Književne novine
SALON UMETNIČKE FOTOGRAPFITE „20. ORTOBAR“
Na izložbi umetničke fotografije „?0. oktobar“ koja se održava svake godine u Beograđu pođ pokroviteljstvom predseđnika Narodnog odbora građa Beograđa žiri u sastavu: Miodrag Vasić, arh. Lučev, Miloš Pavlović, Vojislav Marinković i Miođrag Đorđević dođelio je nagrađe najboljim rađovima. Nagrađe za najbolju kolekciju do đeljene su Braniboru Debeljkoviću (plaketa pređsednika NO grada Beograđa), Jozi Četkoviću (plaketa FotoRkhino saveza Jugoslavije) i \vi MEteroviću (nagrađa Gradskog odbora narodne tebnike).
Prvu nagrađu foto-kluba Beograđ dobio je Milorad Jojić za {fotografiju „Zima“; đve druge nagrađe dođeljene su Slobođanu Krstanoviću (Regafa) i Tomislavu Peterniku (Zbor), a tri treće Srećku Podvincu (Lutanja), PFernandu Sopranu (Geometrija) i Nikoli Vučemiloviću (Trube u podne). Pohvaljeni su rađovi Sulejmana BaTića (Bura pođ mjesecom), Ane Lazukić (Izđanak), Dramiše Modđrinjaka, (Međa) i Ante Roce (Čuvari soba).
Nagrađe 'Turističkog saveza Beogra-
.đda za temu „Beograd i Beograđani“ đobili su Miloš Jovanović, Miša Stanisavljević, Dragoljub Tošić i Branko Turin (po 15.000 dinara) i Raca Bulatović, Petar Crnobori, Milenko Dober, Mtevan Druđić, Viđoie Mojsilović, Petar Otoranov, Nađislav Panoš, Aleksanđar Pavlović, Milenko Began i Dragutin Skobe.
* * *
FAM VAN HI — DORITNTIMK VELIKE NAGRADE ZA ROMAN PRANCUSKE AKADEMIJE
i
welika nagrađa za roman Francuske akađemije đođeliena je romansijeru Fam Van Kiiu za đelo „Gubitak obitavališta“. Pisac ovoma romana rođem ie 1916. gođine u Viietnamu. U Wanoiu je završio gimnaziiu i 10318. gođine upisao se nn Sorbonu. Slušajući pređavania iz Mniiževnosti proučavao je takođe i budizam, taoizam i konfucionizam. Jeđno vreme ije radio ma tezi iz oblasti religije, ali me završivši ie, okrenuo se Kkniiževnosti. Rađnia njegova prva dva romana („Braća po krvi“ i „Oni kojii će vlađati“) đešava se u Vijetnamu. Sleđećim svoim romnnom „Gmevne oči“, čija se rađnia dešava u Pekinmu, pnKazao je suđar dve civilizaciie koie jeđna drugu ne moru đa razumeju: romanom W„Savremenicić“ brmfnalnost 8 81oba je još više pođvukan, ia novijim svožim đelom. za koie jie magrađen, vođvlače izvesne domi”e Minđi ova dva sveta. Rađminm se opet đogađa u Japanu, 1870. godine. wi vreme prve mođernizncite te zemlie. JvHnmaci kniige su emeleski inžemieri, samuranji i jeđom francushi čimovmikh. Među sammražimn ima lipdi koii su pristaTice nmovih iđein sieđiniemia e kovina istočne i zapadne civilizacije; oni đolaze u sukob sa svojim zemliacima koji žele da sačuvaju čistotu svoga istočnjaštva.
Fam Van Ki se i teorijski bavi Ppitanilma romana i veruje da se iz trađicionalnog okvira romnna može izići samo njegovom sadržinom.
