Književne novine
Nostavak sa 1. strane
TIOZ studentskog vođu Rudija Dučkea. Akciji koja je pokrenuta na inicijativu studenata i nastavnika. Filozofskog fa-
kulteta, pridružili su se studenti ı na-
stavnici Visoke škole političkih nauka, Šumarskog, Filološkog, Prirodno matematičkog, Rudavsko-geološkog, Građevinskog, Tehnološkog, Pravnog i Mašinskop fakulteta, kao i studenti Više medicinske, Više statističke i Želiczničko saobraćajne škole. Akcija ic trajala jedan dan i prikupljeno je 4.744 potplsa.
SAVEZU SOCIJALISTIČKIH
STUDENATA SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE
Dragi drugovi, Sa. najdubliim ogorceniem primili
smo vest o atentatu na Rudi Dučkea.
Ved duže vremo pratimo sa. simpaijama vašu aktivnost, i potpuno smo soliđami sa vašom borbom protiv po novnog oživljavania nacizma a za novo demokratsko nemačko društvo. Studenti celog sveta nalaze se danas u prvim redovima borbe za humanije društvo, U Evropi se sve više mazirc nova, leva opozicija, konzerva" tivnim režimima. Bore ı međunarodnog imperijalizma i reakcionara svih vrsta studenti sve #išc predstavljaju savest savremenog sveta. Pružamo van, bezrezervnu Ml 5 najtoplijim nadama da će drug Dučke moći da nastavi svoju revolucionar· nu aktivnost. |. 4.0 Vaši drugovi, studenti i_nastavnici Tilezofskog fakulteta u Beogradu Beograd, 13. TV 1968. godinc
SENATU ZAPADNOG BERLINA
Sa ogorčenjem smo primili vest da je izvršen atontat na vođu zapadno nemačkih studenata RUDI DUČKKEA. Ovo je samo završni akt obračuna zapadno-nemačkih reakcionarnih krugova sa socijalističkim studentskim pokretom. Hajku protiv studentskog pokreta podržavale su svc konzervativne snage Savezne Republike Nemačke jer'su u tom pokretu videli jezgro demokratskog preobražaja Nemačke. Senat Zapadnog Berlina nizom admi-
mistrativnih zabrana političke delatnopokreta na ”
sti. maprednog studentsko eta n čijem. čelu je stajao Duč xe, pridružio se-'konzervativnim snagama, .
»
Zahtevamo omergičnu istragu O O
vom zločinu koja bi otkrila inspirato-'
re ovog političkog nasilja.
Nastavnici i studenti Tilozofskog fakulteta u Beogradu . Beograd, 13. IV 1968. godine
JESENJINOV »CRNI ČOVEK« U TEATRU POEZIJE
NEDAVNO JE u Beogradu, na sceni Teatra poezije, u adaptaciji i režiji Zorana Ristanovića, izveden recital počvije Sergeja Jesenjina »Crni čovek«. Tnterpretalori Jesenjinove lirike Zoran Ristanović i Ksenija Jovanović nastolali su, i uspeli, da osnovno raspoloženjc koje dominira ovom bpOočZijom,
boju i zvuk pesnikove reči, atmosferu.
koju ta poezija stvara, prenesu na _SCĆnu i daju joj jedan poseban sjaj. Jesenjin je uvek u našoj sredini imao dosta. poklonika i obožavalaca. Scensko izvođenje njegove poezije donelo je uspeh koji se mogao i očekivati. Ali uzroke tome uspehu ne treba tražiti samo u popularnosti Jesenjinove lirike i u trajnoj atraktivnosti njegovog dela za našu publiku. Uzroci uspeha leže i u zavidnim stvaralačkim rezultatima
Zorana. Ristanovića, kao reditelja i in:
terpretatora, Ksenije Jovanović koja
vorila stihove Jesenjina sa nioj
ie i svojstvenom prefinjenom osećajnošću,'
i Višnje Đorđević koja se svojom igrom skladno uklapala u opštu atmosferu predstave. “ Bilo bi interesantno ispitati u kojoj meri predstave Teatra poezijc doprinose popularizaciji Pornišho reči u nas, ko sačinjava. publiku OVOg DpOožOrišta i kakav je niihov socijalni i obrazovni nivo. Ali i bez tih analiza može pouzdano da se zaključi da je tokon svog petogodišnjeg delovania, od 1963. do danas, preko trideset dve premijere, na kojima je približio publici poetske tekstove čilavog niza naših i stranih pesnika, Teatar poezije formirao svoju određenu publiku, približio poeziju 1Zvesnom broju mladih ljudi i, što ie još važnije, izvestan. broj mladih ljudi približio poeziji, Na tai način, on je Obavljao i još uvek obavlja iednu Koliko plemenitu toliko i značajnu misiju.
