Književne novine

. Kako poboljšati |

položaj pisaca?

JEDNIM svojim delom godišnja skupština Udruženja književnika Srbije, održana 19. januara w Beogradu, ličila, je na, ozbiljan, Yazgovoyr o položaju pisca u našem društvu i o nekim, nerešenim pitanjima koja se već dugo vremena javljaju kao stalna: tema na svim, skupovima pišaca. Sugestije, predlozi i mogućnmo- . sti rešenja ponekad se susreću i na stranicama štampe, ali to su pre izolovane akcije bez zančajnijih, pozitivnih posledica, nego stvaYrnma i

realna mastojamja' da se meke stvari |

· pokrenu sa mrtve tačke. Razgovori vođeni ma međavnoj godišnjoj skupštini imaju posebnu wažnost zbog toga što su došli upravo u vreme pripremanja plana, sedmogodišnieg kulturnoa Yazvoja i što su mogli da posluže kao: znečeian' bodsticaj za temelinije atorfdormmie obabeza umetnika: pred društoom i društva pred, umetnicima, ·

Među, najaktuelnijim, i najvažni40, pitanjima koja čekaju svonie Yešenje:.jošnuvek je odmos između, pisacai izdavača. Na: skupštini je ma govešteno:da ugovo” o odmosima. pisaca i izdavača uskoro treba da .bule potpisan. Treba poželeti da nmovi propisi što. pre. uklone taj dugogodišnji· kamen, spoticanja, tačno breciziraju obaveze izdavača i obaveze bisaca i usklade visinu “autorskih, hononara sa-opštim' povećanjem prinadležnosti do kojeg je došlo tokom proteklih, nekoliko. godina.

Rešenje pitanja. mezaposlenosti wekih, članova Udruženja takođe se postavilo: kao važan zadatak red novu, upravu. · Premda pitanje nezaposlenosti pisaca, naročito mlađih, me treba posmatrati izdvojeno od sličnih, teškoća s kojima se sukobljavaju' i drugi mlađi ljudi, prirodmo je da pisci od Udrdšemja, kao staleške ustanove čiji su člamovi, očekuju: da im, pomogne i na taj na= čin omogući mormalan, život, rad i razvoj. Ni . Skrewuta je pažnja i na akutnost stambenog pitanja i podvučemo je do, je onaj minimum stanova #kojim Udruženje raspolaže wužno dodeljivati pravednije nego dosad. |

Posebno je bilo govora o položaju mladih bisaca. Još jednom, je istaknuto da bi bilo neophodno mla dim, piscima omogućiti „Korišćenje stipendija w inostranstvu, Naročito Je primeilno da su ma: ovome ihsistiyali upravo Štoviji pisci, zahtev\jući da se:mjihovim, mlađim, kolegama omogući ono što njima mije mo glo biti pruženo. Broj stipendija koje su dosad dodeljiane piscima suviše Je mali, i one nisu dodeljivame Yedovno. .

' Dok se mladi pisci suočavaju 3 problemom me»nmoslemosti i stipemdiranja u inostranstvu, staYiji pisci su s pravom stovili ma dnevni red bitanje visine književnih, benziia, koje Su, nedovoline da piscima-penzionerima omormuće mužne materijalne mslove:za žipot i Yad.

Sve obe teme, više maboačeme u diskusiji neqo Yazvijene i dokumen=tovano:. obrazložene: meophodmo . bi bilo. sistematski, izležiti i o nima javno „Yespravlinti. Zboq toga nam še čimi da jedmom,. nredloau, koi, je dat na skumštini treba pristumti sa svom, mormićom, pažniom. Predložemo je, naime, da.se svi pisci amke- . tiraju i pYuže podnmtke o slovima u kojima ade.i o ,teškoćama..s. koijj-.. ma se svmkodneomo ·sukobliavniu. Tako dobijeni i sistematizovani podaci pružili bi potounu i pravu sliku o uslovima wu. koima radi juaqoSlovemski pisac danas i, verovatno, ubrzali rešavanje ovih pitanja koia već godinama čekaiu svoje Yešenje, Pred, nonmnm upravom, čiji. je man-– daf: proro'žem, me dve godine, stoje važni, i hitni zadaci.

