Književne novine

tema dana

komentari

»(ovek peva

posle rala« ) Jeo dvadoesetogodišnjice o-

slobođenja Beograda biće uvećana jednom, izuzetnom khnjižeonom, mamifestacijom. Pisci iz zetnaestak. evropskih zemalja doći će u Beograd da bi 16. i 17. oktobra, sa svojum Tag. slomemskim, kolegama, vodili razgovore nu šemu — „Covek peba posle. rata“. Tema vazgovora ima, mesumnji90, prigodan karakter. I razumljivo · je što ga ima. Jer je dam kad se evociraju uspomene ma boslednje dane ratnog i pYve dame mirmodopškog vremena, pravi trenutak da i pesnici progovore šta, kako i zašto pevaju damas kad ih od vremena Tata deli dvadeset godina. Širina i neodređenost tome omogućiće suvim učesnicima razgovora da kao ljudi koji, sigurno, još wvek osećaju breme ratnih godina ma plećima i DOmamhnu strast ubilačkih energija, u pamćenju progovoe otboremo i isQiyemo o svom, odnosu prema umetnosti, prema poslerathom pevanju čovekovom, koje može da bude samo bprotivratno. O svojoj umetničkoj eči kao izrazu svojih zebnji od budućih ratnih strahota.

se . pisci

kojom, odazvali da dođu u Beograd poka'suje, već i pre no što su se susreli i upoznali, da će reči pesnika Duša-

Spremnost su

kao inspine- ma Vasiljeva delovati vationa okvimma tema i da će, sumnjivo, različite poetske koncepcije ipak objedinjavati jedna osmovfa, humana tema — osnovna misao i mašeg praznika. Ovo se sa sigurmošću može tuvrditi kad se zna da će među našim gostima biti mnogi borci koji su preživeli strahote evropskih, bojišta, pisci koji su, pre dvadeset godina, kao vojnici pobeđničkih armija, oslobađali Beograd, ali koji su, kao maši posleratni gosti, inspirisami mašim, patnjama i žrtvama, pisali svoje stihove.

Mi živimo u vremenu, koje svakim, danom potvrđuje da su meposredni kontakti najbolji put iskrenog ljudskog sprorazumevanja. Zbog

toga ne sumnjamo da će wčesnici beogradskog književnog skupa, bDYvog međunarodnog sastanka “koji organizuje „Udruženje književnika Srbije uz pomoć društvemih } DoOlitičkih, oyganizacija, odmah maći zajednički jezik. Zeleći uspešan ishod međunarodnog susreta Dbisaca Tradovali bismo se kad bi slični saSstanci postali tradicionalno obeležje beogradske jeseni koja je i inače, mesecom, Knjige i mmogobyrojnim, manifestacijama vezanim, za mjega, više mego i jedno doba godine i vreme literature.

Želeći toplu dobrodošlicu našim, gostima izražavamo madu da će mjihov ovogodišnji dolazak w Beograd

biti samo uvod, wu buduća, Yedovnma upoznavanja.

S e — |: Maa ie ~

| bo NOC | iS |___FA CSIO i < O ~ v _ ea ea II —––—14R#T Ir ____e Koa 2 cara rack ci zaman une manum iz mu a srp unum u IuII CU rumuuuuIi uuu II„A„ALLI u auuu uauuuuau me umu uuuuAIrnuuuu„AIIIA I= sme u„IJILALA• C===muuuımunim=s A rama aan auanii a auuu uuu ranu umu uuu umu Z8:z aaa arap auuu umes aug uu au nrı ızar uuu au nau almu=mnans.-_ 1

MA:151 0)

