Književne novine

| MAJSKA PANORAMA PESNIKA ~

Svetozar BALTIĆ

Boško BOGETIĆ PESMA

Radomir RAJKOVIĆ Svetislav, NENADOVIĆ \ a JU ! | | | MARIJA, TVOJE KRALJEVSTVO PRIZNANJE | RAJSKA NARAV PTICE | 7 : esmo zveri moja kula straha OJO BOSA PRERA MP o on stabljike niču iz zbezdanog praha ; ta) 5e Oe TMC ljak Ljubim, tvoju, zabludelu kišu samo PR La tt DUpO%G Posle koje vetrovi i reči mirišu, SOROS 5 obdE LEE Tesno ti je u mojim grudima j tvo Zvezde kojima 8 i nestabime trave Moje grlo ostaje mrtvo u kojima prebiva srebrmi tetreb

arija, male laste u tvojim, nedrima

kao stari listovi kestena donose Čudmo sunce. · Nejasni i bestidni otvarali smo vrata zaspalih soba i rugali se onima koji su bili iznenađeni. Samoća pađa po tvom telMu i stvarima. Toj samoći mudimo svoje godime i svoje usme. Jednaki smo pred mjom kao što smo isti u smu: dodirujemo se ćutanjem, objašnjavamo mržnjom.

Jo opet tu sam, tumačim, svoj glas, še, provetravam, bilje i vreme u kostima , Sliku ptice ostavih svojoj madi, vodemoj

jedmoj svetiljći što u pustoš se zaljubljuje.

Ne verujem ti pečuyko ma, proplanku dama, ne verujem, ti dugo. preko mene u prošlost.

Ne ti zemljo nad kojom se Kklatim

jer imom razloga da volim, druga čuda,

je» imam razloga da mikad, se mi sebi me vratim.

Poželeh, miris u čauri cveta Neuspele lžubavi patnja su i seta Koga boli moja vatra moje čelo? Pesmo leči mi srce jer boli felo Jedini preostali naslov kao zadužbina Izgovori moju toplinu dok praznina : Ponavlja vreme pred, cuetom kao jezu : Proreci mom mebu kometu il brezu . Pustinji koja meša pesak · Jedino budan sa beskrajem, u, blesak.

Ptice su ozbiljne

prema dobu

u očima daljine

ucrtane poput reči

u gnevu ptice teku, \ kao što reka teče

na mestu gde ptica ugine

Marija, radujem se belim anđelima snega

koji hladnim, krilima gYeju našu kožu.

Samo oči znaju tu ljubomoru koju slutim,

Zatičem zgrčene cvetove u postelji

dajem ti mjihobuw mladost, uzimam, svoje uspomene. Mešaju se reči koje izgovaram i reči koje ti izgovaraš.

Hoću u ovom, bezvazduhu da se potpišem, hoću opet da te pojedem, gorka jabuko smeha. Sve što se desilo ovde prepiunn Je greha

i zato drugačije od srca w svojoj krvi dišem.

ta og ZN i ROE taa O • i čovek odumire u kamenu Ro veruje u mevidljive zavoje mog suncokreta? cao da večno iTaje iaj nesp : Božidar MILIDRAGOVIĆ Pesmo oduzimaš vazduh oku i ništa. ne cveta J Wdhta: Boki đođ ; ef; 186POg U moći kada samjam, mjem, glas iznad divljih trava ja, do ođem iz svog Kkralje' š i vi x - Umesto reči miče vetar u semci zaborava ti nećeš uspeti da sačuvaš kraljicu | Ž VELI STDEROZI O aiBnbib nađe kada TYeči pomere obale u M i | PO : unce Ženmo ; Sid - PO PO i dao joj tvoje ime. S šd,tovMe iraha:dolaži Prulo puna tišime gde su tužne ptice gfdile i GIODVV ge ne'Sdide. BifOTTGBLP, . Cvet Žemo Uvek te mosim, sa cvetom ma usmi jer to su zidovi između kojih se događa ljubav. sa tvoje strame dolazi Kuijaš u srcu u poljupcu đok ona sni Sveća goYi kao strukovi bosiljka ma pogrebu, velika nedelja bilja U lišću i višnju u osmeh toči i {lok stvaram živu, moć od mrtvih kostiju, ea ite a a7BOLI O. ako. izgovorim njene oči 4 : i 8 am 1 ugrađujem Yebro po rebro, kraljevstvo po kraljevstvo! Plod Ženo. Izgovorio sam, te cvete lepši od. moći * d .. =: • . * * Pesmo sazdana wu mojoj memoći Slobodan MOMČILOVIĆ SO a aa ae Or e Na O VL apOL JB OMJ • ć svlače se žeme sa očima od zelja e a ci ULICA I pevaju da nam, pDYobude ime v jato čaplji u ponoru meba Ružica BOŠKOVIĆ —.

