Književne novine

LIRIKA

PIŠU: MIODRAG SBSIBINOVIĆ, JTULKA ĐORĐEVIĆ: HLAPHC, ALEMKSANDAR POPOVIĆ I LJUBIŠA ĐIDIĆ

UJ IPI&TEVWOJU

Aleksandar Tvardovski

RUSKI PESNIK. Aleksandar Tvardovski zauzima istaknuto mesto u savremenoj sovjetskoj literaturi. Rođen 1910, godine, on je već sredinom dvadesetih godina počeo objavljivati pesme koje su privukle pažnju čitalaca i kritike. Literarni žanr koji ga najviše privlači jesu poeme, pretežno lirskog nadahnuća, sa motivima iz Života običnih, dobrođušnih ruskih ljudi, sa jednom humorno-čovečnom intonacijom i sa osloncem na narodno literarno stvaralaštvo. Naiveću popularnost stekao je poemom „Vasilij Tjorkin“ u kojoj je opevao ratna „priključenja“ jednog obićnog vojnika u drugom svetskom ratu.

Aleksandar 'vardovski već više godina stoji na čelu redakcije uglednog časopisa „Novij mir“ (Novi svet). Časopis je pođ uredništvom Tvardovskog pružio podršku novim i progresivnim tendencijama u ruskoj književnosti, ne izbegavajući ni kritički odnos prema problemima prošlosti i sadašnjosti, u skladu sa opštim progresivnim kretanjima u zemlji,

MA KNJIGA — čudan ih udes prati KHRroz vekove ma njih senka me bane.

Iz njih se — običaj! — uzimaju citati

Za sve ustanovljene dame.

U biblioteci iP čitaomici

Bilo kojoj — i to je javno Na personalnoj leže polici

Ko da su u penziji davno.

Njima odaju čast. I me raspravljaju Kad ma njih treba znatne sume dat, Pa im za jubileje obnavljaju

Slog, hartiju i format.

Predgovore bruse dok se bliži slavlje, IP nove pišu značaja trajna.

I — neka vam je ma zdravlje —

KHako da mije sudbina sjajna!

Bez mjih, redovima što hiljade broje, Gomilajući se, majnovija dela,

Pred vremenom w, čekaonici stoje, Ne bi li mu, za oko zapela;

Žure da se probiju u red predmji, Da se me izgube u teskobi, mladi...

AP te, s te police, „Ko je boslednji?“ Neće pitati od požadi.

Na mjima znak je dosade žloguke I nauka davnih dah kopneći.

Pa, uzmeš li jednu takvu wu vuke, Ti ćeš se, vreme,

Brzo opeći...

Zahvatiš slučajno od, dela srednjeg, Svu ćeš je proći skroz i mehotice, Sve redove skupa do poslednjeg, Koje si izvlačilo pojedince... uv

iz M. RVI se razbiti temelj. monumenta, Čekića-kopača hladni čelik laje.

Tovordi je sastav posebnog cememta novih

Trebao hiljadu vekova da traje. pesama

Preračuna dođe čas brzo, sva sreća, I tako je vidam, nauk. dama taj:

Što je o večnosti samoj briga veća To je, pravičnošću, veći promašaj. No kako kamenje veže tvrda spoma, Razbit ga silom — mažulji se ruka. I o zaboravu, briga meukloma Takođe traži mapora i muka.

A sve što stvori ljudska vuka živa, Rukom, se može okrenut na slom. AP stvar je u tom,

Da kamem me .biva

Sam bo sebi miti dobrom, miti zlom.

D RVCA koja vosađi ti ded, Ko vršnjak im, vide snagu mjinu, Da prežive oca dođe Ted, A tvom će se još pokazat sinu Ko drveće.

Čas kroz snežni dim, Čas s paperjem, proleća, pod dugom, Čas mu šumeć zrelim, lišćem, svim, Već vijući Yyamog leta tugom.

I živeći dugi vek svoj,

Mimo maših, sudbina i htemjda, Ono za mas ćutke vodi spoj

Od jedmog do drugog pokolenja.

Živi naša života bar tri. Tamo drugo sađenje već dođe, Veza istim redom će da pođe...

Nisi očaram,? , Naši su rokovi kratki? Drugo predložit šta bi mogo fi?