NOVU SEZONU sarajevske kul-

turne ustanove ušle su bez zna-

čajnijih | promena. Iz Narodnog pozorišta otišao je samo. jedan glumac. Prinova sa strane nje bilo, samo su izvršene neznatne rokade između Narod nog i Malog pozorišta. Republičko udruženje likovnih umelnika, „pored svih nastojanja da problem izložbenog prostora privede rešenju, sezonu je ofvorilo u starom i dotrajalom Izložbenom paviljonu kojega od svih potreb= nih vrlina kras: jedino dobra lokacija, Narodni univerzitet nastavlja i razvija jednu vrlo zanimljivu in'cijativu: or= ganizuje muzičko-rečitativne večer: na-– menjene omladini, koje su tematski ve= zane za poeziju pojedinih svetskih naroda. Gradsko pređuzeće za distribuciju filmova orijentše se ka eksploataciji ovogodišnje Pule. Samo je bios kop Jugoslovenske kinoteke ostao zatvoren.. Početak sezone predstavljala je premijera Ibzenove drame „Heda Gabler“ u režiji Bore Draškovića. Ova predstava je prvi posleratni susret sarajevske publike sa velik'm nordijskim drama– tičarem. „Heda Gabler“ je opet, Ibzenovo delo. manje poznato i čitalačkoj i Bozorišnoj publici. S obzirom na ove okolnosti i na mladost ekipe koja je predstavu pripremila, Sarajlije su s posebn' m interesovanjem oček'vali pre mijeru. (Možda izgleda paradoksalno: pored stvarno izuzetnog interesovanja na premijeri je balkon bio poluprazan. Ova protivurečnost je, čini nam se, prirodna i ne mnogo neočekivana. Ona je samo jedna od manifestac'ja složene problematike pozorišta ne baš srećno krštene „krizom“.). Govoreći o raz= lozima postavljanja ma scenu baš ove

. Ibzenove drame, reditelj Boro Draško-

vić je kao najjači naveo savremenost (m'sleći svakako više na svevremenost) njenih motiva: ljubav, život, smrt, izbor životnog zadatka. Pozivaiući: se na jednu ocenu Velibora Gligorića reditelj je rekao da je „Heda Gabler“ utoliko savremenija cd ostalih Ibzenovih dela ukoliko u njoj manje dolaze do izraža= ja piščeve društvene, motalne, političke i druge teze.

Međutim, premijera „Hede Gabler“ nije nam potvrdila rediteljeve pretpostavke. Predstava, koju je reditelj gra= dio bez predrasuda prema vrednosti bilo kojeg od tokova drame, težeći, naproftiv,, polifonijskoj pumoći i izraz tosti njihovoj, delovala je poražavajuće hladno, isforsirano, na trenutke kičer= ski neuverljivo. Ispostavilo. se·da ·je nužno neke od „predrasuda“ o Ibzenu i tradiciji izvođenja njegov:h dela ozbiljno imati u .vidu. Rediteljska težnja polifoniji praktično je značila davanje podjednakog „značaja svim likovima drame, što „Heda Gabler“ i zahteva, a što je još konkretn:je značilo intenziv no razigravanje pojedinih aktera do.te mere da su" ostali glumci ma sceni na trenutke bili statisti — što se nije pokazalo prikladnim. Pored ograničen:h mogućnosti ansambla, koji je i iskustvom bio premlad da ponese težak tcret Ibzenovog dijaloškog govora (glumačka ekipa je uložila sve sposobnosti, a definitivnije vrednosti „dosegli su Zvonko Marković, Sanda Fideršeg i do

aktuelnosti

WO: (Nkzı

Pismo iz Sarajeva

dana

komentari

ZANIMLJ IV POCETAK SEZONE

nekle Boris Smoje), osnovni razlog nepotpunosti predstajeć je. u rediteljevom stavu prema dramskoj materiji. Stekao se utisak, naime, da. je Ibzenov tekst Bori Draškoviću u većoj meri poslužio kao povod njegovih, izvanredno talentovanih i često perfektno cizeliranih rediteljskih zaleta, no što je to dozvoljeno. I može se zaključiti: s istih razloga s kojih je omašila, predstava ostaje zan mljiva. Kao smeo pokušaj tumačenja Ibzena na nov, neuobičajen način, sarajevska „Heda Gab'er" čak. obavezuje na ponovno gledanje i ozbiljniji kritički pristup od onih koji su se, zajedno sa ovim, pojavili,

Sasvim. drugu vrstu. interesovanja izazvala je prva premijera u sezoni u Malom pozorištu. „Šarlatan“ od Đorđa Lebovića i Josipa Lešića doživeo je ovom predstavom · „svoju praizvedbu. Prema tome sam tekst budi najveći in teres, pogotovu što je delo dvojice proverenih autora. Nazvan „groteskom u dva dela“, „Šarlatan“ se predstavio kao artistčki artikulisan i društveno-satirički nedvosmisleno aktuelan i veoma zanimljiv tekst. U ovlaš skic'rani oblik grotesknog · postavljanja ličnosti i situacija, koji se pokazao kao srećam formalni pretekst veoma angažovanog 'stupanja (kad je korišćen s finom merom i jasnom namerom), autori su kao sadržinu uneli niz oštrih, duhovito koncipiranih i efektno plasiranih primed-