OBAVEŠTENJE

PRETPLATNICIMA „KNJIŽEVNIH NOVINA“ 1 „SAVREMENIKA“

Molimo pretplatnike „Književnih novina“ i „Savremenika“ da obnove.pretplatu za narednu godinu. Godišnja pretplata za „Književne, novine" iznosi 600 dinara, polugodišnja 300 dinara; za inostranstvo dvostruka. .Pretplata za „Savremenik“ iznosi 1.000 dinara, polugodišnja 600 dinara; za inostranstvo dvostruko.

Uplate slati na tekući račun

... | • (e „Kn;jiževnih;novina“. broj: |-

P21:101-112-1:208

v ||

. loženjima, čak,

književnom, vadu vi ste, druže Petro- -

viću, pisali i pripovetke + pesme i ese-

je. Koji -vam. je. književni: žar, ipak;

najbliži; u kojem, ste se od njih, po vašem, mišljenju, najpotpuwnije izražili? \

U ISTO VREME počeo sam i pisati i objavljivati i stihove i prozu. Nisam neki izuzetak; mnogi su autori, u umetn'čkom smislu, dvopersonalni, ima ih čak i trnopensonalnih, to jest, takvih koji pišu i stihove, i pripovedačku i esejističku prozu, a-i drame. Svaka ta vrsta traži posebnog umefnika u istom čoveku, s odvojenim gledanjem i reagovanjem na stvari, s nanočitim raspočesto i s različitim temama, a razume se, i 8 raznim tehnikema. O tom bi se dalo raspravlja= iy i te kako! No, ovo nije prilika za to,

· Još ma početku ašeg Književnog rada Skerlić vas je pozdravio kao veliku madu. Šta je to tada za vas znmačilo? Kakvo je vaše mišljenje: danas o Jovanu Skerliću? i i

NEMA SUMNJE, pažnja Jovana Skerlića, koiu je obratio: mom radu od samog početka, mnogo je ohrabrila ·danas to već smem reći — tog gotovo samom sebi prepuštenog mladića, Zbog teških prilika nigam pohađao ni karlovačku ni novosadsku gimnaziju, te na početku kmiiževnog rađa nisam imao .drugarskog oslonca. Štaviše, opkoljen podozrivom hladnoćom, da nisam imao dvojicu prijatelia ', Dušana Maluševa, Vrščanina, i Bavaništanca, pok. St. Smederevca, kasnije odličnih lekara i naučnih radn'ka, a Malušev ie u mla-

~ dosti · obiavljivao-i izvrsne-stihove, DR

zatim čestitog čika Pavla Ađamova, dobrog pripoveđača i uredmika „Bramnikova kola”, i, već Skerlića, — ugušila bi me tipična naša opowika. Ali'i sa Sker]ićem stvar nije prošla tako jedno= stavno. i

Jovan Skerlić. je bio u pravom značeniu jak čovek. Tako veći, ma šta da je drugo radio iskazala bi se njegova izredna snaga. Ođavši se kniiževnosti umofreb'o je tai svoi moćni dam na oživljavanie i obuhvatanie' emoha. Društvo je bilo u orvom redu nieszov obiekt, mesto noieđinca i njegovog delovanja ı društvu odmah u drusom redu..Odličan pisac, ba, ipak, on ie bio pre svega čovek akciie. Socijalist, s prekretnice dvaiu posledniih stoleća. Pero j reč, za njega su oruđa i oružja,

