Književne novine

JJ

Dve pozorišne leme

NA PLENUMU Saveza dramskih umetnika Jugoslavije, održanom, pre meckoliko dana u Ljubljani, u diskusijk o wumeltničkim, i staleškim problemima ovc organizacije i mjenih članova, izuzelno mesto pYipalo je preispitivamju dosadašnje umetničke prakse i karakteru neposrednih zadataka koji se pred članovima malaze. U diskusiji, čiji je smer bio određem željom, da se ovim, problcmima priđe kritički, da sc uloga i zadaci članova Saveza dramskih wmetnika Jugoslavije posmatraju tu sklopu reči druga Tita i novih ustavnih pbromema, podvpučemo je da sece, uprkos brojnim teškoćama s kojima se suočavaju pozorišne kuće, maš pozorišni život iz dana u dan razvija, postajući bogatiji, raznovrsniji i kvalitetniji. Izrazivši želju da svoje umetničko deloanje usklade sa tendencijama koje u ovom trenutku, dolaze do izražaja u svim, oblastima mašeg kulturnog života, učesmici plenuma Saveza dramskih umetnika Jugoslavije saglasil. su se da je mužno boOditi računa, me zamemar”rujući brigu o potrebi neprestanog traganja za movim i boljim, o željama pozorišne publike i izbegavati nesvesno unošenje zbrke među nju delima koja su joj daleka i strana.

U vreme održavanja obog plenuma ponovo je postala aktuelna jedma tema koja se već godinama, merešenma, nalazi ma dneonom edu svih rasprava o pozžorištima. U vreme Yazgovora o finansiranju Kkulturnoumetničkih ustanova, kako piše „Politika“ od 19. mata, pozorišta se, zbog visokih troškova, prva mađu, ma, Wdaru. Stižu vesti da se usled toga meka pozorišta zatvaraju, a druga DbYetvaraju u poluprofesionalne ustamobe. Zalažući se da se sistem, finansiranja bozžorišta izmemi, pošto se u mnogome izmenio i mjihov karakter, dat je jedam veoma Kkoristam predlog, kome bi trebalo prići sa više dobre volje i razumevanja mego do sada. Pozorišta su, činjemica je, proširila obim, spoga delovanja. Umesto da svoje umetničko dejstpDo ograniče isključio ma matični grad, mnoga pozorišta sw ostala polu-putujuća i redovno gostuju u daleko širim, područjima nego što je njihova komuna. S druge strane, međutim, što se finansiranja tiče, i dalje su ostala na teretu komune ma, čijoj se teritoriji nalaze. Na taj način komune koje dotiraju pozorišta „dotiraju istovremeno i građane pozorišne „posetioce omih komuna u kojima pozorišta gostuju.

Predlog da se ovaj para doks uskladi i da u finansiranju pozorišta svazmermo sudeluju sve komune ma čijoj teritoriji pozorišta održavaju predstave ina svoje puno opravdanje. Sigurmo je da bi se ma taj način meprijatni pbroletnji pozorišni razgovori skinuli s dnevnog reda i da bi. pozorišni anmsambli, oslobođemi straha da me ostanu, materijalno neobezbeđeni, mogli više pažnje posvetiti podizanju wmetničkog Kwalifteta-svojih. predstava.

tema dana

Kako prevode Andrića

(IVO ANDRIĆ: Der Verdammfe Hol,

prevod: Milo Dor i Reinhard Federmann, izdanje: Suhrkamp Vetrlag,

Frankfurt na Majni, 1962)

ZA DELA IVA ANDRIĆA, naročilio otkako je postao nobelovac, postoji veliko i živo interesovanje u svetu. Njegova se dela užurbano prevode i objavljuju, kao što je to običaj s knjigama nobelovaca, jer su konjunkturna roba na knjižarskim tezgama. Ta užurbanost često šteti ugledu pisca i njegovog dela. Zagledala sam, na primer, jedno izdanje Andrićeve Proklete avlije na nemačkom :· jeziku. "Tim prevodom je, već na prvi pogled, interesima OVO Velikog pisca, pa i jugoslovenskoj Kknjiževnosti, učinjena rđava usluga.

