Književne novine
FOND 7A UNAPREĐIVANJE
IZDAVAČKE DELATNOSTI U 1965. GODINI
REPUBLIČKI FOND za unapređivanje izdava čke delatnosti obelodanio je svoj program, rada, za tekuću gođimnu. Finansijskim, plamom, je predoiđeno da Fond, ove godine raspolaže sredstvima od 2,256.000.000. dinara; ova, suma je nešto manja od sredstava koja je Pond ostvario u protekloj godini (2.305.259.243 dinara), U Programu ada Fonda, pored, ostalog, jasmo je magoveštemo da će Upravni odbor Fonda, prilikom, „raspodele sredstava, mastojati da realizuje smernice zasnovane ma, odredbama datim, u „Osmovama za izradu, Sedmogodišnjeg plana razvoja kulture“, u, Društvenom, planu, Republike za 1965. godinu, i Preporukama Skupštine SPRJ ı SR, Srbije o šzdavačkoj delatnosti. - ;
Delovanje Fonda biće w, 1965. godini ogramičeno ma, pomaganje izdavačke delatnosti uopšte, ma pomaganje razvoja i unapredđivanja izdavačke i novinske delatnosti ma jezicima, mnarodmosti (dotiranje dmevnih, i dečjih listova, knjiga iz oblasti lepe književnosti, dečje, naučmo-popularne i političko-marksističke literature, poma-– ganje štampanja originalnih „dela autora pripadnika marodmosti i prevođa dela jugoslovemskih pisaca, dotiramje šl.olskih udžbenika) i na pomaganje Yvazvoja i unapređivanmja materijalnotehničke baze movimskih i izdavačkih radmih, organizacija (rekonstrukcija i obnavljanje štamparskih kapaciteta, razvoj kapaciteta koji sluc že plasmanu knjige, movima i drugih publika cija). ~
Premda su sredstpa . Fonda, 4
Đoređemju,
sa prošlom godinom, u globalu smamjema, pla-
mikrani vashodi. po izuesnim, pozicijama za ODU goumnu, su pobvećami, Dok je, ma primer,.1964. godine za izdavamje listova, časopisa i drugih publikacıija. dato 101,161.496, dinara, za ovu godimu je planiram, iznos od 170,000.000 dimara. Premda ja ovogodišnji izmos Veći od prošlogodišnjeg za oko 70 miliona dinara, ipak se mora postaviti pitanje da DW će sredstva, koja će listovi + časopisi dobiti biti stvaYmo veća, naToOčito kad, se uzme u obzir rapidnmi porast cena štamparskih, usluga i hartije + mamera Fonda (sasvim, opravdana) da pomaže i izlaženje noovih časopisa za kojima postoji kulturna i društvema, potreba. (Ovim povodom treba napomenmuti da se već duži niz godina oseća potreba za časopisom koji bi se kompetentno i autoritatipno bavio isključivo stranom literaturom.)
U Programu rada Fonda mapomemuto je da će visina, dotacije biti odryeđivana, prema vrsti i tiražu časopisa. Ukoliko se dotiranje bude vršilo prema tiražu, odmosno brema prodatom Dprimerku, trebalo bi očekivati da svako povećanje
tiraža i, samim, tim, povećanje troškova štam- ·
manja, bude praćemo odgovarajućim, povišenjem dotacije. Ako toga me bude, moglo bi se desiti da izvesni tiraži veštački ostanu, ma nivou T4žem, od stvarne potražnje. )
Dok je prošle godine za podsticanje i pomagomje izdavanja pojedinih naučnih, maučno-po=pularnih, stručnih, i umetničkih dela od posebnog interesa za razvitak kulturnog i društvemog života planiramo ~7250,000.000, a „stvaremo 177,224.626 dinara, ove godine će za izdavamje
sličnih, dela biti upotrebljena sredstva u ižno-
su od, 100,000.000 dimara, ali će, osim, toga, biti posebno dotiramo izdavanje „kapitalnih dela (340 miliona) i jubilarnih izdanja (60 miliona). Treba napomemuti da će, pri dodeljianju sredstava izdavačkim, organizacijama, Fond pre svega pomagati ona izdanja kod kojih i same izdavačke kuće učestvuju sa svojim, unutrašnjim dotacijama, dok će se svedstvod za izdavamje konpita\nih, dela, dodđeljivati izdavačkim organiza- cijuma i maučnim, mstanmovama za „Toripreme putem, ugovoTYa, i to ma osmWovu posebno WutvTđenog programa.