Nastavak sa 1, strane

svojoj narcisiodnoj naklonosti, već onaj kome se »d a je« taj to.istinski zarađuje. Čitav problem je u tome da se šu> ština, »davamjaa shvati kao: Pb YT a vo e ostvarivanja prihoda, pravo zagarantovano Ustavom, da se ono: praksom ozakoni, da se i u oblasti kulture ostvare

socijalistički . odnosi . koji sada.u njoj..

samo' djelimično postoje. Stepen našeg razvoja omogućuje nam pristup rješavanju tog veoma značajnog i veoma komplikovanog problema. U njegovoj biti nalazi se onaj ključni fenomen, ne= kad potcenjivan, pragmatistički tumačen u svim klasnim društvima, pa i kod nas, u socijalizmu još uvijek — fenomen vrijednosškti rada u konkretnoj oblasti kulturne djelatnosti, virijednosti formirane značajem, položajem, društvenim opravdđdanjem itd. itd. kon-

' kretnog rada. U tom značajnom zahvatu

treba da se pojavi društvo, treba da se pojavi institucija društvenog upravlja-

· nja kao faktor društva koje je konsu-

ment rezultata u oblasti kulturne djelatnosti, i da, zajedno sa »proizvođačima« kulturnih dobara, pristupe .procjenjiva-– nju vrijednosti konkretnog rada. Razu-

- mije-se-da·će-u:svakoj· oblasti djelatno-

sti niz elemenata da utiče na formiranje vrijednosti, da su ti elementi suštinski različiti kao što je različita i priroda rada u različitim djelatnostima. Ali sve dotle dok se u žižu razrješavanja ovog problema ne stavi razrješavanje vrijednosti rada u kulturnim djelatnostima, mi možemo da razglabamo do mile volje o pitanju: da li se za kulturu »daje« dovoljno, da li je ona u podređenom položaju ili je, možda, materijalno preforsirana. prema drugim. oblastima djelatnosti. Kod nas, praktično, važi princip: svakome prema radu i prema mogućnostima zajednice. Drugim riječi-

· ma — proizvodni odnosi, njihov stepen

razvoja, određuje mogućnosti zajednice i formiraju vrijednost produkta. Rad uložen u stvaranje jednog produkta, razvijanjem sredstava za . proizvodnju, mijenja svoja obilježja sa kojima se mijenja vrijednost produkta i mogućnosti zajednice, Taj dijalektički dinamizam određuje stepen razvoja zajednice, njene. moći i trenutak vremena koji je obilježava. Upravo fi elementi mogu ddaiskažu današnju vrijednos tt određenog rada u oblasti kulture, vrijednost koja je uslovna kao što je i stepen razvoja društva uslovan, kao što su pomjerljive i podložne miienjanju objektivne materijalne vrijednosti produktivnog rada. Na kraju, sve se svodi na to, da u sadašniem trenutku našeg ·razvoja, prema -višku produktivnog rada koji stvara materijalna

a ;e

KNJIŽEVNE NOVINE .

WO ad

dakeclonm) odbor . MgojatovićĆ, Dragan olumndž)a. · ı Bogđap,. A. . Popović _. (sekretar. cedakcije.–

Dušan Pu

|D · komentari 1

U svom, dugogodišnjem, plodnom, „.

Povođom „mwosamdesetog YO».

đenđana Veljka Petrovića, koJi pađa 5. februara, novinar

znatog njiževnika „da mu Ovaj intervju emitovali su

radio Titograd i radio Sarajevo. s Veljkom Petlrovićem

tek u trećem stepenu i umetnički materijal. Progoneći verbalizam (danas bi se pre reklo: formalizam), često bi osudio, ili prevideo poeziju. Bar onu koja se krije u prelivima i nagoveštaJima, a emanira, zrači iz protustavljenih simbolika, Teško je prihvatio artističku igru. Nije hteo ozbiljno da diskutuje o tom: da ozloglašeno mnačelo „umetnost radi umetnosti“ njje &vaki put nesocijalno samodopadanje. „L'art pour Part“ postaje to kad je proizvoljno, traženo, neprirodno udeša–vano, izveštačeno. Inače, kao i čista muzika, razveseljava, oblagorođava srce u čoveku, a to je u stvari socijalno.