MOV. P.
NAJZAD PRAVI_ ZABAVLJAČ i
TELEVIZIJSKI ŠOU Paje Minčića, c· mitovan nedavno na beogradskoj te-
leviziji, kao nešto skvaćeni prenos išto-
2 .
oreći sece protiv.
· Što sam :ovos
e ————|
HvAoReSKa
PRIĆE SE, razume se, pričaju da bi se nešto reklo. Na primer, ja svoje priče ne pričam iz crugih razloga. . ;
A zabaviti čitaoca? |
I to. Ali opet sa ciljem. Potajnim, zavereničkim ciljem da procedim Štošta što čitaoca manje zanima. Ili ga uopšte boli briga. Njega boli briga, a mene istinski boli. Smeram da istinskije zaboli to i njega. Ako ja patim, da mj lepo, prijateljski, te poslove radimo zajedno. Ja i moj čitalac, I obinuto: moj čitalac kad pati, da dam groš da sc u kolo uhvatim, pa da posle ne nudim dva da se pustim nego da igram sa svojim čitaoccm do kraja. Makar ı pogibeljnu igru,
. Nego, trenutno nije reč o njegovoj, drugi put će možda, biti o njoj; ovog puta dopustite razgovor o moioj patnji.
Jednostavno, prosto: ražalostilo: me šio se, iu nedavno, jednog dana kad je duvao Vetar, sa mnom nije postupilo kao sa čovekom. Ražalostilo me? Razjarilo! Ujedao bih, ali ne čitaoca.
. Težak sam čovek ne sporim. Samo, vidite, i ja san) čovek. Čovek: nen..Time jc rečeno Sve
ć
ILUSTROVAO MOMO KAPOR
I; u Koliko ste lu
: prema nepoznatom pešaku..,. :
— ARHIMEDE!
TežaKk ČčoveKk
MANOJTLOVI
stvar shvatili ozbiljno, možemo preći na šalu, koja, nadam se, ipak neće služiti dosšetoi svrsi.
Dakle, nedavno, jednog dana kad je duvao Ve' tar... i
Uvijao vetar drveće, a ja se isprsio ispred mo. sta na velikoj reci, gde vazdušna struja najžešće
briše, odnosi sve. Neodložno je, moram da prečem preko, makar i mena odnelo. Da. je osigurati 5č nčkako, uhvatiti se za nešto. Zubima za veta!
Ili, kad bi me neko primio u automobil, Međutim, vozači muškarci — spasavaju samo žene. š
vetra. Odneće mi šešir, neće valjda. glavu mušku, Nju ne dam vetru. Ako treba, baciću je sam u reku. | -
Jedan automobil ipak stao mene radi. 1 vrata, mene radi, ostvorila se. .. . i
— Upadaite! Brže, brže! Ah, ovaj „vetar!
Dabomc, žena za volanom. Dobra žena. Onako uopšte, ne samo po duši.
Spustio sap jaku. kaputa, zatogao kravatu. ·
— Prijatno ste. me iznenadili., Tolika pažnja
— Nemojte, pa Vas ceo svet poznaje... Ja sam za vas samo jedan nepoznat automobilist.. · .
— Od ovog trenutka automobilist koga srećom poznajem... Velikom srećom... Kako ste samo važdušasti, kao pena, ako smem tako reći.
— Ne smotce!
— Dobija se utisak da ste laki kao pero... Labudovo pero...
— Sad i to! — držala je celim šakama uprayv· ljač. — Nemojte dalje u tom smislu! — grčevito je stezala šake, — Bolie, govorite o sebi. Poznati
ste kao težak čovek. Vi ste težak čovek, zar ne?
— Ne koliko pričaju.
— Znači, obmanjuju svet... Sramota!... Jao, mali automobili... Jao, odneće nas vetat!.,
— Ako može što dalje, na neko pusto OslrVo...
— Jao, odneće nas u reku!
— Ništa, odnećc nas zajedno.
— Šta kažete?
— Niste čuli...
— Čujem samo ovaj prokleti veta. Govoritč glasnije! — Radije bih vam šaputao.
— Govorite!
— Zar moram sada sve da vam kažem? Reći ću jednog drugog dana.
— Kog drugog dana?
— Onog koji vi izaberete, Ako volite, biće šrCda... Po vašoj želji, mogao bi biti i četvrtak, koji je mnogo lošiji od srede zato Što je sreda sutra a četvriak lek prckosutra.. Za toliko da čekamo? U sredu! Kažite čas. 1 gde!
