Književne novine

{ La Vinu, M ii - < &-

OPS oKa DJ

kulturni daturri

MAKEDONSKI NAROD, a. s njim, i suvi ostali jugoslovenski marodi, proslavljaju wu Ohridu od 10—12. septembra ove godime svoj veliki nacionalni praznik — ·3BQ1.050 gođina od, smrti Klimenta Ohridskog. Ovaj jubilej nije, običan razik i ova godišnjica mne ide vw ed omih godišnjica kakve svi narodi, gotovo svake godime povodom, mečega i u ime mečega proslavljaju. Svojim životom, i svojim delom Kliment .Ohridski označava početke slovemske Kulture u obim krajevima i početke imtemzionijeg duhovnog života ma Slovemskom, Jugu. Pisac čiji spisi označavaju početke pisame književnosti ma „slo#benskom, jeziku i čiji odlomci, koji svu se do danas sačuvali, „bredstavljaju „majznačajnije stranice stave književnosti južnih, Slovena istovremeno je i prosvetitelj u pravom, smislu te reči, Prevodeći makedonske Sloveme na hrišćanstbo Kliment ih, je. brivodio iz, varvaYstva kulturi. Iz mjegove škole izišlo je mekoliko hiljada, učenika, što je za ondašnje srednjove'kovne kultume prilike više nego impresivan broj. Njegovo delovanje označavalo je početke intelektualnih, alttyomosti među južnim, . Slovenima i značilo stvayamje jedme specifične makedonske kulture koja se decenijama i tveko·vima prećutkivala i zapostavljala.

Nekoliko iltorijskih činjenica koje smo mabrojali govore mnogo o značaju Klimenta Ohridskog, ali se spomimjanjem tih činjenica mačaj Klimenta Ohyridskog me iscrpljuje. Duhovno masleđe koje su Makedonci primili od Klimenta Ohridskog, koje se kao jedan vid zdrate macionalne tradicije, premosilo s kolena na koleno, ostalo živo KkYoz sve vekove robovanmja i ugnjetavanja i kroz sva vremena odricanja :Ž poricanja makedonske nacionalne individualnosti i postojanja specifične makeđonske Kulture, jeste ono ftrajno što je iza, Klimenta, Ohridskog ostalo i što zrači svojom, meugasivom i nmepomućemom, svetlošću sve do današnjeg dana. Na jedan određemi način Kliment Ohridski je sačuvao Mieakeđonce od odnarođivanja, tako da je uspomema ma mjega, kao ma jednu od majviših makedonskih, a samim tim i jugoslovenskih, nacionalnih, vredmosti, bila ono živo i trajno u makedonskoj macionalnoj tradiciji iz čega će se u trenutku makedonske

nacionalne slobode, dobrim delom, razviti i

mederha makedonska Kultura i moderna makedonska macionalna svest... , :

Proslava, Klimenta Ohridskog, koja će se izleda pretvoriti u, radmi i maučni dogovor slaUista iz gotovo celoga' sveta, doprimeće mesumnjibo mnogo da se ličnost ovog velikog macionalnog prosvetitelja i značajnog pisca XI veka sagleda celovito i da se mjem istorijski značaj ippravno oceni. Jer, delovanje Klimemta OhTidskog ide u ed onih ljudskih. mapora koji daju fizionomiju jedmoj ljudskoj epohi i koji Wek ostavljaju i move podsticaje za dalje akcije i stooyanja. Jedna kultura proslavlja danas XUoga tvorca i osmivača bez jubilejske patetike ! uobičajenog praznoslovlja. Proslavlja ga ma Onaj načim na, koji nacionalno zreli narodi prošlavljaju svoje velikame, ma način na koji na Todi okremuti budućnosti sa zahvalim pijetetom. odužuju svoj dug prošlosti, tražeći u toj Prošlosti ono što je živo i trajno i što je doista Žmačajna kulturna tekovina. Da