* * * DODELJENE NAGRADE ZA POEZIJU „GINIS“
WO KEngleskoi su 31. oktobra dodeljene nagrađe „Ginis“, za najbolja
~ e KNJIŽEVNE * NOVINE
BPO Op a vBNavA0
PITANJA
Ređakciont odbor: Miloš I. Bandić, dr Milan Damnjanović, Zoran GlušČević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Miha=> 1ić, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip
Direktor 1 odgovorni urednik: TANASIJE MILADENOVIĆC Owrednik: PREDRAG PALAVESTRA
Sekretar ređakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ
List Izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće •Književne novine«, Beograd, Franceuska 7. Redakcija: Fran=> cuska "7, tel. 21-000, tekući račun: 101-20-1-208 Wuist Izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 830. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za Inostranstvo dvostruko.
'Pehničko-umetnička
oprema; DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa sGLAS•. Beograđ.
\lajkovićeva 8. 0000000008 996060
e0000000000000000000000000D0OO9O00000000O0e0O00
6e000000000000000000060000000000000000000
pesnička đela tokom 1960. i 1961. gOdine, Dve prve nagrađe u iznosu od 250 funti dobili su Robert Grejvs za dvađeset jednu ljubavnu pesmu i Džordž Barker za „Tri rimske ođe“, Nagrađu u iznosu ođ 100 funti primi? je Viljem Snodgras za zbirku pesama „Igla srca“, Dve specijalne nagrade, u iznosu ođ 50 {funti đođeljene su Dereku Velkotu za zbirku „Napev mora“ i Reksu Varneru, prevođiocu, za prevođ Knjige pesama grčkog pesnika Georga Seferisa „Kralj Asina“.
* * * "TRI NOVE KNJIGE AMERIČKIH
PESNIKA
U Americi međavno su „izišle iz štampe tri knjige pesama američkih pesnika: „Savet proroku“ Ričarda Vil! bura, „U đelima od kamena“ Džona sijarđija i „Pitaj svoju mamu“ Leng-
LENGSTON HJUZ
stona Hjuza — „Trio pevača različitog registra“ kako ih naziva američka kritika.
Po oceni kritike, Sijarđi je nešto manje formalist, njegova struktura izražava unutrašnju akciju pre nego' kontemplaciju. Stihovi Lengstona Hjuza su „neliterarni — „mamenjeni su izražavanju Kroz pratnju (džezmuzike u.noćnim klubovima“.
17)
DSN: 0NVN VESTI
_ KNNIGA O PORNOGRAYIJE ~
Jedna grupa “engleskih stručnjaka iz raznih područja ljuđske delatnosti pokušala je wu seriji eseja objavljenoj u'Kknjizi „Da li pornografija ižta znači“ đa odgovori ma ovo pitanje. O ovoj knjizi, koju je uređio C. H. ROo)lf, sada se u Engleskoj dosta govori, U svom eseju ser Herbert Rid pokušava đa Yazgraniči pornografiju i seksualno orijentisanu umetnost; MDžofri Gorer živahno uopštava to pitanje, smatrajući, između ostalog, da kad umetnost postane čisto seksualna postoji snažna „tendencija da mestane karakterizacije, bilo u književnosti ili u slikarstvu. Njegova glavna teza je đa je „cilj pornografije halucinacija.“ Doktor Robert Goslin smatra da postoji „jedna vrsta produkcije“ koju bi trebalo sprečiti zbog njenog đelovania na zdravlje publike. Bez obyzira na izložena mišljenia, jeđam ovakav zbornik koristan je Il zanimljiv.
* *
ŽORTRET BITNIKA
Francuski izđavač 'Žilijar štampao je neđavno roman Lorensaı Ferlinge+ tija „Četvrto lice jeđnine“, U pređgovoru ove knjige koju je napisao je-. dam odđ predstavnika beat-generacije nalazi se sleđeći portret tog maraštaja američkih pisaca: „Obično pesnici, ponekađ romansijeri, fanatični posvećenici kul-džeza i svega što otvaYa, oslobađa, hrani biće: revolt protiv uobičajenih oblika života, seksualne orgije, uživanje droga i primena zen-buđizman. Mitnici viša vole ludosti jeđnom života sa visokom tenvišom ođ zađataka koje mameće literatura“. :
* * #*
SMRT DŽEJMSA TARBERA
Džejms Tarber, američki pisac, humorista i karikaturista umro je 2. novembra u 66. gođini života. Mađa potpuno slep neprestano je pisao i njegova poslednia Kkniima eseia izišla je u aprilu prošle pođine. Proslavio se objavliujuči „Warikature u časopisu „Njujorker“ i dugo gođina je bio nje-
gov stalni saradnik, Karikaturama, wu kojima je glavnu ulogu davao Životinjama, ilustrovao je svoju teoriju o važnosti neprestanih sukoba između dva pola, Zajedno sa Kliotom Njudžentom napisao je dramu „Mužjak“ koja Je imala mnogo uspeha kao 5satiričan prikaz ceremonijalne strane univerzitetske administracije. Najverovatnije je đa je ovom dramom ismejao univerzitet u Ohaju koji je pohađao ali nije završio.