TI

__OO d = [ya Ok)

<

0 E

bi na račun ozb:ljnih društveno-mo ralnih i duhovnih mana i deformacija koje se odnose na današnje ljude uop-

' šte; a ako ih i ukoliko ih (primedbe)

dovedemo u vezu sa almosfezcm i psihologijom izvesnih naših sred.na ' ljudi, ako ih (mane) prepoznamo i ident.fikujemo, „Šarlatan“ za nas postaje posebno dragocen i stiče izuzetnu oštr nu. Sarajevska premijera pokazala je bogastvo „Šarlatana“ u kritičko-satir:čkim žaokama i njihovu 'efekinost. Tome je u punoj meri doprinela solidna igra glumačnog ansambla u kojem je dominirao izvrsni Rudi Alvađ zrelošću, finoćom i bogatstvom nijansi u svojoj igr; — i reditelj Jurislav Korenić koji je osetio da je estradno postavljanje dela i „plasiranje njegova „sadržaja najbolji i najneposredniji put do publike. Otkrivajući na faj način suštinu „Šarlatana“ u estradnom, Korenić je sve svoje rediteljsko umeće uložio u to da predstavu učini dinamičnom, zan mljivom, ritmičnom. Ulog njegov, i svih ostalih, isplat'o se: publika je predstavu primila izvanred no dobro. Sudeći po prvom susretu sa delom i njegovom prvom „sudaru“ sa publikom, možemo pretpostaviti da će „Šarlatan“ rado biti pr:mljen svuda u našoj zemlji.

| Svoj prilog početku sezone likovni umetnici dali su dvema slikarskim izložbama. U Izložbenom · paviljonu

Y

vesti

aktuelnosti

ULUBiHa izlagao je ulja i crteže akademski slikar Rag'b Lubovac., Odmah se može reći da on tu čašt — da otvori sezonu — nije zaslužio. Štaviše, njegovo slikarstvo je daleko od zrelosti koju zahteva samostalna izložba. Bez stvaralačke koncepcije i snage, on je ponudio publici dvadesetak svojih slika koje su se toliko razl kovale među sobom, kao da potiču od dvadesetorice autora. Na žalost, sve su gotovo. podjednako loše. Os m izvesnog poznavania osnovnih zakonitosti koie važe prilikom pravlienia slike, Lubovac nije pokazao ništa. Kao da je nabacivao boje u jalovoj nadi da će one progovoriti ume"to njega. Al; one su samo „drečale“. Nasuprot Lubovcu, u Klubu kultur nih radnika, izložo ie petnaestak svojih radova jedan zreli lovni umetnik mladi akademski slikar Emir Dragulj. Ovai izvanredni crtač diplomirao je prošle gpcdine na Likovnoi akadem ji u Beogradu u klasi Mila Milunovića, Dobra škola i izuzetna obd»renost ožčifi su u svim Draguljovim rađovima. Niegovi crteži tušom su suppriorne oegzibicije znanja ı talenta, možda motivima i izrazom pomalo artificijelne, ali čistih i konačnh likovnih vrednosti. Draguliov crtež odlikuie mnoštvo otvorenih, slcbodnih liniia koie mu tmlo oncentrisane da tek svojim skupom Cine izraz. Tremerave, lake, zeusnute u linadskim likovima a razređene u proštoru, one ostvaruju i lik i almosferu. Draguliov crtež mogli bismo nazvati impresionističkim. Nekoliko platna islikanih bajcom, smeđom boiom za drvo kojom je autor prst'gao zanimliive efekte, opet su vrednost za sebe. Među njima se ističu portret Betovena, „Pejzaž“ i Pejzaž sa nišanima“. Ovai talentovani mladi slikar uskoro odlazi na poftidip'omeke studiie. Usavršavaće grafiku kod Boška Karamovića.

