Književne novine

. na »Ljubavnik ledi Četerli« u

»LEDI ČETERLI« I DALJE ZABRANJENA U AUSTRALIJI

Tako je izđavačko preduzeće »Pingvin« dobilo spor protiv engleske cenzure, koja je zabranija Štampanje i rasturanje Lorensovog roman.a originalnom obliku, što se pretvorilo u javni skanđal, austrijska vlađa je neđavno odlučila aa i dalj~ ostavi na snazi raniju odluku o zabrani rasturanja ovog romama u ovom Gqbliku. I poređ Kritika liberalnih Kkrugova i skoro celokupnog: javnog mnjenja, Australija je ostala jedina zemlja u kojoj se ova knjiga ne može naći onakva kakvu je Lorens napisao. ELVIS PRISLI U FILMU PO VILIJEMSOVOM KOMADU?

Režiser Ričard Mıruks se sprema đa prenese na film pozorišno delo Te* nesi Vilijemsa »Nežna ptica mlađosti«, u kome će glavnu ulogu tumačiti Pol Njumen. Za jednu od sporednjh uloga u ovom filmu izabran je i Elvis Prisli, koji će na ovaj načim učiniti veliki skok od »rokenrola« đo 'Fenesi Vilijemsa.

GOSTOVANJE AMERIČKOG DRAMSKOG POZORIŠTA U BEOGRADU

Ođ 24—26. marta gostuje u Beogradu američko dramsko pozorište, Na svom gostovanju američki dramski umetnici pređstavljaju „publici tri američke đrame, Dok je Vilijamsovu »Staklenu menažeriju« beograđska pu blika imala prilike da viđi u izvoOđenju bivšeb Beograđskog dramskog pozorišta i Hrvatskog dramskog kavališta iz Zagreba, drame Torntona Wwajdlera »Za dlaku« i Vilijema Gib-

sona »Čuđotvorka« viđeće prvi put u izvođenju ove američke dramske trupe.

NOVI ČLANOVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE

Na seđnici Uprave uđruženja KnjiŽevnika Srbije primljieno je u članstvo đeset pisaca iz Vojvodine: Matija Poljaković, Imre Bori, „Ištvan Nemet, Antal Zakanj, Mihalj Babinka, Jan Labat, Milan Tokin Draško Ređep, Balint Vujkov i Gojko Janjušević. PONOVNA »PREMIJERA« ČUVENOG FILMA

U građu Atlanti, u SAD, održana je ponovna »premijera« filma Pro-

hujalo s vihorom«, koji je rađen prema istoimenom popularnom romanu Margaret Mičel. Sadašnjem prikazivanju filma su prisustvovale Vivijen Li i Olivija đe MHevilenđ, nosioci glavnih ežnskih „uloga. Film je bio prikazan prvi put u ovom gradu 1999. godine, kađa je održana i prava premijera. Sađašnje prikazivanje je s vezi sm proslavom stogodišnjice. Američkog · „građanskog rata.

NOVI ROMAN DŽONA DOS PASOSA

Jeđan od najpoznatijih američkih pisaca, Džon Dos Pasos, ponovo se javio novim „romanom ·»Polovina veka«, bet stotina stranica, u kome se bavi problemima američkih radnika i njihovog sinđikalnog pokreta. U svom poslednjem romanu Dos Pasos je ostao veran svojim pogleđima na savremenu literaturu i sa puno žara opisao boctbu radničkih vođa za osvajanje društvenih beneficija u korist radničke klase Amerike.

obimnim delom od gofovo '

MARIJA KALAS U ANTIČKOM POZORIŠTU

Čuvena operska pevsčica Marija Halas pevaće naslovnu ulogu u operi »Međeja« od Kerubinija, koja će se davati u starom pozorištu u KEpi-

· dauru, u Grčkoj, Njeno gostovanje u

rođnoj zemlji će trajati od 6. do 19. avgusta. Prošle godine, Marija Kalas je u ovom istom otvorenom teatru pevala naslovnu rolu u #Đžoperi »Norma« od Melinija.

