Književne novine
Miroslav Josić VIŠNJIĆ Besni konji
Besni konji upreghuti u amove svetlosti kasaju između dve moći
Raspletene su im grive zamnšeni su 1m Fepovt po njima bela pena kao sapunica ma žemt
Krila da imaju“ brže mc bi leteli ca Ni moć ih ne može zaustavili
Beli konji pod hkajasima bpletenica kasaju između kolena ı usana
Putovanie
Puttješ svaki dat “ mott oku od mišljenja do eči i stameš
Putuješ svaki dan zlatnim horitont
U boji mog glasa
izmišljaš korak
A since had dodiruje moja stopala dolazi da wzme |uče poklonjenć za" IT nebo se pretvara ti usne
i ljubi
Putuješ svaku Noć
mapred i natra
između dlana i stumca
Sumnja
Zar ma to moc 20Ve | dok se talasi cepaja hao zemlja i dok ribe odlaze sa obale
Zar me to moro 2oVe f saleb ma ramenu te žene Što se sakriva tu pesak
Za me to more zove ta stena Što se kao usne kao vreme približava delfinu
Zar me fo MioFe Zove fi horali to stnoee sopHonib nad životom koji u brodu tone
Crna obala
Sve što sam ostavio toj ženi pod drvetom ili wzglavljemi izgorelo je a vatri
fa žena ima samo pepeo stvari fa žena što korača protiv vetra brža od ptice
lepša od mrtvog goluba
Sve što sam poneo od te žene posle brodoloma
pripalo je Fibama
Između mene i te žene
valja sa sada crna obala
na njoj izgorela drva listajt
1 MIFIaV golub izleće iz školjke
Autokritika revolucije Nastavak 5a 3. sttanc
volucije i cijele epohe i sviju njezinih bproblemn jest nastupanje mođernog indu strijskog građanskoz društva«, Zahvaljujući ovom povezivanju, Hegel uspeva da shvati rad kao pravog tvorca slobode, pa samim tim i čitavc istorije; istovremeno, om u podeli rada prepoznaje maiku klasnog društva; po njemu, daklc, rad oslobađa čoveka od prirodne nužnosti, ali sam istorijski sis*em rYadmih odnosa (odmos roba i pospodara) porobliava radnika. Pošto mu je politička ekonomija pomogla da wrozmre pomenuto porobliavanic, Tegel ie Kkvitikovao Francusku revoluciju, od. nosno njemu buržoasku ogramičemost, — ali zate mije odobravao feudalnu rcakciju.
Uoži svoje pobede, buržoazija je Ustima liTeerala Jlajma grdila „Hegela zbog njegovog »metafizičkog« i »reakcionarmog« pokušaja da uspostavi kontimuitet između građanske vevoluciie i celokupne prethodme prošlosti. Danas, međutim, u predvečerje svoga Ssvctsko-istorijskog pada, ona odobrava upravo taj bokušaj,
koji opravdava i Joahim Piter, budući da joj.
rečeni kontinuitet služi kao masip protiv naviranja zlokobhe budućnosti. U RORLe taj konftinuet je ovekovečenje klasne »razdvojemosti«, koju Riter smatra neophodnom posle Revolucije kao i pre mje. Ovaj autor, maime, smafra da razdvajanic prelazi u ofuđemje, to jest u negaciina liudskosti fek kad se iedna od raz dvojemih strana. pretvori u celinu, a druga ~ u mišta. Takva odbrana »razdvojenosti« čini ugaomi kamen Riterovog buržoaskog tumačemja Hegelove MIRO: Marksizam, međutim, interpretira. baš tu razdvoje nost kao otuđenje, koje se ukida kada se u celinu preobrate obe razdvojene strane, a ne samo jedna od njih: likvidirajući buržoaziju kao iednu »stranu«, vevolucionarni proleta· Tijat u isti mah ukiđa i sebe kao klasu.
Marks i Engels takođe su kritikovali Hegelov Kritički stav prema Francuskoj revoluciji; no, u tom stavu oni misu napadali sam boKušai prevazilaženia ove buržoaske revolucije, već jalov spcekulativnometafizi čki način brevazilažemija (što i Riter tačno zapaža) U tom stavu, za njih je presudno ne „uspostavljanje kontinuiteta revolucije sa prošlošću, već uviđanje. nienoga kontinuitefa sa sutrašnjicom: »Hegel je ma Kraju Svoga života predvideo buduću mogućnost hastavliania vevolncije, a samu revoluciju nazvao problemom koji se neriješen predaje budućim vremenima« (Riter).
