Književne novine
LIRIKA U PPIRIEVODU
Ogden Neš
AMERIČKI PESNIK 'Ogden Neš rođen je 1902. godine. Studirao je u Harvardu, a jedno vreme, pre nego Što 6 potpuno posvetio literaturi, radio je kao urednik u izdavačkim kućama, On je nesumnjivo najistaknutiji i najplodniji američki humorirističko-satirični pesnik koji je »smešan i onda kad želi da bude ozbiljans, Međutim, Neš nije samo pesnik-majstor apsurdnog poetskog izraza, ncgo
i aulor pesama punih izvanvedno delikatnih,
lirskih osećanja i stihova punih
duboke intenzivnosti. –
Oktopus
Reci mi, o Oktopuse, zaime boga,
Da li je svaki tvoj pipak oružje — ili hoga? Otoptse, za mas si čudan ti.
Da sam' na teome mestu, ja bih se zvao MI.
Kornjača
Između dve ploče ona živi stalno;
njen pol prikrivaju te ploče totalno, Smatram da je stvar to mudra a i zgodna Što je u tom stahju baš toliko plodna.
I tri stotine i šezdeset šest u prestupnoj godini
Neki se ljudi briju pre no što idu u kadu, I o ljudima koji idu u kađu pre mošto se briju tuže se ' bo gradu,
Dok oni koji idu u kadu pre mo što briju bradu,
Eh, oni o otima koji briju bradu pre no što idu u kadu
pričaju kako se ponašati ne znadu.
Pretpostavimo da vi brijete bradu pre no što idete u kadu. e, onda imate predmost što Me morate posebno da nlažete trud da biste saprali sapunicu posle brijanja: oni Taprosto odpePja sa ostalim vašim kalom kojt prilikom kupanja oteče;
Međutim, nezgodna slirana toga leži u tome što je Vaša koža, pre ho što uđete u kađu, tvrda i suva, pa se vaša brada suprotstavlja žiletu kao mečka kada brani svoje MeČe.
A, sad preipostavimo da vi idete u kadu pre no što brijete bradu, e, prednost tada leži u tome što vam je koža, posle kupanja, meka i vlažna, i vaša brada stvarno vapi za žiletom stručno, |
Međutint, nezgodna sirana toga leži u iome što morate umifi lice i po drugi put, sada u lavabou, heposredno nakon što ste ga umili u kadi; a to je dupliranje napora koji me čini čistim kao sunce ali posle koga meni biva
PMČMO.
Gospodo, izvestiteli vas izveštava da je na bacanje kocke
| ! sprem e 1 pobio možete da birate samo jedno a OVDE O 06: r a celog dama Ššetate' po gradu OL aNe Brane ih pak da " ı| , .. umijete lice dva puta, Ja cu sada da krenem da se obrijem kod okrethog OM oo or az ka u kog je kecelja izbeljena vrlo, 2a Cbuhiti pitanjem o njegovom ličnom. životu: da li brije bradu pre no Što ide u kadu, ili ide u kadu
o i pre no Što brije bradu,
a ću oda umreti od smeha ili pak zato što mi je oh
lepo prerezao grlo.
Opomena svima
Uzmi pticu »auk«, iz, drevhoga sveta; Njoj zamelo se seme, jer zaboravi da leti, ba je mogla samo po zemlji da šeta. Uzmi sad čoveka, i jem se sene može zafr rano, Jer zaboravi kako da se kreće i hauči da leti bre ho Što poče da misli valjano.
0, molim vas nemojte ustajati...
0
Ima jedan oblik života pred kojim sva odlučnost pada u mehi
A to biva kad je.reč o Žehi. !
Ko muhja i grom, žene stu straho-ihspiratelni fenomen
1 one imaju običaj koji mnogi čovek usvojiti može:
a to je da se, opasaju spravama koje smanjuju ili bar potiskuju mjihov abdomet,
A imaju i obred što ga majka po tradiciji kćeri prehHosi, a fo je: da uvek bere lice me vodom nego hladnim kremom. koji se ma lice nanosi.
