Književne novine
Niai i bed knjige
Više nego ijednom do sada, ovaj oktobar bio je pravi mesec Knjige. Više nego ikad, do sada, knjiga je bila pružena, gotovo ma– metwuta čitaocu. Susretao se om s mjom, ma, mestima potpuno meuobičajenim, za takve susrete, privučenm šaremilom, mjenih, maslovmih strana i mepoznatim, čarima njemih, stranica. Knjiga je iz rafova i magacina knjižarskih, pohrlila, ma ulicu, iz mraka na svetlost, okuPila oko sebe gomile radoznalih, i željnih, ljubitelja i predamo se pomwudila da promeni svoje prebivalište: da wapuštajući mrašnjive rafoe i mračne podrume iziđe iz svog vlažnog, beskorisnog polumrtvila i svojim, oplemenjujućim sadržajima, stekne hiljade novih prijatelja i poštovalaca.
Akcija knjigu Ta. Wu-– licu potvrdila je još jednom, jedmu, staru istiu: pravi ljubitelj i prijatelj knjige želi da knjigu ima uz sebe, da. joj se može vraćati kad mu je volja. On želi da knjige žive uz njega, da mjihov broj raste i svojim, sve brojnijim, prisustvom, život čine bogatijim, sadržajnmijim, i plememitijim. U ove oktobayske dame čovek. nehotice postaje svestam, jednog gotovo tragičmog paradoksa: čitalačke gladi za knjigom, i mjegovih medovoljnih mogućnosti da je ima kad zaželi. Postaje svestam činjenice da su knjige i umetnička dela, koja privlače svojom, vrednošću i svojim, meslućenim čarima, i imudnstrijska roba koja ima svoju (visoku) cemu, Toba za koju važe komercijalni zakoni tržišta, profita i poslovnog uspeha.
Kad se otvore vrata Sajamskih, hala i kad prvi posetioci pohitaju da se Susretnu, sa beskrajnim, brojem knjiga brižljioo Taspoređenih po štandovima, ta činjenica, možda, još daleko više pada u oči. Čovek, suočem sa tolikim brojem knjiga, me može a da me buđe zbunjen. On prestaje da bude čitalac-ljubitelj knjige i postaje gledalacljubitelj knjige, prilazeći joj sa radoznalošću deteta koje bi sve što vidi i što mu se dopadne želelo da ima. Ali knjiga koja mu se tog dana tako raskošno mudi, nesvesna mjegovih želja, dovešće ga samo do dubokog uzdaha memoći pred meostvaYljiom, željom. Ljubitelj knjige, izgubljen u tolikom moru maštampane hartije, svestan da ga mikad ne bi mogao prebroditi, mada željan, da mnoge širine te pučine postanu deo mjegovog iskustva i znanja, prepušta se samo gladi svojih očiju i svojoj Jjalovoj želji da se ima ono što se me može imati.
Kad prođe mešec pošvećen knjizi i kad na našim ulicama i u mašim kmjižarama ponovo zavlada polumrtva tišima svakidašnjice, kad prođe praznik knjige, pravi, strasni čitaoci, prijatelji knjige, željno očekujući sledeću jesem, meće moći a da se ne upitaju: zašto mesec knjige me DOostane godima knjige, godine knjiga? Zamišljeni nad neminovnošću čimjemice da knjiga mora da bude i industrijska Toba, oni se bpitaju: koliko još načina. postoji da se jaz između knjige kao industrijske robe i knjige kao umetnosti učini što užim?