RASPRODAJA ORIGINALNIH RUKOPISA U PARIZU

Ovih dana se u Parizu održava ju javne licitacije, na kojima se prodaju rukopisi slavnih francuskih književnika. Ljubitelji dragocenosti plaćaju velike sume đa bi došli u posed tih rukopisa, Tako je za originalnu beležnicu pesnika Lamartina, ođ 140 strana rukopisa, poznatu pođ naslovom »Poetska razmišljanja«, plaćeno 140 hiljađa movih franaka. Za nešto manju sumu su prođata dva rukopisa Viktora Igoa i jeđan Onore de Balzaka.

GODIŠNJA SKUPŠTINA ULUS-a

19-tog marta u Beograđu je održana godišnja skupština ULUS-a, Posle diskusije o rađu uđruženja skupština je dodelila nagrađe većem broju umetnika i ođala posebno priznanie svojim članovima koji se bave primenjenom mmetnošću. Isto tako skupština je pozđravila pojavu da mnoga pređuzeća imaju veliko razumevanje za probleme naše primenjenje umetnosti i đaju pođsticaj umetmicima. Na kraju skupštine izabrana je nova uprava kojoj je na čelu ostao stari pređseđnik Zuko Džumhur. ERSPERIMENTALNA SCENA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU

Premijerom Beketove drame »Kraj partije koju je režirao mlađi beogradski ređitelj Vuk Vučo, 19. marta otvorena je eksperimentalna scena najstarijeg beograđskog «ozorišta, DOKTORSKA TEZA O STEVANU RAIČROVICU

Na filozofskom fakultetu univerziteta u Padovi italijanski slavist Marija MEKliza Krapa odbranila je doktorsku tezu o Stevanu BHaičkoviću. "reza, koša nosi naslov »Kasno leto

Stevana Raičkovića« dobila je mnoga priznanja italijanskih „naučnika. Koliko je poznato Raičković je prvi jugoslovenski pesnik srednje generacije o kome je izrađena đoktorska teza u inostranstvu.

NOVO DRAMSKO DELO RAŠE PLAOVIĆA

Narodno pozorište u Beogradu izvelo je 20. marta novo dramsko dilo Rađomira Plaovića. Dramu »Car Daviđ«e Plaović je napisao još pre dvadeset godina, ali je sticajem raznih okolnosti ovo delo moralo da čeka svoju premijeru. Pisac je sam režirao svoju dramu u kojoj tumači i naslovnu ulogu u alternaciji sa Ljubom Tadđićem.

JUGOSLOVENSKI CRTANI FILMOVI U HOLANDIJI

w organizaciji udruženja holandskih filmskih umetnika, „udruženja ljubitelja filma i filmskog muzeja u MHagu, od 15—23. marta u čitavom nizu holandskih građova prikazivani su jugoslovenski crfani filmovi. Jugoslovenske filmove viđeo je veliki broj filmskih gledalaca, a holandska štampa đale ovoj kulturnoj manjfestaciji đosta veliki publicitet. Nepođeljeno je mišljenje đa jugoslovenm ski filmovi predstavljaju za holanđsku javnost prijatno iznenađenje i neku vrstu otkrića.

RLUB LJUBITELJA POEZIJE U ČEHOSLOVAČKOT

OU Čehoslovačkoj osnovan je Klub ljubitelja poezije. Za relativno MKratko vreme u ovaj klub Koji ima svoje organizacije u celoj zemlji mučlanilo se nešto preko 6.000 ljuđi, Prema pisanju čehoslovačkog Književnog lista »Literarne novine« broj članova ove organizacije sve više raste, U toj činjenici pisac članka vidi potvrđu mišljenja da poezija i đa– nas u životu savremenog čoveka ima 'svoje mesto.