Čini Mi se, lakođe, da mora postojati neka velika razlika zu načinu na koji su građeni muškarci i žene ovoga sveta,
Jey žene se po ceo dan kreću obuvene u takve cipele dok bi muškarac, kad bi obuveh u njih hHačinio prvi korak, polomio vrat, jer tamo gde Tiuška cipela ima petu, ženska cipela fma štake umesto peta,
Zato često razbijam glavu pitanjem ko je to proglasio da je muškarac hrast ili brest oko kog se šena k'o 1Ožć
; svida,
] smairam da je izraz »slabiji pol« iskovala neka žena da razoruža nekog muškarca da bi ga osvojila,
Jer čovek obuvem Mo žena zacelo bi morao sedeti po ceo dan, tako mi duše moje!
Žene ne samo da he moraju da sede, ohe štaviše moraju da , stoje,
Jer stajanje je za hjih zadovoljstvo kome ravna nema
Kao što zna svaki čovek koji je gledao ženu koja je došla u posetu ili se iz posete kući sprema,
Jer one će prvo na stolicu sesti —
JI srce im je možda a nosu, jer u grudima neće da se smesti,
U njihovom Yazgovoru spontamosfi nema.
Beznačajna i svaštavska Mijihova Je tema,
Na kraju, ćutanje kad zavlada tmu?no,
Njima lice sine: ozari ih osmeh koji znači —
e. ba sada kući treba ići ŽuThO,
Pa na mnoge skoče i stignu do fremd,
AL bujici reči Još prestanka Hemua, ·
Jer proporcija ženskog društvemog ćerelanja uvek je
VF Jednako velika:
Jedan deo sedenja u salonu maspram četiri dela stajanja, propraćenog: opraštanjem. u .predvorju ili sred hodnika,
Zato je, kad treba đa se ogleda fizička snaga,
Žena, kyhko biće, otpornija od vraga.
Prevela Ranka Kuić
o ze. _ zi — — —.|
SIPARIO
KULLGUUROUANA uu UL1Ju0U0="0—=" 1 —%— Cuququr– """L_________T__ZF"__ go o i nai]
Uključivanje glumca
ITALIJANSKI pozorišni ča-
sopis »Sipario« (»Zavesa«) do- ·
nosi vrlo zamimljiv tekst o brehtovskoj koncepciji pozorišta ili preciznije glume, iz pera jednog od najzapaženijih američkih reditelja novije generacije, Džozela Čajkina. Na početku Čajkin upozorava da savremeni teatar u praksi može da se posluži Stanislav skim, pa i samim Brehtom, samo do jedne određene taćke posle koje mora da pređe na iskustva orijentalnog pozorišta (u kojima su nalazili inspiraciju i raniji sistemi, među mjima Brehtov i ATtoov) i na druge zaključke koji se nalaze razbacani na raznim. mestima, kod Junga, u Zenu, kod Vilhelma Rajha, u »Kama Sutri«, kod Piskaiora, u »folk rocku« itd.
Sistem Stanislavskog, u svojoj najčistijoj formi, je putna mapa koja vodi glumca putem spontanog izražavanja ličnosti koja mu je zadata, a pomoću akcija ı vanjskih projekcija. On mora da nauči da se uključuje u ŽIVO zadate ličnosti sve do potpunog unutrašnjeg i spoljnog stapanja s njom, infterpretirajući joj akcije i događaje kao da publika nije prisutna. Za Stanislavskog je svaki izbor glumca motivisan iskljuČivo namerama ličnosti, glumac je impliciran u ličnosti. Njegove akcije proizlaze iz namera ličnosti i mije njegovo da se brine o celini predstave. Njegova pažnja prema vani je ograničena Isključivo na akcije ostalih ličnosti drame. Breht je doneo drukčije teorije koje se u njegovom slučaju — dramskog pisca ne mogu odvajati od mjepovih dela, ali, kao ni u slučaju bilo kojeg umetnika —d ni od njegove zemlje i njegovog vremena. Nemačka iz koje je Breht pobegao bila je mesto visokog emotivnog sadržaja: guščiji korak, logori, pesme, zločini počinjeni u ime najplememnitijih vrlina. Sve Brehtove tehnike alegorije, pesme, zabave, višespratni humor, lukava i nametljiva teatarska invencija, služe da osvetle to stanje -—u težinu večite moralne dileme čovekove. Njegova najznačajnija teorija je Verfremdumgseffekt koja se, mada, obuhvata sve elemente predstave, tiče najneposred'nije glumca. Najvažnija novina u odnosu na Stanislavskog je Brehtov zahtev da glumac kao privatna ličnost bude zaimteresovan za temu drame. On je na sceni kao određena ličnost u određenim lislovima, ali istovremeno se ujedinjuje s publikom po tome što mora imati određene reakcije na određe-
· ne simMuacije te ličnosti. Nje-
gove akcije nisu određene samo intencijama ličnosti kao kod Stanislavskog, nego i imtencijama autora dela u podjednakoj meri. U travestiji ličnosti na sceni nalazi se ličnost samog glumca koja učestvuje u igri drame a ne identifikuje se totalno sa fikišvnom dramskom ličnošću. To je. ličnost koja se bavi tekstom i mogućnostima nJjegove prezentacije, otkrivanja gledaocu. Dok je u ramijim slučajevima . pažmjia glumca usredsređena isključivo na ostale ličnosti — glumce, OVde se ona obraća i publici. Publika je sada partner glumcu u njegovoj interpretaciji svoje ličnosti za ostale ličnosti. Radi toga on ne namuigujč i ne· udvara se publici, on je iskren u svojim odnosima prema ostalim glumcima ličnostima, ali istovremeno i svestan da pravi predstavu za publiku.
