Književne novine

LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST |! DRUŠTVENA PITA

pasavanie knige

PRE NEKOLIRO DANA Prosveftno-kulturno veće Skupštine Srbij> donelo je odluku o podizanju zgrade Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Taj događaj predstavlja, u stvari, početak jedne nove ctape u rešavanju jednog od ključnih problema naše kulture. Kao što je poznato, ·Narodna biblioteka bila je do sada smeštena u jednu od najnepod snijih beogradskih zgrada, u starom hotelu „Srpska kruna“, u čijim su podrumima trulili i propadali dragoceni dokumenti i muzejski primerci knjižnog fonda ove naše značajne kulturne ustanovc. Sta- | nje u Narodnoj biblioteci bilo je alarmantno već dvadeset godina i gotovo svi njeni rukovodjoci ukazivali su bezbroj puta na Mžinjenicu da u zgradi, u kojoj se ona nalazi i koja nij= podesna ni za kakav ozbiljniji rad, čak ni elek'trična, vođovodna i kanalizaciona instalacija ne zadovoljavaju osnovne normative.. Veliki. deo Mnjižnog fonda, retkih časopisa i novima bio je smešten u podrumu, izložen vlazi koja ga je sistematski uništavala. Magacinske prostorije takođe nisu odgovarale potrebnim uslovima za zaštitu i smeštaj kulturnog i nacionalnog blaga, Kao čitaonica služila je ranija kafama „Srpske krune“ sa svega 130 s_dišta, a profesori univerziteta i naučni radnici, koji su. prikupljali materijal za naučnu obradu, morali su da rade u kancelarijama službenika, pa čak i u hodnicima! i

„Poznata je trag,čna sudbina ove maše kultume institucije, koja }x+ u aprilu 1941. godine do temelja bila razrušena i spaljena. nemalžkim bombama. U foj katastrofi stradali su mmogobro:ni wnikati i istorijski dokumenti. koji u posle rata s mukom. prikupljani s raznih strana, dok su drugi zauvek i nepovratno propali. Posle oslobođ nja smeštaj u „Srpskoj 'kruni“ bio: je privremen, ali se ta privremenost protegla na” celih dvadeset godina. Kad ovo pišemo mislimo i na đruge naše kulturm:: institucije od opštega nacionalnog i istorijskog značaja, koje takođe do dana današnjega nisu dobile odgovarajuće prostorije, a dva bivša kraljevska dvorca u gradu zaprema administracija, mađa je još pre rata jedna od tih zgrada služila kulturnim ciljevima. Uslovi rada Narodne biblioteke, koji sada konačno ulaze u fazu svoga rešavanja, onemogućili su ceo niz značajnih i dalekosežnih poduhvata, Srpska retrospektivna bibliografija, da je bilo sredstava i uslova, već bi bila objav-= ljena. Usl._d neđostatka novca u biblioteci se već četiri godine nisu povezivali časopisi i listovi; još nije završem centralni katalog domaćih i stranih knj:ga; mnoštvo drugih ideja i zamišljenih poduhvata nij> moglo biti ostvareno usled nenormalnih uslova u kojima je Narodna biblioteka živela poslednjih dvadeset godina. ,

Odluka Prosvetno-kulturnog veća Skupštine Srbije dolazi u trenutku kada naša javnost stoji pred otvaranjem već tradicionalnog Meseca knjige, pa će u teškim prilikama, u kojima se' knjiga i inače naiazi, verovatno povoljno i ohrabrujuće odjeknuti. Odluka je utoliko značajnija što se njome donekle ublažava bojazan koja j> u poslednje vreme zahvatila mnoge naše kulturne ustanove i radnike, koji nisu bili u stanju da. sagledaju. potpunu perspektivu kultumog razvoja u okviru novih privrednih mera. Restrikcije materijalnih sredstava i davanja do kojih je došlo na mnogim područjima, a naročito na području prosvete i kulture, dovodile su. često. u sumnju mnoge već zamišljune a neostvarene i započete planove i poslove u ovoj oblasti. Izmena strukture u određivanju cene knjige, nagli skok cena u grafičkoj industr:ji i industriji hartije, nedostatak solidne i stručn · knjižarske mreže, kao i mreže za rasturanje štampe — sve je to stvorilo psihozu neverice i strahovanja koja nije bez svake osnove. Gašenje nekih fondova, a pre svega ODO za

ivanje izdavačkih delatnosti, izaziva OG ozbhijne poremećaje na tržištu knjige. Knjiga se gomila u lagerima i po donekle pristupačnoj c.mi prodaje jedino prilikom kampanjskih manifestacija, kao što je Mesec dama Knjige. n ı |

Ako u buduće osnovna pitanja kulture buđu rešavana odlučnije i smelije nego do sađa, s razumevanjem s kojim se prišlo regulisanju rada Narodne biblioteke, mož mo se nadati da će

se kulturni život odvijati u daleko povoljnijoj ~

klimi i u sklađu sa stvarn'm potrebama, društva, koje·kod nas nisu ni maleni beznačajne..

j /

a

aKkYueOLYIOSTI 'IVO ANDRIĆ GOVORI STUDENTIMA

NA VELIKOM MITINGU stuđ-mata niškog Univerziteta, koji je održan povođom osnivanja Univerziteta u

Nišu, pozdđdravnu reć studentima, uputio je, književnik Ivo Andrić.

