Književne novine
-emd dajia
· Pretkongresni
· razgovori
o Kulturi
i umetnosti
OM Po MONAR vB e samo kao priprema nego i kao
deo predstojećeg kongresa dSaveza komunista Jugoslavije predstavlja-
ju u, opom trenutku najvažniji deo
naših duštvenih i političkih delovanja, kulturni Yadnici, umetnici i pisci theba takođe da „dadu svoj odgovarajući doprinos pristupajući angažovamo i jasmo opredeljeno brojnim, pitanjima koja se javljaju, tokom Yada u oblasti njihovih sva kodmevnih mastojanja. Njihov doprinos, međutim, me. bi trebalo da ima svojstva isključivo pretkongres me kampanje; njihova sadašnja delovanja, usmerena ka danu, kongresa. jedino kao danu kad će se ljudski otvoremo razgovarati o rezultatima, pređemnog puta, trebalo bi'da buđu. pojačani oblici mjihovih svakodnevnih akcija, mjihobog svestramijeg suočavamja sa stvaYima koje već jesu deo njihove radme svakidašnjice. · U predstojeće dame trebalo bi se otvoreno' suočiti sa plodovima dosadašnjih.mdpora, proamalizirati uzroi? eventualnih promašaja, odlučno zakoračiti ka željenim ciljevima sme-
lo ističući konkretne predloge. Po- ·
šteno kYitičko sagledavanje prošlog treba da određuje želja za primetno wočljivim, budućim poboljšanjima: Vreme koje je pred mama treba da bude period intenzivnih TažgoĐora o osnovnim temama | mašeg vremema, a. pristup njima treba da određuju iskustva stečena u dosadaš mjim, naporima. Valjaće ponovo Yažgovanyati, ne samo ma stranicama Ovoga lista, o pitanjima koja su već veliko mačeta, o temama o kojima. je već bilo govora. Polažaj kulture u, mašoj zajednici, obaveze zajednice prema kulturnim vadmicima i mjihove dužnosti prema zajednici, produbljenje idejne osmove kultuYynoumetničkih delovanja, preciznije i Smažnije Tumndiramje estetskih osmova za pristup složenoj i Yazgramatoj oblasti umetnosti u socijalizmu, Tcčiti obračuni sa memilim., mamosima kiča i komercijalizma. negovamje pošteme, otvoreme. stvaralačke društvpeme Kritike, oštro suprotstavljanje uticajima koji su strami mašim, ciljevima i našim, žipotnim, bredstavama. svesvdna podrška mladim davovitim umetnicima, moralni lik kulturnog radnika u socijalizmu, mje gov materijalni položaj i putevi ?d poboljšanja materijalne situacije teme i zadaci su mmogobrojni i. od
životnog mnačaja za oblast u kojoj.
se jovljaju. Ljudi koji su #a svoj žiotni pozip izabrali Yad ma kulfuri i umetnosti sami treba da nmađu majbolja, majbyža i najefikasnija Yešenja. .
U kulturnim ubrikama dnevnih i međeljhih listova. u kultormim listovima i časopisima, Da i u OVOJ rubrici, bilo je reči o. mnogim, na=
PP •heidb go tu, VeZ, A et 8204 ON šim otvorenim mezadovoljstvima. i
mnogima mašim zadovoljavajućim vešenjima.,\Mnoga pitania o kojima je bilo reči ostala su i dalje mefešena pitanja. O mmogim stvarima 6 kojima je govoremo potrebno je ponovo govoriti. U oloiru intemžibih, 'pretkonnresnih razgovora koj predstoje mnoge će stvari kremuti sa svoje mrtve tačke. Ukoliko bi kaltrni Yadmici. i umetnici mobim osvetljanjima starih pitanja apeli đa ih približe zadovoliavajućim Tešenjima, mjiho» doprinos predstojećem, kongresu bio bi ogroman, a plodove svojih napora owi sami majbolje bi:osetili.
