Književne novine

aaa

Zbliženje nacionalnih

književnosti

NA BLEDU je upravo završen XXXIII kon'gres Međunarodnog PEN kluba, organizacije isaca u kojoj je učlanjemo 78 cemtora iz 58 zemalja. Od 3. do 7. jula, u okviru plenarnih, zanimljivih sastanaka za stolovima“, konferencija za štampu, privatnih 'prijateljskih, susrbeta u, kojima se majefikasnije otkrivaju zajedničke sklonosti i zajednički in= zemalja, pbomekad veoma udaljenih i geografski i bolitički, mastojah, su da u atmosferi toleramcije i razumevanja nađu majbolji put ka pronalaženju zajedmičkog jezika koji izražava wjihove najimtimnmije težnje\ i mjihove majplememnitije

sedmica,

feresi, delegati i gosti, pred.

nmqde.

Već je bozdravni govor Rodoljuba Čolakovića, koji je u ime predsednika Tita, pokroviobeležio opšti ton i tendenciju celog sastamka pisaca ma | „Kao svojevrsni predstavnici svojih mayroda, vi ste se okupili da. raspravljate o problemima koji interesuju ne samo uzak Kkrug književnika, mego sve ome za koje vi pišete, koji u vašim, delima, iraže ođgovbor ma mnoga pitanja koja uzmemiruju domašnji mespokojni svet Yastrgam sumnjama, i podwvojew predrasudamg, pređubeđenjima. Zadatak wiwalo lak, a odgovormost ogromno, zato što ona, me proizilazi iz

telja Kongresa, pbozdyavio uče

obalama, Bledskog jezera:

protivrečnostima, i

stavmici

snike,

privremenog mandata člana mekog predstav-

ničkog doma, mego iz društveme funkcije pisaca

š yijegove dublje povezamosti sa svojim, maYoO-

dom, mjegovim, stremljenjima,

i. nmadama. Bež

·obziya u. kakvim, dvuštvemo-političkim, odmosima živi i stvara, pravi bisac me može a da

na svoj individualni načim me odgovara

ta pitanja. Njegovi odgovori biće utoliko svestrowijk, a time i tačmiji što je. više kadaY de shvati sve bitne Komponente koje određuju

sudbinu, sviju mas. Upravo ma ovakvom jednom, || skupu, u atmosferi trbeljiposti, mogućnosti da | se čuje i drukčije mašljenje i spremmosti da se oho, ako me prihvati, ono bar razume, pružema, je, nadajmo se, prikladma prilika za dobi-

janje jedme objektivne slike 59

binske povezanosti maroda, bež obzira ma sve. razlike koje među njima postoje i u ustamo= vama, i u trađicij\, i u stepenu cipilizovomosti

i kulture.“

Da, je bledski susret svetskih, pisaca bio me samo jedma plodmo iskorišćena mogućnosti 2žd

eta i+ dublje sud-

zbližavanje nacionalnih književnosti, mego ·š pri

lika, da pisci osete da oko njih Š u mjima ima mnogo više toga što ih povezuje mego što ih,

razdvaja potvrđuje činjenica, mišljenici nalazili tamo gde se postavlja da se Togu ŽmaCt,

što su se istoOobično me pret-

i što je takoreći

osnovna misao svakog izlaganja bila podstak-

nuta naporom da se pokaže da spaja DYa9dQ, najefikasnija, 20d

je ono što pisce loga budućnosti.

Zbog toga, možda, mije ni važno ko je šta

yekao. Važno je

uvek bila ta koja je usmeravala, j je odgovornost .|,

snove pravim, putevima; da pisca, red donašnjim, svetom, premda je smanjen | neizbežnom, stvaranju, ) ske literature važno i29T tegrisanje svih kultura; 51 bila. želja, jednog mladog pisca neracija, bude OS na, generacija“.

' Korisno i meophodno je 1 konstatacijom, da „mi jedmi. mt

da je bilo rečemo da je poezija

čovekove

veća mego ikad,

njegov wticaj; da je %t edne jedinstveme svetšitfi ravnopravno insvima zajedničko je

da mjegova ge-

lednja, takozvama „poslerat-

je bilo suočiti se sa

drugi me treba

da idealizujemo sebe same, JeT ni jedni WA

dru,gš. nismo: anđeli“, o realnim, vredmostima, nju omogućiti da se stboTi

st između, Istoka i Zapada

pošto će upravo td svest i uzajamnom, poštova-

onaj neophodni koji će pomoći

olje, poznavanju; a bolja obaveštenost će uma,

“njit} broj onih sukoba u kojima,

sti nego razuma“. Nije mimalo

„ima više straslučajno što Su

sledeće veči Leomida Leomova, gotovo najsrdač-

mije 'pozdravljene n me samo lepe Več t nosti mam misu, potre

korisne km

a Kongresu: „Treba pisati

jige. U kmjižev-

bni reformato?i i generali,

već čovek koji ima veliko srce!“

I wpravo to veliko srce čob festovalo·se majbolje kad je a hovatama rezolucija DOS ma, Iberijskom, poluostrvu, slobode ma koju imaju pravo Nenida, govoreći o b ftisnutom, južnoameričkom sa teškom, dramom koju s doživljavaju kao 5s90jU, protestovati u „Zbog foga bosao pisca opasna šem, kontinentu“.