Divni opis Proklete avlije unakažen je mnogim: proizvoljnim izmenama i neadekvatnim izrazima: upravnik Avlije naziva se „Direktor“, kao da se radi o nekom preduzeću ili karteku XX veka; Prokleta avlija je uvek pod navodom Der verdammte Hof, kao da u ovoj priči ije postala pojam i ime; turski izrazi kao kadija, valija voezirT!,

· (ESTITKE

»Književnim novinama

Povodom petnaestogodišnjice „Književnih novina“, pored niza listova i institucija ız zemlje, našem listu postale su čestitke ı posvetile komentare meke publikacije iz inostranstva. U broju od 7. marta list „Ki“ teraturnaja gazeta“ objavio je sledeći Kkomentar pod naslovom „Petnaestogodišnjica Mnjiževnih novina“: „Ovih dana je književ-

na javnost Jugoslavije proslavila 15-godi-

šnjicu izlaska prvog broja lista. Književne novine. Na stranicama lista, koji vodi istaknuti

pesnik i kritičar Tanasije Mla-

STIHOVI JUGOSLOVENSKIH

vilajeft mogu se preneti i u nemački, čime bi se sačuvao lokalni kolorit, a prevodioci to ne čine, niti razlikuju šta je valija a šta vezir — jedno i drugo prevode sa „Statthalter“ ( = namesnik); reči ićindijai sevap (str. 105 i 162) izostavljaju; umesto g'alijce kažu (str. 112) pogrešno „Galeone“ (= galijun). „Fra Petar“ je kroz čitavu priču „Bruder Petar“ (= brat Petar), nigde nema bar prevoda sa „Erater“, mada se u celom svetu kaže „Fra Diavolo“ i sl., i „jedna kliješta velika, kreševska“ su im prosto (st. 10) „eine. 8rosse Zange“ (= velika kliješta).

Dirljivi lik Đamil-Džemov prosto je upropašćen. (Sledeći primeri uzeti su sa str. prevoda: 82, 88, 128, 131, 134, 138.) „Vršnjaci s kojima je još pre nekoliko godina provodio vreme u igri i zabavi“ — Seine Altersgenossen, mit denen cr noch vor einigen Jahren gespielt (!) und allerhand Unfug getrieceben(!) hatte (= vršnjaci 8 kojima se pre nekoliko godina igrao i terao svakojake nestašluke) „Govorilo se da je, proučavajući istoriju turske carevine, „preučio“ — Man crzihlte, dass er — Wwahrend er die Geschichte des tidrkischen 'Kaisserreichs immer wieder durchstludiert habe ibergeschnappt sei (ibergeschnappt = ćaknut); „Nizali su se“ — u Haimovoj priči — „Džemovi srećni i nesrećni dani, njegovi susreti i sukobi, ljubavi, mržnje i prijateljstva“ — Er zahlte Dschems glickliche und seine unglic-

H. Merdžan, 1. Emin, N.

ma Hihmeta.

Zekerija i dr.), a nedavno su O” bjavliene i dve. pesme Nazi-

klichen Tage auf, seine Begegnungen mit PFreunden und PFeinden, seine Liebesbeziehungen (!) (= nabrajao je Džemove srećne i njegove hesrećne dane, njegove susrete sa prijateljima i neprijateljima njegove ljubavne odnose; „neodoljivi talas ludila“ = unsichtbare Wellen des Wahnsinns (= nevidljivi talasi idila); „nemoćni napori Džemove majke“ mit, ihren ibermenschlichen Anstrengungen (= sa svojim natčovečanskim naporim:); u opisu Đamilove ćelije Andrić kaže: „Stvarao je nov noćni svet i u njemu su stali da se javljaju sitni nestvarni glasovi i blesci od igre sluha i vida u tami ji nesanici“ — ... Welt, die sich mit fernen, unwirklichen Stimmen fillte, mit einem Widerhall und sinem Widemwschein, hervorgebracht von dem Spiel, das Augen und Ohren mil Dunkelheit und Schaflosigkeit frieben (= svet koji se punio sa d3alekim neslvarnim glasovima sa odjekom i odsjajem nasfalim od igre koju su oči i uši terali sa tamom i nesanicom), dakle — nešto sasvim drago.

