Književne novine

· Krleže

· clava MHuđečeka.

JUGOSLOVENSKA POEZIJA NA ENGLESKOM

U izdđanju pređuzeća »Državna založba Slovenije« u Ljubljani će ove gođine izići Antologija jugoslovenske poezije na engleskom jeziku. Rukopis ovog đela pripremio je penzionisani profesor notingemskog „pwniverziteta Dr Janko Lavrin koji je napisao i predgovor, U prevođu je zastuplieno “70 pesnika, ođ Cankara, Kraničevića, Bantića i Koneskog do najmlađe pesničke generacije. !

kod KRLEŽINA »GOSPODA GLEMBAJEVI« NA SCENI KOMORNOG POZORIŠTA U PRAGU

Decembra meseca «prošle godine prikazana je ma sceni Komornog pozorišta u Pragu drama Miroslava »Gospođa Glembajevi«, · u prevođu Irene Venigove i režiji VaO lepo opremljenom i ilustrovanom programu pređstave štampan je kraći napis Dušana

· Karpatskog »Buntovnik i borac« o

· kao i ođiomak iz

, dišnja pretplata Din 600. polu|, godišnja Din 900, za inostran: stvo dvostruko

| Rukopisi se ne vraćaju

i mehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC

Književnom đelu Miroslava MKrleže, »Balada Petrice

Kerempuha« pođ naslovom »Na mukhama«, u prevodu Jozefa Hiršala i 'Irene Venigove.

Ističući da se Krleža nikad nije pređavao Književno-zanatskim i artističkim preokupacijama, Dušan Karpatski naglašava buntovni i borbeni karakter Krležinog đela. »Ceo KMrležin život — piše Karpatski protiče u znaku borbe, i to u prvom ređu borbe protiv buržoazije i militarizma«. »Kao što je Balzak napisao svoju Comeđie humaine, tako Krleža piše svoju Comeđie burgeoise, temeljitu sociološku i psihološku analizu buržoazije kao Klase«, Govoreći o pojedinim Mrležinim delima, o njegovoj skepsi, Karpatski napominje da je Krleža do danas sačuvao jasnost pogleđa i Ssugestivnost izraza. Mogućno je ne složiti se u ponečemu

s njim, ali je neophodno poštovati njegov ljuđski i umetnički ka» rakter«,

* RERKORDNA IZDAVAČKA GODINA U ENGLESKOJ

Uwdruženje britanskih izđavača je objavilo rezultate svoje delatnosti u toku 1960. godine. Prema tom izveštaju u Engleskoj je štampano u toku prošle godine preko 23 hiljađe raznih knjiga, ili oko šezđeset i nešto knjiga svakog dana. Prosečan tiraž svake Knjige ceni se na desetak hiljada primeraka. 'rrećina svih izda-

| KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redakcioni odbor:

Miloš I. Bandić. Bora Ćosić,

dr Milan Damnjanović, Slavko

Janevski, Velimir Lukić, Slav-

ko Mihalić, Vladimir Petrić,

' Izet Sarajlić, Vlađimir Sta-

menković, Pavle Stefanović,

Dragoslav Stojanović-Sip

777 27

ZA OD Dı IU

Direktor i odgovorni urednik: TPANASIJE MLADENOVIĆ Urednik:

PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

BAZI

777

List izđaje Novinsko-izdđdavačko pređuzeće »Književne novine•, Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska “, tei 21-000. tek račun: 101-707-1-208

List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din 30. Go-

Štampa »GLAS«, Beograd, vVlaikovićeva 8.