ovu bitku u samom, sebi

zborim, ptici od koje se Yastajem naime

ona svakoga jutra peba

nad d»vorcem, moga SsTCa

Jutro seđam biljnih žema to je velika medelja kad, počinje spavački plenum

svih što žive sporo i ružno

O jara' žita posejana rukom, žeme ŽELJA još uvek pamte obred vemčanja, od mladog meseca pa do četvrte mene zaljubljeni smo u maša biljna imanja o jara žita posejana rukom žene!

kad

u Tevere zimskog kaputa

stavi malo dima od cigarete kad

u mojim, laktovima zapevaju neke dve potpuno prazne flaše

jE bih sbe ptice probudila da pevaju sa mnom i prvo cveće da te opije mojim, dahom,

a onda i trava visoko da poraste

đa se skrijemo u mjemoj zelemoj kosi;

Uz mežne reči da posmatramo nebo

i dočekamo hiljade zora i milion, leta. ya

Ptice nikad me opraštaju

razjeđaju ih Klice w letu

zlatno runo plača u TTečim,a

ptice rasi

kao što se šture moći otapaju simbolika Yađanja bočinje MW, prokletštou,

Karneval woči jutra kad cuet

prometne se u plod i besmom se spasi svečano leto u zametku stoji i čeka svet ozbiljan, dam ,u bilju da proglasi

kraj karnevala kad h, plod pređe cvet

71 • Vera BLAGOJEVIĆ TVRĐAVA SMRTI

ulica

ulica je bilo ime maše maćehe Ležim, u gyanju protkamom, mislima lišća

i sanjam, zavijema u pokrivače neba, pogledom tražim jedinu zvezdu svoju

devojčice izvimite ma drskosti ac < a Z opet se buđim: vidik je moj proleće.

možda vaš sin jednog dana

na času straha meće zmati lekciju o meni izvinite

da li vam, još uvek pređaje istoriju - : 1

LOOISaOTEG i šau.fakO 6 TOA RIR Pat orde rame u vatri stasaju, i O0Tid JUNTOS OL TU s kojima tolim-i sbeće i proleće evojčice vaš sim | leđe a #&. S. šaš s | |

ne pričajte mu da sam voleo njegovu mamu (; Mrtvbaci se s travama rastaju eđene popevke života i žibot dok žipim, samo u pesmi s tobom, i to misu priče za dedu U pohođe tvrđavi Dolaze | | deca “volč kolače i dobrog tatu Da osvoje btice što dolaze.

devojčice sa ulice

Ptice su mavikmute ma boraže uzroci smrti meme bred carem

ptice se šale pesmom i umiyamjem Sa njim je stigla, i moja malena želja,

sa mjom, lutam, vedrimom, svih, onih, dama ;

— ı —

Iza orahove šume

ulica je bilo ime moje maćehe :: • Čelom. da takmnem ir | Zagrađdeni konji vra? Šš a : crno Ono duze tri oporim lišćem, i ulica je i jutro kad se završava defile zatočehe BOTH OR Rajko SJBKLOĆA OLOVO OE dB ia "byahobe Kıthe S.

svih što memaju krevet Pa U potobu traže spaša

a, kojem, moraju biti majkasnije do dvadeset jedan čas ;

ulica prestaje kad žeme polaze ma pijacu Od vazduha nema glasa. BESA JOBESPNOG NI tačke

žurim zar miste čuli 3 ni oslonca u, meni ž O gangster kidnapobao šumu, istraga !u toku U smeni mrtvaci zalipaju kosti Siromašni penzioner ma lutriji dobio kartu za put do boga š ; |

pesnik. triđeset dama dobrovoljno proveo u zatvoru Suzama što liju zemaljski gOsti Tito govori đa.ne treba to tako Dok podne cveta dlanove ma sumcu ulica, je bila, ime njihove maćehe Zvezdama leto spržemi ma Kolću.

ponovo postami ptica.

preti se sažimaju i ko strele zarivaju

u 007 „id Nigde kraja

Ja sam slomljema Kkatarka

Ječi zvono meba nad, potonulim, brodom, slučaja

e . & Dragoliub S. IGNJATOVIĆ Na zadnjem valu : 801) tišine Ratibor JONOVIC e KUKAVICA · moje reči | moje uplašeme ptice ODLOMCI Pa ad, i uvek, u šumi koju mwazvah mojom, vrišti žuta ptica. dleć bles, IZ CRNIH CVETOVA Moma DIMIC i greme de tih jelen, tmuram, tuđ. divljini. |... „AGE, SALE PČi Oe :

Sad, i uvek, pastiri, čuvši je, biraju 2ža ženu, padabvicu.