IJO PIH III} IPI UI LIDURI ;š KONKURS za kratku priču KORKUBS „ENJIŽEVNIH NOVINA“ ZA
KRATKU PRIČU OTVOREN JB DO L JULA 1004, TEKSTOVE U TRL PRI-
MARKA TREBA SLATI SA OZNAKOM ,
„ZA RONKUHS“, i
78 Žž I9 .
_ časopisa, koju je nazvao
SLOVENAČKA | KULTURNA HRONIKA ov (ko koprodukćije i oko prodaje knjiga pćenito je poznata činjenica da naO šoj knjizi uglavnom ne cvetaju ruže. O brojnim pwoblemima što se već desetak godina javljaju oko knjige, i o samom izdavanju, posebice o finansiranju, izboru, kao i oko prođe knjige, pa o knjižarskim kadrovima
itd., napisane su stotine članaka. Ovim napisom hoću da skrenem pažnju na
uspeo primer koprodukcije među jugo- ·
slovenskim izdavačima dječje i omladinske knjige i da iznesem neke Do-
datke oko rasturanja slovenačke 'knji- ·
ge na dva koloseka, putem knjižara, što je normalni put, i putem neposredne prodaje od strane izdavača, što. je, kako ćemo. videti, daleko skuplji put.
U našoj zemlji deluje nekoliko momenata koji su uzrokom iscepkanosti izdavačke delatnosti, ograničenosti knji žarskog +ržišta i, logično, sužavanju izdavačkih mogućnosti u pogledu masovnih maklada. Pre: svega, knjige se štampaju na tri nacionalna književna jezika, na srpskohrvatskom, slovenačkom i makedonskom, dalje na jezicima prilično brojnih manjina (na slovačkom, češkom, mađarskom, italijanskom, rumunskom, šiptarskom jeziku itd.), čemu valja dodati još i grafičku dvojnost: latinicu i ćirilicu. Sve ovo uvelike smanjuje mogućnost visokih naklada. .
Ljubljanska „Mlađinska knjiga“, izdavačko poduzeće koje je strogo Spe-
cijalizovano, izdaje uglavnom isključivo knjige za decu i omladinu. Ono je u tom pravcu postičlo vanredrje uspe“ he i u pogledu dobrog izbora i tehničke opreme knjige kao i u srazmerno niskoj, pristupačnoj ceni. Tiraži pojedinih serija MK, prvenstveno onih najjeftinijih, na slovenačkom; razumljivo, popeli su se-i do 20.000 primeraka. I-
pak, izdavač je uskoro, još pre dešetak”
godina, uočio mogućnost daljeg Dpojeftinjenja dečje i omladinske knjige u tome što bi paralelno štampao svoja mahom bogato ilustrovana izđanja na_više jezika. Prvi su pokušaji bili skromni, mada uspeli (sa zagrebačkom „Mladošću“) da bi se poslednjih godina razvili u širinu i "postali tako reći postulatom dana. Tako je, ma primer, već pre nekoliko godina štampana popularno-naučna knjiga „Moj prijatelj atom“ u pet jezičnih varijanata (na na spnpskohrvatskom, i latinicom i ćirilicom, na makedonskom i na mađar–
skom), svaka verzija u 20.000 prime- '
raka.
Već prošle, 1963. godine, MK je uvelike proširila takav Rkooperacioni način izdavanja Knjiga. O tome svedoči činjenica da su u toku prošle godine objavljene čak 24 knjige koje su štampane u Ljubljani u dve do pet jezičnih varijanata. Valja istaći da je ova izdavačka kooperacija naišla na izuzetam prijem naročito od strane manjih izdavačkih poduzeća, prvenstveno onih nacionalnih manjina, jer'je tim. mačinom postignuto izuzelno pojeftinjenje knjige. · ;
Ipak, zaista bogata koprodukcija tek predstoji i doći će do izražaja iduće, 1965. godine. Prošlog novembra, kad se okupiše u Ljubljani byYojni izdavači dečjih i omladinskih izdanja iz čitave
zemlje, postignuti su već brojni kon- .