Zamenalo mu se da je bio previše ličan. Međutim, ja sem se s njim još te kako prepirao iz dana u dan, pa i Branko Lazarević i Dučić, a nismo primetili da bi nam to ikada "u zlo upisao.

Skerlić je već bio takav, čovek: kao. Karađorđev savremenik, .stao bi u red. Janka Katića,· Mutapa, Luke Lazarevića_i Hajduk-Veljka ili, bar, Dositeja. Jedina mu je mama bila, a i to je opšta bolest tadašnjih naučnih 'i književnih radnika u Srbiji, privlašila ga je politika, što je i tada značilo: želja za vlašću. A ta je neman u nas proždirala talente.

Nego, Skerlićeva „intervencija“, da tako kažem, za moj nad, imala je” Do mene i nepovoljnih · posledica: Napravio je,'i nehotice, od 'mene, nišan za mnoge, „opske, · spisateije, pokrajinske, ·lokalističke naravi, meni savršeno nepoznate i daleke. Sami pesnici i pripovedači toga vremena: Pandurović, Dis, 'Uskolković, Milićević, Korolija, Krstić, Božović i drugi, održavali su između sebe tople, priiateliske veze: i kao henoznati 'tolegijalno smo se dopišivali. Ali, na primer, već pok. Pavle Popović, u svojim uobiča-

jenim :novogodišnjim | „pregledima o

FHNAMNSIR,

dobra, prema objektivnim. mjerilima vrijednosti toga rada, mađemo pokazatelje koji će. nam iskazati i vrijednost rada u oblasti kulture. Tada ćemo postati. svjesni činjenice — šta možemo i uskladiti je sa onim — šta hoćemo. Tada ćemo objektivno moći da procjenimo koji i koliki procenat nacionalnog do-

hotka treba dase sliva u fondove za'

kulturne djelatnosti, kakva će biti funkcija fondova, kako i na koji način će

'kulturne institucije da ostvaruju svoje

prihode iz sredstava kojima raspolaže fond. Tada će da.se ostvari socijalistički odnos zajednice i proizvođača u oblasti kulture, odnos koji je danas birokratski, Roji onemogućuje stvaranje socijalističkih odnosa unutar kolektiva koji stvaraju kulturu. Danas, u postojećem stanju stvari, socijalistički odnosi, subjektivne snage koje ih nose, snažniji su unutar kolektiva koji stvaraju kulturu nego između tog kolektiva kao cjeline i društvene zajednice. To je apsurd koji samo u oblasti kulture postoji i koji ne mogu razriješiti. Gobre namjere, plemenita nastojanja itd. političkih i društvenih »faktora«, sve dotle dok se ekonomski odnosi između kulture i zajednice ne riješe. Tada se neće javljati subjektivne ocjene vrijednosti neke djelatnosti, neće se-javljati one najneprijatnije pojave, strane našem društvu, da »neki drugovi« prilikom (subjektivne) ocjene značaja i vrijednosti neke djelatnosti ili neke institucije imaju fakvo i takvo, veoma značaino, mišljenje. koje se, u krajnjoj konsekvenci, iskazuje »davanjem« ili »pomoći« toj akciji ili instituciji. Dakle, vrednovanjem rađa. Danas, kod nas,

niko nema pravo da subjektivno, bez

utvrđenih, opštedruštvenih „kriterija, na prečac, određuje vrijednost rada drugih, određujući smisao egzistencije drugih. Na žalost, ti »neki drugovi«, i bez svoje volje i želje, i bez zle namjere, često se nađu u takvoj poziciji da mo ra ju subjektivno, po savjesti, da vrednuju rad drugih. Očigledno, odnosi nisu dobri.' V Iz ovih razmatranja mogao bi se dobiti utisak da vrednovanje rada u oblasti kulturnih djelatnosti Utisak" bi :bio sasvim *pogriješan. Jer, pčigledno je da se u našoi sredini kultu-