Brehta pisca ne zanima Uunutrašnji život ličnosti na sceni, nego jedino akcija Dpomoću koje treba da sc utiče na unutrašnji život gledalaca, pa dakle i njihovih partnera, glumaca-ličnosti na sceni. Breht je zahtevao da gledalac prema predstavi uspostavi jedan odnos »kritičnosti ı zanosa istovremeno« 1 isti taj odnos zahtevao je od glumaca. On je želeo da njegovi gledaoci budu brojne incividue koje misle, ne jedna očarana gomila. On zato stalno upotrebljava ironiju, humor, maske i pesme da uznemiri našu' sažaljivost i naše saživljavanje sa ličnostima i da podstakne oštrinu naše logike; Breht skeptik stalmo se bori sa Brehtom idealistom jer zna da mnogi idealisti ne bi prišli da pomognu ranjeniku na drumu. Breht je zahtevao osećanje jedinstva: način na koji mislimo ı rezonujemo, čak i naša najintimnija osećanja, rezultat su jedne kulturne pozadine i jednog uzajamnog oponašanja. Da bi prihvatio Brehta, glumac mora da prihvati pretpostavku da se u njemu događa ono što se događa u ljudima i da je on vezan za ono što se događa u ljudima. Breht je hteo da napadne buržoasku publhku dok su drugi želeli da je dimu. Njegovi problemi su konitiradiktornosti čoveka kao socijalnog bića, dok su se drugi bavili psihološkim problemima. Dok su drugi pokušavali da ostvare spontamost i iluziju, on je namermo tražio efekat. A u najširim perspektivama, njegov svet Je podsećanje na jedan haos u kome ne samo da nismo sposobni da se odlučimo nego ne znamo ni koje su nam alternative.