Dušan PUVACIC
ira aaa Cr ai i — e, a aa aaa aaa a a a aa aaa aaa II a a a ae aaa a area a auu in ene zar ee ezuu_I
wIz—=wwwwr= |\() NME TREBA PISATI KRITIKU
Ni prva ni poslednja takve vrste, knjiga kritičkih zapisa i eseja Tomislava Ladana Zoom graphicom predstavlja nam rane domete jednog mladog čoveka, koji je literaturu izabrao kao svoj životni poziv. Sretali smo Ladana u književnoj štampi i pre pojave ove knjige: imponiralo je njegovo poznavanje jezika i kultura, njegova nonšalantna, iskričava duhovitost u saopštavanju stvari, kojima je otkrivano manje uobičajeno značenje. Analitikinterpretator sa sugestivnim polemičkim darom, Ladan je svojom knjigom nastojao da uokviri svoja interesovanja za literaturu, da produbi korito smelosti i britkosti analize i ocenjivanja literarnih pojava; njegov esej o književnoj laži i njegova potvrđivanja književnih veličina obeležavaju među ovih interesovanja, koja nisu bez značaja u uslovima naših često jalovih sumiranja književnih rezultata i dostignuća. Knjiga je izašla iz štampe i stavljena na diskusiju; s njenim postavkama može se sporiti, može se ukazivati na lepršave varnice preterivanja i neobuzdane uzlete nedovršenosti i fragmentarnosti, rečju — knjiga Tomislava Ladana prepuštena je uobičajenim procenjivanjima drugih lica zainteresovanih za literarni trenutak prošlosti i sadašnjosti,
očekujući atmosferu poverenja, · dobre
volje i pristojno izabranog tona raspravljanja. Umesto toga, beogradski „NIN“ u broju od 28. oktobra ove godine doneo je tekst Zorana Gluščevića pod naslovom „PFeljtonski izdanak jedne feljtonske tradicije“, koji se svojim pobudama, svojim tonom i registrom odabranih izraza niukom slučaju ne može nazvati kritičkim „osvrtom ma knjigu Zoom graphicon; preciznost definisanja prirode ovog teksta valja prepustiti čitaocu, ukoliko uopšte ima čitalaca koji su spremni da na ovaj način prate zbivanja. o određenoj literarnoj situaciji. Prosto je neverovatno kako se moglo dogoditi da ovakav tekst uopšte bude napisan, da ovakav tekst uopšte bude objavljen. Gluščević osporava Ladanu pravo na prisustvo u literaturi, svodeći njegove priloge na komornu feljtonistiku; izrazi kao stupidan, dosadan, konvencionalan, „kvazi-duhovit, banalan, odbojan za poeziju, nesposoban za dub-
lju analizu itd., treba da potvrđe kako”
su izabrani stav, primenjeni ton potpuno tačni i nadmoćni svakom drugom
stavu i tonu u ocenjivanju Ladanove'
knjige. Tekst Gluščevićev zvuči kao obračun po svaku cenu, bez okolišenja i gubljenja vremena; intoniran jezikom beskompromisne hajke, on napušta sve okvire kritičkog raspravljanja i nameće snagu svojih izraza kao jedinstveni ar-
gument imkvizitorskog gesta prema jednoj knjizi, prema pravu jednog čoveka da se njegov rad smatra bavljenjem literaturom. Verovail smo da su događaji ove vrste stvar naše literarne prošlosti, makar i skorašnje literarne prošlosti; verovali i prevarili se. Na spisku književnih obračuna Gluščevićeva „intervemcija“ čini se najekstremnijom; toliko zle volje i lošeg tona dosad nije pokazao nijeđan učesnik naših literarnih razračunavanja. Hteli bismo da verujemo da se ovakav istup omakao Gluščeviću, da njegov kritičarski pledoaje ne pretpostavlja ovakav način pristupanja Knjigama drugih autora. U ovom slučaju, Gluščević vrši atakı na kolegu sa srodnim čulom za literaturu; kao Ladan, i Gluščević je esejist amalitičko-interpretatorskog tipa, s tom razlikom što je Gluščeviću manje svojstvena polemičnost, i što je on i inače najmanje ubedljiv kad polemiše. Način na koji Gluščević učestvuje u tekućem momentu kritike podseća na mrzovolju prisutnog građanina: iznad svega i pre svega on
"nije zadovoljan, trudi se da svoje mi. šljenje, svoje nezadovoljstvo mametne · drugima, i ozlojeđen je kad drugi nisu
skloni da povlađuju njegovom mišljenju. Tomislav Ladan se usudio da nastupi kao „jeretik“: on je otkrio književnu laš u nekim našim „veličinama“, imao smelosti da to i kaže pozivajući se na sopstveni stav, i zato je dospeo pod udare neobuzdanih reči i klasifikovanja, koja mogu odgovarati trenutnim interesima koterijaški raspoloženih pojedinaca, ali nikako ne odgovaraju potrebama naše literature. Gluščević je još jednom potvrdio da književna kritika
nije njegov pravi domen: Rkvalifikujući Ladanove simpatije za Eliota i Pokne»ma. uz potpunu ogradu od njihovih neukih sledbenika, kao „jezuitizam udružen s kulturnim snobizmom“, on nije shvatio da je upravo takvim opredeljenjima Ladanov kritičarski temperament postigao puni obim savremenoBS reagovanja na literarni fenomen, koji postavlja pitanje odricanja od mnogih doskorašnjih iluzija naših.