Slična izvitoperavanja smisla postoje nı mnogim drugim mestima (str. 92, 129, 156, 169). Valija izmirskog vilajeta kaže: „Ja zanoktice ovde ne trpim“ ich dulde hier keinen, der sich auffallig benimm+, (?) (= ne trpim ovde ni–koga koji se ponaša upadljivo). A ona posmatranja Andrićeva o „Ja! — Teška reč...“ potpuno su nedostojno prevedena kroz čitav pasus. I kad je reč o atlet-

Andrićevo đelo pobudilo Je pažnju turske Kritike i dobilo više pozitivnih ocena u

štampi. Jeđam od najpoznatijih časopisa, „Turk dili“ („Tur–

SEZDESETI ROĐENDAN G. FP. KUNGUROVA

25. marta 1963. godine mnmavr-

skom čoveku: „čovek niskog porekla, koji je svojom velikom snagom i SVOjom umešnošću dospeo u društvo go-

· spode“ — Er war von niedriger Her-

kunft, war aber durch seine Kraft und seine Kunstfertigkeit (!) in die Gesellschaft besserer Herren (!) eingedrungen (= ... ali je svojom snagom i ve. stinom (u smislu zanatlijske vestine!) prodro " društvo bolje gospode. 1 najzad, kad se Pra Petar zagleda u noćni Carigrad i misli: „Koliko je trebalo da se užegu tolika svetlila? Ko će ih ikada moći pogasiti?“, prevod kaže: Wieviele Jahrhunderte waren n0olig, diese leuchtende Wunderstadt zu schaffen? Wie lange wurde man byrauchen, um #jile diese Lichter zu l16schen? (— Koliko je stoleća bilo potrebno da se stvori ovaj svetleći divni grad?...) itd. itd.

Za mnogobrojne primere izostavljenja i dodavanja nema ovde dovoljno mesta.

Sa bolom upoređuje čovek, recimo, sam početak i kraj romana: opis snegom zametenog sveta prevod daje u imperfektu i sa teškim greškama (ilovača mu je „rostbraun“ — boje rđe, nepravilan krug „unformig“ — neobličan krag, celac sneg prosto „Schnee“ (= sneg), bez imalo poezije, potbuno nedostojan originala; takav je i setni završetak, opet u imperfektu i opet s greškama: visok sneg — der neue Schnec (= nov sneg), hladna pustinja — eine riesige Wuste (= ogromna pustinja) itd. — a one velike sete nigde nema.

Mislim da postoji duboko opravdanje da se na vreme spreči ponovno izdavanje Proklete avlije u ovom neozbiljnom i nedostojnom prevođu.

Ludvika RAZBORŠEK

SMRT

Viljema Karlosa Viliemsa

Viljem Karlos Viljems, jeđan od vodećih američkih savremenih pesnika, umro je 1. marta u seđamđesef develoj godini života. Sjedinjujući u svom životu poziv lekara i strast pesnika, on je, kako piše američka štampa, pomogao da dode na svet više od >»000 beba i objavio više pesničkih zbirki za koje je dobio brojne književne nagrade.