Njegova glavna đela su „Da II je Seks potreban?“ (1929), „Sova na tavanu i druge neprilike“ (1931), „Tu“ ljan u spavaćoj sobi i đruge mezgo» đe“ (1932), „Moj život i teška vremena“ (1933), „Sređovečan čovek na letečem trapezu“ (1935) i „Basne o našim vremenima“ (1940).
Nesumnjivo je da će se on kao DpiSsac majđuže spominjati po pripoveci „Tajni život Voltera Mitija“, objavljenoj najpre u „Njujorkeru“, a kojoj je opisao snoviđenja jednog nevažnog malog: čoveka koji viđi sebe kako čini mnoga hrabra đela. Popularnosti ove priče mnogo je doprineo film 54 Đeni Kejom u glavnoj ulozi.
* * *
„SVET ŽANA.ANUJA”
Kritičar Leonard Pronko w studiji „Svet Žana Anuja“ prati razvoj ovog francuskog savremenog dramskog Pisca od njegovih početaka do najnovijih đela koja je napisao. Tragajući za Anujevim osnovnim iđejama i temama Pronko pokazuje kako njegove prve đrame prikazuju čoveka suprotstavljenog prošlosti ođ koje, čini se, ne može da se pobegne; sleđečći niz đrama otkriva junake i junakinje koje gledaju u lice života i odbĐacuju ga; u poslednjoj grupi Anuj se bavi prosečnim ljuđima koji su na činili kompromis sa životom. Pronko se takođe .đosta zađržava na Anujevim preokupacijama novcem, iluzornom prirođom ljubavi i pitanjem Kklasnih razlika.
O drugom delu svoje stuđije on proučava Anujevu koncepciju pozorišta, ulogu dramskih ličnosti i primenu mita u pozorišnim tvorevinama.
* * *
Pre kratkog vremena. objavljena je u Francuskoj, Engleskoj i Americi ko
„lekcija reprođukcija Pikasovih slika
nepoznatih dotad jasnosti, sa naslovom „Pikasovi Pikasi“. Ova kolekcija, o čijem pojavljivanju je već bilo reči u našem listu, je đelo američkog fotografa Dejviđa Daglasa Dankana.
