Književne novine

ie

SOCIJALNO OSIGURANJE SLOBODNIH UMETNIKA

U BEOGRADU je 25. jovuara održam sastanak predstavnika saveza i wdyružemja umetnika iž cele Jugoslavije posvećem, pitanjima, socijalnog osiguranja. Potreba sazianja ovakvog sastamka, osećala se kao meodgodiva mužnost. Novi 2žakonski propisi izazvali su među umetnicima, a maročito među, slobodmim, umetnicima, izvesno wzbuđenje; ono je bilo koliko posledica opravdomih, bojazni koje su proizlazile iz novonastale situacije, toliko i meobaveštemosti o suštimskoj prirodi i mogućnostima rešavanja tog problema.

Kao što je poznato, socijamo osiguranje umetnika finansiralo se, do početko, 1965. godine, iz sredstava koja sw Jormirama porezom, ma, prihod, od autorskih prava. Taj porez, međutim, mnogo je manje bio porez t pravom, smislu te Yeči, a mnogo tiše specijalno odvaja.nje dela prihoda umetniko od, umetničkih, dela. # svrhu finonsiranja sopstvemog socijalnog osiguranja i wwapređivamja lultuymnih, delatnosti. Stupanjem ma snagu, Osmovnog zakona o dopriho= sima i porezima građama Zakom o porezu mg prihod od outorskih prava „6šstavljen je tam “snage. Na taj mačim, automatski je ukimat fond, is kojeg. se do sada podmirivao doprinos 20, socijalmo osiguranje, pošto je predviđeno da se doprinos iz ličnog dohotka od, autorskih prava, plaća, kao i ostali doprinosi i porezi, društoćmo političkim, zajednicama, republikama i komunama. Pošto se, ma ovaj mačin, ostalo bež namenslcih, sredstava, za podmirenje doprinosg: za socijalno osiguranje umetnika „javila se, naročito među slobodnim, umetnicima, bojazam, sasvim, opravdama, da će i oni, poput lica koja, vrše samostalnu, delatnost, morati sami, iz vlasžitih sredstava, plaćati doprinos 2a, svoje socijalmo osiguranje. |

Osnovno bitanje koje se u ovom, trenutku postavlja glasi da li će, kako će i kađa će republike pristupiti traženju izlaza i rešavamju,

ovoga, za umetnike toliko važnog, problema. Do

osećanja mesigurnosti i mezaštićenosti među umetnicima je došlo w prvom redu zbog toga što još mwisu dđonesemi odgovarajući republički

mosti pretvoriti wu, izvesnost zakonske određenosti i obezbeđenosti, Kao logičam, ishod, nobonastale. situacije mwameće se mišljenje da bi bilo sasvim, prirodno očekivati da će se i Tepublika, odreći prihoda od poreza ma autorske honorare u korist mekog movog jonda 2q.Ssocijalmo osiguranje wmetnika i unapređivanje kul iurmih delatnosti, kao što je svojevremeno, učinila Fedeiacwu, «uu, 5u Joj ti· prihodi pripadali. Na sastanku, u, Beogradu neduvosmislemo ·je. izražemo: mišljenje, koje, mesumnjivo, dele svi jugoslovenski umetnici da je neophodno učiniti sve da se ma epubličkim, wiwovma postigne ono što je do sada bilo regulisano saveznim zakonima, da se trenutna situacija zakonskog qgakuuma što skorije poništi movim,' propisi.

Kada će i ma koji mačim republički forumi vešiti ovu, veoma meprijatnu, situaciju u kojoj su se našli slobodni umetnici ili, tačnije Yečeno, %, kojoj bi se mogli maći, pošto su za OUU, godinu, doprinosi socijalnog osiguranja, obezbedeni, zavisi od, hitnosti i jedimstvenosti akcije pojedinih republičkih umetničkih udruženja» čorstine i istovetnosti stavova, koje će zauzimatis kao i od, spremnosti republičkih foruma da se

' hitno pozabave ovim poslom. No ma Osnovu,

vazgovora koji su u, Beogradu, ma sastanku, vođeni, ne treba sumnjati da će Yepublički Jorumi imati dovoljno razumevanja 20 zahte2e umetnika i da se neće protiviti rešenjima, koja su wmetnici sugerisali: da se od, porezG, koji će wmetnici plaćati u dosadašnjem, izmosu,