Ivo Andrić je poručio studentima da nikad ne podlegnu malograđan= skim. zabludđama. i · pođu. samo za onim „od čega se živi“, a da okrenu leđa umetnosti kao nežemu suvišnom. Umetnost nam pomaže da život·lakše shvatimo, da ga učimimo snošljivijim. i sebi i drugima

'r.kao je on — pa zbog toga ne bi trebalo da. se proftivimo njemoj po- .

moći. Jer, zadaci novog života u socijalističkom društvu traže od čoveka -da „bude harmonična i svestrana ličnost a ne uskogrudi stručnjak. A razlozi da prihvatimo ovakva shvatanja u našem društvu su brojni i neophodni. Umetnost nije samo. lepota, · već i.osećanje. mere, disciplina, moralni red i čovečnost.

Umetnost razvija. sve to u čoveku,·

a danas su fa svojstva veoma. po-

irebna. Nije lako obrazovati struč-

njaka, ali je još teže stvoriti čoveka koji bi sve te osobine posedovao. U tom smislu — kako je istakao Ivo Andrić — umetnost može mnogo da pomogne. Umetnost je najkraći put od čoveka do čoveka. Ona je to uvek bila kroz istoriju, pa je to i u današnjem svetu u ko-

me vlada pod.ljenost. Ona zbližava ·

ljude sa raznih geografskih širina, kontinenata i zemalja; tim više umetnost „pogotovu može i u našoj zemlji đa zbližava ljude, naše republike, omogućava im što bliže upoznavanje. Zato, ko želi dobro našim naraštajima, n> treba da ih lišava spasonosnog dodira. sa umetnosti. Ako mi nismo mogli da ostvarimo nešto više u tom pogledu, ostvarite vi, ako mi nismo u svojim kućama i porodicama mogli da imamo svoje biblioteke, osnivajte ih vi za vašu de-

(GGNVIOEI

DANA

ne želim da kažem da umetnosti tr.ba dati neki prioritet, iznad svega, ali mislim da je čovek manje celovita ličnost ako je u zavadi s. knjigom, odnosno s

cu. Timz=

'umetnošću. Ne govorim ovo stoga

što sam zabrinut za opstanak umetnosti, ona će postojati i bez nas, ali kako ćemo izgledati mi b.z nje.

Obraćajući se dalje studentima, Ivo Andrić im je poručio da na temelju životne stvarnosti i SVO-

· ga razuma podižu zgrađu svoga Žži-

vota, ali neka na njoj ostave po jedan prozor koji gleda u umetnost, za koju bi u njihovom živobu uvek tr-balo da ima mesta, jer je, kako

je Turgenjev rekao, sa umetnošću dobro lepše i svako zlo ,

„SVakO. lakšeć,

JUBILEJ: SAVEZA NOVINARA · JUGOSLAVIJE

PRE ODOVADESET godđina, krajem .

· oktobra 1945. gođine, u Beogradu je

održana osnivačka skupština Saveza udruženja · novinara Jugoslavije, na kojoj su uđareni temelji izgradnje novinarstva u novoj Jugoslaviji,

Proslava dvadesetogodišnjice Save- .

za novinara, koja traje ceo oktobar, obuhvatila je niz manifestacija novinarskih udruženja, a na sam dan proslave, 29. oktobra, položeni su venci na grobove Moše Pijade i Pjera Križanića, prvog predsednika Saveza novinara kao simbolično odavanje pošte svim umrlim novinarima. Istog dana održana je svcCčana sednica Saveznog odbora SNJ, na kojoj je predsednik Saveza Božidar Novak govorio o razvoju novinarske organizacije od osnivanja do danas i na kojoj je pređana novinarska nagrada „Moša Pijade“ za” životno delo novinaru Vilku Vinter~

_halteru.