i A

| | “Si | 2 pirektor ı odgovorni. redni: Tanasıije Mladenović. Urednik: Predrag . Palavestra. Tehničko-umetničko oprema: Dragomir Dimitrijević. RteMiloš «•« Bandić... Gožida Božović. Dragoljub 8, Slavko Mihatić, ·Pređrag uvačić, (2e0''Barajııć Pavle \Stefanović, Dfagoslav SlojanovićSip, Kosta- Timotijević i Petar: Wolk „1. i, |

Velimi Lukić,

ne postoji..

književnoj produkciji za prošlih dvanaest meseci, nikad ne bi pomenuo moje priloge, sve do posle prvog svetskog rata. Skerla, stonasto muškarac, nikad se nije mi slovom osvrnuo na

"takve~ književne intrige, tek“ je tražio,

— dok su njih dvojica, on i Pavle, naizmence uređivali „Srpski književni glasnik“, — da priloge šaljem samo u vreme njegovog polugodišta. Pok. Jev-

„ta Deđijer me je, jednom i prvi put, u

Sarajevu, došavši iz Beograda, obavestio: Šta sve u nas može da utiče na literaturu i na literate. No, ja sam do kraia ostao po malo zabezeknut i po malo setan. Ni prešavši u Beograd nisam umeo da se u tome razaznam.

Razume se, smrt Jovana Skerlića uđarila me je posred grudi. Gubitak iskrenog prijatelia, starijeg i čvrstog brata, mnogo je·učinio da održim zmvet, možda maniti a. svakako nepvraktičan zavet: da za vr&me oba svetska vafa, dok se Srbija i naš narod raspiniu na krst, ne napišem njjedamn stih, nijedno slovo beletrističkog teksta,

Da li biste· mogli da nam ukYatko kažete koje su vaše glavne preookupacije kao pripovedača: jj

ČOVEK TI PRIRODA, čovek u privođi, priroda u čoveku, čovek prema čoveku, čovek u čoveku. Sve ostalo, vreme, mesto, polcraina, soj, sluča*no je, aksesoarnmo, rekvizitno, važmo Mao materijalni, minifestacioni uslov ostvarljivosti. U savremenoj književnosti Yoman, je u 2natnoj meYi-potismuo . pripovetku. Koji su, po vašem, mišljenju, uzroci ove pojabe?

DOBRA PRIPOVETKA 'je 'sušta u-

metnost, i nema ih mnogo; dolbar,Yroman može biti čista | publicistika;

· Tija "Bojović “zZ8ntolio* je po-”

odgovori na nekoj iko pitanja..

vazrađen, primerima ilusirovan traktat, — a takvih ima napretek u svetu. Pripovedačka. umetnost je što i.kamerna muzika, zbijena sinteza, i lirike i dramatike i epskog prikazivanja. No, to ne znači. da “aj, tobože, „zastareo „žanr“ izumire, da će sigurno izumreti, Čovečanstvo je veliko, ono se. množi, prosečna, takozvana, kultura pismenosti, erodire sve više. Kontrasni procesi

u psihi masa vrše se uporedo, ujedna-

čtvania i razvrstavanja. Dakle, vazda će biti i talrvih elemenata koji će tra žiti novelističke sastave, a OVI, kad uspeiu, iako su do najmanie mere skraćeni, ostavljaju tim dublji i trajniji utisak.

Druže Petroviću, vi ste istaknuti Ptriotski pesnik. Kakvi su, po vaš em mišljenju, · izgledi. rodoljubive . „lirike danas?