Vrednost Daglasovog teksta je u tome što on postupa sa Pikasom kao sa ličnošću, a sa njegovim slikama kao sa delima jednog izražajnog u-
ONI
ON %C
Ako bi se, nakon prelistavanja isečaka iz strane štampe o dodeljivanju Nobelove nagrade Ivu Andriću, tražilo jedno opšte mišljenje, ono bi se moglo izraziti naslovom na pisa posvećenog prvom Jugo slovenu koji je dobio nagradu Švedske akademije u nemačkom časopisu za kulturna i naučna pitanja „Zonftag“: Nije neočekivano. Stvarno, 'izgleda kao da se širom sveta ovakva odluka očekivala i da su redakcije spremno dočekale njeno obelodanienje. U svim zemljama. do. čijih smo novina uspeli da dođemo, Ivo Andrić je. poznat pisac i kritika je o 'mjemu i o niegovom delu pisala ranije, kad su se njegovi prvi romani pojavili u kniižarskim izlozima, ·pristuoajući mu studiozniie i sa više Wyitičke, analitičke pažnie. Međutim, u odromnom Dbroiu članaka. koji strane čitaoce sada malo podrobniie:obnveštavaju. o živofu. delu i lično-. sti ovogodišnieg Nobelovca, ipak se mogu naći mišlienia
iza kojih se ne kriiu konven~
cionalna čestitka ili oošte mesto. nego uspeli pokušnii sinteze. Andričeve umetničke DOTuke. Većina pisaca' tih nnbisn ističe tesnu povezanost Andriča i niegovog dela sa Dproš lošću njegove zemlje, sa raZvoinim putem njegovog na roda. . : | „Jednu od velikih tema niegčovog dela. Dpiše „Njujork fašžms“. oredstavlia menfalna, moralna i duševnan evolucjia niecovog naroda i način ma koii su razne sile. koje st odiovale svoje nloge i nestale. na činile Juposlovene onakvim kalrvi su danas. : Niegovo osećanie za univerzalno u čoveku i za poseban položaj koji zauzima niegova zemlina, koia je vekovima bila središte oluia ma granicama Tstoka i Zabada. spasava nliegovn kniigu prokletstva uslogrudđog provinciinlizma i usled toga one pobuđuju interesovanie i daleko van granica njeenve zemlie“, i „U Andrićevim delimn na-” atavlia se. izgleda.' nešto od velikog duha jugoslovemskog ena koji ie svojevremeno toliko onduševliavao Geten. i fo u iedno vreme zna koje je inače Vemrakteristična kriza epike“. piše ..Dir prese“. -Tsti-
“ući doe: u Andričevim“ đelimon
ANA
W MN-M ML
|. ter algemajne cajtung“
ŠTAMPA
+ al (0 f098%
pesništvo ima i društvenu i humanističku ulogu „Prakfur“ primećuje: „Nobelova nagrada podiže sada njegovo delo na svetlost dana, ali za' književnost našeg veka ono već Odavno ima svoj značaj. U piščevoj zemlji ono više od ijednog drugog dela ispunjava misiju rasprostiranja preko granica. pojedinih · nacionalnih književnosti . .jugoslovenskih naroda, misiju okupljanja. zajedničkom, sudbinom i pomaže izgrađivanju svesti naroda. To nikako nije malo“,
Svi francuski listovi (izuzimajući „Ar“ koji je, jednom neduhovitom. neukusnom karikaturom i malicioznom konstatacijom da su Andrićeva dela „prevedena na nemački, talijanski i naročito engleski, jer ie poznato da švedski aka demici vole da čitaiu strane knjige na tom jeziku, izrazio svoje beznačaino neslaganie sa odlukom Švedske akademije) u foplo intoniranim člancima izražavaju svoje ?a– dovolistvo što je: ovogodišnju Nobelovu nagradu dobio PDpisac kojil je dobro. poznat u T'rancuSškoj. Pariski ..Ekspres“ prenosi mišlienie Žan-Mari Domenaka koje kaže da je Ivo 'Andrić „romansijer koii se ne može voleti a da se istovremeno ne voli istorija niego> vog naroda. istorila jednog dugog iroljenia i iedne duge made. koji su konačno nobedili. Dok se toliki kniževnici gube u lavirintu apstrakcije, Ivo Andrić je znao da sačuva ton jednostavne veličine. Volim tu blisku legendu i smatram da je ona potrebna hašem svetu“. „Ako je tačno, nastavlia dalje „Kkspres“, da jie ovaj čovek sa izgledom profesora, lekara i naučnikm, u isti mah, uspeo da pokaže i otkrije strancima istoriju i sudbine, ambicije i živote )%adi koje oni ne poznaju. ioš ie tačnije da uspeh Tva Andriča postavlia ioš iedmom u svoj svojoj širini pitanje Đrelaska granica. On je, veruiem. pokazao da ove granice,
u stvari. ne posfoie...ć
Anri Boasen piše u „Nauvel literer“: „Andrićeva umetnost ima u sebi nešto sivo i tužno. što odgovara: jednom Ppiscu koji je isto tako prožet no mnatom atmosferom. stare Boenć gde je žiVot bio težak'i
%% .%
društvene nepravde flagrantne. Ali ništa manje nego što' je pesimist, on veruje u čoveka i zna đa je njegov pravi“ ishod borba koja je omogući-
la jugoslovenskim narodima da prežive sva tlačenia...“ Svi se naiviše zadržavaiu
na Andrićevim romanima. Go voreći o „Travničkoj hronici“ Moris Dolbije u „Njujork herald, tribjumu“ kaže da jie on naziva „klasičnim, delom“ koje će se čitati sa uživanjem i godinama, „pošto mnoge od današnjih bestselera prekrije zaborav“. „Taj istorijski TOman, piše „Framkfurter rumdšau“. postaje snažna, ubedliiva: slika ]Jjudskog života u ispunjavanjima istorije, Sstvorena na velikoj tradiciji eVrooskih pripovedača“.