Riterova obaveštenja, dakle, otkrivaju Oe» gućnost da se Hegelova politička filozofija vrati u službu prevrata. No, ta mogućnost
se ostvaruje tek Lukačevim i Garodijevini · marksističkim *umačenjem hegelijanstva.
Radojica Tautović
4
1106 NJU
Ivar Lo-TJohanson Sreća
»Naprijed«, Zagreb 1967. Preveo Josip Tabak
ŠVEDSKI PISAC Ivar LoJohansom (Grođem 190. u selu Osmo, blizu Štokholma) stekao Je Ogromni pojnilarpost kada je još 1954. govorio ma televiziji povodom izdavanja njegove knjige »Stokholmarep«. Davas je to najčitaniji pišac (prevođemn gotovo ma sve strame jezike) koji se svojimi delima (»Trgovac pokućar«#, »Amalfabet«, »Laku moć zemljoć, Vutopis »Skitački život u TFramcuskoje, »Ulica berwadnih«, »Samo mati“, zbirka movećla »O bezemljašima«, »Gemiie) nametnuo čjtaocima | Kritičarima kao suvereni individualist u Švedskoj prozi. Nosilac je i wajvećih kmjiževnih magrada u Švedskoj.
Njegov roman »Sreća— može se svPStati U moviju wvoličmu literaturu. Ali, erotićna stvarmost koja se ovde iskavuje lišena je uobičajene banalmosti i Povnografije, ĆČulmost je ovde rarfborita, pa je takoe ı semzualmost Ma koju nailazime zdrava. Govoteći o teh Iyar Lo mije zayemario duh: om samo Wokušava da izmađe vYavWotežu ifmedu: tela i doživljavanja. Težnjom po kojoj duh i telo, mogu-, jedino. činiti ljudsko biće ljudskim, ako U samo u rirodmnj ravnoteži, prožcia ja cela knjiga.
Remnnom »Sreća« Tvar Lo.Johamsonm uneo je ČitBVU W#bumnu kako u javnosti tako i u literaturi, Ovo delo wmogi su ocenili kao previše slobodno kazjvanje o ljubavi i poved toga Kto je pisac morao uda otkloni čitava poglavlja o seksualnoj slobodi. Ova knjiga potpuno se razlikuje od cela koja je Johansom vamije pisao, međutim, i 0Yoga puta, ou Sc nametmuo kao vrstan pripovcdač, samo sadsu, pPpYipovedač posebnog ugla posmatramja Života. Mmogi su iažilj sličnosti između ove kmjigg i »I jubavnika Ledi Čc teylis. Čaboravilo se, međutim, ma jednu knjigu Lo-Johaw" sena koja je još 1932. objavljena (»Mala je mrtva«) a čija
je tema, u Sstvai, u Knjizi »Sreća« — šire i slobodnije obrađena, Ovom knjigom pisac se opredelio za jezik čula, a
izraz koji je posve iwteesantan kasko za ljteratuu tako i za seksuglmi moral. To je PropoveJ o zreloj i iskusboj ljubavj a ličnosti same, odbačeme iz sVeta SslVvarnosi, žive gotova u fikciji, jedna za drugu, potpomogmute islinom svoje ljubavi. Ovo je roman za koji se veklo du je »wajotvoremniji ljubavni omsm koji je ikada wajpisam 4 svedskom“, roman pun 'različnih reminiscepcija o odmb9su Žeua — muškarac kroz vekove (iako je socijalni Odnos u pozodini); to je knjiga koja nas je iznenadila SVOJODY otvorenošću ali was mije šokirala poimanjem ljubavi. Tyeba dodati da pjsac upormo pokušava da dokaže da samo ljubav, kao meka Y\rsta evandielja možc da sačuva čoveka od usamljenosti i otuđenosti.
Predrag DRAGIĆ
Srboljub Mitić
Ljudske rei »Nolit«, Beograd 1967.