"Tvrtko Kulenović
KULTURNI ŽIVOT
Povratak Ladislava Mnjačka
DVA DOGAĐAJA o kojima se u poslednje vreme najviše pisalo u slovačkoj štampi uop· šte a u književnim listovima i časopisima posebno jesu konferencija Saveza slovačkih pisaca održana 30. aprila i povratak Ladislava Mnjačka. »Kultarny Život« (br. 21) donosi veoma zanimljiv intervju koji je sa Mnjačkom vodio Rudolf Olšinski. Ovo je drugi intervju objavljen u ovom listu od kako se o Mnjač kovom povratku počelo raspravljati u Čehoslovačkoj. I na pomenutoj konferenciji Sa veza slovačkih pisaca mnogi diskutanti su postavili pitanje Mnjačkovog povratka u ze miju. O tome da li je Mnjačko kriv ili nije čula su se mnoga veoma oprečna mišljenja. Evo šta sam Mnjačko misli o tome. Na samom početku on kaže da je svoj povratak povezao sa normalizacijom čehoslovačko-izraelskih odnosa iako, smatra da ne može diktirati Inostranu politiku Če-
· hoslovačke. Na pitanje da li
se vratio zauvek ili samo da reši problem svoga pasoša Mnjačko je odgovorio, da na žalost, spada u pisce ı ljude oko kojih se uvek stvaraju legende. Njegova velika želja je bila da se vrati mirno, bez reklame i galame, ali mu to nije uspelo. Kada obavi neke formalnosti sa pasošem
Mnjačko će ponovo otputovati u Izrael — na konferemci· ju za koju se pre povratka u zemlju prijavio. U Čehoslovačku se ipak vratio definitivno. I to pre svega da bi »obnovio svoje legalno državljanstvo«. Tako su mu mnogi pripisivali emigrantstvo, više nego očigledno je da Mnjačko ne može biti emigrant, niti ie to ijednog trenutka želeo. To dokazuje i njegova želja da se vrati i iziđe pred sud, što mu svojevremeno nije bilo do zvoljeno. Mnjačkov odlazak bio je u priličnoi meri motivisan Izraelom. Na tu motivaciju on odgovara: »Nisam otišao u Izrael iz Čehoslovačke iz ljubavi, već zbog ćutanja naše štampe u vezi sa progonima komunista u mnogim prijateljskim zemljama«. »Ja sam odlučio da idem u Izrael da se borim za Prag«. Na Mnjačkov odlazak prilično je uticao i IV kongres čehoslovačkih pisaca. Mnjačko, čovek i pisac burnog temperamenta. rešio je da raskine sa »sentimentalnom disciplinom«, odlučio se za drugu krajnost, za slobodu izraza. U toku svog daljeg izlaganja on kaže i »u inostranstvu sam pravio razliku između maroda i vlade, vlade koja ie prisvojila sebi pravo da istupa u ime toga naroda, u ime njegovih želja«. »Nisam sc vratio ma-
KRITIKA
; Čista literatura
U NAJNOVIJEM BROJU mađarskog literarnog časopisa »Kritikase Đerđ Balint pod gornjim nas!ovom piše da je po Hvropi dosta veliki broj onih kritičara, pisaca i malograđanskih intelektualaca koji se pribojavaju uticaja ŽIVO” vota na literaturu. Svako po svome temperamentu ili strahuje ili prći nos pred dobrim delom tvorevina današnje literature. Publicistiku, propagandu, tendencioznu I prog: ramsku literaturu ı mnoge druge strane reči spominju u vezi s ogromnim današnjim literarnim stvaralaštvom, boje se da će se literatura sa svoga pijedestala »srozati« do života, da će u njemu suvišć aktivno učestvovati, da će dobiti vid »veltanšauunga«, da će »utonuti« u desničarsku ili levičarsku literaturu, umesto da ostane »čista« literatura, Osnovna prvobitna greška Ovog sterilnog esteticizma je — veli Balint — ono i danas još opšteprošireno idealističko shvatanje po kome je literatura i duhovni Život Uopšte nešto samostalno suve" reno, u krajnjoj liniji očevidno božanskog porekla, kao što je i vlast feudalnih gospodara, Glavnu grešku tog idealističkog pogleda — koji ju već Fojerbah načeo i koji je posle saznamja dijalektičkog materijalizma isto tako neupotrebljiv kao i starozavetna kozmogonija posle Galileja i Kopernika — autor nalazi u tome što on (taj pogled) ne uzima u obzir stvarnost i nije voljan da uoči činjenicu da je „literatura. društvena pojava i da njome upravljaju isti oni osnovni zakoni po kojima se ravnaju i sVC drupe društvene funkcije. Li-
teratura je deo ukupnosti društvenih funkcija — kaže Balint — i ona nužno učc-