ŠŠ Zıgrvrpoott,B

tih knjiga je izvezena u inostranstvo, što đobrim delom objašnjava ovu rekordnu gođinu „engleske izdavačke delatnosti.

ec KNJIŽEVNO VEĆE

PESNIKA, GLUMACA I SLIKARA

Jedno nesvakiđašnje književno veče održano je 28. januara ove godine u galeriji ULUS-a na Terazijama. U dnevnoj štampi, na ulazu u ULUSovu galeriju i na pozivnicama bilo je odštampano sleđeće atraktivno i pomalo izazivačko upozorenje i poziv: »Molimo vas ako je ikako moguće da u ovo vreme buđete zauzeti. Ukoliko ipak ne buđete zauzeti, izvolite posetiti ...« Šta, koga? »28 januar 1961, embriono izvođenje«. To originalno zamišljeno »embriono izvođenje« bilo je, u stvari, književno veče na kome su, u ambijentu slikarske izložbe „»Zađužbina Mas«, mlađi glumci Dragica Novaković, Dragomir Bojanić i Branimir Janković čitali stihove mlađih „beogradskih pesnika Božiđara 'Timotijevića, Branka Miljkovića, Dragana Kolundžije, Velimira Lukića, Milovana Danojlića, Ljubomira Simovića i Božiđara Šujice. Posle sasvim nekonvencionalnog uvođa kojim je veče otvoreno: »Sada je tačno dvađeset časova i četrđeset tri minuta« — usleđilo je prilično konvencionalno, mestimično nebrižljivo i netačno čitanje stihova, koje je na prečac, za dvađesetak minuta završeno. Na ovoi inače privlačnoj i zanimljivoj priređbi slikara, pesnika i glumaca galerija ULUS-a bila je gotovo prepuna. (B.)

GOSTOVANJE ENGLESKOG

POZORIŠTA U POLJSKOJ

Cuveno Iondonsko pozorište „»OId Vik« je posle završetka troneđeljnog gostovanja u Sovjetskom Savezu, Stiglo sa celim ansamblom wu glavni građ Poljske, gđe je gostovanje engleskih glumaca izazvalo razumljivo interesovanje. Gostovanje je otvoreno predstavom »Makbeta«, kaja je odđržana 1. februara u Poljskom narođnom pozorištu. Zanimljiv je pođatak da je cela predstava bila otkupljena

isključivo za poljske glumce, koji su u Varšavu došli iz svih krajeva Poljske. Ostala publika je dobila karte tek za sleđeće predstave, od Kojih naročito »Bogojavljenska noće „izaziva veliku pažnju. E \

SMRT JOSIPA KOSORA

U osamđesetđrugoi gođini, u Dubrovniku, umro je Josip Mosor, hrvatski književnik koji se đugo gođina plođno bavio raznorodnom literarnom aktivnošću. Objavio je više zbirki pripoveđaka, nekoliko romana, knjigu putopisa, a naročito je bio poznat po svojoj đramatičarskoj delatnosti. Njegove drame, & naročito »Požar strasti«, bile su prevođene na više evropskih jezika i izvođenje u inostranstvu. 1953. gođine objavio je svoju »Kratku biografiju«, koja je ujedno i njegovo poslednje štampano đelo.

Tako je ovaj naš književnik pažnju zaslužio punom merom wu pošlednje vreme bio je nepraveđno zaborav“ ljen.