U Programu rada Fonda zapaža se i jedma korisna novina, Predviđeno je da se ove godime pomaže i izdavanje gramofonskih ploča od posebnog kulturnog i društvenog značaja. Prema utorđenom programu proizvođači gramofonskih ploča dobiće od Fonda 30,000.000 dinara, O9G inicijativa Fonda nesumnjivo će omogućiti da se koliko-toliko izmeni nesrazmeram, odmos između ploča ozbiljne + zabavne i marodme muzike kakav postoji ma tržištu, i da ljubitelji ozbiljne muzike dođu, po pristupačnim, cenama, do svojih omiljenih, muzičkih, dela, koja se ače GS dobiti jedino, na, pločama strane proizvodnje, po veoma visokoj ceni. _
Tako su sredstva Fonda velika, siguvno je da će biti i onih koji neće biti zadovoljni Yaspodelom. Da nezadovoljnih, bude što manje briga je posebnih stručnih komisija Fonda koje treba odgovorno, stručno i objektivno da Yrazma-– traju zahteve za raspodelu sYedstava Fonda i donose: svoje odluke.
APLAUZ ZA VIKTORA STARČIĆA ~. ,4 NIJE LAKO shvatiti šta za jednog
velikog umetnika znači jubilamo slavlje u čast četrdeset i pet godina
provedenih na velikim M i malim scenama. Zato njegov Smisao verovatno treba tražiti iza zavese,
prigodnih govora, lovorovih. vena– ca, povelja, orđenja i Ssentimentalnih izliva. Nije to korisnica niti tužni kraj jedne bogate karijere, već još jedna retka i blistava po-" beda pozorišta nad životom.
Zato naša. radost i nije prigodna — to je uzbudljiv susret sa svim onim ličnostima koje pamtimo ili znamo samo po čuvenju, kao što su Topaz, Obcron, Hljestakov, Ninković, Pomet, Mitke, Merkade, Tartif, Sađi, Volpone ili Fjodor Karamazov. Svima njima je Viktor: Starčić, davao ko zna po Koji put sve što ima,i dušm i srce i intelekt, uvodio ih kao samog sebe u \
život , sirahujući da li će u njemu ostati kao trajno: sećanje ili nedo-
Rkučiva ljudska nada. Zato u nje-
govoj igri nalazimo beskrajnu snagu života, veru, u čoveka kao jedini i pravi izraz pozorišne , umetnosti i njene slobode. : |
Obično glumca pamtimo po nje-
govoj poslednjoj ulozi a za Vikija nema. niti će biti te poslednje role. 'Njegov život se odavno identitikovao sa onim što teatar čini toliko
privlačnim i impresivnim — postao. je simbol istrajnosti, rada i vere U.
uspeh.
Viktora-Starčića ine ireba pitati
šta za njega u ovom trenutku znači jubilej i pozorište? Ispitajmo radije sebe šta za nas znači njegova igra, uvek nova, sveža i neponovljiva. Otkud mu ta. snaga i moć delovanja — da li je crpi samo iz sebe ili'iz nas samih 'i iz svih onih generacija koje se smenjuju ispred njegove .pozornice? JV: i „Aplauz za Vikija -—-to je pri-
PITANJA
UNIVERZITETSRI ODBOR SAVEZA STUDENATA OSNOVAO JE
t
Godina XVII Nova serija Broj 245
BBOGRAD, 20. MART 1965. List izlazi svake druge subote
Cena pojedinom primerku 30 dinara
26. X 1964. GODINE, U OKVIRU STUDENTSKOG CENTRA UNIVERZITETA U BEOGRADU, POZORIŠNO IGRALIŠTE UNIVERZITETA NA PROFRBSIONALNOJ OSNOVI. ANSAMBL, SASTAVLJEN OD ČTI-.