Rkretni zaključci. Tako treba već ove, 1964. godine, da- se u seriji · slikanica pojavi.deset svezaka, od kojih će njih osam odabrati MK, a dve zagrebačko izdavačko poduzeće „Naša djeca“. Dalje će.u kooperaciji sa zagrebačkom „Mladošću“ izaći tri izbora. Župančičeve omladinske poezije, a posebno' još četiri velike slikovnice s fekstovima Bena Župančiča („Dečak Jarbol“), Mire Alečković („Posle četvrtka reda“), Ele Peroci („Kućica iz kocki“). i Gustava
” načnim 'iždanjima iznosiće
slovenačkom,
Tiraži nekih od ovih Mmjiga u pojediš do 35.000 primeraka. Od kooperanata valja istaći prištinsku „Rilindju“, novosadiski „Forum“, beogradsku „Savremenu školu“, „Kulturu“ iz Bačkog Petrovca kao i iz· davačko mpoduzeće · „Kočo mRacin“ iz Skoplja, pa rusinsko · „Ruskije slovo ,
rumunsko izdavVačko pođuzeće” iz”Ze?"
muna kao i lužičkosrpsku „Domovinu“ iz: Budišina. \
Zabeležiti valja i kooperacije s nekim izdavačima iz inostranstva. Već prošlih godina MK. je štampala nekoliko poznatih slovenačkih omladinskih dela „na nekoliko stranih. jezika. Tako će još ove godine MK u zajednici sa italijanskim izdavačem Marzokom objaviti delo „Roma antičća“. Od 1965. godine izlaziće nova zbirka pod naslovom „Zlatni fond“, u zajednici sa beogradskom „Savremenom školom“, u „kojoj će izlaziti ođabrana dela svetskih omlađinskih autora (Dima, Kuper i još neki, kako je objavljeno). Iduće godine pojaviće se na nekoliko jezika i priče Božene Nemcove s ilustracijama Karla Svetlinskog. U nizu popularno-naučnih dela u pripremi se nalaze neka izuzetno zanimljiva izdanja, npr. izvorno delo „Jugoslavija“, koje piše France Planina (s ilustracijama Jožeta Ciuhe
i\Iveta Šubica), dalje „Svet mauke“ (S.
engleskog) i „Svet tehnike“. U kolsboraciji s inostranim izdavačima MK ima
|. nameru. objaviti i. dve Kknjige,..čiji „5u
autori Mira Mihelič i Branka Jurca.
'U poslednjem broju „Knjige 64“ organs slovenačkih izdavačkih poduzeća, objavljeni su vrlo „zanimljivi podaci o načinu · prodaje slovenačke knjige. Dvadesestak slovenačkih ' izdavačkih poduzeća, koja se redovito bave izdavanjem Knjiga, uzelo je ma sebe i! posao rasturamja Kkmjige. Zaprepašćuje činjenića, da se čak 60% objavljenih primeraka knjige prodaje izravno putem izđavača, dok ih u 84 knjižare (toliko je bilo knjižara na podzučju SR Slovenije potkraj 1963. godine) dolazi, radi prodaje, svega 35%, a 5" 'otpada ma knjižnice. Znači, više od polovine knjiga prodaje izđavačka pro-
' dajna mreža (putem pretplate na poie-
dine zbirke, putem alkvizitera itd, dok se samo jedna frećina prodaje redov-
O ——
'Krkleca. („Balađa o. drvemom. ikotaču“)..