Viljems se Skolovao u rođnom «gradu „Rađerfordu, wu Svajcarskoj, Francuskoj i Njujorku, a Medicinski fakultet je završio na Univerzitetu u Pensilvaniji. &w mladosti je

denović, objavljuju se materijali iz oblasti književnosti i umetnosti, društvenog Života zemlje, a, često se svojim Dprilozi javljaju iistaknuti Jugoslovenski pisci i Kriličari., U telegramu upućenom u Beograd je od sveg srca čestitala jubilej Književnim novinama“,

Poljski list „Nova Kultura“ u broju od 17. marta „takode je zabeležio jubilej „Književnih novina“: „Književne mnovine“ — list opštejugoslovenske orijentacije, koji među svojim saradnicima okuplja predstavnike svih jugoslovenskih repub lika i obaveštava o zbivanjima u raznim oblastima umetinmosti, a pre svega u literaturi, kako jugoslovenskoj tako i ino stranoj — proslavile su u februaru svoju petnaestogodišnjicu. Celom Kkolektivu Književnih novina, a posebno njihovim urednicima T. Mlađenoviću i P. Palavestri, šaljemo povođom ove godišnjice srdačne "'kolegijalne pozđrave i želje za dalji plodan rad i razvitak književ nosti“.

ovim „putem „guredništvo i Mkolektiv „Književnih novina“ zahvaljuju svima na srđačnim čestitkama primljenim Dpovodom petnaestogodišnijice, nalazeči da pažnja, upućena njim predstavlja Jep primer drugarske saradnje među Književnicima i priznanje dosada-

šnjiem truđu svih sarađnika našega lista. . ISPRAVKA

U prošlom broju našeg lista, u naslovu jedne pesme Desanke Maksimović, potkrala se greška. Umesto „Za once koji umiru ma vreme“ {reba da stoji „Za one koji ne umiru na vreme“. |

Izvinjavamo se autoru i molimo čitaoce na ovu ispravku „uvaže.

KNJIŽEVNE; NOVINE

„Liternaturnaja gazeta“ .

PESNIKA NA TURSKOM

„Birlik“ („Jedinstvo“), nedeljni list turske macionalne manjine koji „izlazi u Skoplju, posvećuje veliku pažnju popuJarizaciji savremene jugoslovenske poezije. Kuliurna rubrika „Birlika* redovno donosi stihove pesnika sa Ssrpskohrvatskog i s drugih jezičkih pod ručja u prevodu na turski jezik. Treba ođmah istaći da izbor stihova ukazuje ne samo ma želiu da se čitaoci informišu o jugoslovenskoj poeziji, već i na težnju đa se ide u Korak sa stremljenjima i dostignućima naše lirike i SVegša onog što je u njoj aktuelno.

Između ostalih, u „Birliku“ su objavljeni prevodi stihova Gustava Krkleca, Antuna Branka Šimića, „Vaska Pope, Koče Racina, Esađa Mekulija, Branka „ „·Miljkovića, „Ferenca MPehera i drugih. Posebno dje zastupljena dečja poezija stihovima Dušana Kostića, Milovana Danojlića, Brane Crnčevwića, Gustava Krkleca, Dragana Kulidžana, Mire AlečKković, Đragana Lukića, Slobođana La zića, šiptarskog pesnika Mehmeđ Ali Hodže i ostalih stvaralaca S ovog pođručja literature. * pored znatnih teškoća koje se javljaju pri prevođenju na turski, prevodioci su u mnogim slučajevima dostigli zaviđan domet. To naročito važi za specifičnu popinsku fakturu stiha i njeno prenošenje na turski jezik. Melođikom i zVvučnošću ističu se i stihovi Bran ka Miljkovića („Tito“) u prevođu islog prevodioca, Poređenje sa originalom ukazuje da je sačuvana puna sadržajnost Miljkovićeve metafore.

„Birlik“ đonosi i stihove stra nih pesnika (između ostalih i Jeviušenka), kao i priloge Des nika — predstavnika turske nacionalne manjine (Š. Ramo,

dakcioni odbor:

Sip i Kosta 'Yimotijević.