Gluščevićev članak u „NIN“-u proikan je sudovima, koji nisu dostojni kretanja u literarnim relacijama. Oni vViređaju ne samo autora knjige o kojo, !e reč, nego i sluh čitaoca, koji smelra
da se o poslovima literature mora Yaspravljati ozbiljnim rečnikom, sa UuzVišenijom merom profesionalnog rnoru a.
Nadam se da će to i sam Gluščević shvatiti jer, na koncu, njegov atalk pDogađa najpre njega samog: ljudi koji su umeli da cene Gluščevićev rad na eseju. pročitavši njegov napis o knjizi Tomislava Ladana, spontano će požaliti što ih je autor koga su poštovali kao poznavaoca dela Tomasa Mana, Hesea, Gcetea i Klajsta ovoga puta izneverio. Najposle, valja zapitati samoB Gluščevića šta bi on osećao i šta bi mislio kada bi bilo ko o njegovoj knjizi, kada se jednog dana pojavi, pisao onako kako je on pisao o knjizi Tomislava Ladana?!
Milivoje JOVANOVIC
“ aktuelnosti |
meilupppubličkoj
eeMRRW OB e
saradnji
Na poslednjoj sednici Uprave Saveza književnika Jugoslavije osnovana je komisija za unapređivanje međurepubličke izdavačke delatnosti. U komisiju su izabrani: u ime Društva književnika Hrvatske Drago Ivanišević, iz Društva književnika Slovenije Lojze· Krakar, iz udruženja književnika Bosne i Hercegovine Risto Trifković, iz Društva makedonskih pisaca Koce Solunski i iz Udruženja pisaca Srbije Mladen Oljača. Na
svojoj prvoj sednici 22. oktobra u Beogradu Komisija je za predsednika izabrala Mlađena Oljaču. Tim povodom zamolili smo druga Oljaču da odgovori na neka pitanja.
1. O čemu je Komisija raspravljala? Na svom prvom sastanku Komisija je raspravljala o nekim preporukama i idejama koje bi, po našem mišljenju, mogle da unaprede međurepubličku izavačku delatnost. Vađena je, opširna diskusija o dosadašnjim naporima u tom pravcu. Nismo mogli da utvrdimo tačan pregled ovog delovanja (prevođenje i izdavanje književnih dela) u okvirima federacije, pa je odlučeno da se uz pomoć Saveza književnika što pre utvrdi šta je za poslednjih pet godina na ovom području učinjeno.
O
9. Imate li nekih konkretnih ideja i predloga?
Zaključeno je da se Sekretarijatu Saveza književnika preporuči da se Obrati Državnom sekretarijatu za prosVetu i kulturu, kao i Savezu izdavača, Udruženjima pisaca i redakcijama pojedinih kniiževnih publikacija.
· ženo da razmenu
Sekretarijatu Saveznog izvršnog veća za kulturu i prosvetu trebalo bi predložiti da finansira sledeća izdanja: Jugoslovenska poezija 1962, Jugoslovemska proza 1962. i Jugoslovenska kritika 1962. Reč je o književnim izborima, izvršenim po saveznom kriterijumu, pri čemu bi se vodilo računa da budu zastupljene sve republike. Ovi izbori bili bi publikovani kao posebni brojevi nekih od naših vodećih već postojećih književnih publikacija. Predloženo je da izbor poezije bude štampan u Zagrebu, izbor proze u Beogradu, a izbor kritike u Sarajevu. Prilozi sa slovenačkog i makedonskog bili bi prevedeni na srpskohrvatski. 3. Da li je još nešto odlučeno?
Preporučeno je redakcijama književnih časopisa i publikacija da na recipročnoj osnovi izvrše razmenu pojedinih svojih brojeva koji bi bili prevođeni na dotične jezike. Tako je predloizvrše Crna Gora i Slovenija, Srbija i Makedonija, Bosna i Hercegovina i Vojvodina (sa akcentom na književnostima nacionalnih manjina). Takvi brojevi smatrali bi se redovnim i ne bi bili posebno dotirani.