ČETVRTA KMJIGA stihova Srboljuba Mitića suočava 085 5 pesnjkom koji pokušava da se predstavi kao Pesnik UV banog kova, kao individualnost izrazito vefleksiynih Pretenzija. Knjiga je koncipirana tako da bude pesmikov dijalog sg sobom, da bude dokumenat pesnikove intime, ogleda lo njegovog vitalnog duha. Taj, svoj cilj oma je'tu Tot punosti ostvarila. Ali, taj cili, dostignut, istima, tešovn konkretnog i apstraktnog, svesmog i podsvesnog, trađicionmulmog i WOVOg, ije WaFOČitO dostignuće. Sudeći. po Ovoj zbirci Svboljub Mitić je pesnik za sebe; on piše omo šio izuzev mjega miko ne oseća, Wivi Kvajnosšti koje ganjaju samo njegov duh ka nepoznatom izvorištu i gormjim Yealnostima. Ukoliko dublje sagledamo ovu poeziju, očićemo da je ona prepuna pomalo plcsnivc madcrealističke aromc, natrunjema ukalupljenom logikom koja je zatvorena prema
svemu · Izvam nje, Ycalizovama manirom iza koga stoje brojni uticaji, počev od Njegoša, Popc cdo Branka Miljkovića. Ova knjiga je, mislim, promašaj iz više razloga. Oma me poseduje sublimiramu predstavu života, Wema ZBOkPUženih pesmičkih slika, miti metafora koje su sposoone xa najminuciozniji i najelemenmtarniji uzlet. Lišema je intemzivne ritmike, komumikativmosti, žive stvaralačke emevgjje i homogenih unutrašnjih struktura. Inspiracija, je malo kad dovedena de Wkraia i često je TTwisiljavawm da se adaptua ma jednu pesničku situaciju koja ie heuverljiva i izvešftačema. Pesnik siluje eći, Dppavi zamatske spregove koji ne poseduju sažetu, jasmu i sugestrvmu jesničku Sliku,
Siniša RISTIĆ
Svetozar A. Đorđević
MKrez rafme vihore
· Izdanje autora, Beograd 1967.
SVETOZAR ĐIJEĐEVIĆ učestvovao je u pivom sveiskemm vatu i sada postepeno objavljuje svoje uspomene, Mjegewa knjiga »Kroz ratne vihore« govori O Srpskim vazaujhoplovcima i o borbama mašeg vazduhoplovstva u toku WWOK svetskog rata. Šta upravo Predstavlja Šborđevićeva Knjiga?
Đorđević je učestvovao Weposredno Wu Yratmjm zbivanjima,
_ Farnim pretemzijama,
„pisalo | to, uglavnom,
| mnogo, štošta doživeo i od, pnoga Šlo.je prežive) mnogo _ šta zapamtio. Svoja sećanja on je beležio na različite na-
čine. Nekada se oslanjao na suv podatak, drugipiut sc moglo osetiti da izvesna poglavlja piše sa neprikrivenim litetreći Put mije imao mnogo pOovčrćnja U sVoje pamćenje pa sc kovistio dokumentoni kao ne-
čim što nikada we može (a zataji i mikoga ne možc da
prevari. Đorđević .je vnao da mjegova sećanja wisu dovolina da bi moglo da se rekomstruiše jecmo herojsko doba koic u Đorđevićevom slučaju bilo i doba njegovog ličnog jumaštva. Zato se nijć ustezao da pusti i svoje vatac drugovć da omi kažu ouo Što imaju i da wa taj način mjegoOvo sopstveno · pričanje upotpune, Obilic Totogra[ija od ttajuč, neprolazne, dokumentarne vrednosti Đorđević je objavio u svojoj knjizi da bi ma fai mnačin wpotpimio naše predstave o fome Vhfu i O mama u tome Yatu, Tako prezentjvam wnatePilwal ožjvljava jedne doba koje tek ćeka svoga objektivnog istoričara.
K89 i sva sećanja | muemonri i UDorđevićeya sećanja NOse u sebi izvesnu subjektivgu boju i izvestan semtimentalni odnos prema vremenu i ljudima e kojima govori. Ai, kao Sho #e ma, Wemodri Se zalo i pišu, da bi emi koji ){šu ispričali depađaje omwakvim kakvim su ih owi videli. Tamo gde je Đorđević subjektivan om je pesumnjivo iskrem | 18 iskromost na izvcstam mačimp wiožc da ullaži wjegovn vie sttasnosšt. Pogotovu što ta DpristPasnost Proištiće iz dobyvih i plemenitih nmameva i što Đorđevićeva knjiga, takva kakva jesle, predstavlja dokumenat prvoga eda, l 1o dokume wat prvoga reda koji poliče ne od vojskovođe koyi je dobar deo vata video iz Svega Kkabimeta ı koji želi da svoje zaslupe istakne i da se za svoje, evemtiualne, Wogreškce Or pravda wego dokumenat koji je sačinio onaj vojnik iz vova (u ovom slučaju omaj borac iz aviona) koji ic nosio ma svojim plcćima teret rafa, SstVarat istoviju 5VOga D3}POda, a čije ime | čije zasluge istorija Yvetko kad beleži.