· Talijanski list „Unita“ ističe da je ovogodišnja Nobelova nagrada dodeljena. jednom piscu stare „tradicije otočenta“ i.da fantastična čar te tra dicije omogućuje pripovedaču da pronikne u istmu Zemlie. „Andrić je umeo da pronađe originalan odnos između legende i sfvarnosti. kao suprYotstavlianje između prošlosti i sadašniosti“. Mađa drukčiji od savremenih muodernista avangardne škole. Andrić je moderan na svoj način.
„Nosilac ovogodišnje Nobelove nagrade nesumnjivo je ie dan dostojan veliki KknjižeVvnik, jedan pripoveđač čiji. su stvaralačka snaga i rang «(okazani, što čini preteranu nnšu zabrinutost za formu i sadržinu romana ukratko, jedan integralan čovek koi stoji iznad spornih političkih pitania našeg vremena“, beleži zapadnoberlinski „Tagesšpigel“. .
Govoreći o knjizi „Na Drini ćuprija“ Iber Žien („Let” framsez“) kaže: „U ovoj freski (to je reč koja naibolie određuie širinu i unutrašnju Yaznovrsnost te kniige) sve se pokazuje, svaki detali ie podvučen... On ne vodleže lirizmu (kao što obično čine srpski ili srpskohrvatski pisci). On je uzimao solidne lekcije kod majstora realizma.
Pesnik i kniiževni KkKkritičar Alen Boske piše u pariskom „Mondu“, između ostalog, sledeće: „Taj veliki eruđii i fini istoričar. mapisao .je delo u sklađu sa: svojim ukusima ko-
0 MU ANDRHU
ji nisu đaleko od francuskih ukusa, onih što dolaze do izražaja u tradicionalnim roma-– ” nima Dpo. uzoru, istovremeno, na Stendala i Marten. di. Gara, ako ne na Andre Moroa. Svakako, istorijskn „vizija sa svojom. nacionalnom. povorkom nasilja i tragedija, . još više oevocira Tolstoja, pisca „Rata i. mira“, ili . Teodora Drajzera, pisca „Američke tragedije“. Ako stavimo na stranu monumentalnost, umet nost Iva Andrića sazdana je od minucioznih opisa u Kkojima smisao za stvarno i za proporciju uvek ima prednost nad lirizmom. Ta objektivnost u detaljima i.to izbegavanje svakog potenciranja čine da se on·nesumniivo razlikuje od svojih zemljaka koji.su više od njega obeleženi srednjocvropskim ekspresionizmom. Po put Tomasa Mana, na koga ne kad podseća, on svojim zaDletima daje isto toliko “draži koliko i mirme snage, po ugledu na Mereškovskog on 1 me, u želienom frenutku. da iz meke istorijske epizode izvuče naravoučenije ili bar neku eksplicitnu pouku.“ „Figoro literer“ ie boslao u Beograd svog specijalnog dopisnika Žorža Ađama. U razgovoru s njim. Andrić'je kazao neke stvari koje mogu.da budu zanimljive i za naše čitaoce. Govoreći o ulozi koiu mostovi igraju. u niegovom delu· on je izjavio: „Ta tema me zaista oduvek opseda. Sve
yo:
bi u Žživofu frebalo da bude ·
most između liudskih bića, kao osmehivanje; na prime?. 'U ijiednoj pesmi nabisanoi Oko 1939. kazao sam. otprilike. 80voteći o mostovima: oni su svetiji od hramova, ieT služe liudima da bi se vribližili ied ni drugima... Slika Whoiu slikam ie crna, možda. baš u alegoričnom smislu koji se na njoi nalazi. Ali neko ie primetio da na ovoj slici uvek iman jedno osvetljeno | mesto koje nagoveštava izlaz. Vidite, možda sam ja pesimist čije je lice okrenuto prema. ži"votu, ,: . | Zaključak svih fih, mnogo' brojnih napisa, dakle, istovetan :je: nagrada: je· pripala pra vom ·stvaraocu. · Nikog: to ne :iznennđuie, jer je Andrić, prema „Njujork. fajmsu“. „ČOvek mudrosti, filozof i umetnik“?}).., a .