U MOSKVI ODRŽANO KOMEMORATIVNO VEĆE POSVEĆENO NUSIĆU

U moskovskom Domu prijateljstva sa marođima stranih zemalja održano je komemorativno veče povođom 25-8Odišnjice smrti Branislava Nušića. Več eje otvorio glavni režiser pozorišta „Vahtangov“ R. Sirmonov. O stvaralaštvu B. Nušića govorio je književni kri tičar Jevgenij Surkov. Prisutnima je prikazan jugoslovenski film „Gospođa ministarka“, snimljen Do Nušićevoj istoimenoj komediji.

USPEH ANDRICČCBVOG DELA U TURSKOJ“

Izdavačka kuća „Allin Kkitaplar“ („Zlaine knjige“) objavila je prevod romana „Na drini ćuprija“ Iva Andrića. Delo je sa originala prevela Nurija Mustakimoglu, a predgovor napisao Hasan Ali Ediz.

Knjiga je veoma ukusno Op-

remljena, s višebojnom slikom višegradskog mosta na kKkoricama. Masan Ali Edđiz u svom pređ govoru ističe značaj pisca i dela a posebno se osvrće na prevod zbog velikog broja turskih reči koje Andrić upotre= bljava. „Verujemo da je tiurski prevod „Na Drini ćuprija“ najuspeliji od mnogih prevoda na sirane jezike, jer u delu dosta mesta zauzimaju turske reči, od kojih su neke neposredno upotrebljene, a neke prilagođene srpskoj jfonetici. U prevodima na druge jezike mačenja posrbljenih reči često ili uopšte nisu data, ili su pogrešno preneta“, kaže on.

- e Direktor i odgovorni urednik: Tanasije Mlađenović. Urednik: Pređrag • Palavestra. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. Re-

Miloš I. Bandić, Božiđar Božović, Dragoljub S. Ignjatović, Slavko Janevski, Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Bogđan A. Popović (sekretar redakcije), Pređrag Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović=

ski jezik“), donosi prikaz Perihan Toke, koja kaže: „Ivo Andrić je vešt umetnik, koji s pesničkom lepotom opisuje zbivanja i nalazi rešenja. On je menametljiv filozof i objektivan istoričar“.

„BALADE PETRICE KEREMPUHA“ NA ČESKOM

Obeležavajući „seđamdđesetogodišnjicu „Krležinog rođenja, praško Državno izđavačko pređuzeće za lepu literaturu i Umetnička dela pripremilo je u ređakciji dr Irene Venigove prevod „Balada „Petrice Kerempuha“* na češki jezik. Opširan uvod je napisao Dušan Warpatski, priređivač K-rležinih eseja koji su ove gođine izdati u izđavačkom preduzeću „Čehoslovački pisac“.

„Balađe“ je preveo pesnik Jozef MHiršal. On je na ovom poslu rađio pune tri godine uz pomoć Irene Venigove. Sam Mirleža, kako piše čehoslovačRa štampa, u mnogobrojnim pismima objašnjavao je prevodiocu istorijske okolnosti, identifikovao prave ličnosti od fiktivnih i osvetljavao svoje posebno izlaganje hrvatske istorije, Na prevođu je takođe sarađivao i profesor Zagrebačkog sveučilišta Njudevit Jonke, Kkoji se bavio pitanjima stila prevoda. ~

Ističući uspeh „Hiršalovog prevoda. čehoslovačka „štampa podvlači da „češkog čilaoca zađivljuje ogromna Krležina paleta izražavanja, rableovska sočnost, bogat rečnik. K-.rležine pesme imaju snažan emotivan sadržaj, Moji savladava izvesnu udaljenost istorijskih događaja i ličnosti. Krleža se predstavlja češkom čitaocu ne samo Kao pesnik moćne ekspresije, nego i kao pregnantni mislilac i ne manje kao vrlo napređan književnik“.

