Književne novine

Ove godine se navršava Dbpetnaest godina od osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija. Ređovno zasedanje Generalne skupštine je počelo, a, ova, gođišnjica nije bila ničim zabeležena. PriTikom desete godišnjice je drukčije postupljeno. Tada je u San Trancisku, pre početka zasedanja Generalne skupštine, bila Održana proslava i na tom. sastan ku je jednođušno bila doneta Svečana, deklaracija u kojoj su svi članovi Organizacije ponovili svoju privrženost principima i ciljevima | sadržanim u Povelji gjedinjenih nacija. Imajući na umu te principe i ciljeve, to je imalo da znači: da se rab konaOno isključuje kao sređstvo međunarodne politike, da se prihvata uspostavljanje kolektivne bezĐednosti i da se u odnosima među narođima utvrđuju metodi međunarcwine saradnje i mirnog rešavnja međunarodnih sporova i sukoba.

Međutim, i prilikom osnivanja Ujedinjenih nacija davali su njeni članovi iste takve svečane izjave i uveravanja.. Pa.:ipak'. je razvoj međunarodnih odnosa u proteklim gođinama išao drugim putem. iako bi se mogla sastaviti pred. kojima su Ujedinjene nacije bile memoćne, kao što je lako analizirati uzroke i razloge njihovog neuspeha. Lako je, isto tako, nabrojati i one međunarodne probleme koji su bili rešavani izvan „Ujedinjenih nacija. Mora se'·otvoreno reći da se bitne pretpostavke za efikasno funk cionisanje Ujeđihjenih nacija nisu ostvarile. One još nisu dostigle univerzalnin karakter, mada je u tom pogledu baš u ovoj godini ostvaren veliki napredak. Problem razoružanja ili bar Ograničenja naoružanja daleko je od toga da bude rešen, sankcije u sistemu kolektivne bezbednosti još nemaju osnovnu materijalnu podlogu. „Problem istinske TGAVnopravnosti naroda i država, bile one velike ili male, pretstavija glavnu smetnju konačnom Uuspostavljanju nOVOS međunarodnog poretka zasnovanog na načelima Povelje. Još uvek dejstvuju zashvatanja, još postoje

starela preživele forme u međunarodnim „odnosima. „Međunarodna

reakcija još nalazi snage za upo ran otpor prema demokratskom miru i uspostavi kolektivne bezbednosti. Zato je došlo do suštinskog: nesklada, između Povelje koja se zasniva. na Univerzalnosti, na, sistemu kolektivne bezbednosti i principu nedeljivog mira, s jedne strane, 1 politike vojnih i ideoloških blokova, 5 druge strane. . PO -

Suprotno tome nesumnjivo je da bi međunarodni mir bio obezbeđen ako bi obični ljudi i žene širom sveta odlučivali o miru ili ratu. Isto tako, ako bi zavisni 1 poluzavisni narodi „odlučivali o svojoj sudbini oni bi bezuslovno otklonili sve oblike strane dom! nacije i uspostavili bi svoju nezavisnost i samoupravu. Ako bi tako emancipovani i istinski Oslobođeni narodi odlučivali o međunarodnom poretku i metodima uređivanja međusobnih političkih, privrednih i kulturnih odnosa oni bi u potpunosti prihvatili načela, uzajamne SOJE JE i razmene dobara, mirnog, Tresavanja sporova, kao i kolektivne bezbednosti na osnovama Slobode i ravnopravnosti. Ovo nišu samo pretpostavke, već se tu:radi o nesumnjivim i stvarnim interesima i lepgitimnom pravu na život i ljudi i naroda.

Međutim, u savremenom svetu se stvari tako ne postavljaju. Niti narodi i ljudi svuda odlučuju o.svojoj sudbini, niti su On! istinski oslobođeni, niti su TaAVnopravni, niti su objektivni uslovi njihovog živijenja makar ı približno slični i jednaki. Jedni se guše u izobilju dobara, dok drugi oskudevaju u Osnovni ZŽIvotnim potrebama, jedni obiluju u tehničkim sredstvimia i mogućnostima, dok drugi primitiv-

Petnaest godina OUN ı KUL

nim sredstvima i sa. velikim naporom stvaraju oskudna, dobra ža osnovne životne botrebe. Mac: da, su·'shvatanja o međunarodnoj zakonitosti dosta napredovala i našla izraza u takvom međunarodnom dokumentu kao što je Povelja Ujedinjenih nacija, ipak se s krajnjim naporima savladavaju teškoće na, putu održavanja međunarodnog mira. Imperijalističke težnje, koje su u direktnoj suprotnosti sa načelima novog međunarodnog. poretka, menjaju oblike svog ispoljavanja ali u suštini ostaju ono. što. ustvari i jesu. One su glavna smetnja uspostavljanju međunarodne zakonitosti; One potkopavaju i ruše i idejne i praktične osnove nOVOZS