U tome i jeste smisao ovakvih značajnih jubileja, jer su oni idealna, priWka da se sagle-

aju svi rezultati prošlosti, da se svode Kkul-

turi bilansi i da se t monovnom otkriVanju welikih „vredmosti pronalazi ono što može da «buđe „inspivativmo. za buduć-

Ot. Svojim delovamjem u jedmoj Yelativno Tediferenciranoj narodmoj masi ovaj veliki brošvetitelj prokrčio je meke wuteve i pomogao toj narodnoj masi da dođe do svesti o sebi i da Gsnije, tokom, daljeg istovijskog Yazvoja, kteMći se raznim, putevima i strampulicama, stigle do jedne nacionalne svesti, mezavisnosti u Pravom, smislu te veči, u slobodnoj zajedmici Mlobodnih naroda. U tremutku kada su meki 'kloni da kulturu i delovamje kulturnih, radTika uzimaju, pomalo s visine i svode je ma delatnost drugostepenog značaja, primer Klimenta hridskog može da bude poučam i da za sve one 0ji veruju, u "efikasnost kulturnih, delatnosti ude veliko ohrabrenje i meka vrsta pravog Podsticaja ma akciju,

LIST ZA KNJIZEVNOST UMETNOST |

Godina XVIIL Nova serija Broj 288 BEOGRAD, 3. SEPTEMBAR 1966.

List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

SOLIDARNOST

POSLE · POZIVA Bertranda mRasla na javno suđenje Lindonu, B. Džonsonu još jedna „krupna politička manifestacija predstavljala je osudu američke agresiju u Južnom Vijetnamu. Na svome sastanku u Bakuu,

koji je održan,30. i 31. avgusta ove ' godine, progresivni pisci Azije i Af-

rike jednodušno su osudili američku agresiju u. Vijetnamu i, na osnovu neprikosnovenog prava svih naroda na samoopredeljenje i na slobodan izbor oblika vladavine i društvenog poretka u svojoj zemlji, založili se da se i narodu Vijetnama daju prava koja inače uživa' većina naroda na zemlji. Pored azijskih i afričkih pisaca sastanku su prisustvovali i pisci i javniradnici sa drugih kontinenata koji su se u potpunosti soliđarisali sa stavovima i gledištima „iznetim na ovom sastanku.

Savez književnika „Jugoslavije predstavliao je na ovom sastanku književnik Tanasije Mladenović.

SOCIJALIZAM I KRITIKA

U „KOMUNISTU“ od 25. avgusta Slavko Milosavlevski ustaje protivu sledišta da je u našem društvu slobodna kritika samo sa socijalističkih pozicija. Po mišljenju Milosav-

„ lIcvskog u takvom gledištu postoji

'mogu da se suprotstave i

'zla volja,

čitav niz pogrešnih shvatanja.! Pre svega takvo gledište pretpostavlja „neku instituciju koja će određivati koja: je kritika socijalistička a koja

to nije. A zatim, sadrži u"sebi neku ·

vrstu nepoverenja u vrednost i stabilnost. socijalističke ideologije, jer, po mišljenju Milosavlevskog, naše društvo je dovoljno zrelo i njegove institucije su dovoljno otporme da kritici koja ne dolazi sa socijalističkih pozicija. ČEMU ŽUČ?

NA KOMENTAR „Književnih novina“ „Potamnela Dubrovačka zvezda“ osvrnuo se, komentator „Tele-

·grama“ u broju od 26. avgusta 1966. .„ Komentator „Telegrama“ . ne

deli mišljenje komentatora „Književnih novina“ o Dubrovačkim letnjim igrama. 'Po, može da bude potpuno razumljivo, jer o mestu, ulozi i ka-

rakteru Dubrovačkih letnjih igara

postoje različita mišljenja i gledišta i nije nikakvo čudo ako se dvojica komentatora i dve redakcije u tim ocenama i gledištima raziđu. Ono što ostavlja mučan utisak u odgovoru komentatora „Telegrama“ jesu bezrazložno ironičan način interpretacije našeg komentara i isto tako bezrazložan pamfletski lion kojim se komentator „Telegrama“ služi. Takav način razgovora bio je dosad neuobičajen u diskusijama između „Književnih novina“ i „Telegrama“ i velika je šteta što je „Telegramov“

DANA

· komentator prekinuo ovu lepu tradiciju. · , i U našem društvu, pa samim tim 1 u našoj kulturi, nema nikakvih tabua i fetiša i ne postoji kulturna , institucija o čijem radu se ne može govoriti otvoreno i bez uvijanja. Ali, zašto u takve disku·šije nepotrebno ulivati žuč i razšovore sa principijelnih pitanja kretati na sporedne koloseke?