T NA TO VAŠMN PITANJE trebalo bi odgovoriti kratko, a to je mučno. Baš o toj temi moslo bi se štošta govoriti. No, da 'refleksiie svedemo na primedbu: — rodoliublie, pa i patriotizam, kao što prva reč i sama Kkaše: — vrsta je liubavi.

Ona mora uzavreti da krene maštu i rečitost. A osećanja uzavru pre kad, je niihov predmet, povod, ugrožen, udalien, no kađa si niesov srećni posednik, uživalac. „Drugo: kod nas ni rodoliublje ni patriotizem nisu još opredeljeni, jasno i precizno definisani i razgraničeni, ni osećajni ni poimovno. Rodoljiublie nije vezsmo za političke i administrativne međe, već za one ljude, gde god se nalazili, koji se osećaju kao isti narod. Dok patriotizam · obujima i prigrljava određenu teritoriju. Kako reče jedan pesnik: to je čudan brak jednog skupa ljudi i iednog komada zemljinoga šara! Režoljuolje je namcionalan a patriotizam je statistički pojam; unutar niega mogu živeti i pokrajinska, do prave strasti loji put zagrejana osećanja, Međutim, postoie već dovršeni, takvi složeni bsihološki procesi, gde se ta dva osećanja, zajedno s onim du terroir, uže .domaje, ne uskraćujući se, ne vređyajuĆi se uzajamno, razvijaju istovremeno, sublimišu, slivaju. U mnogim našim ljudima je taj proces već izveden, samo oni nisu pesnici. A naše savremene poete, međutim, čini se. ne .smatraiu da su takva osećania dostojna niihovih verbalističkih eksibicija i opsenjivanja. Clankom -Ivana Fogla „Književne movine“ nastavljaju diskusiju o finansiranju u oblasti kulture, koju su, na inicijativu zagrebačkog „Telegrama“, pokrenule . dakcije' ljubljanskog „Dela“, sarajevskog

lista. U · diskusiji koja \treba--đa osvetli probleme finamsiranja kulture- učestvovaće veći broj javnih radnika iz svih

„zajednički re„SOdjeka“ i našeg

naših republika,

ra intenzivno razvija, da se razvijaju djelatnosti, da se rad'ljudi u oblasti kulture vrednuje i da oni za svoj rad »dobivaju« sredstva. Da li dovoljna? Da li velika? Da li po pravima ili po naklonosti? Pitanja bezbroj. Rješavanjem problema vrijednosti rada u pojedinoj oblasti, ozakonjenjem prava na sticanje prihoda kulturnih institucija i pojedinaca za određene akcije i određeni rad, određeno djelovanje, riješiće se i bitni problemi rasprostranjenosti i jedinstva kulture. Kada ocjenimo vrijednost rada jednog amaterskog pozorišta i jednog velikog profesionalnog pozorišta, vidjećemo da se ne radi samo o neposrednoj vrijednosti već i o

. rasprostranjenosti, o činjenici da je pro-

stor djelovanja amaterskog pozorišta neuporedivo uži od prostora djelovanja profesionalnog pozorišta. Ovaj mali primjer nam pokazuje da.se i jedinstvo kulturne. aktivnosti pomjera značaiem te aktivnosti. Amatersko, pozorište iskazuje jedinstvo kulturne. akcije jedne relativno male #+eritorije (komune, u najviše slučajeva) dok profesionalno pozorište, prema kome se stiču konsumenti šireg teritorijalnog područja, . iskazuje jedno šire jedinstvo (više komuna, sreza, ili možda republike). Prema tome i dalje je nužno, upravo radi rasprostranjenosti i jedinstva kulture, radi njenog: nužnog objedinjavanja i prožimanja, radi stepenovanja (koje postoji, koje. je u prirodi tada u razgranatoj oblasti kulture) i vrednovanja, da se' sredstva slivaju u više vertikalno postavljenih. fondova, od komune do saveza. Tako se javlja sistem participacije koji će razvijati stvarne vrijednosti a onemogućavati megalomanstvo, loš ukus, nezdrave ambicije. Biće sasvim prirodno da' se sredstvima iz forida na teritoriji jedne komune rješavaju problemi nepismenosti, školsfva

i šireg obrazovanja, amaterizma, biblio-.