· fopmžraju republički fondovi koji će preuzeti |

funkcije ramijeg saveznog jonda; da se predvidi princip prelipanja ma osmovu kojeg će se isestom mprocemat prihoda moći prelivati iz jonda jedne „yepublike u fond, druge, gde su prihodi manji; da se ugovori o socijalnom. osi guranju wmetniko, sklapaju divektno između republičkih zavoda za socijamo osiguranje i novoosnovamih, fondova, kako bi se izbeglo opte=rećivomje veoma mah, a ponegde i mepostojećih, administrativnih, apayata pojedinih umetničkih, wdyuženmja. M Zonimljivo je da je Jeđam, ovakav, specijali~

zovami sastanak, kakav se vodio 25, januara

vw, Beogradu, između, predstavnika raznih umetničkih udružemja, pokazao da je o jedmoj stvari s kojom se, kao problemom, suočavaju wmetnici veoma teško govoriti izvan okvira. razgovora o opštem položaju umetnika wu mašoj zemlji. S druge strane, nedvosmisleno se potvrdilo da zajedničke akcije, u kojima se lako malazi Zajedmički jezik, jesu najbolji i najefikasniji put nalaženja celishodnih Yešemja koja, štite. zajedničke iiterese. ; ovakvim, kontaktima, jeT oni potvrđuju da, bez obzira ma „specifičnosti pojedinih umetnosti, suštinska merešena pitanja i protivrečnosti na– šeg društbemog Yazvoja koji veoma snažno, zađiru i u oblast wmetnosti, ostaju zajedmički pripadnicima svih umetničkih Yodovda.

će se kremutwa, sivuacija,noizteSs-

Zbog toga treba mastaviti sa.

Li:

(SNIMIO GL. KUĐBERSKI)

JI ela)

TABLOM

Godina XVII Nova serija

Broj 348.

BEOGRAD, 6. FEBRUAR 1965. List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 30 dinava

Masovno iSKključivanje “učenika iz*smednjih škola u Banjaluci, Mostaru i Prištini izazvalo je opravđano i oštro reagovanje čjtave naše javnosti, Da Ji se najoštrija pedagoška mera, primenjena ma ovaj način, može smatrati uopšte celishodnom? Da li su za ovakav postupak više Krivi đaci ili mastavnici? Jesu Ji svi isključeni huligani i siledžije ili treba izvršiti diferenciranje? Jesu Ji nagtavnici, u većini, slabi pedagozi, čak i sa slabom stručnom spremom, bez potrebnog autoriteta — kao Sto su tvrdili neki

(neisključeni) učenici? Koliko:su krivi roditelji a koliko omlađinska.'i.dru» ge društvenopolitičke organizacije za ovakvo slanje? — To su nesumnjivo osnovna. pitanja koja se, u vezi sa ovim i ovakvim, sve češćim pojavama. u našem školstvu postavljaju, .ali koja čekaju svoje neodložno rešenje. Dođali bismo da bi bilo neophodno i nužno preispitati i nje: školstva, (koje nikako da se sredi kako treba), a zatim, svakako, i prave»

finansiranje

dnije nagrađivanje prosvetnih radnika i njihov bolji društveni tretman.. Revizija, sistema vaspitanja, majzadđ, ne bi bila nikako voslednja stvar koju bi irebalo uzeti u razmafranje.

SMRT VINSTONA ČERČILA +

SA VINSTONOM ČERČILOM nije umro samo briljantni govornik, nemirni novinar, slikar amater, pu-

stolovni ratnik i veliki državnik. Umro je i pisac koji je 1953, godine, kao Šesti Englez, dobio Nobelovu nagradu za književnost, Po mišljenju velikog broja kompetentnih kritičara, nijedan državnik ili ratnik iz prve polovine XX. veka nije pisao bolju prozu od bivšeg britanskog premijera. Kada je dobio

· Nobelovu nagradu izjavio je da ne

veruje da piše jednako dobro kao Bernard Šo ili Rađard Kipling, koji su pre njega bili počastvovani izborom Švedske akademije. No to kritičarima nije smetalo da uporno veruju i pišu da među svetskim ličnostima njegovog vremena nema čo-

veka koji bi se mogao, meriti sa, .

Čerčilom u snazi, koloritu i veli-

čanstvenosti stila kojim je pisao

svoju prozu, i Tznenađuje Činjenica da je Čer-

čil napisao oko 20 knjiga, ne raču-

najući govore. Prve njegove knjige beležile su doživljaje pustolovnog ratnika na bojištima Indije, Egipta i Južne Afrike. Knjiga „Rat na reci“, objavljena 1898. donela- mu je re-

putaciju pisca koji obećava, a bio-

· grafija. njegovog oca, napisana u dva

toma, otvorene kritičke pohvale.