* Ld LJ

S VI SU okovi kratki u životu, Svi preokreti — u brzom letu. Jorgovam, godišnje, za divotu, Pet dona buja i ključa u cvetu.

Smenjujuć grozd već mrkog oveća Kiticom, semena bez poleta, Jorgovam već je sa Droleća

Stigo do svoga dđremljivog leta .

Pa i sam lišća neobičan Odsjaj u osi jutra, sveži, Tepoti mrtvoj toj je sličan Što u zelenom lišću, leži.

Ona u svoju odlazi senku.

I samo, pevana — prepevoma., Ona sve leto KkYoz Desmu neku Besni, ko bokor jorgovama.

Preveo Puniša PEROVIĆ

ana ae zuaer uini u uuu run nuuuaranuu Izraz zeeuuuuuwu mu». zmuuuI IAA rana u mu un uuu nu au ana ana aar Onu IAA Zi

VOPROSY LITERATURY

Pesnici i beletristi u sovjetskoj poeziji 1965.

\ MARTOVSKI BROJ moskov” skog časopisa „Voprosy literatury“ na preko devedeset stranica donosi diskusiju o sovjetskoj poeziji u 1965. godini. U diskusiji je Uučestvovalo četrnaest književnih kri tičara. Iako svesni toga da je jedna godina prekratak Deriod da bi mogla poslužiti kao osnova za ocenu stvarnog, stanja poezije u jednoj književnosti, oni su pokušali da, pronađu osnovne karakteristične crte sovjetske poezije za 1965. i izneli su svoja mišljenja O vrednosti onoga što su pojedini stvaraoci u foku protekle godine objavili.

Mišljenja o vrednosti onoga što je 1965. godina u poeziji donela bila su podeljena. Kao i nedavno u diskusiji o prozi, bilo je kritičara koji su sa velikim „optimizmom. govorili o savremenoj sovjetskoj DOeziji. I. Grinberg, na primer, konstatuje da „lažne vrednosti ustupaju mesto rečima koncentratima energije slike, rečima, utemeljenim na stvar nosti“. Karakteristično je da su Jevtušenko i Voznesenski uglavnom loše prošli u OoVOj diskusiji. Njima se, kao i čitavoj generaciji njihovih mla dih sledbenika, zamera da im je poezija površna (Grinberg, V. Gusev, V. Kožinov, G. Krasuhin, St. Rasadin). Gusev priznaje Jevtušenku sposobnost da „među prvima oseti nove zahteve i impulse“, ali konstatuje kako pesnik ne čeka da to „u duši slegne“ nego „Žuri da objavi odmah

sve što je osetio“. Voznesen=

skom se priznaje mažan pesnički talenat, ali se i njem:u primećuje da nije dovoljno

„dubok“. V. Kožinov je i+

IMPULS

Tri nova časopisa | Li U PRAGU su od nedavno počela da izlaze tri nova knji-

ževna „časopisa: „impuls“ (glavni urednik F'iantišek Burjanek) „„Orientacija“ (glav-

ni urednik Jirži Brabec) i Sešity — Sveske“ (glavni urednik Zdenek Herman). Samo po sebi to je jedan Kknjiževni događaj, već i zato što brojni književni časopisi i listovi („Plamem“, „Literarni noviny, Host do domu“, Kvety, Kulturni tvorba, itd). normalno nastavljaju da izlaze. Po izjavama njihovih urednika, a i po određenim programima ovih časopisa, u pitanju su metodološke i ideološke koncepcije. One treba da objasne previranja kroz koja je u poslednje vreme prolazila češka književnost, a naročito proza.

Pošto je časopis „Orientacija“ dvomesečnik ,zadržaćemo se na „impulsu“ Koji. izlazi već izvesno vreme i ima svoj izraziti profil. „Impuls“ je „mesečnik za literarmum kritiku i teoriju“. Teme Kkojima se on bavi i kojima će se baviti, po Burjanki, nije do sada, dosledno, naučno i pregledno, negovao nijedan časopis. Uostalom, setimo se reči istaknutog književnog istoričara i kritičara, „autora knjige „Petnaest godina češke književnosti, 1945—1960% Jana Petrmihla, koji je kritiku nazivao najslabijom granon · češke književnosti, Da budemo precizniji, po MBurjanku, sadašnja češka književnost je na prelazu.