•
igi: Gi
utem HKkmjižara. 'reba, PUNO; imati u vidu, gde leži Uz rok da su izdavači pošli onim težim i, što je najvažnije, mnogo skupljim putem: da neposredno prodaju svoje proizvode, mimo knjižara. ' Novinski oglasi, i preko cele stranice, u poslednje su vreme gotovo sva– kodnevna pojava. U njima izdavači nu-
" de svoja izdanja na otplatu (a na kre~
dit se u mašoj zemlji godišnje proda knjiga za oko 18.000,000.000 din). Novinski oglasi su skupi (od 600.000 do preko 1,000.000 din. po stranici), pa se opravdano postavlja pitanje, čemu na ovaj način poskupljivati i onako skupu knjigu? Ali izdavači, prema svemu, nalaze u tome. svoj račun, jer inače ne bi tako radili. Poseban su problem i akviziteri, kojima se, mada je mahom reč o ljudima, koji nemaju 5 knjigom nikakve druge Veze osim da na njen ra=čun bogato zarađuju (oko 2,500.000.000 din. odnesu cni godišnje), ovaj'posao itekako isplaćuje, jer SU, barem oni promućunniji, odreda motorizirani. Va-– lja istaći, da izravna prodaja knjiga od strane izdavača poskupljuje knjigu za daljih 20 do 30%o, dok se time, razumljivo, za više od 500 smanjuje mogućnost prodaje knjige knjižarama, čije je to osnovno zanimanje. Smatram, da bi o ovoj problematici irebalo opširnije pisati, jer ide prvenstveno na uštrb i čistu što. potrošača-čitalaca.
2. Ovih dana izlaže u ljubljanskoj Ma_ loj galeriji mladi beogradski. slikar i
arhitekt Vladimir Veličković. Valja priznati da je ovaj slikar-amater, nad= realistički usmeren, privukao izuzetnu . pažnju. Sa 13 radova, stvorenih prošle i ove godine u ulju-temperi, od kojih su njih osam velikih dimenzija, Veličković i prisno i angažirano staje u odbranu čoveka. Ovaj „zuzebmi majstor crteža obilato se hrani doživljajima svog :đečaštva za vreme prošlog rata, ignoseći spontano i vrlo nafuraljistički sva poniženja čoveka u godinama ašističke najezde. ı Prošlog utorka u Gradskoj je galeriji u Ljubljani otvorena još jedna sugestivna izložba beogradskih likovnih umetnika pod naslovom „Fantastika u crtežima savremenih beogradskih umetnika“. Tone POTOKAR
TRIBINA
Privaini razgovori i činjenice
Odgovor Hugu Klajnu
Od Nolita smo zamoljeni da sledeći tekst objavimo kao odgovor na.
članak dr Huga Klajna „Prilog dis-
kusiji o izdavačkoj delatnosti“, koji " je objavljen u prošlom broju „Knji-
ževnih „novina“. . . a sa k-4- vppimljenih:jgevonenih" ukopisa~de=-
~ „Književnim | novinama“ broj U 294, od 929. maja . 1964. godine,
objavlien+je članak druga Huga Klajna pod, naslovom . „Prilog diskusiji o izdavačkoj delatnosti“. U članku se od izdavačkog preduzeća Nolit iraži „konkretan, dokumentovan i heuvijen, pošten odgovor“ na pitanje zašto ie odbijen rukopis pod naslovom „Ži-
vot dvočasovni (II)“, koji je drug Hugo .
Klajn ponudio na štampanje Nolitu.,
Evo nekoliko činjenica koje treba da pruže taj odgovor. S
Krajem 1963. godine drug Hugo Klajn predao, je izdavačkom preduzeću Nolit drugu zbirku svojih pozorišnih kritika, skupljenih iz dnevnih listova i ( „Život dvočasovni“. Redakcijski kolegijum ·Nolita, raspravljajući o ovom rukopisu na svom sastanku, jednoglasno je odlučio, ne upuštajući se u ocenu vrednosti samog
„dela, .da se rukopis vrati-autoru, pošto je u to vreme već imao ugovorenih i primljenih osam rukopisa kritika i eseja naših savremenih pisaca. Budući da preduzeće nije u mogućnosti da objavljuje godišnje iz te oblasti više. od dve do tri knjige savremenih jugoslovenskih autora i pošto je, prema tome, plan bio popunjen za nekoliko godina unapred, kolegijum, je smatrao da je najcelishodnije da rukopis vrati drugu Hugu· Klainu i time pruži moguč= nost. autoru da knjigu objavi u drugom preduzeću, u vremenski doglednom roku. TU Maa
Imajući ove stvari u vidu, nije nam jasno na osnovu | Klajn došao do konstatacije da je ukazivanje na popunjenost plana „samo izgovor koji ne ireba naročito dokazivati“. Ta njegova tvrdnja koju. ne treba dokazivati” ostala je, na žalost, nedokazana jer drug Klajn niti je imao, niti mogao da ima uvid u stanje već
maćih autora. Da naše pređuzeće nije. u mogućčnosti da objavljuje više od dve do tri
'čega je drug Hugo ~
knjige eseja i kritika godišnje, navodimo i &ledeće. podatke.