sava se 60 godina od rođenja sovjetskog Književnika Gavrila Filipoviča Rungurova. Kungurov već četrđeset godina radi na književnom polju. Pod njegovim perom nastale su pripovetke „Grudva“, „Artamoška Luzin“, „Svet nije ugasnuo“, „Tako maređuje srce“,

romani „„Albazinska tvrđava“ „Nataša Bruskovać i knjiga priča o Mongoliji „Zlatna stepa“. Knjige G. FP. Rungurova često su izdavane u centralnim, republičkim i oblasnim izđavačkim kućama, a takođe i U inostranstvu. Kungurov je istaknuti javni radnik. On je član uprave Saveza pisaca RSPSR, a već pet godina na lazi se na položaju sekretara irkutskog „odeljenja Saveza pisaca RSPSR.

priiateljevao sa Ezrom Paundom i to prijateljstvo Se, nesumnjivo, odrazilo ma njegovo poetsko stvaranje. Kad je počeo lekarsku praksu 1910. godine, već je štampao prvu zbirku pesama. Ne zanemarujući lekarsku praksu Viljems je počeo intenzivno da sarađuje u avangardnim časopisima, pokušavajući da uvede poetske inovacije i oslobođi američku poeziju mnogih ograničenja. Njegove majpoznatije zbirke su „Rora u paklu“, „Kiselo grožđe“, „Proleće i sve“, „Ađam i Eva u gradu“, „Klin“ itđ. Objavio je i Knjiga proze: „Noć vremena i priče“, „Bela mazga“, „Veliki američki roman“ i dr.

nekoliko

druge

NOVA STUDIJA O RRISTOPERU MARLOU

Pre kratkog vremena izišla je veoma ozbiljna stuđija Daglasa Koula „Patnja i zlo u delima Kristofera Marloa“, wu kojoj pisac razmatra intelektualnu pozadinu Marlovljevog života, njegove stuđije u Kembridžu i ličnosti koje je upoznao i koje su mu poslužile kao prototipovi za mjegove junake, u prvom ređu. Koul ističe da Marioa mikako ne smemo da iđentifikujemo S junacima njegovih dela, „on smatra da se Marlovljeve drame odlikuju raznolikošću, da Je u svima prisutna crta lake ironije kao i tenđencija da sec DOouka izvuče iz same radnje bez komentarisanja. Što znači da je ono što je Marlo imao da kaže u Kontradikciji sa herojskom retiorikom njegovih junaka. Tragične patnje u njegovim dramama, kaže Koul, predstavljaju udaljavanje od dobra i boga i svode se nia potišteno osećanje gubitka,

na mesreću koju donosi nea” sitivost želja i fatalna zaslepljenost Roja ne uviđa svojč sopstveno dobro.

NOVI PREVODI „VELIKOG MAKA“ ERIHA KOŠA

U izdanju moskovskog „Izdavačkog preduzeća za inostranu literaturu* treba uskoro da izidđe zbirka pripovedaka Kriha Koša. Pored „Velikog Maka“, po kome je knjiga đobila ime, biće objavljeno „još mekoliko priča S ranom i posleratnom tematikom.

„Veliki Mak“, koji ic prošloš leta objavijen u Sjeđinjenim Američkim Državama i Vrlo povoljno ocenjen u štampi, 0bjavljen je pre petnaestak dana i u Londonu, ır izdanju po znatog izdavačkog pređuzeća „Metuen“, a uskoro treba da iziđe i italijanski prevod u iZdanju „Melirineli“ u Milanu.

a a a e afera a osa sedfađfjae,

List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini br 1 oj Din. 30 Gođišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. ii

e List izđaje Novinsko-izdavačko pređuzeće „Književne novine* Beo=

grad, Prancuska “, Ređakcija Pranecuska alal i0g:aB O SU. • Tel, G26-020, Tekući ra

(tampa „GLA8“ Beograd, Vlajkovićeva, 4,