Štaviše, on tvrdi da je, iako svi ne moraju da dele njegovo mišljenje, napuštena statična programafika koja je kočila razvoj sooijalističkih elemenata u raznim granama umetnosti. U pređašnjim uslovima socijalizam, kao dru štveni fakat i kao društveni

' ratne generacije A. Mežiro-

* *

nost u toku poslednjih dva-

stupio sa interesantnom. bpo-

delom pesnika na „prave u- UJ IRAS metnike“ i „beletriste“ (on se

poziva na slične ocene koje je

Bjelinski dao Puškinu i Be- | neđiktovu). Beletristi su, Dre- Romantika

ma: TOO? Jevtušenko i | Mike 00% je ŠOOO GB rilskom broju oPOO6 araraja : OON o. ou manrikog časopisa za li teraturu, umetnost i kritikti o knjizi Karolja Horvata „Ro mantika“, Bde Sabo kaže da iz početka možda izgleda I1ako, ali se kasnije ispostavlja da zbunjuje, ako jedan 9Ojam u sebi stopi premnogo» a uz to još i raznorodnih, sadržaja. Šta je romantika? pita Sabo. Da li pobuna ličnosti, beg, osećajno oslobođenje; iracionalizam, raskaiašna mašta ili fantastikum, 4– vanturizam, egzotikum, melanholija ili utopizam? Brojne karakteristike jedne eDOhe koja vri iskristalisale su se u taj pojam, ali šta je ipak on sam: da li stav li smer, da li način posmatranja ili umetnički metod, da li je štetan ili plodan, da li razjašnjava ili zamagljuje život to i nije baš lako raščistiti. Zabunu potencira i to što je — uglavnom zbog pristrasne

va, B. Sluckog, N. Glazkova, D. Samojlova. N. 'Trjapklna, od mladih, V. Sokolova, i debitante N. Rubcova i O. Čuhonceva. Grupa kritičara koja nije zadovoljna bilansom. protekle pesničke godine polazi od kon statacije da je vreme estradne poezije na izmaku i da se oseća potreba za dubljim pesničkim prodorima u život, u čemu još nema zadovoljavajućih rezultata. Pa ipak, opšte pohvale dobilo je nekoliko knjiga izabranih pesama starih autora, koje su nazvane „sumarnim“. Z. Paperni je u svojoj reči govorio isključivo o zbirci O. Bergolc „Čvor“, V. Gejdeko za „vrhove“ sovjetske r.wezije vrote&ć go '.ne smatra zbirke A. Jašina, O. Đerg.ule, 1.. Martinova, ke i, aatirane pod 1964, a stvarno izašle 1965. godine, knjige M.

Lukonina i A. Mežirova. Po- jednostrane analize njenog zitivno je ocenjen i „Trk vre nemačkog ogranka — u Mamena“ A. Ahmatove. đarskoj romantika dugo, sko

Kao opšta za današnju so- ro do danas, okvalifikovana

kao sporna, kao sumnjiva. I danas se još često s prezirnim naglaskom kaže „Joka“, a pri tome se misli na lažne iluzije. Pobedonosno se udara po mladom piscu ako Se u; njegovom delu primete YOomantična obeležja. Gete nije mogao ni. pomisliti koliko trajan će ostati njegov mali aforizam o tome da je roman– tika — bolest. A da li je bio u pravu? Da li je romantika filozofske poezije mišljenja zaista donela nazadovanje usu još uvek oštro podeljena. muetnosti, literaturi i muzici? Dobro su primljeni mlađi pe- Ili možda sad već drukčije snici N. Matvejeva, PF, Iskhan- gledamo na to pitanje mirider, kome je uzor E. Bagricc „mo se s tezom koju je poki, O. Sulejmanov, čiji je uči- stavio Gorki, naime, da potelj V. Hlebnikov, a jako je stoje dve romantike: pasivna hvaljen i debitant O. Suhon- i aktivna, da je jedna igra cev. · fantazije pojedinca, a druga Vi · i 00 (M. S) i potpora maprednih težnji? OMOO Of0em 0 mir wvofiBhvatanje je — veli Salbb '— nesumnjivo najbliže pra= vednoj oceni romantike, jer odbacuje atribut „reakciona-

oblik, nije mogao đa dođe do * punog izražaja.