IV ŽIV

MOJE SBLO I ja bih da je, doživljenu, potražim ma visini. Njiše me tučak M oje selo je moje šelo Pomoći mi neće krotka mudrost beri. NebeSKODaJJĆUOYU 1 boja je kosa U noći | gde se oblaci benju Ni pad u pohor, mi čisti otrov vode. trg umrlih snova m; izmišljenih, i jedan drugome ma leda. Sedmi njen dozi kad iščezne u sluhu koji pesmu trpi, O mnigđe kraja nogo izmišljenih imena a tvoje ruke tL moći

osmehmut, daću tišina smrti da me me?ni.

Nigde mu rebara ljuljaška. detinjstva

mno. dbači Moje selo je moje selo 90/ed0ačenib Za,

gde komadi kletve padaju iz usta ptica.

Na komandmom, mostu gusarske galije ko še to šepuni? Ko se to, pri gozžbi, hvali otetom, čednom pletenicom,? Obilazim, puteve božje i ljudske, ja ili sem oslobođena,

i vidim, u bistrom ku-ku, da je neko kazna dosuđema.

tišinu, sanjam tihi šapati... u rešenju dama, na lomači proleća

tragam, za jedrom golubova,

Bezbroj imena izgovoremih, u, noć a jedno jedđimo ostaje u nama.

Proročica broji. A sunčeo krug, kvo mmoga pretvara 'u vola. Kao makaza, sanjama reka, carski, Glazi pod lobamje. Spokojna slavo budućih. tihih moći, ko ram, sada?

„Za? neupeli tragač, zar poziv da se sažrela sramota žanje?

Moje selo je moje selo gde mile brkovi moga dede i domile na moje nausnice. VI

O, smrti, prisebna budi kad u tebe uperim pušku, Bez smeha lepotice

jer si starija od mehe.

ena ac KO. —

Sad, i uvek, žuta ptica vrišti, mima u vreme mu. Znam kad je, ali gde je moj bad, moja pesma.

Sad, i ıwek, u šumi koja mije moja, na kraju svesti, vrišti žuta ptića, meboljno, mirma ma semenu.

Na rastanku. ostavi mi oči i tvoju đušu.

Moje selo je moje selo gde zvoni jedna crkva kad umre jedam čobek.

/ dine, u Kikinđi, a na inicijativu i o tfoššku Narodnog odbora opštine Kikinđa.) Ali „je, valjda, najneoprostivija omaška koja je učinjena u Prosvetinoj „Maloj en

Biografske greške o Dušanu Vasiljevu

ipisma..uredništvu

\ O PRERANO PREMINULOM pesniku Du~

šanu Vasiljevu uopšte Je jako malo pisano, daleko manje mnmego Što Je fo on svojim interesantnim književnim delom žzžaslužio. Sto je još karaktoerističnije, o njemu je sasvim premalo pisano na način ožbiljan, savestan | studiozan. Otuđa su nam ostala potpuno nepoznata neka vrlo zhačajna poglavija iz njegova života, dok Bu neki biosrafski podaci navođeni s Brubim Omaškama. Kao po nekoj“ ironiji, o Ovom tragičnom pesniku „presvislih nađa“ pisano je površno, neodgovormo i neobavešteno. već od početka, Wu prvim Rkomemorativnim mnapisima, pa je u tom sdtilu produženo i posle poslednjeg rata, kađa Je interes za Ovog nepotpuno ostvarenog pesnika naglo porastao.