KOMENTARI

NEMARNOST IH IGVORISANJE

Raznim povodima i mnogobroj nim prilikama-neprilikama morao sam na žalost da dokazujem jednu notormu činjenicu: da postoji na ovoj jugoslovenskoj knji ževnoj „paraleli tamo negdje i nekakva književnost bosansćohercegovačka koja, zahvaljujući valjda svojoj zloi kobi tj. nepodesnoj konstelaciji između Be ograđa i Zagreba, najčešće biva previđena i jednostavno igmorisana od raznih „upućenih” sastavljača zbornika, antologija, pregleda itd. Tada, ona kao da prosto nestane sa mabDe OVOE svijeta. Biva odgurnuta u svoju mabijenu mrovincijalnu prašinu, i niko Rao da ne haje za njene stvarne napore i njene, čini nam se, i sve očiglednije rezultate. Evo neđavnog primjera: beogradski NIN od 18. I 1961. gOdine, inače — treba li to reći? — veoma cijenjeni i respektovani nedeljnik, jedan od rijetkih pa i izuzetnih koji kulturnu stranicu drže na visokom i dostojnom nivou, donosi jednu apsolutnu i totalnu dezinformaciju koja 'duvoljno jasno i dovoljno instru«tivno svjedoči o nepri* likama o lojima smo maločas govorili, Naime, isključivo na stranicama nedeljnog lista „Svijet” vodi se manje-više temperamentna, manje-više uobičajeno principijelna ili lična polemi ka oko koncepcije i nekih pjesa ma sadržanih u „Panorami savremene bosansko-hercegovač«e literature” (izdanje biblioteke „Danas” Udruženja književnika Bosne i Hercegovine). Neočekivano (a možda i očekivano) NIN tu diskusiju proteže na sasvim nedužni časopis „Život“, koji 5 njom apsolutno nema ničeg zajedničkog, a za najprincipijelnijeg diskutanta u toj disausiji Unapređuje Čedđu Kisića koji uopšte u toj diskusiji nije uzeo učešća!

“Naime, Savez za vaspitanje i brigu o djeci Jugoslavije nedavno je izdao jednu zaista korisnu i svojom namjenom i namjerom potrebnu brošuru „Zlatni fond knjiga za djecu” koju su sastavili Marija Krsmanović i Olivera Zečević, a &oju je, da stvar za nas bude i čudnija\i nepohvalnija, za štampu pripremio Savezni odbor jugoslovenskih pionirskih igara. Ideja van svake sumnje dobra i pradtična. To je, i trebalo bi da jeste, podsjet nik za đomaću dečju knjigu, Za ono najbolje što je u našoj poslijeratnoj literaturi u toj oblasti stvoreno i ostvareno. 1 tu, gdje je odgovornost i savjenost zaista više nego nasušna, a da se ne pozivamo na toliko iluzor nu i često nedokučnu objektivnost, ponavlja se fatalan propust: u brošuri nije našao. mjesto ni jedan, i slovima: ni jedan, pisac s ovoga tla. To je više nego za-žaljenje i za osudu, jer prema nepotpunim podacima kojima raspolažemo ovdašnja

IHIIILIIIIIIIIIIIIJIIJILIIIIIIIIIIIIIIJII

literatura za djecu poslije rata ponovila se sa 46 originalnih djela domaćih pisaca i svojim kvalitetom isturila kao jedna od čelnih i majkvalitetnijih u zavičajnoj literaturi, a ponekad i ne samo u njoj. No da to nisu samo prazme i tek samodopadne priče, okrenimo se nepobitnim činjenicama. Mnoga od ovdje spomenutih djela izdavana su više puta, prevođena na „neke naše i svjetske jezike, ona najodabranija ušla su u nastavne programe kao obavezna školska lektira, često su bila nagrađivana i od strane Kritike ist cana itd. Te tako je roman za djecu Ahmeta „Hromadžića: „„Patuljak iz zaboravljene. zemlje” do sada doživeo četiri izdanja, preveden je na makedonski i ruski jezik (samo na ruski u tiražu od 115.000 priza dječju pozornicu i sa velikim uspjehom „izvođen u Sarajevu, Mostaru itd. Knjiga novela istog pisca „„Patuljak vam priča“

·ĐDVE ZNAČAJNE, KNJIGE

REPRODUKCIJA · Nedavno su se u Njujorku pojavile dve veoma zanimljive knjige repro-

dukcija: »Stari Egipat« Kristijana Noblikura i »Klasična Grčka« Nikolasa Jalourisa — obe u ređakciji Herberta Riđa i H. D. Milsvorta.