Vladimir SIMIĆ

međunarodnog poretka; one preš stavljaju bitnu protivurečnost savremene međunarodne stvarnosti i u sebi sadrže glavbii opasnost, za održavanje međunarodnog mira i uspostavu kolektivne bezbednosti. Imperijalistička politika,: bez: obzira u kome se obliku ispoljava, uvek.se zasniva na odnosu snaga. Ona neminovno ide ka dominaciji, bez obzira ma ideološke osnove koji joj služe kao baza ili opravdanje, Ona zato ugrožava nežavisnost,i ravnopravnost malih naroda, jer se dominacija poglavito , može vršiti u. odnosu na slabe, a ne u odnosu na velike. To je razlog da, se mir pri postojanju imperijalističkih težnji velikih može Dpostići samo relativno i privremeno, putem poznatog režima, ravnoteže sila. Takav mir je neminovno — oružani mir. Takav međunarodni režim ne samo da je sušta, protivnost sistemu Kkolektivne bezbednosti, ne samo da oličava reakcionamu politiku u odnosu na načela novog međunarodnog poretka, već neminovno vođi stvaranju vojnih Đlokova i politici sfera interesa, hegemoniji i hijerarhiskom sSvIstavanju država i naroda u tabore bez obzira na njihove interese i njihova legitimna prava za slobodu, „nezavisnost i raVvnoDravnost. Svetska politička traje od samog svršetka Drugog svetskog rata može biti rešena samo na osnovama slobode, nezavisnosti i ravnopravnosti svih naroda, bili oni veliki ili mali. Tstorija je dokazala da_se neotuđiva, prava. naroda ne mogu n!čim poništiti. U tome je duboki razlog istoriske istine da je. mir nedeljiv. Zato je borba protiv politike interesnih sfera, protiv blokova, i protiv hegemonije bilo koje velike sile nad čdruginm narođima nerazlučno povezana sa stvari mira. Politika, hegemonije pod izgovorom viših ciljeva« i politika imperijalističke dominacije pod izgOVOTOm »odbrane civilizacijeć pretstavljaju dramatični nesmisao savremene me đunarodne stvarnosti. Viši ciljevi čitavog čovečanstva sadržani su u Povelji Ujedinjenih nacija. Oni obuhvataju ne samo odbranu civilizacije, Već sadrže i sve instrumente i nužne metode i za proširivanje civilizacije u OSTOmne prostore gde Žive stotine miliona obespravljenih, mater!jalno i kulturno oskudnih i gladđnih narodđa. Putem primena tih metođa i demokratskih ustanova, Organizacije Ujedinjenih nBcija te se. opšte vrednosti najbolje uspostavljaju i sigurno obezbĐeđuju, To je. put ka obezbeđenju mira i ka konačnoj uspostavi kolektivne bezbednosti.

Ujedinjene nacije, , nasuprot Zoli teškoćama u toku godina od svog osnivanja, po samoj sVOjoj potencijalnoj političkoj i.morTalnoj snazi delovale au pravcu ublažavanja postojećih suprot-

kriza koja

BEOGRAD, 7 OKTOBAR: 1960

nosti i suzbijanja svih. sebičnih' interesa. Bitni oslonac. ovih. političkih, idejnih i moralnih vrednosti:pretstavlja napredna demokratska javnost i podrška širokih .slojeva svih. narođa ·sveta. Zato uloga ı Ujedinjenih .nacija dobija sve veći značaj. Politika, miroljubive i konstuktivne saradnje pri rešavanju međunarod, nih pitanja ustvari nije. ništa drugo do primena načela Povelje Ujedinjenih nacija. Sprovođenje u život Povelje pak nije ništa drugo do politika. aktivne koegzistencije · među · narodima, bez obzira na razlike u njihovim društvenim i političkim sistemima. Politika nove Jugoslavije ide dosledno tim putem. Naši narođi su „jednođušni u borbi protivu politike ' blokova, neravnopravnosti među narodima i mešanja u unutrašnje poslove drugih. Oni s pravom očekuju da Generalna skupština, na ko-

joj je na čelu jugoslovenske de- |

legacije sam #„Pretsednik Tito, ne samo sa uspehom. reši mi međunarodnih pitanja „koja se nalaze na dnevnom ređu OVOFOdišnjeg zasedanja, već i da bude prekretnica u energičnom preuzimanju uloge koja” Ujedinje-

nim nacijama bripada uopšte, a posebno u savremenim međunarodnim uslovima.