No možda je važnij

_ kongres Međumarodmnog PE fekao u znaku idealizovamih g

“ 1)

rekao

Južnoj Americi isto, i

eka-pisca mamiklamacijom, pri-

većena, piscima, koji žive lišeni

„Sıštinske ili kad, je. Pablo

edom, i siryomaštvom, prikontinentu, suočemog 2i južnoamerički pisci

đa je pisati i da je profesija ma na

ie od, svega što XXXIII PEN kluba mije DprYo-

ovora i prazmji-

kove frazeologije, varnljivih, mogućnosti i me-

yeah, očekivanja.

davao mu je upravo duh realizma KOJ i su učesnici sDesmi

me provejavao, sazmanje da svojih, mogućnosti i ejekta 8

(

Ozbiljnost i korisnu težinu,

koji je mji-

boga, delovanja.

„okruglim,

DRUŠTVEN

| Godina XVII Nova

SU NA BLEDU

Cena pojedinom primerku 30

serija Broj 258

BEOGRAD, 10. JUL 1965.

List izlazi svake druge subote ~.

dinara

NA 9. STRANI DONOSIMO TEKST GOVORA NOVOJZABRANOG PRED- .o SBDNIKA PEN KLUBA ARTURA MILERA, ODRŽAN NA KONGRE-

TELEVIZIJA I TARTIF —

DA NAŠA TELEVIMIJA. nije u stanju da pripremi program za praznike to je svakom jasno.'Nemoć je evidentna i po starom običaju čine se napori da ona bude sakrivena iza raznih prenosa. Najviše se pri tome koriste 'pozorišne predstave — pa njihovo emitovanje ispada kao uspeh televizije. Emitovanjem „Tarti-

fa““ iz Zagrebačkog dramskog po-

zorišta htelo se, međutim, odjednom da postigne dvostruki uspeh — da se popravi utisak praznine za protekle praznične dane i istovremeno nago-” vesti serija prenosa koji će obogatiti beskrvnu letnju programsku shemu.

Međutim, · izbor je bio nesrećan. Javnosti je prikazana jedna gotovo diletantska predstava, demodirana gluma i nakaradna interpretacija Molijerovih stihova. Nije li to još je= dan dokaz inertnosti televizije? Ako već treba birati predstave onda bi se urednici felevizijskog programa mo-

· gli da potrude da postignu sa pozo=-

rištima sporazum oko prenosa najboljih predstava sa tekućeg repertoara, U takvom jednom izboru svakako ne bismo tako često gledali Zagrebačko dramsko kazalište, a publika bi upoznala i ostale ansamble. Ali za tako nešto treba truđa, a na televiziji izgleda niko nije spreman da se previše trudi.ili.za publiku žrtvuje.

MUKA SA OBRAZLOŽENJIMA ZA NAGRADE

RO BI REKAO da je tako teško formulisati obrazloženje za nagrade koje se dođeljuju umetnicima za životno delo? Posle zvaničnog saopštenja o ovogodišnjim nagradama u Beogradu, u štampi su se pojavile im~

provizovane biografije i tirađe o po- . jedinim zaslužnim umetnicima. Be-

ogradski listovi, pa čak i oni naju- ' gledniji, u tome su otišli u krajnost

pa su fako nagrađenima. pripisivali u zaslugu i one promašaje koje bi i oni sami najradije da se ne spomj-

_ nju. Najizrazitiji primer za to je Bo-

jan Stupica, U. preliminaciji pojavilo se više agitacionih napisa u kojima se obrazlagala..oportunost tog predlo'ga za nagrađu. Kada su formalnosti bile obavljene — moglo se pročitati da je Stupica, pored ostalog, nagrađen i za film „U mreži“ koji prema jednodušnim ocenama kritike pređstavlja jedno od najgorih ostvarenja

jugoslovenske posleratne kinerato-

grafije.. A. da ne govorimo o nekim pozorišnim predstavama. Gde je tu osećanje ukusa?

KAD GLUMCI NAPUŠTAJU POZORIŠTE

U TAKOZVANOM SLOBODNOM ROKU — kada dramski umetnici mogu da produže ugovor ili napuste mafičnu kuću, nijedan ansambl nije doživeo verovatno folike potrese kao onaj iz Savremenog. pozorišta. Posle

afere sa nesrećnim otkazima — došla.

je izgleda nova u kojoj su glumci rekli svoju reč. Nekoliko najistaknutijih komičara odlučno je odbilo da prođuži ugovore. Iz izjava koje su dali u raznim listovima moglo se sa= znati da je u stvari reč o protestu. protiv repertoarske politike i načina rukovođenja ovom ·beogradskom pozorišnom kućom. -

Naime, prvaci Savremenog pozori- i

šta smatraju da im je nametnut re= pertoar koji ne žele, koji im ne pru-

ža gotovo nikakve mogućnosti za is-

kazivanje, a time demobiliše i lišava svake iluzije, Oni su takođe nezadovolini formalnom demokratijom koja ih itekako sputava. Ovo! je ujedno presedan i prvi slučaj da su glumci

sčojoj upravi' rekli otvoreno „ne“.