Druga specifičnost ovog časopisa treba da bude zbližava nje autora i širokih masa čitalaca, ko i simbioza Književnika i Kritičara koja tek treba da se razvije. U jednom od izašlih brojeva na prvoj

vjetsku poeziju istaknuta je tendencija ka produbljivanju i iznalaženju novih izražajnih formi (Grinberg konstatuje opadanje „tropoljupstva“, pra zne dekorativnosti, a N. Stepanov govori o novoj strukturi ruskog stiha).

'U diskusiji je pomenuto niz dosad poznatih i nepoznatin imena. Pozitivno su ocenjene nove pesme A. Tvardovskog; oko E. Vinokurova i njegove

DIALOGI

Slovenački pisac

strani, na vidljivom. muest:iu, i savremeni svet kao neka „napomena, šsfoji ! tvrdnja: — iako je knjižeV- sSpAVLJAJUĆI POJMOVE slo

venački pisaci savremeni svet u okvire društvenih i etičkih problema savremenog sveta i čoveka dr Jože Pogačnik je u martovskom broju, „DIALO-. GA“ prišao ovoj temi objašnjavajući na početku stavove dva pesnika iz dva različita vremena, Prešernovo shvatanje istorijei čoveka kroz njegov „Sonetni venac“ bilo je vi

deset godina dopustila neke mane, dva cilja je ispunila; širila je Književnost među masama i udružila je razne slojeve naroda sa ljudima iz visokih naučnih i umetničkih foruma. 'Hme je maglašeno koliki se značaj poklanja kulfJurnopolitičkim pitanjima u užem i širem smislu. S tim u

vezi, „impuls“ i nije češki, ·+alističko i građeno je na doveć čehoslovački časopis. življaju slobode. Kod njega Dosada su izašla četiri bro- · pobeđuje viši etički smisao

ja časopisa „Impuls“ i svaki broj je veoma bogat i sadržajan. T po aktuelnosti tema i po literarnom nivou njihove obrade. Uz stručne razgovore, polemike, dijaloge itd., nižu se: studija neđavno preminulog priznatog kritičara M. Piše, misaono veoma dubok esej „Fokus o sintetičkom pri stupu književnoj nauci“, fra gmenti iz klasične književnosti, dopisi Jana Neruđe, itd. Obeležene su i mrecenzirane sve novije češke i slovačke književne publikacije. Velika pažnja poklonjena je, takođe, inostranoj Književnosti. Prevedeni su, tako, „Irski dnevnik#“ Hajnriha Bela, „Opšta istorija književnosti“ Švajcar–

nada ličnim snovima i željama. Ako put pojedinca kroz istoriju može biti fragičan, to nije slučaj sa narodom. Ove teze Pogačnik je uporedio sa stavovima Daneta Zajca (koje je on izneo u intervjuu za „Književne novine“) koji su potpuno suprotni: „Odgovornost pesnika pred vremenom je za mene čista izmišljotina“, kaže Zajc. Odnos prema savremenosti izgrađen je na rascepu i u pesničkom svetu vlada potpuna otuđenost, Primer Prešemna i Zajca go vori — kaže Pogačnik -- da imamo posla sa pojavom koja je dvodimenzionalna. U owim dvema MKrajnostima je izvor konflikta koje savremena književnost preživljava ta ko intenzivno kao retko kada u dosadašnjoj istoriji. Umetnost još nikada nije imala ta-

ca Maksa Veslhta, Vaclav o esiguran položaj M drui ; a likoj i biKubin obradio je estetičke, la otuđena kav danas. U tak-

književne i filozofske elemen ts u delu A. Kamija itd... Ovo je, razume se, sasvim skroman, kratak prikaz novog čehoslovačkog časopisa „Impuls“, ali iz njega ipak može đa se nasluti profil, fizionomija i tendencije jedne pubii kacije koja ima uslova da bu de veoma korisna. (J. Đ. HJ)

voj situaciji uloga slovenačkog pisca ic jako zaDplelena. Ovde se slovenački pisac u svom saznajnom putu sreo i uhvatio sa Evropom. On samim tim u skladu sa evropskim piscem brani svoju osnovnu istinu; bez obzira na to što potiče iz malog naroda on se malazi pred iednakim problemima i jednakom od.. govornošću. Govoreći o stra-