Cena 30 din

KOEGZISTENCIJA

TURA

»Miroljubiva i aktivna koegzistencija danas već dobija sve jači i sve širi zamah i svijetu na tehničkom i kulturnom, a do iz-

vjesnog stepena, i ma političkom polju,

odnosima zemalja sa različitim društvenim

sistemima«.

Koegzistencija je danas jedan od stvarnih, životvornih pojmova i simbola našeg vre mena. Ako ima, nade, ako još ima poverenja — 4 njega, Uprkos svemu, mora biti — u ljudski razum, u slobodu ı vedriju budućnost . čovečanstva, onda i pojam i smisao koegzistencije, ne kao fraza,

' ne· kao prolazna: varka, Dpostaje ono ohrabrujuće, stva-

· ralačko mzmamenje. prema Kkome su uperene brižne oči i ustreptala, nespokojna srca današnjih ljudi.

Rat i smrt ili rad i blagostanje svirepa je dilema, neizbežan izbor za koji svet, države i državnici moraju da se izjasne i da se najzad opređele. Koegzistencija, maravno, nije čaroban, čudotvoran štapić ni Sezame—Kobtvori — se za mnoge i zamršene međunarodne probleme, ali u tome' izboru, u tom opredeljivanju „može imati presu-

dan i odlučujući udeo, OVvogodišnje jubilarno, petnaesto zasedanje Generalne skupštine Ujeđinjenih nacija, stav vanblokovskih zemalja, i, posebno, Titova mudra i razložna reč o miru, razoružanju

i koegzistenciji, izgovorena nedavno u Njujorku, otvara

TITO

nova vrata sporazumevanju i saradnji, i novo, možda ragzumnije poglavlje savremene istorije.

Rođena na živom pesku, na nemimom tlu politike, koegzistencija postepeno i Sve Više probija i pronalazi sebi životni prostor u drugim Ooblastima: na području kulture naročito. „Jer plodovi kulture (književnosti, muzike, pozorišta, filma) zajednič ko su blago celoga sveta; pripađaju svakome ko se za njih interesuje i ko zaželi da ih ima. U vreme kad raketne i atomsko-hidđrogenske napasti postaju uzrečica, ili podtekst u međunarodnim raz govorima, događa se i jedna drukčija, „daleko nasušnija razmena: u Sovjetskom Savezu prikazano je u poslednje vreme više američkih filmova nego ikad do sađa; a iz godine u godinu posete sovjetskih umetnika Americi bivaju češće i mnogobrojnije. I tako na gotOvoO svim stranama sveta. U opštoj nesigurnosti i sumnji to je blagi zrak utehe. Svestrana kulturna razmena, bez političkih pređrasudđa, najbrže i najdelotvornije spaja kontinente, narode, države, rase.

Ideja koegzistencije i ideja kulture imaju uglavnom iste osnove i pobude: univerzalnost, humanistički, antiratni „duh, diskusiju i polemiku, slo bodan, samostalan razvitak ljudskih sposobnosti, pa prema tome i državnih zajednica kao nezavisnih celina.

Kultura ne može sprečiti zlo i nasilje, ali će utoliko efikasnije „pokazati njihovu neljudsku suštinu. Jedno od preimućstava moralne kulture, kulturnoga čoveka uopšte u tome je što on može da vlada svojim strastima, SsvOjim rečima, svojim postupcima. Izbegavajući krajnosti, otstranjujući mržnju i netrpeljivost, privikava se i zalaže za to da svi ljudi žive slobod no, ravnopravno i dostojno sebe.

Odnos koegzistencija i Kkultura ne znači samo da se trenut ni politički neskladi „mogu · ublažiti kulturnim vezama i saradnjom, već i da koegzyistencije mora biti unutar same kulture, njenih ogranaka, rođova, tumačenja, stilova, njenih pretstavnika. Kultura, zajednička tekovina čovečanstva, ne može se i ne sme se prikrivati, falsifikovati, jednostrano prikazivati. Uspon savremene jugoslovenske umetnosti došao je otuda što pred njenim stvaraocima.nije bilo ograničenja i·taj ne u traganju po umetničkim riznicama, prošlosti i dinamične savremenosti i što njihova 'univerzalna stremljenja imaju našu, humanističku, socijalističku jezgru.

