strani

Povodom Petog kongresa Socijalističkog

saveza radnog naroda

već produžuje izgradnju boljeg života i stalno se proširuje broj onih koji ulaze u niz društvenih i javnih funkcija u organima i ustanovama. To je neminovan put jačanja primene načela neposredne demokratije i njene prakse u ostva rivanju socijalističkih · društvenih odnosa.

Vreme između Četvrtog i Petog Kongresa Socijalističkog saveza rad nog narođa Jugoslavije bilo je ispu njeno. nizom veoma značajnih dostignuća u društvenom i privrednom usponu, kao i u idejno=političkom „jedinstvu naših naroda. Sva ta zbivanja ispuniće bogatom sadržinom rad i dokumenta Petog kongre

Gordana TODOROVIĆ

Jugoslavije

sa, naročito u pogledu tekovina i uspeha ostvaremih putem „primene nove ekonomske politike inaugurisane 1955 gođine, Sa razvojem socijalističke demokratije došlo je do jačanja Socijalističkog saveza. kao njene osnove, kao i do porasta nje gove uloge i njegovog uticaja. U tome leži posebam značaj ovog Korn gresa za sve oblasti društvenog, političkog i kulturnog života, od kojih ni jedna neće biti zanemare na, niti će moći. biti prenebregnuta njihova međuzavisnost i nužan

ravnomeran razvitak za dalje učvrš,

ćenje osnova. naše .društveno-ekonomske i političke strukture. Nastavak na 2? strani

LAZAR VUJAKLIJA: KOMPOZICIJA (Sa izložbe u paviljonu na Malom Kalemegdanu)

·dukta fizičke ' prirode,

Niko se dosad još nije podrobnije bavio pitanjem uticaja Dost)jevskog na savremenu modernu a često i samo pomodnu literaturu. Dostojevski je prvi veliki svetski pisac koji se u svojim delima nije pokazao samo kao čudesan psiholog čovekove ~ unutrašnje svesti, njegovih misli i osećanja, već je

·smelo posegao i u čovekovu pot·svest. Upravo zbog toga su ga neki ·nazvali

madrealistom, jer „nije samo umetnički oblikovatelj realnih elemenata čoveka kao proveć: i ira-

cionalnog · dela njegove psihe, ko·jima čovek ne može ništa nikakvom empiričnošću, a o kojima je

PESMA DEVOJKE

što buja iz ruku (ruke su mi kao ptice),

· „Devaju sve piice mojih wsana.

Bez straha bez zemlje robogsnjije.

Plavilom oblak me ikrilat opi.

| Rasovetana trešnja šumi koracima.

· Dan proslaviji kao zdravica cveća,

Cvrkut mojih reči lipe raspršuje. Jedan dan od usana ljubičica ye Rubim valove pticama.

one su — cela zemlja, dva neobuzdana oblaka,

njihova je marama neba, moje ruke

su dive tvrđave, dve frule,

dva grada sunca, dva voćnjaka snova,

dve rastužene magnolije, dva žubora, gi ,

ne.

dva kaveza sreće, dva jednodaha žbuna,

uvek imao žive slutnje, „vezane s mukotrpnom, strasnom i plamenom željom otkrića...“ Iz revolucionarnih kružoka je izišao, pa iako nikada nije bio obični revolucionar, ipak je u dnu svoga bića Pio „čovek revolta“.

Tako ga je još 1925 godine »karakterisao dr I. Prijatelj. Zato „čoveka u revoltu“ takođe nije otkrio tek Kami, već još davno pre njega Dostojevski, koji je kako po svome delu „tako i po karakteru bio jedan odđ najgenijalnijih „ljudi u revolti“. Sasvim je razumljivo zašto je baš Kamija toliko privlačio da mu je posveti» prilično svojih razmišljanja i članaka, u kojima se čak borio s njim, jer je hteo da dospe dalje od njega. To mu je uspelo samo utoliko ukoliko je taj svoj korak napravio u apsurd i tako postao jedan od glavnih francuskih zastupnika teorije i umetnosti o apsurdu čovekovog života i njegovih nastojanja. Istina je da se taj zanimljivi građanski moralist i intelektualac našeg vremena trudio da prebrodi sve apsurde savremenog života, ali je veliko pitanje koliko mu je to zaista pošlo za rukom.