Godine 1957. u izdanju Nolita štampana je zbirka pozorišnih kritika druga Huga Klajna pod' naslovom „Život dvočasovni“. Knjiga tiražu od 2.000 primeraka. Puna vređnost knjige je iznosila po ondašnjim cenama '1.550 dinara. Pošto je bilo jasno da se knjiga po toj ceni ne bi mogla: prodavati, odneđena., joj,je znatno niža cena; 300 dinara po primerku. Na 'taj način. preduzeće je stvorilo sebi već unapred čist gubitak od 2,500.000 dinara. No. ni tako veliko sniženje cene nije pomoglo prodaji Knjige „Život dvočasovni“. Za pet godina, to jest do 28. oktobra 1961. godine, iz Nolitovog magacina izišlo je svega 789 primeraka te. knjige, računajući tu i besplatne primerke. i·one koji su otpremljeni u knjižare; što još,ne znači da su i prodate. Tada je preduzeće. bilo primorano dc za ostatak od 1.211 primeraka Knjige
... Život "dvočasovhii“ cenu” potribvo shiii"
da je odredi na 75 dinara po primerku, što je: značilo, dalji gubitak od 272.415 dinara, ne računajući kamatu i
je objavljena u
, a
zamrzavanje sopstvenih · sredstava . za pokrivanje lagera posle tri godine. Na ime autorskog honorara isplaćeno je 404.800 dinara, dok je preduzeće za prodaju čitavog tiraža moglo dobiti 357.520 dinara, pod pretpostavkom da se svi primenci, i oni po ceni od 300, i oni po cemi od 75 dinara, rasprodaju. Kao što se vidi preduzeće nije uspelo da pokrije ni izdatak za autorski honorar, a kamoli iroškove za hartiju i izvršene grafičke usluge.
Smatramo stoga da niko nema prava da zahteva od jednog kolektiva, čiji člamovi Žive isključivo od svog rada, da posle iskustva sa pođajom prvog toma knjige „Život dvočasovni“ ponovo uđe uu unapred jasne i neizbežne gubitke za interes istog autora i za knjigu istog naslova. .
Biblioteku u kojoj se wbjavljuju Knjige ovakve vrste uređuje redakcijski kolegijum. Kao što je već rečeno,
-edluka-. kolegijuma je bila :jednoglasna,
i sekretar redakcije ju je sproveo u delo. Uostalom, kada se sve' nabrojane činjenice. znaju, teško bi bilo opravdati neku drukčiju odluku.
. Što «se tiče privatnog razgovora između druga Huga Klajna i nekog od
· članova redakcijskog kolegijuma No-
lita — vidi se da je taj razgovor bio uistimu privatna stvar dvojice sabesed-
nika, i da s tim preduzeće Nolit nema
nikakve veze. Sigurno je da Hugo Klajn ima pravo da te razgovore objavljuje i đa na osnovu njih izvlači svoje zaključke i pretpostavke, te da na taj način određuje svoj odnos prema: prijateljima.
U svom „prilogu“ drug Hugo Klajn
' kaže: „ne želim nikog da optužujem ili
osudim; želim da razumem“. Nadamo se da su činjenice koje smo naveli dovoljno razumljive, te i diskusiju po ovom pitanju smatramo okončanom.
Između . kiča...