| GCRPNA BIOGRAFIJA TULUZA LOTREKA

Poznati francuski pisac Anri Perušo, koji se specijalizirao za bisa= nje biografija velikih slikara, objavio je neđavno iscrpnu biografiju Anrija Tuluz Lotreka, jeđnog od Velikih francuskih slikara dđevefnaestog veka, čiji je život već bio predmet. književne i filmske obrađe. Anri Perušo wu svojoj bibliografiji ot-

U broju od 15, marta ove godine, u rubrici „Prošarice“, list Narođne omladine Jugoslavije „Mladost“ objavio je sledeći tekst pod naslovom „Svaštarska saradnja“, a sa potpwsom B(uca), alias Milo sav M(irković): \

„Ima u nas razmaženih pe snika koji hoće svoje stopalo da ostave u pesku i blatu svih naših časopisa! Ima ih koji koketiraju svojom do brom voljom, svojom svaštarskom. saradnjom i svojim anđeoskim parolama da su „iznad“ i „izvan“ svih estetič kih obračuna i književnih raspri. Ima ih u narednim bro jevima već najavljenih, uhva čenih za reč obavezanih reklamiranih i grdmo, grdno le po vaspitanih! ~

Tako na poleđini novoofar banog beogradskog časopisa „Savremenik između ' ostalih najavljenih imena nalazimo ı ova: Borislav Radović („Vreme gori kao cvet"), Božidar Timotijević („Deca zvezdama poklonjdana“), Florika Štefan („Prolećne slutnje“), itd. Ali, neka ih neka u Dprolećnim slutnjama izgore kao cvet ma kojim zvedzama bili poklonjeni. Noseći odgovornost za svoje naslove, zar mladi pesnici ne bi trebalo da nose i neku vrstu moralne discip line? Ne pređ urednicima ča

sopisa. Ne pred bogovima

kriva neke još nepoznate detalje iz

Lotrekovog Života, njegovu veliku

\jnabav i sklonost prema „japanskom x

| O O Granice neodgovornosti |

Posle velikog lıspena KrocCeove )b»Estetikeć skoro sva italijanska „razmišljanja o problemima filozofije umetnosti utonula su u neku vrstu dogmatskog sna. Uljuljkivan čuvenom kročeanskom formulom »intuicija-izraze6 — fOTmulom koja je objašnjavala sve ili skoro sve ~— veliki deo italijanskih estetičara i filozofa prve polovine XX" •Pveka, bio je gotovo sasvim neosetljiv za polemike koje su van Italije, pa ponegde i u samoj Italiji, vođene o problemima umetnosti.

Bilo je jasn8*međutim, da je temeljito preispitivanje osnovnih postulata kročeamske estetike neminovno u Italiji. Bilo je, štaviše, OČIigledno da je, prema onome kako se stvari u pDblasti estetičke misli već više od pola veka razvijaju, neminovno preispitivanje mogućnosti i legitimnosti jedne filozofije umeinosti, jedne filozofske estetike uopšte. Naročitu ulogu, u tom pogleđu, odigrao je niz estetičkih dela koja su se u međuvremenu pojavila u Engleskoj i Sjedinjenim Državama, kao i uopšte smer kojim je krenula anglosaksonska estetika.

Delo »Proces estetici« zahvatilo je, upravo, u srž tih problema i predstavlja, do danas, najsistematskiji, najpotpuniji obračun sa tra,dicionalno shvaćenom i tumačenom estetikom u Ttaliji. To je jedma borbena knjiga, napisana sa željom da izazove polemike i diskusije, sa želiom da bude smeo rušilac svih filozofskih, svih apriorističkih, naučnih, apsolutnih, sistematičnih estetika. Njen pisac je vrlo mladi i već poznati istoričar filozofije, jedan ođ najboljih estetičara italiianskih iz naimlađe generacije — Armando Plebe.*

Prva, trećina knjige je minuciozna analiza onoga što se u estetici dešavalo prvih dvadđesettrideset godina ovoga veka. Akribijom čoveka