a nie ii agupsmuWyngužaugnesıgai zag AAA ĆIIALJA
metnika. 'Tu ipak ima izvesnih · tešs koća, jer interpretacije zavise ođ ste= pena poznavanja Pikasove privatne mitologije i đogađaja iz njegovog ličnog života. Mitologija se mora otkrivati pošto Pikaso odbija da je razjasni (on je jeđnom izjavio da bi u koliko bi želeo đa se koristi rečima, pisao Knjigu, a ne slikao slike), a njegov lični život se može istraživati i razastirati ieđino do onmog stepena do koga se Pikasova privatna ličnost mora poštovati po cenu Pikasa u metnika.
E ——
KAKO PEVATI...
Nastavak sa 4. strane
nazvati romanom o pesmi, kao i pesmom o romanu, sklon sam da primenim duhovitu Rene Sarovu formulaciju: „Pesma je ostvarena ljubav želje koja je OSstala samo želja“. Ne krije li se u ovoj kratkoj, naizgled naivnoj, rečenici čitav Mićin prkos, čitava Anina ljubav, čitava Vekovićeva samoća. Čitav Davičov TOman! Da li je filmska umetnost medijum koji sam po sebi može sve te dragocenosti dolično izraziti? Verovaino može, verujemo da može, ali ne empirijskim beleženjem spoljnih ekspresija jednog grča, jednog bola, jedne nevid= ljive drame, već zalaženjem u meso mesa, u krv Krvi, u pesmu pesme. Novakovićev film zadržao. se na površini. On je ljubavnu magiju prve Anine i Mičine noći zabeležio samo kao prvu noć i zadržao se na tome. On je košmarno bolničko bdenje Klausa i. Vekovića. opisao. samo kao noćno bdenje. On nije zalju ljao Krstače i grobljanske spor menike Vekovićevim pozivom na bunu. On je ostao na površini kože, na površini zemnih. tvaTi. Nedostaiao mu je drugi dah koji razotkriva predele. s one strane vidika.
„Istinski pevati drugi je dah
Dah ni oko čega“. se Drugi dah Rilkeov ključ je tajne. Vrata ostadoše zaključana. Pesma neotpevana. Hoćemo li već jednom prestati da se idolopoklonički, davljenički držimo golih fabula u vreme kada se svetske MWinematografiie usuđuju da ih zapostave, da ih negiraju. Davičova „Pesma“ se vrlo verovatno nikada .više neće ekranizovati, bar ne za sledećih trideset godina: nije li zbog toga, ako ni zbog čega drugog, bilo nužno s više odgovornosti prići ovom poduhvatu. Pa ipak, dužni smo na kraju da napomenomo da su sve ove zamerke ižrečene jednom dobrom filmu koji nije bio ni približno ono što ie mogao da bude. Najveća je njegova sla bost upravo u tome što nije doskočio do visina koje su. mu po-
nuđene. Da je zaronio duboko i dublje, da se spustio na samo dno, dobio bi zamaha da, skoči do vrha. Tamo gde je pesmina
pesma. Vuk VUČO