19923. godine počelo je da izlazi nje-

govo čuveno delo „Svetska kriza“, pisano u četiri toma, u kojem se govori o Evropi za vreme i neposredno posle prvog svetskog rata. Jedna od ovih knjiga, „Nepoznati rat“, u kojoj. se pripovedalo o krvavim bilkama na ratištima istočnog fronta, uverila je kritičare da je pred njima ne samo odličan poznavalac raine strategije nego i autor žive proze.

Gotovo je nepoznata injenica da je Čerčil napisao i jedan roman.

„Savrola, priča o revoluciji u l,oreniji“ je istorija jednog mladića, veoma sličnog Čerčilu, koji se sukobljava sa snagama reakcije u jednoj mitsMoj evropskoj Rkraljevini. Čerčil je docnije molio svoje prijatelje da ovo delo, napisano 1900. godine, nikad na čitaju. Mnogo: godina Čerčil je proveo radeći na svom životnom delu, „Istoriji naroda koji govore engleskim „jezikom“. Prvi tom te knjige izišao je 1956. godine, a sledila su još tri. U poslednjim godinama svoga života „radio je na istoriji drugog: svetskog rata, i svoja sećanja na rafna zbivanja, u kojima je on odigrao toliko značajnu ulogu, objavio je u šest knjiga.

Čerčilova dela su neprocenjiv izvor građe za istoriju političkih zbivanja u prvoj. polovini ovoga veka, knjige čija osnovna draž počiva u tome što je o tim istorijskim događajima govorio čovek koji je i sam deo te istorije.

STUPIDARIUM U DVA BROJA „Sveta“ od 19.

i 96. I dva naša .mlada pesnika

uputila su svetu nekoliko blistavih produkata svoga talenta i uma, nekoliko aforizama: tako reći. Izvinjavamo se čitaocima. što. ih pre-

nosimo, iz još blistavijeg koniek-

sta izvađene, u dijaloškom idu.

Bećković: „Kad ja kažem: „Svemu pretpostavljam prirodu, ali svoju“, smatram da nijedan simpozijum genija i naučnika ne može nešto tačn'je da kaže, pa makar se uprla·i cela nacija da pomogne...“

Šujica: „U poređenju sa mnom i svetlosna. godina je kratka“. Bećković: „Kakva sam sve ot-

·'krića ponudio budućim generacijama, biću najsrećniji ako me nad-

maše, jer me sa moje strane ništa ne može iznenaditi“. _ · Šujica: „Pesnicom sam oborio konja, osnovao sam klub jakih...“ Bećković: „Kad idem uulicom, znam da je ulica zadovoljna i da ne postoji drugi koga bi ona radije trpela da je gazi“. Šujica: „Nisam Kasijus Klej, n*go sam uslovljen prazninom soja je pre mene vladala u poeziji...“

Ostavljajući ova. dva momka nji= hovim poetskim opsesijama, ulici, konjima, Kasijusu Kleju i praznini (koja i posle njih može da ostane nepromenjena) pitamo se: nisu li i njihove poruke kulturnoj javnosti, garnirane fotosima koji odražavaju svu dubinu intelektualnog konflikta u njima, jedan od dopr:nosa DOstojećem mišljenju o piscima, jedan. od doprinosa mivou na kome se.o književn'cima i književnosti sve više u bulevarskoj štambDi piše?

'wostalom, ·zadovoljmo: se, „u ovom slučaju, aforizmom · Stanisla va Ježi Leca: „Seno u glavi mekih pesn'ka očigledno dosta dobro služi Pegazu“. .

VASKRSENJE MIRJAMOVSKOG > ZANRA

AKO MISLITE da je gospođica Mirjam nestala zajedno sa svojom rubr.kom iz naše javnosti, onda se jako varate! U jugoslovenskoj ženskoj reviji „SVIJET“, već više godina ova predratna dama vođi, ne potp'sujući se, rubriku „Povjerljivi razgovori“ u kojoj izvodi na pravi but slomljena srca oba pola. Evo nekoliko delića iz njenih, spašonosnih saveta: i RO

„Ariana, uzalud se skrivate na šim očma i nudite nam svoju zrelost. Mi znamo da ste mladi, isuviše mladi. Ne želite živjeti samo zato jer ne znate što je život. Želite umrijet: jep ne znate što je

Nastavak na 2. strani j