ZLOČIN

U ŠTUTGARTU

KAO ŽRTVA terorističke aktivnosti jugoslovenskih političkih emigranata izgubio je život 30. avgusta ove godine Sava Milovanović službenik jugoslovenskog konzulata u Štutgartu. Ubica je, prema agencijskim izveštajima, ispalio · osam metaka na Milovanovića, i mirno sačekao policiju da ga uhapsi, U međuvremenu nestao je revolver iz koga je ubica pucao a neki drugi izveštači dodaju da niko nije pokušao. da zločinca.za vreme relativno dugog pucania spreči.

Atentat na Milovanovića je treći po redu atentat na jugoslovenske službenike od 1962. godine u Zapbadnoj Nemačkoj, a Zapadna Nemačka je jedina zemlja u Evropi u kojoj se nekažnjeno napadaju i ubijaju diplomatski službenici stranih zemalja uz blagonaklonost policije prema ubicama i širokogrudost sudova prema zločincima. Štutgartski zločin predstavlja još jednu u nizu opomena savestima svih ljudi i još jedan alarm na uzbunu zbog oživljavanja nacističkih “elemenata u Zapadnoj Nemačkoj. Gnušanje svih civilizovanih ljudi nad onim što se u Zapadnoj Nemačkoj događa predstavlja svojevrstan vid moralne osude. Ali, na žalost, mo-

Kliment Ohridski ide

u red najznačajnijih velikana naše prošlosti i njegovo

delo trajne vrednosti

sjaji nepomućenim

sjajem i 1050 godina

posle njegove smrti

ralne osude izgleda nisu dovoljno efikasno sredstvo da se zločinci suzbiju. ·

STAV ŠTAMPE U JEDNOM NEREŠENOM SPORU

U RUDARSKOM PREDUZEĆU „Venčac“ u Aranđelovcu nije ostvaren plan proizvodnje. Uprava preduzeća i osnovna organizacija. Saveza komunista pronašli su krivca za takvo stanje stvari u ličnosti upravnika rudarskog pogona ma planini Venčac, inženjera Dragoslava Pavlovića. 'Osmovna organizacija SK zbog toga isključila ga Je,iz članstva a upravni odbor preduzeća razrešio dužnosti i preporučio radničkom savetu za isključenje iz radne organizacije. MeJTutim, na sastanku radne jedinice rudarskog pogona odluka upravnog odbora nije prihvaćena. Prisutni radnici (njih 80 od ukupno 135 zaposlenih) smatraju krivcem za meizvršenje plana proizvodnje samo rukovodstvo preduzeća, a inž. Pavlovića brane kao »najboljeg: čoveka u preduzeću«. Radna jedinica, dakle, nije podržala odluku upravnog 'odbora. Očevidno, inž. Pavlović Je omiljen među radnicima u majdanu na Venčacu. Javnost, obaveštena o neslaganju i sporu među kolektivima preko štampe, stoji pred jednim »zanimljivim procesom« — kako to kaže aranđelovački dopisnik »Polilike« R. Đukanović — ali, za jedan list kakav je ovaj u kojem sve ovo beležimo nije i nc ·može. biti ·od pretežne važnosti, koja strana je u OVoOm sporu u pravu, već mačin mišljenja ı izražavanja (pisanja)

naše štampe.

_ A naša »velika« dnevna štampa

le u ovom neokončanom sporu.

kako po svemu izgleda, ipak pri

(Nastavak na 2. strani)