4, Sta je predloženo u pogledu stimuliranja življeg: međurepubličkog upoznavanja wa kulturmom plavu?
Komisija je insistirala naročito na potrebi ustanovljavanja stalnih književnih međurepubličkih stipendija koje bismo dodeljivali mladim piscima, ko što se dodeljuju mladim lekarima, inženjerima itd. Sredstva iz ovih stipendija poslužila bi mladim piscima za duži boravak u drugoj republici, za upoznava– nje života i stvaralaštva tih republika. To bi podsticalo mlade pisce da se posvete izučavanju jezika drugih republika i da kasnije prevode. dotičnu Jljteraturu. a“ ı
5. Želite li još nešto da kažete u vezi s ovim, idejama?
Komisija je, takođe, želela da, preko Uprave Saveza pisaca Jugoslavije, na neki način šire zainteresuje našu javnost (štampu, radio i televiziju) za pitanja življe međurepubličke književne i izdavačke saradnje, a u skladu s poznatim rečima Predsednika Tita na proširenoj sednici Savezne narodne skupštine i Saveznog odbora SSRNJ o integraciji naše socijalističke kulture.
RJ GGKKIKG_OmKRq""Tr"FTT PT'"'_____ __ ou e
Iz prepiske Isidore Sekulić
Kao i u poslednja dva broja, kad je objavilo mepoznate tekstove Rastka Petrovića, Rada Draimca, Isidore Sekulić i Milana Begovića, uwredmištvoo „KHwmjiževnih, novina“ i ovoga puta, iz ostavštme Ramka Mladenovića, donosi tekstove pet dosad meštampa– nih pisama Isidore Sekulić. Osim, trećeg pisma, mapisamog 29. avgusta 1938. godine, sva ostala pisma iz ove se?ije sačuvana su u Origimalnom, vukopisu maše poznate književomice i govore o mjenim, maporima da izbegne po mju mezgodmu saradnju u časopisu „X.X vek“. U ovim, pismima, međutim, ima i dyugih zamimljivih pojedinosti.
Tucin=dan, 1988, B.
Dragi gospodine,
Mislila sam, računala s tim da ću Vas videti na večeri Pen kluba. Nisu na vreme razaslaii pozivnice, ili niste mogli doći. Hte la sam Vam malo jasnije i toplije, no hartijom, reći. da ni u januaru još ne mogu, dati prilog za Vaš list. Sem, drugih i važnijih razloga, i nemam ništa kraće. Oprostite, i počekajte
još. Ja, uostalom, nisam. važna.
Imate već veliki broj saradnika
iz najbolje naše književnosti. Vesele pozdrave želi
I. Sekulić. *
13. maj 1938, Beograd.
Poštovani gospodine,
Hvala Vam što me se sećaje. I ja sam bila u inostranstvu, ali sam se odande vratila bolesna. Pokušavala sam, u ova dva dana, napisati nešto za Vaš list, ali nije pošlo za rukom. Niti za prvu stranu „niti za poslednju. Molim Vas da se pomognete dru gde. Ja ću, nako poživim, doći za neki pozniji broj.
Kođ kuće sam uglavnom pre podne; naiđete li ovamo u šetnju, izvolite mwvratiti,
S poštovanjem i pozdravom
I. Sekulić.
* 25. avgust 1988, I7 Gledstonova
Dragi Gospodine,
Hvala mnogo na sećanju i pažnji. Ja sam Vas tražila u redakciji, jedared lično, i zatim,
na razmak vremena, itelefonom. Želela sam znati da li ćete u narednom broju pominjati pok. Rakića i za taj slučaj Vam htela ponuditi jedan dovršeni rad. Sada je to bespredmetno. Tri moja rada o Rakiću izaći će u svesci Biblioteke Kolarčeve zadužbine. Ja imam trenutno nekoliko ogleda o Per Gintu, rađena pre godinu ili dve, kad je bilo govora da će Pozorište dati tu TITbsenovu poemu. Ne znam kako sad stoji s Perom u Pozorištu i ne znam da li bi Vam s tim radom. bilo posluženo u listu. Dodajem da rad nije kratak. Imam 27 kucanih strana S proredom, slog krupniji od ovoga moje mašinice sirotinjske. Ako to nećete, molim javite dvema rečma i ja ću onda izabrati i predložiti Vam drugo. Lično volela bih da bude moj Per, a s obzirom na interes lista, taj
rad predstavlja i priličan trud. Naravno, biće kako mogne.