Prva Knjiga donosi reprođukcije i tekst iz oblasti egipatske skulpture u doba Akhnatonove vlađavine, kada je negovan realistički portret najlepše reprezentovan glavom Kraljice Nefretete, Akhnatonove žene, a druga prikazuje arhitekturu Zlatnog đoba,

vreme »kađa su O O i realizam

najsublimnije bili ombinovani ornamentima Panteona«,

DRAMSKI PISCI OSNOVALI SVOJE UDRUŽENJE

29. januara u prostorijama Društva književnika Mrvafske, osnovano je Uđruženje đramskih pisaca Jugoslavije i usvojen statut po kome će Udruženje od svog osnivanja pa nadalje delovati. Zaključeno je đa će član uđruženja moći postati svaki dramski autor kome je neko od profesionaMWih institucija (pozorište, rađio, televizija) izvela najmanje dva đela, odnosno autor kome su najmanje tri profesionalna pozorišta izvela jednu istu dramu,

Za pređsednika Udruženja izabran je Marjan Matković, za potpređseđnika Skenđer Kulenović, za drugog potpredseđnika Matej Bor, a za 5eMhretara Pero Buđak.

dobila je šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva, a ovih dana u izdanju „Svjetlosti” doživljava i svoje drugo izdanje u biblioteci Školska lektira. Kao što je poznato, Aleksa Mikić je mnapisao i objavio više knjiga za dje cu o kojima je. svojevremeno jugoslovenska Kritika najpovoljnije govorila a nekoliko njegovih knjiga je i nagrađeno, do je - „Sunčana obala“ preveđena na ruski i molđavski jezik. Roman Stevena Bulajića „Krisati karavan“ doživljava dva izdanja na srpsko-hrvatskom jeziku i prevod na slovenački jezik; njegov pak drugi romam „Njih šezdeset“ nagrađen je trađicionalnom nagradom Udruženja Wmjiževnika Bosne i Hercegovine i preveđen na češki jezik. Sarajevsko izdavačko predu zeće „Svjetlost” nagrađilo je zbirku pjesama Dragana Kulidžana „Sipajte, sipajte..“ inače plodnog „autora brojnih knjiga za djecu. Roman Vladi-

TORZO —

(»Zlatni fond knjiga za djecu« bez bosanskohercegovačkih autora)

mira Čerkeza „Sunce u dimu“ taiođe je doživio dva izdanja na srpsko-hrvatskom jezigu, a preveden je·i na slovenački, Zbog svojih kvaliteta takođe je nagra đen nagradom Udruženja Kknjiževnika Bosne i hercegovine. Knjiga pjesama za djecu Vlade Dijaka „Pionirske pjesme“ Je još uvijek jedna od najdarovitijih i najoriginalnijih knjiga te vrste tana srpskohrvatskom jeziku. Ro man. za omladinu Nusreta Idrizovića „Ne zaboravi sviralu, Baćo“ baš ovih dana u Zagrebu takođe doživljava svoje drugo, nešto prerađeno i dopunjeno izdanje. Neđavno je Savjet društava za staranje i brigu o djeci BiH dodijelio svoju stalnu trogodišnju nagradu Jozefu Finciju za roman „Indijanci naših · ulica“ (zdanje „Svjetlosti”). Itd. itd, Zaista bi nas daleko odvelo nabrajanje · svih manje ili više vrijednih djela iz ove oblasti literature, koja, to treba imati na umu, nakadđa ni-

PRETPOSTAVLJA SE NEFRETHE'TIN

je ma ovom tlu imala tako jaku i tako intenzivnu produsciju. Ni svoju tradiciju. Ali se zaista ii | možemo oteti napasti da u I!n-

teresu „činjenica nabrojimo sa-

mo još neka imena' koja se tom. literatura je organski, nerazluč džo, Anđelko Ristić, Slavko Mićanović, Milica Miron, Radivoje Papić, Simo Klarić, Ante Ćosić,