* Dleba je rođen u Aleksandriji 1927. g. Studirao 'je književnost i filozofiju na univerzitetima u Torinu i Insbmuku, i kompoziciju na Mluzičkom konzervatorijumu u Torinu. | :1957. je prolesor istorije filozofije u Pecručli. Problemi estetike i istorije estetike bili su uvek u središtm njegovog interesovanja. U delu »Teorija · komičnog od Aristotela do Plutarha« (1953) rekonstmisao je drugi, izgubljeni deo Aristotelove »[Eoetike«. Objavio je niz radova iz oblasti estetike: Aristotelova Doetika u četir) komentara iz Setećenta (1953), Simbolizam kod Ditagorejaca (1956), Tumačenje pojma umetnosti kao igre (1957), Sakcalnost muzike kod Platona, stoiračara i pseudo-Plutarha (1957), PFilodem i muzika (1957), Nedavna tumačenja grčkog shvatanja mimeze (1958), Aristotelovska logika i stoička retorika (1959). Estetička dela većeg formata su »Rođenje komičnog« (1956), u kom je nastojao da. oahvari, Istovremeno, | stmietičku i analitičku viziju grčke komike; »Dočeci i problemi antičke esltelike« (1959), predstavlja in nuce celokupnu istoriju aptičkć estetike. Saradnik je brojnih filozo{skih i e&tetičkih, časopisa „u Ttaliji i

van nje

ok aka Capdi- i

PROCES ESTETICI

koji duboko veruje u ono što govori i koji po svaku cenu hoće da, pronađe što ubedljivije argumente za svoje teze, Plebe ide od jednog do drugog estetičara, nastojeći da učini što očiglednijim tragove krize sistematične, filozofske estetike. Uočavajući kod svakoga od tih estetičara pozitivni i negativni deo u odnosu na tradicionalnu estetiku, on se uvek više zadržava na ovom drugom, jer tu nalazi obilje argumenata za svoj tvrđenja. Plebe ocenjuje šta je

·svaki od njih doprineo rušenju sistfematične

estetiko: Desoar, razarajući osnove nemačke psihološke estetike; Folkeli, Bruk,. Kalođero, Guco, Karbonara i dr., napadajući idealističku estetiku koju su u Italiji predstavljali Kroče i Djentile; Plebe analizira, glotološke, stilističke, simbolističke i semantičke teorije koje su doprinele raspađanju sistematičnih estetika (Fosler, Špicer, Jaspers, Ogđen i Ričards, Kasirer, Palmer, Moris, Paljaro, Kalođero); „naročitu pažnju posvećuje Djuiju i njegovoj kritici deteTminacije i teorije o granicama umetnosti. Na kraju ovog pregleda Plebe kaže: »Pošto smo stigli do ove tačke. možemo reći da je naš okvir krize estetike 20% veka dovolino potpun: Po-

· sle krize estetičkih »sistema«, dogodilo se da su,

s jedne strane, semautično svođenje estetike” na jedan proizvolini »humanistički metajezik«, s druge strane, pragmatističko svođenje esteinke na. jednu deskriptivnu fenomenologiju iskustva, doveli estetiku na rub raspađania (...) Ako đamas ispitujemo položaj estetike onda možemo reći da se ona našla na ovakvoj raskrsnici: ili pronaći opravdanie za sebe kao filozofsku nauku, ili se pomiriti sa nestajaniem i ustupanjem mesta fenomenološkim razmatranjima o raznim aspektima umetničkih. fenomena koji (kao što smo videli) ne mogu da stvore jiednu autonomnu i Kritički sasnovanu disciplinu.qd