Nastavak sa l. strane
nja za njegov nesigurnj opstanak, ili duboka odvratnost pred licem njegove izopačenosti, ili neizmerno razočaranje u njegove jeftino proigrane etičke konstante (ideale,svetinje, uzvišene ciljeve)
— sve je to izvor velikog stvaralačko8 .
veselia umetnikovog. Žan Dibife morao je, po završetku poslednjeg Tata, doživljavati burna zadovoljstva | osećanja
Đirektor ođgovorni Predrag Palavestra. Tehničko
NOVINE
Werijević. Redakcionj pragoljub S. Ignjatović, Mihalič, Bogđan Dušan Puvačić,
olakšanja na duši, kada je sa gorkom ironijom i izazivačkim humorom stva-
“rao „Portrete“ svojih savpemenika, pa
je zato nemoguće ni zamisliti da likOovne strukture (baš i one od "ugljene prašine, razbijenog stakla, lepljive smole,
„sitnog šljunka, ogorelog drveta i, dru-
gog: materijala), stvorene u likujućoj groznici stvaralačkog veselja, mogu ne naići na Fazumevanje i saosećanje drugih, na slično uzbuđenje ljudi koji, i ako ne umeju sami Pronaći simbole opšteljudskih vrednosti, OV otkriti i uzbuđeno doživeti u OFTIRInalnoj, umetnički' kreativnoj invenciji nađahnutog majstora. Radost o kojoj je ovde reč predstavlja uvek bitku za opstanak svesti u ravnoteži, za Sspasenje od očajanja, depresije i klonuća posred jednog sveta stvarnosti koji čika i izaziva na poraz. Primalac umetnič-
* \
odbor:
A. Popović, (sekretar ređakecije),
mogu OVE.
uređnik: Tanasile Mlađenović, Uređnik: • umetnička oprema: Dragomir Dimi- • Miloš IL Bandić, Božidar Božović, Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, Slavko l pređrag Protić, tzet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojano>
wiĆ-Sip, Rosta Timotijević i Petar VoIk,
kog dela (i njegovog pofencijalnog smisla) traži i nalazi u umetnikovim slikama. simbole· vrednosti koje su ljudska odbrana od opakih sila .dehumanizacije. Razume se, modni: podražavaoci tuđih izuma samo: su slepe i myrtve lutke umetnosti, Kako demaskirati vešte falsifikatore? — Maks-Pol PFuše napisao je neđavno: „Neshvatanje moderne umetnosti je, u tome što je zaista mali broj onih umetnika koji su uspeli đa nam objasne svoju viziju sveta koji nnazivaju realnim“. Ali, upravo oni koji zaista imaju „svoju „viziju sveta“ u tome katkad i uspevaju. Kritičari umetnosti, ne oni koji samozadovoljno ocenjuju, već oni koji su analitičari, koji kroz pojavu lucidno prodinu do suštine, vrlo su korisni, katkad i drago• ceni posrednici između umetnika i konsumenfa, a nova, nerazumljiva, teška i
. sve dragocenija.
e List izdaje Novinsko-izdavačko ·pređuzeće „Književne Beograd, Francuska 7. ređakcija Francuska 7, Tel. 626-020, Pe” #. kući račun 101-112-1-208,
e Stampa „GLAS“, Beograd, Vlajkovićeva,
„apstraktna“ umetnost biće pristupačnija običnim ljudima no siručnjacima za staru umetnost, čim i ona bude stekla svoje tumače, ozbiljne analitičare, duhovne srodnike one već pominjane umetnikove radosti stvaranja. Danas kada se umetnost dobrovoljno odriče mešanja u stvari posebnih nauka —8 ona to čini zato što su i sociologija, i psihologija, i ekonomika, i fizika, i biologija znatno napredovale pa bi zaista i bilo smešno da se ona, kao diletant, plete u stvari stručnjaka — uloga estetičar&-analitičar& umetnosti postaje S Možda najviše zato što je njihov zadatak da nas pomire 5a traženim kičem s jedne strane, ali i da nas upozore na netražene kktrivotvoritelje izuma istinskih vizionara i revO” lucionara u umetnosti s druge.
Pavle STEPANOVIĆ
~
\
List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj 30 đ. Godišnja pretplata 600 d, polugodišnja 300 đ., za inostranstvo dvostruko
novine”