Na početku sezone sarajevska film=ska publika doživela ie jedno razočarTemie: bioskon K'noteke koji je smešten u podrumu jedne stare zgrade (koja ie pod zaštitom države kao istoriiski spomenik) ostao je zatvoren. Pre godinu i po dana, kada je odlučeno da Jugoslovenska kinoteka otvori dvoranu u Saraievu, što ie naišlo nn oduševlien prijem naročito kod mlađe vublike, sala o llooioi ie reč adavt'irana je. Međutim. već torom prve sezone u nioj su se počeli javliati kvarovi, vlaga je :zdigla Đodđ i počela dn kvari zidove. U toku leta niie ništa učinieno na novoi adaptaciii. Sađa su kvarovi procenieni

i pristupilo se obnavlianiu sale. Međutim, po jzjavi upravnika „dvorane, bioskop neče početi s projekciiama ni do nove godine. U toku jedne sezone postojanja filmski muzeji u Sarajevu stekao je brojne privrženike. Suvišno je govoriti o značaju postoiania filmskog muzeja i o koristima ođ njega. Kinotekina publika iz Sarajeva stoga strepi od najgoreg, a to ne bi smelo nikako da se desi, pogotovo posle zagrebačkog iskustva.

Velimir STOJANOVIĆ

Nastavak sa 4. strane

nu specifično simfonijsku dramaturg:ju kojom ih Mahler čini upravo tragič no funkcionalnim, onu podvučenu karakternu osobenost ovih tema koja ih izdiže do tonskih simbola · unutarnje podvojenosti i rascepljenosti jedne složene, bolne, grozničave i duboko neza= dovoljne i negodujuće ličnosti,

Kada je Mahler završio ovu svoju prvu Simfoniju (1888. god.) p bile su kulturnom svetu uveliko prikazane sve četiri, tematski daleko izbirljivije Bramsove simfonije, bile su izvedene i četiri prve Bruknerove simfonije, kao i njegova grandiozna i tragična sedma, a zna se koliko je Mahler imao i umeo da primi iz riznice Bruknerovog simfonijskog napona.,..Simfonijski jezik velikog austrijskog dirigenta (u Lajpci= gu pomoćnika i nastednika Nikiša) sazreo je i utvrdio se već u cik= lusu pesama za glas i orkestar iz 1884. godine · („Pesme putnika-lutalice“) pa bi onda moralo biti jasno da bi majstor simfonijskog jezika i poznavalac velikih simfoničara nemačke škole koji su mu prethodili bez po muke mogao nastaviti njihovim putem, da ga lični stvaralački imperativ nije nezasito i neodoljivo gonio ka novim obicima i strukturama simfonijske dramaturgije. Očaran nemačkom 'književnom roman= tikom, on je nova rešenja potražio i našao u svojoj unutarnjoj otuđenosti, u bekstvu od sveta koji ga je zasuo efemernošću slave i uspeha, u. muzičkim formulama koje su svi znali, no koje je on združivao, suprotstavljao i filozofsko-poetski uopštavao do stupnja ličnih ispovesti, jauka, ushita i ironičnih grimasa. Traganje za nepovratnom nevinošću detinjstva „dovelo je dušu usamljenika i Ahasvera simfonijskih tradicija pad irošnu sfrehu narodskih vizija, fantasmagorija, varki i iluzija. No nigde se ta duša nije mogla skrasiti ni smiriti, sve do smrti.

Prvobitni program simfonije, kas nije izbrisan, otkriva njene misaone korene: veliki, sarkastični roman ŽanPaula, „Titan“, čitava unutarnja klima

e Direktor 1 odgovorni urednik: Tanasije Mlađenović, Uređnik [] Predrag Palavestra, Tenničko-umetnička oprema: Dragomir Božiđar Božović, Dragoljub Velimir Lukić, Slavko Mibalić. Bogđan A. Popović (sekretar. ređakcije), Predrag kul; Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Steranović,– 'Dra- OS ML 'Rosta mimotijević i Petar Vol, |