Miloš I. BANDIĆ

___ —– | —-- —J—

PIVTPNAESTO REDOVNO ZASEDANJE ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NA-

CIJA ODRŽAVA SE U VREME PETNAESTOGODIŠNJEG JUBILEJA OVE,

NAJVEĆE. SVETSKE ORGANIZACIJ E. NJEGOV ZNAČAJ OBILEŽEN JE

NIZOM SUSRETA ŠEPOVA:'DRŽAVA -ČLANICA OD KOJIH MEĐU NAJ-

ZNAČAJNIJE SPADA ZAJEDNIČKA SARADNJA PET VANBLOKOVSKIH

ZEMALJA INDIJE, UAR,

IND ONEZIJE, GANE I

JUGOSLAVIJE.

Pavle, STEFANOVIĆ

I VJE6OV

Dovoljno je da neko samo desetak dana — a možda ni toliko prati napise od omanjih beležaka, preko intervjua, do kritičko-analitičkih tekstova, u kojima se kroz dnevnu ili nedeljnu štampu 'zriču ocene vrednosti književnog dela ovog ili onog savremenog našeg pisca, pa da se taj čitalac lako, bez ikakvog utruđivanja uveri, da su književne ocene iz pera naših recenzenata (bilo profesionalnih struč nih kritičara, bilo književno tanani je obrazovanih novinara a pokatkad i onih koji u datoj prilici sude o književnoj vrednosti one delatinosti drugih kojom se inače i sami bave) sasvim nejednake veoma raznovrsne, ne tako retko i dijametralno suprotne.

Ko u ovoj čestoj pojavi vidi (ili hoće da vidi) samo slobodu izricanja ličnog mišljenja o književnim kvalitetima naših savremenih pisaca, taj zaista može biti zadovoljan javnim „stanjem, bolje reČono, širokom, ničim i ni od kog

: nesputavanom, dakle neograniče-

nom demokratičnošću na sektoru

- kritičkog odmeravanja umetničkog

u obili poe-

kvaliteta autorskih lasti književne proze zije. Uostalom, ni onaj Ko uz nediskutabilnu i ·neosporiyu slobodu ocenjivanje bilo čijeg književnog dela očekuje od kritiča rskog suda uverljiv podatak baš o njegovom, tojest ocenjivačevom kni ževnom ukusu, određenost njegovog kriterijuma, izvesno obrazloze nje pozitivnog ili negativnog stava prema 'piscu čije delo ocenjuje,' subjektivnu autentičnost emocional nog odnosa kritičarevog, načelnost njegove idejne orijentacije prema piscu, neutralnost. ličnog raspolože nja u pogledu privatno-ljudske naklonosti ili. repulzivnosti u odnosu na ličnost kritikovanog autora, objektivnost izabrane argumentacije

bilo · „za“ ili „protiv“. pisca, — ni taj i takav čitalac kritičkog prikaza

opusa

NI PISA( KRITIĆAR

umetničke tvorevine nekog današnjeg pisca ponajčešće nema nikak vog opravđanog razloga da sa podozrenjem pristupa Kkritičarevom ız jašnjavanju i da ga sa nepoverenjem prati. Najzad, i onaj čitalac književno-kritičke recenzije koji od kritičara zahteva poštenu informaciju o stilističarskim, konstruktorskim formalnim, književno-teh-~-

ničkim osobenostima prikazivanog pisca, o ličnom tonusu esencijalnog umetničkog raspo-

loženja piščevog, o onom potencijalno zastupljenom i kroz upotrebljenu spisateljsku tehniku ispo ljenom idejnom „smislu dela koji se iza date slikovite strukture, iza te tehnike, iza stilistike, iza izbora i raspoređa stilskih figura može bar naslutiti, ako ne i jasno otkriti taj čitalac, kažem može biti u osnovi zadovoljan Kkritičarem, koji ga o svemu tome lojalno obaveštava» sve ako kritičarev lični idejni stav i umetnički ukus ne usvaja i ne odobrava piŠčev svet i jezik, ili ih, naprotiv, sa dobrim raspoloženjem preporu čuje. (Dobro informisani čitalac kri tike ima, razume se, puno pravo da se sa recenzentovim „zaključkom" ili subjektivno-estetskim op redđeljenjem saglasi ili ne saglasi.)

Stvarni razlog za izvesnu ıntelektualnu zabrinutost, ako hoćete i za nezadovoljstvo, negodovanie, ima samo onaj čitalac kritičkog pri kaza savremenog 'romana, pripovetke ili pesme koji je sam toliko razvijenog književnog ukusa, toliko snabdeven smislom «za specifične osobenosti · književnog jezika, toliko, sposoban. za otkrivanje latent nog značenja književno-umetničkih slika, da mu izostajanje kritičareVog Upozorenja na već pomenute kategorije,romansijerovih ili pesni- • kovih izražajnih , postupaka, dakle nedostatak kritičareve sposobnosti (ili možda samo ·primenjene anali~

(Nastavak na “7. strani)

O i