Nije li to još jedan dokaz da se pro=

ces umetničke emancipacije unutar

'kolektiva ne može ničim zaustaviti?,

DODELJENE SU ~ 3

SBEDMOJULSKE NAGRADE.

KAO I SVAKE GODINE žiri Saveta za kulturu Socijalističke rcpublike Srbije dodelio je, 30. juna sedmojulske nagrađe umetnicima i naučnicima kao znak visokog priznanja za njihov stvaralački rad, Nagrađe u iznosu od milion dinara dobili su arh. Aleksandar Deroko, profesor Arhitektonskog fakuiteta u Beograđu, Bojan Stupica, reditelj, Miloš Đurić, književnik i prevodilac, Ilija Kolarević, vajar i Ljubica Marić, Rkompozitor. Za naučni rad ·nagrađeni su Mihajlo Dinić,

dopisni član SANU i profesor uni- '

verziteta u penziji, dr „Vukuć Mićović, profesor „Prirodno-matematičkog fakulteta, dr Sava Petković, profesor Medicinskog fakulteta i Nikola Čobeljić, profesor ĐBkonomskog. fakulteta. l

Žiri je dodelio i Jednu Kkolektivnu nagrađu grupi naučnih radnika, saradnika „Instituta za kukuruz „Zemun Polje“.

SKRIVALICA

ONOMB KO PRATI NAŠE LISTOVE očigledna je jedna stvar: u listovima koji izlaze mogu da se pronađu neproverene vesti.i svakovrsne novinarske senzacije, pre= gršti brzopletosti i,,.šeprtljanstva, gomila neznanja, zle volje i svega ostalog što prati listove celoga Sveta, pa neminovno i naše. Ali sve to što objavljuju, bilo pametno ili glupo, tačno ili netačno, moralno ili amoralno, ljuđi po jednom do=brom i osveštenom običaju potpisuju punim imenom ili inicijalima koji su svima znani i poznati. Mada

je pseudonim načelno pnihvatljiv.

onome 'ko često i oštro napada (kao što je T,. Raskovnik u „Ekonomskoj politici“ napao. komentatora našeg lista) bolje bi bilo da iziđe iz veštačke anonimnosti i đa se otkrije pred javnošću.

Postoji međutim jeđan novinarski ) sveznađar koji celome. svetu u ovoj zemlji drži pridike o moralu, o lepom. ponašanju, o do-

· saradnju

maćinskom · gazdovanju, o političkoj ispravnosti, o svim vrlinama koje ljudi nemaju i o svim nedđostacima koje ljudi imaju. Pa ipak, ljudi koji su ukoreni ne znaju ko ih ukoreva. Svi znaju da je T. Raskovnik nečiji pseudonim, ali oni koji diskutuju s njim ne znaju ko

· je on i ne znaju s kim razgova=

raju. Ti napadi odavno su iščezli sa stranica naših ozbiljnih listova. T. Raskovnik je jedan od retkih ljudi od pera u našoj zemlji koji nastavlja jednu rđavu tradiciju, pa se oni koji čitaju njegove napise i nehotice pitaju da li se on, možda, ne stidi da ispod svega. onoga što napiše potpiše svoje pra vo i puno ime. (P. P-ć)

NOVI MECENA

SAVREMBNO POZORIŠTE iz Beograđa pozvalo je ovih dana na izvestan broj muladih dramskih pisaca iz Beograda i Zagreba, kako bi svoj repertoar za sezonu 1966/1967. upotpunilo novim dramskim: delima.

Posle pređaje sinopsisa budućih drama,· autorima će biti isplaćena izvesna „novčana suma, kako bi mogli da počnu sa radom.

Teme novih drama „moraju ispu= niti mekoliko uslova, od kojih su najvažniji: savremenost i angažo= vanost. ;

Na dogovoru sa upravnikom Savremenog pozorišta P. Brozom U= čestvovao je veći broj pozvanih pisaca, pa je tom prilikom razvijen i živ razgovor o karakteru savremenog i angažovanog u modernoj drami. Nadamo se da će ova neuobičaje= na akcija Savremenog pozorišta, u kojoj se ovaj beogradski teatar po= javljuje kao mecena, doneti osveženje u siromašnom reperioaru do=

; e

maće drame ma jugoslovenskim scenama. M. K.) i INTBLEKTUALCI

TI SARAJEVO

U POSLEDNJEM broju sarajev= skog lista „Odjek“ urednik „Miro Jančić, člankom „Problem ili mistifikacija“ otvara na stranicama svoga lista veoma zanimljivu anNastavak na 2. strani