— Ovde...
— Ovde?
— ...Ovdc ćemo stati. Pređen je most. Umete li sami da otvorite vrata?
—- Postajete zagonetni. Neću moči da razumem.
— Pa, most sam prešla, nema potrebe dalje da vas vozim. Odavde već manje duva...
— Samo to imate da mi kažete? A drugo? | — Evo i drugo: Svi govore, težak čovck, težak čovek, a vetar ipak htede da nas odnese, Dyvuzsi put ću, bogami, preko mosla gledati da poveze nekog težeg. Vi ste me, priznajem, malo i razočćarali. Ja nju?
A tek ona menc!
Jer ona mene ic tog dana kad jc duvao vetar uzela u automobil preko mosta kao da sam kamen. A ja sam čovek. Čovek, čujete li? Nisam kamen! . | Na kraju, pošto se priče pričaju da bi se nešto reklo, ni ja ovu svoju priču o jednom danu koji je bio ispunjen vctrom nisam valjda pričao tek onako u vetar.
Muškim korakom zakoračim na most, protiv
ai:
. ea
fa Iginil
Tožidar BOŽOVIĆ |,
prs rerapanr ari rerna aira e a ay ?
Za jednu akciju oD AI U JEDNOM OD RAZGOVORA o Nacrtu: kongre. sne rezolucije o kulturi (koji su još, u toka koje je prerano Sumirati), kompozilor tel slav Kostić ponovo je pokrenuo pitajje šundua u muzici, posebno ·u lakozvanoj narodnoj. la štampe se nije videla sva njegova argumobia. cija, ali je. ona poznata svakomc ko ima otvo. . vene uši. Sve više, naime, cveta proizvodhja, lažne marodnc muzike, to jest pesama kompo. novanih (ili »komponovanih«) u pscudomnarod; nom stilu, na tekstove koji.su u VvCCInI slučaje, va urnek banalnosti : neukusa, (a u svakom, slučaju nemaju nikakvc veze ni 5 pOežijom,. ni s marodom). RONIN, . {ra PNI Ove pesme favorizuju Tabrike pramofonskihx. ploča (naročito nekc -- Menu SVC podjedna-, , ko visok, odnosno nizak Kriterijum). a i neko,. osobito manje i lokalne Yradio-stanice, iz Šistov. komerćijalnih' razloga. Ne može se odreći nk iednom kolektivu pravo da, podmirujući zale. · Ve tržišta i ukus publike, nastoji da zaradi što, više, Situacija je, međutim, takva da ipak. nivo ukusa publike i potražnja ne zavisć od." mekog faktora van. društva, nego upravo od . samih fabrika i radio-stanica, Niko me može“ tražiti ploču koja ne postojl, O i Ne može se ignorisat: jedna. činjenica koja · je relativno nova. Od onog stanja, zatečeno jo» sle raspada starog jugoslovenskog: društva i dyžave, kada je jedan veliki sloj i prvom edu gradskog stanovništva prihvatio imbDrovizovanu ' narodnu pesmu u njenoj sve više kvarenoj ka. fanskoi varijanti i interpretaciji, došli silno do toga da sada cveta jedna nova vrsta gaDavne' muzike, oslonjena na primitivniji lip seoske ' narodne pesme. To možda ionako nije naibolii izbor, ali je gore od svega Što tu novu zabavnu -. .wmuz'ku« stvaraju u većini slučajeva dilčtanti i neznalice, bez ftrunke muzičkog ı literarnoz: obrazovanja. Čuo sam, sa ploče, »narodnu«, pe»: · smu koja u refremu ima izrazitu beiu meksk · kanskog melosa (maravno, ODCI iskrivljenog)! Niko razuman mne: može imati mišta Wrofiv vrave marodne pesme, niti protiv. zabavnih 306. lodija. Mora se, međutim, odlučno ustati profiv· totalnog mecukusa i meznanja. Ni na OVOm : 00 lju, kao ni na drugim, nama ne pristaie nikakva vrsta cenzure ili administrativnih rešenja. ME: slim da bi put trebalo tražiti na drugoj Strani: · Prvo, u permaneninoi javmoi kritici onih koji" štampaju : emituju šund. Zatim, u nekoj o. ganizovanoi akciji javnog karaktera. Kod mas pojedinc društvene organizacijc ili instijucije.. ispituju kvalitet čak. i vinjaka * paste za zube,P Mislim da bi kulturno-prosvetna zajednica, :0družena sa Muzičkom omladinom i nizom, dru. gih organizacija i institucija, mogla da organi;. Zuie, pored drugog, i javno. ocenijvanje,oOMak=u vih izdania, i. da. od „štampc dobijc vodyškkuh bri obiavliivaniu. ovakvih mišlienia, Magadgittyiy sti Tadija i tcleviziičć, slične a-i:druge,:mdueke:., tno pedagsoške, još su veće, Najzad, čini,mi se da ni škole ne ·bi smele biti nezain*eresovanč za ovakva pitanja. | Q VN} . Uveren san: da se tiraži gramofonskih pl ča ne bi smanjili, ako bi se ma wima molazih ” snimci boljih pesama na bolje tekstove,