Nasiha Kapidžić, pokojni Samo kovilija itd. Pred „licem ovih

činjenica zaista je vapijuća ne-

marnost sastavljača ovog toliko

korisnog i potrebnog i praktiže nog „Zlatnog fonda knjiga mz djecu”. Bosansko-hercegovačka | literatura je organisadi, nerazluč ni dio jugoslovenske literatur6, Svako drugačije tretiranje

di u zabludu, u iskrivljavanje njene stvarne i suštinske slike, Da je to zaista tako neka vri rječito još jednom pokaže i vaj primjer. „Vjerujemo da

ovaj „Zlatni fond naše Knjige. ča djecu“ bio dosita zlatani gatiji nego što jeste da je obuhvatio bar neka djela savremene bosansdo-hercegovačke ljterature za djecu, bar ona djela

koja su kvalitetom prevazišlaza-

vičajne i jugoslovenske okvire: 1

uvrstila se u red onih značajnih

reprezentenata naše literature u

svijetu i pred svijetom. |

Risto TRIFKOVIO |

JEDAN NESYVAKIDAŠNJI POSTUPAK

Kulturni život našeg glavnog građa začinjen je ovih da na jednom senzacijom na kakve nismo navikli. Rađi onih koji nisu upućeni treba Objasniti o čemu je reč. Onog dana kad se na ulicama pojavio pretprošli broj beogradskog »Nina«, i u njemu prikaz predstave Šekspirovog »Ričarda, Trećeg« u Jugoslovenskom dramskom pozorištu iz pera Bore Glišića, a pod naslovom »Bez Šekspira«, Dprikaz sa negativnom ocenom. posetioci Jugoslovenskog dramskog pozorišta naišli su na neobičan prizor. U foajeu je stajala tabla na kojoj je bio nakićen natpis »Večeras možete proveriti pisanje ”Nina” o ”Ričarđu Trećem'« i zalepljen isečak sa Glišićevom kritikom. Uz to su išli anketni listići i glasačka „kutija, kao za neki referenđum.

Drugim rečima, jedno Uugledno pozorište, nezadovoljno pisanjem jednog uglednog kritičara, obratilo se širokim gledalačkim masama i mobiliše ih u boj protiv kritike.

Ideja je, zaista, nova. Vredi razmisliti o tome šta bi bilo da javnost ovakav postupak (makar ćutanjem) odobri ı da se on, teran u svoje logične konsekvence, počne da ponavlja i razvija. Uzmimo da Glišićeva kritika jedne februarske premijere bude još neDOvoljnija i oštrija. Da li bi kolektiv Jugoslovenskog dramskog pozorišta tražio zbor birača? A da prikaz neke mar-

_ tovske premijere bude još za . jedan-dalji stepen nepovoljniji (i ansambl, time, za taj isti stepen. ogorčeniji) da li bi

članovi pozorišta tražili proglašenje mobilizacije? Ili bi sopstvenim snagama, preduzeli neke represalije? Gđe je tu granica,?

Ansambl koji je angažovan: na izvođenju »Ričarda 'rećeg«a čine eminetni umetnici, iza kojih stoje godine izvanredne afirmacije i nesumnjivih uspeha (naravno, ponekađ i neuspeha, jer je to neizbežno), dakle ljudi čija imena imaju utvrđenu vrednost u našem umetničkom životu. Ni najlošija kritika tu ne može mnogo da izmeni — ne može, u suštini, jedna loša kritika ništa da izmeni. Ali nema umetnika koji su nepogrešivi.

Sasvim je svejedno šta ko o ovoj predstavi misli, a šta o Glišićevoj kritici, Jer kao što svaki umetnik ili umetnička kuća mogu da pogreše i promaše, tako isto i svaki kritičar može imati pogrešno mišljenje, ne biti u pravu (pa čak i o čitavom radu nekog pozorišta a ne samo o jednoj njegovoj predstavi). Polazimo, razume se, od pretpostavke da je reč o iskrenom ubeđenju, o bona fide kritici (ili neko, možda, misli, a ne kaže, da to ovde nije slućaj?). Ovog yputa je, uz to, reč o kritičaru koji je na svom polju isto tako afirmiran kao što su članovi Jugoslovenskog dramskog pozorišta na svom.