BOJU EYNE .NOVINE

slavnog -

' goslav_ Stojanović Sip,

Dve grupe

,

muzičke kuliure Amerike

jednog iskvarenog heroja epohe i ideala „Sturm und Drang“, kojoj se Žan Paul hteo suprotstaviti i narugati. Skoro čitav vek kasnije jezički i stilistički briljantna oštrica Žan-Paulove satire na šla je adekvatnog odraza u tragičnom subjektivističkom rasponu Mahlerovih unutamjih protivrečnosti: u njegovoj čežnji za jednostavnošću smernog Žživljenja i nepodnošljivom gađenju nad

opačinama i pritvornostima sveta koji-

se nije hteo povinovati njegovim idealističkim',vizijama. Za rustičkom idiličnošću prva dva stava simfonije na> staje jaz vremenske pauze u orkestru (a i ta indicirana golema pauza je či-

nilac Mahlerove simfonijske dramaturgije), da bismo zatim stupili u svet „ljudske komedije“ u grotesknu, paro= distički ocrtanu simfonijsku sliku pogrebne povorke šumskih životinja, koje ispraćaju do večne kuće zemne ostatke lovca. Monotoni kanon,. jedna stara i pozhata internacionalna mala melodija, dobila je autorovu oznaku: „sa parodijom“. I tu, na tom mestu simfonijskog

· procesa, mislim da-sam -otkrio-. tajnu“

nedovoljne ubedljivosti. Mahlerove simfonijske dramaturgije za mnoge, pa i sa= svim muzikalne uši. Veliki, besprekor= no precizni'i odlično uvežbani orkestar Pitsburških simfoničara, vođen sigur=

Đimštrijević Ređakcioni odbor: 8. Ignjatović, Dragan Kolundžija,

ZCAOg;N

nim gestom i diskretnom mimikom neuporedivog „poznavaoca celokupnog Mahlerovog simfonijskog opusa, rukom izvrsnog dirigenta Stajnberga, verno je ostvarivao sve oznake partiture; no ako je za inteligentne slušaoce Mahlerove epohe jedna takva preciznost, takva vernost notnim i verbalnim znacima partiture bila dovoljna (uz svakotrenutno zvučno prisustvo raskošnog zvučnog ftembra u famozno rečitoj Mahlerovoj instrumentaciji), današnjem evropskom slušaocu, možda unekoliko i ogrubelom iskustvima sa bučnim zvučnim masivom tolikih simfonija našeg sadašnjeg vremena, potrebno je jače podvlačenje, možda baš i preterano akcentuiranje kontrasta, u svakom slučaju jedna naglašenija i pojačana tehnika veoma diferenciranog artikulisanja u instrumen= talnom - fraziranju, u: modeliranju“ ton= skih perioda. Jer zaista, kako ćemo taj kvazi-pogrebni marš, tu narodnu pesmicu u kanonu, čuti kao parodiju, ako artikulaciju angažovanih grupa u orkestru (u prvom redu, kontrabašova) dirigent nije pojačao do onog stupnja na kojem orkestarski zvuk postaje svojevrsna gluma tonovima, ubedljivo jasna gluma melodikom, ritmikom, harmonijama, kantrapunktikom?

Na kraju, ova primedba (više to nego zamerka) naša je zahvalnost dirigentu i Pitsburškom simfonijskom orkestru, što nam je svojim klasično preciznim izvođenjem ukazao na potrebna interpretaciona „skretanja sa utabane staze tradicionalizma, da bi Mahlerova simfonijska simbolika i danas bila živa, dejstvena i prodorna.

Pavle STEFANOVIC

ISPRAVKA

U prošlom broju našeg lista, u članku „Zamke ambicije“ objavljenom na” trećoj strani, na dva mesta pogrešno je naveden naslov knjige Radoslava Pajkovića Umesto „Vi 'koji dolazite“ treba da stoji „Vi koji ulazite“, Izvinjavamo se autoru i čitaocima.

OC TC. TO. RAR eda af faia šaye ar 6; „ar od 9 layer se Ner: ee „ea af eid

Lisf, izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj 30 d, Goviilšmje: . pretplata 600 d.,. polugodišnja 200 d., za inostranstvo ivosbraMs

e List Izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće „Književne novineć Beograd, Franeuska 7 redakcija Francuska 7, Tel, kući račun 1057 112-1 208. i a WiS#W 73 00 ofi MN OŽ

Btampa. GLAS", · Beograđ,.. Vlajkovićeva S }

626-020. Te-