ran“, koji je Uupotrebljavan kao uopštavajuća shema ,a mo že se za njim samo tamo gde je on stvarno na mestu, Sabo kaže da je za početak dobro i ovo, ali sliku treba bezuslovno đalje senčiti, da bj se s dumiranjem mogla po. staviti na svoje mesto fa va. šna pojava naše evropske kul ture, koja se povremeno iy. nova budi. A taj posao je Horvat, ne bez uspeha, ura. dio, dajući obimnu zbirku tekstova i prikazujući, briž-. nim jstraživanjem, romani. ku uopšte, a zatim posebno nemački, engleski, francuski, italijanski i istočnoevropski romanticizam od Šlegela do Mickijevica. Sabo se slaže s Horvatom, koji tačno periodizuje romantiku i kao nje. nog neposrednog prethodnika analizira sentimentalizam, Ka že da čovek starog veka ni. je bio sentimentalan niti romantičan; zato je morao da se zavadi sa svetom i da se s njim suoči kao hrišćanin. Po. bednička vera je „upila u sebe konradiktorna osećanja gomile, pobudu i rezignaciju, joidividualizam i, težnju za zajednicom, osećanje napuštenosti i nadu iskupljenja,i tu zavadu ostavila u nasleđe budućim epohama“ (Fišer), I, na kraju, Sabo želi da objasni zašto su pojedinci mo gli da spominju, a i danas još to čine, večnu romantiku. Zato što to stvarno sta. To sporadično „izražavanje stava identifikuju s vladajućim smerom, koji je nastao u određenoj epohi i u određenim istorijskodruštvenim prilikama. „Kad, dakle, govorimo o romantici, pod njom uvek razumemo smer — mada je u tome, nnravno, i stav, i osećanje i način gledanja — i osoben umetnički metod, koji se može primeniti na mnogo «žnnačina, Romantikom se može pokriti a i otkriti stvarnost, ona može da daje ideje i da ruši, da podstiče na promenu sveta ili da povuče natrag u idealizovani srednji vek — a osim. fe dvojnosti, ona može, još da”

-_ bude i umefnički konvencio-

nalna, ali može i da pronalaZi novo, — završava Sabo. (A. P.

nim uticajima na slovensčku književnost, autor članka kaže da je slovenačka zemlja držala u ravnoteži različite podsticaje, kako tokove rOmanskog zapada, tako i germanskog severa. Ista osobenost unutrašnie kohereninosti vidna je i u genezi Sslovenačke reformatorske misli, u razvoju versilikacije, u IOmantici sa Prešemnom i Ćopom kao i u nastavku Sslovenačke moderne.

U svom daljem izlaganju Pogačnik je naglasio važnost povezanosti sa domaćom firadicijom, važnost maternjeg jezika, što znači biti veran čovečanstvu i njegovim univerzalnim. vrednostima. Što smo #dViše individualni, tim smo više svojima #gčovečanstva. Iz ovih stavova je i U sledila njegova analiza slovenačke poezije koja je u 5VO” me neprekidnom jkontinuitetu uspela da nađe dodire 58 svojim vremenom i da postavi širok krug ideja koje su sastavni deo savremene lične i društvene svesti, Pre lom u slovenačkoj posleratnoj poeziji javlja se prvo u stvaralaštvu partizanskog pet” snika Mateja Bora, da bi ga kasnije preuzela pesnička e“ kipa koja se zbirkom „Pesme četvorice“ predstavlja novim lirski „programom i novim unutrašnjim mogućnostima. Pred poezijom će nasfati PI fanje onih zakonitosti koje umetničko saznanje ne može eksplicitno da dokuči i i razi. U burnim promenami slovenačka poezija će pre zeti temu fragičnog otuđivd” nja od života (Zaje, Strniša dr.). Najmlađa generacija Pe snika, međufim., javlja se 80" da kao glasnik nove vitalnosti i životne aktivnosti. Izlet u sl? venačku liriku može utvniditi niz „suprotnih tendencija konflikata. Njihovo savladi vanje u sfvaralačkoj sinte?b zađatak je koji počiva na dnu spisateljskog poziva, Ofudašč i Slovenački pisac u skladu sa savremenim svs'om, čiju veličinu i sudbinu oseća, bo” ri da služi životu -- VernO čisto. (Lj. Đ)

KNJIŽEVNE NOVINE