Principa radi, treba poći od dve suprotne pretpostavke. Prvo, da je predstava zaista neuspela i da je Glišić potpuno u pravu: Šta onda treba da uradimo, u ovoj situaciji, mi, publika? A šta kritičari i posebno Glišić? Da li treba

neko da zalepi preko slepe fasade Jugoslovenskog dramskog- pozorišta plakat: »Ne · idite unutra, ništa ne valja«; ili: »Uđite da vidite kako lošu predstavu dajua? Uzmimo sad drugu Krajnost, đa je predstava »Hičarda Trećega savršemo uspela, i da, je prema tome Glišić potpuno pogrešio, a njegova Kritika sasvim neumesna. Sta 5 ' tim? Hoće li nam članovi Jugoslovenskog: dramskog »POZOrišta reći da dosad nikada nisu imali promašene predstave? Da li je u takvim sluča-'

jevima neko njima lepio u·

foajeu anketne listiće? Da li su se sami toga setili kađ ih je neki kritičar precenmio?

Nema sumnje da je u odnosu „immeđu „pozorišta, i publike korisno +ražiti

Sto više kopči, pa i takvih kao sto je anketiranje. Nije nam, međutim, poznato da je OvO pozorište tako nešto činilo ina ovako demonstrativam načini) u onim slučajevima, kad je nailazilo na povoljnu kritiku i uopšte kad nije smatralo da ima neki direkts povod. _ , Bilo je, za ovih petnaestak godina, kritika neumesnih, Đroizvoljnih, ponekad iz istog pera i o istom pozorištu ličestano preoštrih. Pozorišni umetnici znali su da zadrže dđostojanstvo i da ćute i kad su bili nepravedno osuđeni, Možda, je. nekad i trebalo neko od: njih da mirno, dostojanstveno, pribegne lJegitimnom: sredstvu — polemici (ne ličnoj, već umetničkoj). Ni toga uglavnom nije bilo. Ohkuda sada ova eksplozija antidosto-

IIIKIIIIIIIIIIIIIIIIĆIIIIHIHIJIJIII17101:11AII IIIIIIIIRIIIRI TEHIHIIIIIIeRAPI1I1I10RIIIIIIIRII IMIAA0111IIIIII III ĆYIIHIIJIJIJI

janstva i neukusnosti? AM postoji nekakva »pozadinan, nije nam poznata; i ako JB ima, irelevantna je. Ol Pozorišni umetnik ima pI#* vo da interpretira pisca, Ž vog i mrtvog, kako ga on 1 zume. Pisac mu nikad ne 00 govara, ili i ne može da 0dg0. vori. Ne znamo za slučaj dh je, ukoliko je još među Živ ma, protiv predstave koja mu se ne Sviđa-pokušao da hara gira publiku. Ko javno istu podložan je javnoj kriti KRITICI. Posle ovoga dola tačka. l

Pre nekoliko godina, nekol ko izvrsnih i poznatih klavir“ skih piesa jednog našeg kom pozitora izvela je na SvOMI koncertu u Londonu grčka janistkinja Vasa Deveci. tičar »Tajmsaa napisao je M. ove komade da predstavljaji »Kodaljija plus soda-vodik Kritičar »Tajmsaq savršeni nije bio u pravu i može podozrevati da ni „lola Kodaljija ne poznaje dob a kamoli balkanski melos. Ali on je napisao — i to izrazit? uvredljivo — što je napisite Kome se to ne sviđa ima Pp vo da misli što hoće, a

IH je možda (šteta Što | preseđan Jugoslovenski dramskog pozorišta (OŠ mnogo kasnije) naš komp“ tor trebalo da sedne ĆU“, vir na sred Pikadili SerkU” ili Trafalgar skvera i nap Plakat: »Večeras možete ji veriti pisanje »Tajmsa meniq? | 4 Božidar BOŽOVI

MIIIIIIRIIIRIJIJJI