OV
Kamion na glavu
SEDEO SAM, u prošlu nedeliu pre podne, kod“, jednog prijiatelia u bašti. Naiednom su. kva nas pala sa neba iri Ictka. Sva tri identična, Moi prijateli i ia smo ovim, ncobičnirs putem dobili ponudu zapadnomemačke {abvike Hano: mag da kupimo, po sopstvenom izboru, kamion. te firme — od iednc do četivi ı po lion, Poznato mi jie da se kod nas mnammnožio boi. privatnih vlasnika kam'cma, koji nima 208 đuju. Nisam verovao da potencijalnih niiho:. vih kolega ima *oliko da. se iednoj nemačkoi firmi isplati da zakupljuic avion i štampa hi ljade letaka da bi zasula Beograđane svojpm* reklamnim. materijalom. Očigledno. i ne bmi put u Životu. prevavio sap se, Sorl me manje. čudi i darežliivvost Forda koji -w felavisiiskom: kvizu poklania automobil esobi keja, w jedno}, vrlo oskudnoi konkurenciji, pokaže najmanji. smušewosfi i neznania. eo:t Pa ipak, io sve zaiodno ne razumem, kor liko god mi ništa ne smutalo. n „dy
Bogata nacija
PROČITAO SAM ovih dana podatak, kad je reč, o automobilima, koji me je više zapreoasti0.. Nutomobili Mercedes prodaju sc u vrakli svim zemljama. sveta (pišalo ie, mislim, da-ih.. J19 zemalja redovno uvozi), Među tim: zemliB". ma, po broju au:omobila ove firmc, Tfugosloyija
%
se malazi među prvih desetak. : i}:
. Mercedes nije sinonim za onnkvo bogatstvo iza kojeg po pravilu stoji Rols Rois ilj Bentli, ali ie ipak znak imućnog materiialnop stanidđs Kod mas broi Mercedesa u privatnom vlasniš“
tvu nije velik. Više ih je sa onom nesrećnom · crvenom tablicom. Ima ih sa oznakom svih naših gradova i krajeva, pa i naimanič bogatih.
Jedini je zakliučak da ma ovom swocifičnom poliu, nasuprot mavkističkoi maksimi. liudska sves* (o tome šta ie dobro) ne zaostaje za du štvenim i proizvodnim odnosima. Š
imene predstave »Ateljea 212« spada u one retke emisije, koje se gledaju gotovo bez daha, a čiji se završetak dočekuje sa žaljenjem. i
Ovaj izvrsni zabavljač pokazao nam je zaista vatromet duha, muzičkog talenta i pravo osećanje mere. Njegova komika ne pripada onoj prigemnoj vrsti zabavljačkog iznuđivanja “smeha po svaku cenu; ona se kreće u blago
nasmešenim vodama \icdnog Deni Kueja, ne prelazeći ni u jednom trenutku granice banalnosti.
Gledajući »šŠou Pavla Minčića« mogao se sasvim, naslutiti jedan novi stil kabarea, dosada nepoznat jugoslovenskoj estradi, To je bilo četrdesetak minuta provedenih u dvuštvu šarman.: tnog glumca, koji uni da priča viceve, da svira na desetak ipstrumeuata, da peva, komponuje i ponašajući sc istlo-
vremeno potpuno ležermo, bez one uobičajene komedijaške nategnutosti i isforsiranosti. Sticao se utisak da se mledalac ne nalazi u teatru, već za istim stolom sa jednim običnim čovekom u čijim prstima oživljavaju sve stvari kojih se takne. Kucanje metronoma, vaštimovani klavir, pokvarena
violina, testera preko koje se prevlači
gudalom — sve.to začinjeno detinja-
MN. stom radošću pred fenonicnom smeh to je ukratko prikaz ovc izvanrednu emisije u kojoj se Minčić predstavie: kao najzad pronađeni junak televizije skog tipa. čet
Bila, bi zaista šteta, ako beogradski" televizija ne izvućc pouke iz ove om sije i ne pokloni više vremona i viša, pažnje ovom veoma upotrebljivom glumcu. (M. Ko.) .
KNIIŽEVNE NOVINJ
\