stvuje u životu, ona u svim okolnostima propagandno utiče u nekakvom pravcu, pa čak i tad ako to pisac ne na: merava i on sam to ni ne OScCća, a niti primećuje. »Čista« literatura ne postoji isto tako kao što ne postoji ni »čista«, od života odvojena jetra, pa ni tad ako jetra sebe smatra neutralnom i veruje da ne učestvuje delatno u životu organizma. Neutralna, »čista« literatu-
ra je — po Balintu — u našem vrememu nezamisliva isto tako kao i u vreme Voltera i Rusoa. Da bi u radu pisca bilo stava on ne mora da piše odlučno politizirajucu knjigu. Dosta je ako verno izrazi stvarmost, a tome je osnovni uslov to da čoveka ne slika apstrakmo kao osamljeno biće, unutar okvira porodice, ljubavnog trougla ili mnogougla, izdvojenog iz zajednice, nego da u njemu
zad ma belom konju. Na Kkonju, sa koga se odozgo može gledati na sve koji o meni misle ono Što misle«. Pošto je raščistio sa senftimentalnom disciplinom, Mnjačko kaže da će se ubuduće orijentisati pre ma svojim osećamjima, jer sec nada da će u jednom normalnijem društvu to biti moguće. »Ne želim da zastranjujem, ali moram ići dalje«. To znači da i on kao i njegova generacija, koja je učestvovala u ratu i posleratnom upravljanju zemljom, mora sebi i drugima da razjasmi izvesnc
prepozna društveno biće, i da ga prikaže kao učesnika ı proizvodnom i razdeobnom toku i njegovoj stvarmoj su. štini, u klasnom „položaju Suština našeg vremena je „—. kaže Balint — stalno produbljivanje i zaoštravanje su. protnosti između vladajuće i ugnjctene klase, a ta suprot. nost determiniše svaku pra, nu i svako očitovanje danaž. njeg Života, a pre Svega i psihologiju. Može se pisati mo. man i pozorišno delo o nai. sitnijem i najindividualnijem psihičkom problemu: ako pi. sac savesno obradi svoj pred. met i ispod površine prepoz. na velike veze, onda će i u tome da pronađe i do izraža. ja dovede veliki socijalni gs novni problem, kao Što se u svakoj kapi mora pronala. zi so. Ko čistom realnošću zaista hrabro i zaista otvore. nim očima piše bilo o čemu, njegovo pisanje pokazuje pra. ve činjenice današnjeg života,
Pisci koji se trude da bu. du »neutralni« i koji brižno, oprezno izbegavaju svaki »{u. galjivi« motiv koji liči na litički motiv, stavljaju u bezvazdušni prostor svoje de. terminisano detaljisane pro. bleme. Ti pisci — a oni sa u većini —o v falsifikuju stva nost, a kad veruju da služe »najčistijoj« literaturi, oni zapravo stvaraju desničarsku li. teraturu,
Po Balintu svaka literatura koja me primećuje osnov današnjeg života (u svako doba postoji samo »današnji« život, mema opšteg života večne važnosti) ı dijalektičku društvenu suprotnost, ili zatara oči pred njima, svaka literatura koja hoće da porekne, da odstrani pažnju od života — intenzivno služi in.
teresima onih Klasa kojima koristi zatvaranje očiju, poricanje i skretanje pažnje masa.
Mnogi talentovani i vjrtu• ozni pisci dospevaju danas
u tužno paradoksalnu, lipično malograđansku situaciju sa mo zboz svojc pogrešno protumačene »rcalnosfi« i »UuzVi šenosti«. Oni prave, politiku onda kad sebe zamižljaju'pn jJapstraktmiiima. Služe infere. sima reakcionarnih Krugova kad se trude da budu uzvišeno neutralni. Pod firmom »č|ste« literature stvaraju desni. čarsku literaturu. Žele da slu. že besmrtnosti, a čine IO US koj interesnoj grupi, Veruju da su nezavisni. :: već su da\vno vodonoše vladajućih kla sa. Veruju o sebi da idu po
sredini, a već davno marširaju u desničarskim borbe: nim redovima — završava
Đerđ Balint.
Aleksandar Đ. Popović
stvari, da razjasni šta sea dvadeset godina stvarno do gačalo. Kao stari komumisšta on smatra da i pored svega što mu se dogodilo ne sme gubiti veru, ali takođe više ne sme da maivno verujh. Zatim je govorio o svojoj naj novijoj knjizi »Agresori«. Nju smatra svojom rehabilitaci jom i jako želi da budc ob javljena u Čehoslovačkoj, kao i knjiga »Ukus vlasti« koja. je trebala da bude štampana prošle godine. »Uvek sam Yi deo i vidim misiju komunista u drušivenoj aktivnosti, u O fanzivi za svoje stanovište ! u odbrani svoga stanovišta. tome suštinskom u meni 5 'slučajem Mnjaćko' ništa nl} promenilo«.,
Biserka Rajčić
M.d.07
KNJIŽEVNE NOVINE