Dospeli ste, dakle, i na Crno more? Kako se tamo Živi? Čujem da poviše sveta pomišlja u budućnosti da uzme baš tu orijentaciju za svoje letnje butovanje. Da ste veselo proveli, u to sumnjam. Vama dade Gospod da veselost sobom nosite i još je i drugima delite.
Zbogom, s poštovanjem i pozdravom, Isidora Sekulić
*
29. IX. 988, B. Dragi gospodine, | Meni je vrlo neugodno što sa mojom saradnjom ide kako ide. Okolnosti su ispred Vas i mene. Niti je izašla ona sveščica, niti se, zbog svetskih događaja, zna kad će biti komemoracija Rakiću. Nisam slobodna prema Vama, jer sam vezana drugde. Molim Vas da me još za neko vreme brišete iz saradnje, koja fako mnogo smeta nekim Irojim prijateljima da mi je teško postupsti uprkos i mimo. Doći ću na red, valjda, jedared. S poštovanjem i pozdravom, s izvinjenjem TI. Sekulić
30, XI 988, B.
Dragi Gospodine,
Tek sam danas dobila poslednji broj revije. Mislila sam da ste mi je obustavili i bilo mi je žao sebe radi i Vas radi. Za
mene je bilo razočaranje kad ljudi svoj karakter i stav čine zavismima od prolaznih stvari. Ja ne mogu sad da sarađujem, ali se nadam da ću moći uskoro. Treba mi verovati, verovati i da nikada ne dođem, verovati jer zaslužujem da mi se veruje. Sitne su to partijske osvete, ako tamo radim ili, s druge stfane, ne radim. Sitne! Ja sada činim po volji ovamo, jer su tu, trenutno, ljudi stradalni, koji su izgubili mnogo i osetljivi su na sve. To će proći i popraviti se i onda ćemo se naći, G. Ranko, isti na istom planu. To je ljudski i muški, Zar ne? Dakle, do viđenja, i Vam dobro želi od Boga
I. Sekulić.
svako
cupa Orle ——-
U SLEDEĆEM BROJU „KNJIŽEVNE NOVINE“ ĆE OBJAVITI NEKOLIKO DO SADA NIPPOZNATIH PISAMA IZ NEOBJAVLJENIH KORESPONDENCIJE A. B. ŠIMIĆA, IZ 1920. GODINE. PISMA JE PRONAŠAO TI PRIREDIO ZA ŠTAMPU MIROSLAV VAUPOTIĆ. ;
U NAREDNIM BROJEVIMA 'KNJI ZEVNE NOVINH“ ĆE TAKOĐE OBJAVITI NEPOZNATA PISMA JOVANA DUČIĆA, BOGDANA POPOVIĆA. LJUBOMIRA NEDIĆA, TI DRUGIH ISTAKNUTIH KNJIŽEVNIKA.
KNJUŽEVNE NOVINE
e Direktor ı odgovorni urednik: Tanasije Mladenović. Urednik: Predras e
Palavestra. Sekretar ređakcije: Bogđan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. Ređakoioni odbor: Miloš IL. Bandić, dr Milan. Damnjanović, Zoran Gluščević, Slavko Janevski, Velimir LUukić. Slavko Mihalić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Wladimir Stamenković,
Pavle Stefanovic, Dragoslav Btojanović-Sip.
pretplata Din. 600, e List izđaje Novinsko-izđavačko preduzeće grad, Francuska 1“. Redakcija Prancuska i. Tel. 626-020. Tekući racun 101-20-1-208. {i ( } i) O TT e Stampa „GLAS“, Beograd, Vlajkoviceva #',
List izlazi polugodišnjia Din.
svakog drugog petka. Pojedini 300, za
bro) Dip. 30 Godišnja inostranstvo dvOStruko.
„Rnjiževne novine“ Beo»
o -4 v IL WA e vb O MA IL o a