Osnivanje. Saveza novinara — piše „Naša štampa“ u jubilarnom broju — „nije značilo i početak'na> šeg progresivnog, socijalističkog no> vinarstva. Ono je već imalo iza se=

NJA”

Godina XVII Nova serija Broj 261 i BEOGRAD, 30. OKTOBAR 1965. List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 50 dinara

U Beograđu je ođ 15. do 17. oktobra. održan simpozijum o posleratnom jugoslovenskom romanu. Organizator ovoga skupa, na kome je pored većeg broja romansijera i kritičara iz naše zemlje uzelo učešća i nekoliko istaknutih prevodilaca naše književnosti iz inostranstva, bilo je

Udruženje književnika Srbije,

be bogatu "tradiciju napredne re- .

volucionarne štampe, osobito revolucionarna „štampa Komunističke partije „Jugoslavije između dva svjetska rata i iskustvo i entuzijazam partizanske štampe... Ocjena sadašnjeg momenta u razvoju našeg novinarstva, naš pro-

gram razvoja, naše ambicije polaze ·

od mjesta i uloge koju sredstva za masovno komuniciranje imaju u našem društvenom sistemu. Tu poziciju označuju ovi elementi: · — javnost rada proklamirana Ustavom i funkcija sredstava za masovno komuniciranje kao integralnog dijela našeg samoupravnog sistema: — razvijeni sistem informiranja i

saglasno je.:s predlogom savezne komisije đa najviši organ Sav-:za krijiževnika Jugoslavije, umesto kongresa, bude veće skupština i da se,

takođe, osnuje posebni koordinaci-

strujanja informacija među svim ·

subjektima našeg samoupravnog sistema; - i — razvijeni sistem informiranja i

. strujanja informacija među svim su= ' bjektima našeg društva — od no=

silaca centralnih aoovlaštenja prema političkoj bazi društva i, obratno,

informacija iz političke baze dru- ,

. ŠIZGALOVI „DAKTILOGRATI“. po

štva, informacija proizvođača o reperkusijama tih odluka u društvenoj praksi;

— pozicija proizvođača kao OSsnovnog agensa našeg društva i uloga javnog mnenja koje u sistemu samoupravljanja znači specifičan utje= caj proizvođača na politiku i razvoj s tim u vezi uloga štampe, radija i televizije kao socijalističke tribine, na kojoj radni ljudi razmjenjuju poglede, ideje i sredstva, za formiranje socijalističkog kriterija o društvenim problemima;

— Uloga novinarstva koje je i informator i kroničar i angažirani faktor u socijalističkom razvitku našeg društva, koje je prisutno u našim dilemama i traženju najefikasnijih i najprogresivnijih rješenja na našem socijalističkom putu... .

PREDLOG DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA HRVATSKE O IZMENI STRUKTURE SAVEZA KNJIŽEVNIKA

KAO ŠTO JE JAVLJENO, u Beogradu će se, verovatno od 10. i 11. decembra, održati vanredni kongres Saveza. književnika Jugoslavije, koji će raspravljati o. položaju pisca i organizacije književnika u

. svetlosti privredne reforme i o sta-

tatu Saveza. , Društvo · književnika Hrvatske

. posebne

oni odbor. Smatra se da Savez književnika tr-ba da se reorganizuje u Savez društava . književnika Jugoslavije.

Društvo književnika „Hrvatske smatra da funkciju generalnog sekretara Saveza treba ukinuti, odnosno da se sved> na posao koji,bi bio više administrativnog a manje rukovodećeg karaktera, U predloženoj shemi statuta, tu funkciju obavljao bi, u stvari, sekretar budućeg koordinacionog odbora.

Prema predlogu ovog Udruž:mja Trebalo bi stvoriti mogućnost da se sedište Saveza premešta i u druge naše republičke centre.

MORA LI BAŠ TAKO DA BUDE kk

. sle velikog uspeha na sceni Ateı ljea 212 prikazaće se i na televizi-

ji. Naravno, u drugačijoj rediteljskoj postavci i sa drugim · glumcima.'· Tim , povodom: čuli. smo javno od · televizijskog: dramaiurga da beogradski studio ima za to svoje razloge, . jer je. navodno prvi otkrio da ovo delo uopšte po stoji (kakva je to samo prednost), dok upravnik „Ateljea kurtoazno

. uzvraća da nema ništa protiv ove

televizijske premijere.

Dozvolimo čak i malo verovatnu pretpostavku da televizijska ekipa dostigne uspeh Branka Pleše., Pa ipak, ostaje pitanje čemu tako zagrižena surevnjivost? Zar je bilo teško naći neko drugo isto tako atraktivno delo i prilagoditi ga malom ekranu? Da li po svaku ce= nu treba zamagliti jedan redak pozorišni uspeh? U svakom slučaju —' ovo je još jedan podatak o nama i našoj kulturnoj sredini.

HOĆB LI NEKO SHVATITI?

PRE NEKI DAN, TV studio Sara= jevo emitovao je pregled kulturnih događaja Bosne i Hercegovine koji se, kao što smo videli, n» tiču. samo ove republike i nemaju samo regionalni „značaj, Svratio je re-

„._ (iastavak na 2. strani