tekarstva, domova kulture itd. i da se rad u tim oblastima objektivno vrednuje. Međutim, ako je riječ o jednom pro-

fesionalnom pozorištu. profesionalnom ·

muzičkom ansamblu, muzeju koji nema samo. zavičajni karakter, itd. očigledno je da dielatnost. takvog ansambla ili ustanove ne može da bude stvar samo jedne komune već da ta dielatnost, po

Cm vr grad. Franćusko 4 „„'PTpMIĆ o Gus: ayi-(pat{:oga

ili pravo na ostvarivan le~prihoda

e List izlazi svakog đrugog petka Poj plata Din 600. polugodišnja Din. 30

. Redakcija Francuska 1

- 0" Statopa -GLAB*, 'Beograd, Vlajkovićeva: &,. e

svojoj. prirodi, u-sebi. integrira zahtjeve i potrebe' šireg teritorijalnog: područja i da za svoj rad, njegovu vrijednost i značaj, ljudi u toj instituciji i maju prava da ostvaruju sredstva iz vi-

ška. rada koji prevodi materijalna dobra sa šireg toritorijalnog područia, Na teritoriji jedne komune

može da egzistira djelatnost od tako izuzetnog značaja za cijelu zajednicu da ljudi koji tu djelatnost ostvaruju, ostva– ruju i pravo na ostvarivanje sredstava, formiranih iz viška rada koji proizvodi materijalna dobra cijele zajednice. U tom slučaju gubi svaki značaj lokacija tijela koje proizvodi tu djelatnost. Ponovo se vraćamo tački sa koje smo zacrtali ovu elipsu, pravu na rad i ostvarivanje prihoda, nužnosti vredno-, vanja rada u svakoj oblasti posebno, uzimajući u obzir sve okolnosti pod. kojima se određena djelatnost odvija i sve posebnosti koje u prirodi svosa biča 'nosi „Ako razriješimo to čvorište razriješićemo i niz apsurda koji danas prate kultume “»#dijelatnosti u kojima se finansira institucija a ne aktivnost, postojanje a ne dielovanje. Vjerujemo da se tada neće dogoditi da pisac jedne knjige za svoj rad dobiie manie nego onaj koji tu knjigu prodaje (vrijednost rada pisca iznosi oko 10% vrijednosti knjige a prodavač dobija maržu i do 20% vrijednosti kniige). da rad jednog glumca vrijedi manje od rada jednog estradnog zabavljača, „da rad dekorativnog slikara vrijedi više od rada provjerenog likovnog 'umietnika, ili da rad tog istog likovnog umjetnika, ako se ostvaruje u domenu ilustrativno=dekorativnog, vrijedi više (ako mu obiektivna vriiednost meže biti mania) od niesovog rada na istinskom umietničkom dielu. Primiera za aosnrd ima mnogo i oni se ne mogu uništifi dobrom voliom ni pĐlemenitnm namjerom, već ostvarivaniem Pprincina Ustava, obiektivnim mierilima koia u prirndi svakog rada i društva Đostoje, a:'tek u našim društvenim · odnosima mogu i đa se ostvare. Sistem društvenog unravliania nosi “dublje imnerative i mogu“nosti, više ljepote i istime nego šfo smo mi uspjeli da oživotvorimo u praksi bostojanja kulturnih dielatnos«ti, niihovom

pravu na egzistenciju i društvenoj neophodnosti njihove egzistencije. Do

Ivan POGI,

edini broj Din 30 Gođišnja' pret 0. za inostranstvo dvostruko e List izdaje Novinsko-tzdavačito preduzeće ·

„Rnjiževne novine. Be, Tel. 626-020. Tekući ra»

OVU