TIRI GLUMCA SA REDOVNIM MESBČNIM
POČEO JE DA RADI U NEKADAŠNJIM PROSTORIJAMA KAMIRNE SCENE „ATBLJEA 212“ I PRIPREMIO JE NEKOLIKO PREMIJERA. IZGLEDA DA BKSPERIMENAT PINANSIJSKI NIJE BIO SASVIM USPEŠAN, JRR, SMO, NEPOSREDNO PRE ZAKLJUČENJA LISTA, SAZNALI DA ĆE POZORIŠNO IGRALIŠTE UNIVERZITETA PRBSTATI DA DELUJE NA PROPESIONALNOJ I NASTAVITI DA RADI
NA AMATERSKOJ OSNOVI.
i
znanje“ pozorištu ·kao - umetnosti: i
~ radost što/su njegove „kreacije. u S; našim sećanjima,: treptajima ·i ma-.-
štanjima · dobile - svoj · životni” oblik « i. postale- nešto -· što»se nikad neće ugasiti. · KN
ISU PAPA Ed PSS MALI FESTIVAL, MALEBRIGE:. KAKVO · iznenađenje: beogradski
festival" kratkog . filma počeo je u' optimističkim tonovima. Ni na jednom prigodnom skupu ili u-pozdravnom, govoru. nije „spomenuta
| finansijska” kriza. To je donelo primefno “olakšanje i mnogi su Dpos· matrači: već pomislili da su sa-
mim {im sazreli uslovi” da se. promeni i almosfera oko {Testivšl-
ske dvorane. BOr
Organizatori su učinili sve da se zaista dobije prividan utisak spokojstva. Ali/ispod “toga: su:i dalje prisutni mnogi paradoksi koji ozbiljno ugrožavaju umetničko delovanje festivala, Naime, srećna je okolnost (samo za koga) što se žirijem, njegovim izborom i ličnostima više niko ozbiljno i ne bavi. Tu se ne može. ništa promeniti i administrativni duh i dalje /vlada festivalom, Zato. nije ni čudo što,u žiriju seđe pojedinci već po drugi ili tpeći put!
Pozorišno igralište Univerzite» ta nije u stanju da svoje po» setioce, zadivi raskošnim Kostimima i blistavim inscenacijama, pomođarskim težnjams da se pređstavi sve što se u nekim sredinama tumači Mhao avangarđa. Ono svoj repertoar stvara na osgovu objektivnih potreba đa se sa Ssceme prezentira reč koja će naći put i van gradskih okvira i prodreti do ljudi mnajraznovrsnijih obrazovanja i saznopjnih moći. Mađa je njihov program samo deo garantije uspeha, on ~ ipak neđvosmisleno govori O jednoj „inicijativi koja treba da naiđe na široku pod-šku: „Usredsređeno na publiku ko» ja zna da razlikuje pravu umetnost od raznih „ekstravagantnih eksperimenata kojima je jeđini cilj da svoju umetmičku i idejnu nezrelost priWriju „apstraktnim formama, Pozorišno igralište Wwnnivezrziteta, stav'ja na svoj repertoar „isključivo dela doma-
Mi činimo ovaj korak bez Že> lje da ma koga fascinirnmo, Mi mismo pozvani da slavimo sopstvene vređnosti i talente već da afirmišemo vredđmosti mnogih stvaralaca, emih poznatih i onih potencijnlnih još uvek nepoznatih široj iavnmosti... Omogućiti piscu đa direktno piše za ođređenu scenu, određene glumce, mar?nmtovati da će đelo biti izveđeno na sceni — znači stimulirati rađ dramskih autor”“. Ova orijentacija: ieđan je ođ eouzdanih puteva da se đođe do domaće drame.
„Da"bi'se podigao moral među au> „torima i kritičarima istaknute su no> ve:parole: o uspesima, ponosu i ek= spanziji, Film se\zaista ozbiljno shva=
· ta. Mnogi autori nastoje da dublje
proniknu u fokove naše realnosti — ali žiri je veoma bio oprezan da ga: kojim „slučajem ne bi obuzeo strah od nekakvog „crnog realizma“. U stvari, to je izmišljeno ka= 'ko: bi se kriterijumi deformisali, pa je nekoliko zaista dobrih i istin= ski savremenih filmova ostalo mimo festivalske dvorane.
Šta. će biti sa kratkim filmom kao umetničkim fenomenom i šta ga čeka posle festivala, to u ovom času nije posebno važno. Pogotovo što su svi pogledi upereni unazad!
„SRPSKA KNJIŽEVNOST U 100 KNJIGA“ |I JEDNOSTRANI · IZBORI
NOVOSADSKI „Dnevnik“ ođ 14. marta objavio je sleđeće pismo koje su dr Boško Novaković, dr Božidar Kovaček i Draško Ređep uputili Živanu Milisavcu, odgovornom uredniku „Srpske književnosti u 100' knjiga“: i . Nastavak na 2, strani
PRINADLEŽNOSTIMA,'
čih dramskih pisaca”