Drugi deo knjige koji nosi naslov samog dela (»Proces esteticić) podeljen je na tri dela: prva dva dela govore o tome da, je proces estetici, u stvari, dvostruk, a u trećem je reč o »koherentnim i inkoherentnim diskusijama u odbranu estetike« (opravđanja koja su na semantičkom polju tražena za estetiku, zatim relativistička, opravdanja, a onda i kročeanska reakcija na proces estetici). Plebe je, međutim, mmogo više pažnje posvetio prvim dvema. glavama, drugog dela u kojima se govori O pro-

cesima estetici: 1. jednom empirijskom, neoDO- ~

vitivističkom, i 2. spekulativnom. Prvi proces vode, uglavnom, anglosaksonski estetičari na čelu sa Ogdenom i Ričardsom, koji tvrđe da je pojam estetički lepog vrlo varijabilan, i navodeći petnaestinu definicija pokazuju da je estetika kao nauka nemoguća pošto je njem osnovni pojam neodrediv., Plebe zatim anali-

zira Ajera za koga estetički sudovi nisu ni istiniti ni lažni, pa su zato potpuno neprihvatljivi; ili delo Hejla za koga nisu neodredivi samo pojam umefnosti ili estetičkog suđa nego je neodrediv i sam pojam estetike; po Hejlovom mišljenju, svaki teoretičar estetike veruje da je došao do objektivnih rezultata, dok su ti rezultati samo njegovo lično shvatanje zadatka estetike i pojma umetnosti. Drugi, spekulativni proces očigledan je u filozofiji Uga Spirita. Taj proces, sa prvim ima zajednički samo predmet optužbe. Za talijanskog filozofa, brema onome. kako je Plebe rekonstruisao njegovu misao, očigledno je bilo ovo: ko namerava da zasnuje filozofsku estetiku ne može da izbegne nužnost jednog suštastvenijeg razmatranja, mora da napusti empirijsko i upozna apsolutno, mora da ima jednu muetafizičku viziju stvarnosti i tu da određi mesto umetnosti; sama metafizikas, može da pruži konceptualne distinkcije između umetnosti, logike itd.; odatle proizjilazi da »estetika sleđi suđbinu muetafizike za koju je vezana, a broj estetika postaje jednak broju metafizika. »Zato filozofska estetika kao autonomna disciplina ne postoji, jer ne može đa bDpostoji.

Treći i poslednji đeo knijge, Plebe je posvetio značenju Kkrize i procesa. U tom delu, on analizira fenomenološku, naučnu, marksističku i egpristencijalističku estetiku. Tako dolazi do zaključaka u kome Plebe zbacuje sa sebe ruho

istoričara i kritičara i postaje filozof i prorok.

Tiilozofska estetika. kaže on, iz gore navedenih 'razloga ne može više da postoji. Od sada vuno pravo na život imaće estetika koja vodi računa o pojedinačnim umetničkim problemima; ne jedna estetika, da bude jasnije, nego mnoge empirijske estetike čije teorije stvaraju struč-

iaci kompetentni u pojedinim umetnostima. Tilozofi će moći da sačuvaju svoju ulogu sve dotle dok se ne izlože opasnosti da skliszmu ı lažnu filozofsko-estetičku spvekulaciju i možda neće prestati da se interesuiu za umetnost utoliko što ona zauzima suštinsko mesto u društvu, tragajući za nienim snačenjem i smislom. Ali od sada pa dalje, oni koji su kvalifikovani biće kompetemtini za pojeđine umetnosti i samo oni.

Ova knjiga — s obzirom na izvanredno težajk problem pređ kojim je stajao njem amtor — primer je naučničke i intelektualne odvažnosti. Ona je pokazala veliki istorijski smisao i kritičku pronicliivost svoga autora, njegovu Jucidnost u sagledavanju pmačajnih tremuf,aka u razvoju mođermne estetičke misli. T.ogičkoarhitektonska konstrukcija ove knjige, niema sređenost, jasnost ideja koje nosi u sebi plod su ove lucidnosti. A niem otvoreno olemički karakter, ponegde prekriven plaštom naučničke seriomosti, govori o temperaturi ove knjige, o temperamentu i strasti iedncg filozofa. Od onih koji celim bićem umeiu da stanu iza