Svakako je bar još Dostojevski pre njega s većom umetničkom snagom opisivao „razne ljudske apsurde, bezđane spoljašnjeau i brižljivo prikrivenog unutrašnjeg ~ života. Možda je čak to bilo ono što je Kamija vuklo k njemu, onoga Kamija koji je posle britkih iskustava i saznanja došao do svojevrsnog nihilizma, a koji mu je dao samo nešto novih formalnih modulacija, dok je unutrašnja bit ostala uglav nom ista kao i kod Dostojevskog. No u konačnoj formulaciji je ipak velika razlika: Dostojevski i pored „Nečistih sila“ nikada nije izgubio

prkos svim protivrečnostima koje Nastavak na 2 strani

ye ——

Georgi STARDELOV

——165'EC—

Poslenzićmi muzakedomsiz i purozaisti*

Odmah u početku isprečila se reč antologija (na grčkom: branje cveća; ovetnjak). Znao sam već tada, i to je stalno pritiskaIG moju svest, da je, u našem slučaju, „sastavljanje antologije stvar — promašena već u samoj izamisli, samom svojom idejom. Bio sam uveren da prozom koju sam imao da odaberem neću stvoriti cvetnjak. Ne zato što u njemu ne bi bilo lepih cvetova ne, cveće je prisutno svuda, čak i međ kamenjem i trnjem, da bi nas riveravalo kako, eto, život tra je stamo između „istine i lepote ~— već upravo zbog toga što sam shvatio, da ću, skupivši na jednom mestu ove tekstove otrgnute iz knjiga poput otkinutih cvetova, stvoriti samo mrtvu, herbarijumsku lepotu. Cvetnjak bi bio žut; zapahnuo bi nas, poput mrtva lišća, nečim nostalgičnim. Stoga sam „omrznuo tu reč koja je htela da satre lepotu i pošao u potragu za drugom, druk cijom rečju. Ali je nisam našao.

dve reči Tita, dva talasa cvrkuta, dva ožbunjena raskršća, dve školjke tišine i svi zaljubljeni putevi proleća.

Tada sam odlučio da prikažem savremeni makedonsku prozu onako kako sam je ja video. Pazio sam, pritom, da to ne uradim, kao što se najčešće dešava, koristeći samo tekstove prema kojima kao čitalac imam prisan afinitet; nastoja» sam da taj dodir sa našom posleratnom prozom Dude. ostvaren pre svega metodom koji je zahtevao ne samo čitanje, već i · proučavanje savremene makedonske prozne umetnosti. Pošao sam,

Nastavak na 8 strani

Rosaču za mnom njihove oči usamljene,

ptice boje livada i sunčanožute, sveradosne u meni neizjatnute dane broje i zovu cveća rana

u meni, u cvrkutu mojih krovova. Ruke primaju pisma i ne poznaju medđe poplavi plavih dana, dva sazvežđa samoće, tišina na krilima \oblakodera,

VA grad je: deltonoša · mojih. radosti, dva gutljaja sunca, dve nagrade proleća.

| Molim" mu javor oblaku: na usnama, volim grličave tišine pesama ; i svaki žbun što bojama me je čekao, Ruke su dve munje na srcu Terazija, Š : dva ižbunka ljubičica. Ptice pevaju na rukama Beograda.

Volim mu brežnost u blještavlju Grad lista iz mojih ruku.

h plicu što mi na srcu spava, . Izvezdiću “gaiz sebe ponovo 1rj i biću ponovo harfačica njegovih vrba. Usne su mi zvezdana mlečika, Ruke piramide ljubavi na cveću koraka. Večnost je jedna reč ljubavi

' –—.——~— y

Grad je.moj — doziv, čeličnih krila, ira a |AL —ey ra: Pododidpal-a ant3IGaJaŽ

mrav svellošti i granje života” na straži svakog dana. „Povoeni | makedonsk' prozaiti“ (Posleratni makeđonski prozaisti), e _____ __ ___________________KI „Kočo Racin“, Skoplje, 1960, id