U svojoj Sstuđiji o Vasiljevu („Pesnik poraza“, Matica Srpska, Novi Sad, 1952) Živan Milisavac je savesno } dokumentovano ispravljao neke uporno ponavljane biografske ereške o ovom pesniku. Između ostalog, Milisavac je u toj studiji ispravio i sleđeće

netačnosti: Vasiljev je rođen 19. jula 1900. a ne 19. juna; građansku 1 učiteljsku školu učio je i završio u Temišvaru a ne u Vršcu (Vršac, štaviše, verovatno nikada nije hi viđeo);: novinarstvom se takođe bavio u

'Pemišvaru a me u Vršću; za vreme kratko-

trajnog boravka u Beogradu 1919/#. gođine

nije bio upisan na Pravni fakultet; i, ko-

anačno, timro Je 19924. a ne 1923. aodine, Međutim, i pored svih ubedljivih, doka-

za Ž. Milisavća, i pored toga što njegova ”

studija zasad predstavlja najpouzdaniji ižvor za upoznavanje života D. Vasiljeva, još uvek 86 u nmapisima posvećenim njemu Dprovlače grube omaške i dezinformacije. Bolje rečeno, još uvek se nekritički i nesa vesno preuzimaju biografski podaci o Va silievu koje je netačno saopštio velimir Živojinović u svom predgovoru „Izabranim pesmama“ D, Vasiljeva (Srska književna zadruga, Beograd, 1932), a koje je Milisavac argumentovano osporio. A. da sve to ispadne još neprijatnije, ove netačnosti se pro-

vlače kako kroz amaterske prigodne beleške tako i kroz ambiciozno pisane članke profesionainih književnika. Pa čak i u minijaturnom tekstiću o pesniku u jednoj uglednoj enciklopediji!

Bez namere da još jeđanput đokazujemo 3okazano, ovde ćemo navesti nekoliko primera ovakvog nedopustivo | nmeodgoVornmoB odnošenja prema činjenicama i komotnog, ravnodušnog prepisivanja davno osporenih podataka.

u knjizi „Vrijeme i poezija“ (NIP, Zagreb, 1961) Božo Milačić uz članak „Susret u tuđini“, posvećen zbirci pesama D. Vasiljeva na italijanskom jeziku, đaje „Bilješku o ·pisću“ u kojoj pogrešno navođi da je Vasiljev završio „građansku i učiteljsku školu u Vršcu“ i da se posle rata upisao „na Pravni fakulteta u Beograđu“, S obzirom ma to da se Milačić u svom članku na nekoliko mesta poiva tia studiju Ž. Milisavca, zaista je čudno da je previđeo ove ne baš beznačajne ispravke.

Milošav Mirković u svom eseju „Pesnik Dušan Vasiljev“, objavljenom u časopisu „Delo“ (sv. 3, mart 1963. g.), takođe navodi đa je pesnik završio učiteljsku školu u Vršcu. Zatim M. Mirković ima u tom eseju i sleđeću rečenicu: „Balkanski ratovi zanimaju i uzbuđuju mladđog učitelja... “ Izlazi da je D. Vasiljev već u vreme balkanskih ratova, tj. kađa je imao dvanaest odnosno trinaest godina, bio učenik učiteljske škole!

Najzad, Đorđe Vlajić u „Pančevcu“ (br, 538. od 6. aprila 1963., godine) počinje Svoj članak, pod naslovom „Oprosti Dušane Vasiljeve“, sledećom rečenicom: „On nema spomenika ni u Kikindi, gde še rodio ma sastanku dva veka, 19. juna 1900. godine, ni u Vršcu, Bđe je završio Učiteljsku školu i rađio kao novinar...“ Kao od šale — četiri greške Samo u jednoj rečenici! (Jet netačno je da Vasiljevu nije podignut spomenik; to je učinjeno još pre dve-tri Bo-

ciklopediji“ (Beograd, 1959), u kojoj je (na str. 217, sv. 1) kao gođina pesnikove smrti navedena 1923 (isto kao i u Stanojevićevo) „Narodnoj enciklopediji“).

Naravno, ovo nisu jedine greške koje 3 tvrdoglavo ponavljaju kađa se piše O Du-

šanu Vasiljevu. Mogla bi se, naime, Nna-

praviti čitava jedna mala „antologija“ površ”

nosti, neistina, zabluda i dezinformacija kO"

je su, kojekad, mapisane i potom prepišanč

o Dušanu Vasiljievit, Otkuda je do toga do” šlo, red da se 6 tome? taspravlja, Ali i ovo nekoilho primera do” voljno je, smatramo, da pokažu da ić PO" vršno i brzopleto pisanje. bez Rkonsultovanja najnovije litersture o predmetu, i mnaj-

nile sada i ovde

manju ruhu nesavestan i štetan get Nenhd KOŠIĆ, Beograd e Cetinjska 2

KNJIŽEVNE NOVINE