svoje misli. Pero MUŽIJEVIĆ

književne čaršije, ne pred po

lupanim čašama svojih prijatelja... Nego pred nečim Važnijim!“ Ovakav stav je, u .najmanju ruku, iznenađujući, tim pre što je našao mesta na stranicama jednog velikog omladinskog lista, čija Kultur na politika ne može i ne sme da bude hkoterijaška. Za hvaljujući „slučajnoj“ Kkoinci denciji da je autor navedenog napisa urednik jednog cksklu zivnog književnog časopisa, ugledu lista „Mladost“ učinje na je tim i takvim , Ppisanjem medveđa usluga, Došto se, na osnovu komentara B. M-a može zaključiti da list Narodne omladine Jugoslavije smatra da saradnja u nekom našem književnom listu ili časopisu predstavlja moral ni prekršaj. Zar svi naši knji ževni listovi i časopisi nisu ' ravnopravni pred javnošću ı | zar svi oni, kao i „Mladost“, ne dobijaju materijanu pomoć iz sredstava iste društve ne zajednice koja sprovodi i ostvaruje drukčiju pol'tikiu na planu kulture od ncodgovornmog B. M-a, kome, uzgred budi rečeno, ne bi bilo na od met da se, ako to do «sad nije učinio, malc bolje upozna s kulturnom „politikom Programa SKJ.

slikarstvu, ođ koga je pozajmio cr. tež i tehniku boja. Na mnogobrojnim seđeljkama on se često oblačio u japansku „nošnju, koja mu je zbog njegovog malog rasta dobro odgova-

rala. Za Lotreka Anri Perušo kaže: »Nije bilo ljuđskog Kkepeca sa većim duhom i širinom posleđa, koji odgovara samo džinovima« — i time završava svoju biografiju.

POTPISANA KONVENCIJA O KULTURNOJ SARADNJI IZMEĐU JUGOSLAVIJE

I GANE i

4. ovog meseca u AHri je izvršena, razmena ratifikacionih instrumenata kulturne konvencije između Jugosišvije i Gane. Ovom konvencijom predviđa se sarađnja između kulturnih, naučnih i prosvetnih organizacija ove dve zemlje. Konvencija predviđa i razmenu stručnjaka, u prvom redu profesora i naučnih radnika,

»SMEH U NOĆČI« VLADIMIRA NABOKOVA

Uspeh »Lolite«, ukazao je izđava-

čima i na ranije stvaralaštvo Vladi-

mira Nabokova koje je dosađa „bilo malo poznato. Tako su izdata njegova dela iz periođa pre poslednjeg rata. Među najnovijim koja su se sađa Dojavila, nalazi se i roman »Smeh mn noćja, koji svojim sadržajem i kom-

· pozicijom inticipira »Lolitu«. U delu

se oseća buđući Nabokov, mnjegov sjajni stil, kao i veština u Žživopisnom slikanju karaktera koja potiče iz stare, đobre škole ruskog romana devetnaestog veka.

“4

(_C_JJ____ KNJIŽEVNE NOVINE

List za Wnjiževnost, umetnost 1 društvena pitanja Redakcioni odbor:

Miloš I. Bandić, Bora Ćosić,

dr Milan Damnjanović, Slavko

Janevski, Velimir Lukić, Slav-

ko Mihalić, Vladimir Petrić,

Izet Sarajlić, Vladimir Sta-

menković, Pavle Stefanović, |

Dragoslav Stojanović-Sip

| a Ša

AAA

707 Z

Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ ~.

Urednik: PREDRAG PALAVISTRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

List izđaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine“, Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 10.-707-1-208

List izlazi svakog drugog Det-

ka. Pojedini broj Din. 30. Go

đišnja pretplata Din 600, polu-

godišnja Dir.'300, za inostran” stvo dvostruko ·

Rukopis! se ne vraćaju

27 7

Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC

Stampa »GLAS•, Beograd, Vlaikovićeva 8.

Xi .