Osmovna draž Đorđevićevih sećanja leži, dakle, 3 tomc što su to sećamja vojnika koji je smatraw da boreći se za svoju otadžbinu obavlja samo svoju dužnost i vraća Dali deo velikog duga koj svaki Covek svome vodu duguje.
Predrag PROTIĆ
Toman Brajović
Crna Goran u delimzsm lik eowmnilh umefmikza cilrucih Mrajeve
i naar Oc e»
»Obod«, Cetinje 1967.
U DEVETNANSTOM VEKU postojao je, 1 Svim našim krajevima, izvestan kult Crne Gore, njenog · junaštva, lcpote njenog patrijan halnog morala ı u viziji naših VOWNADtičara Cvmnogorcj su predstavljali neku vrstu izabranog pleweđu Južnim Slovenima. (O Crnoj Gori se Omnogo lepa j dobro, Ona je predstavljala slmbol nepobedivosti, otpora, herojima, herojškog Du Wanizmnp i svega onoga Što i Vreme buđenja nacionalue svesti treba da predstavlja najbolji deo probuđenog na reda. Ljubimće među wašim krajevima Grna Gora je bprivlačilm putnike iz svih naših krajeva i iz celog šlovemskog sveta. Svaki wovinar smatrao je za svoju dužnost da ode wa. Cetinje. Pisci su tamo uvek bili vado viđeni. A ouo što su Omj o Crmoi Gori puštali u svet kao svoju jstinu o tom kraju, samo ic upotpunmjavalo romantične predstave o mjoj.
Toman Brajović je došao na srećnu ideju, da prikupi sve umetničke slike i crteže wezame za Crmu Golu, koje savw'radili umetnici iz drugih naših kvajeva i pripadmjci drugih maroda, Tu su sc našle ı umetničke slike, i stare gravire, cuteži i skice za crteže, Sa uspelim umetmičkim delima idu uv korak pokušaji diletanata, sa” prilozima rađenim sa velikim umetničkim ambicijama, koje wisu
ostale samo to, idu crteži rađemi sa prostum jlustrator· SI pretenzijama kod Kojih sc mnogo više obraćala a Žnja ta dokumentaFmu vernost wego wa umetničku vred-
mena
most. Pored prvih imena mwašeg likovnog živola u XIX veku Novaka .Radonića, Ivana Rendića, Vlaha . Bukovca, Kikeveca i drugih, srećemo se i 5a slikama wgEpozmnatih
autora ili slikara čija imena jedva poznaju dobri zualci istorlje umetnosti, a. najpotpunije ih enciklopedije beležc usput ili nm beležc nikako.
Iz onoga što nam je pružio Brajović, syoga znalački mapisanog uvoda, i sa ukusom načinjenog izbora slika, može da 5c sagleda jedan vid istorije naše likovne tumuet. mošti, možemo da se upoznamo #a tim kako je izgledala Crna Gora u viđenju maših i stranih slikara, kao Šta mo žemo da iz crteža | slika Yvađenih se dokumentarnim pre tepzijama dođemo do dragocene građe O Životu, wošmji i običajima koji su vladali u jednom mašem byaju tokom
XIX veka. Darko LANG
NEPR ISDENIJEB, KNJIGE
Bobumil Hrabal
lj/[-1 At: legemcivy
»Československy spisovatel«, Praha 1968.
»MORYTATY A LEGENDY« su najnovija knjiga jednog od j čeških savremenih prozaika. Da bismo objasnili taj fenomem moramo reći koju reč o njegovoj biografiji. Hrabal je rođen 1914. Diplomirao je pravo, ali je radio sve što je stigao. Pre rata je pisao nadrealisštičke pesme, okušao je sreću i kao pravnik, 4li to nije bila profesija za čoveka koji se iz dana u dan na tom poslu osećao kao živi leš«. Hrabal je hteo da bude drugačiji i to je i bio, Slično Gorkom ostaje činovnik osiguravajućeg društva, Železničar, trgovački putnik, radnik wu čeličani, radnik na otpadu. Tek od 1963, Hrabal se bavi išključivo pjsanjem. Nije to bila poza. Njega je privlačio jedan poseban svet, svet na marginama društva. Jer Hrabal i danas kao profesionalni pisac, me prestaje da poser
ćuje periferijske praške bivnice, razgovara sa sitnim žzawatlijama, radnicima, propalim umetnicima, Svoje kratke legende, novele i moritate om građi od tog običnog, majobičnijeg, od reči-bjsera koje hvata i upija Po pjvnicaman, periferiji. Njegovi junaci su ponekad i hohštapleri, Propali umetnici, bivši ljudi, ali ljudi koji imaju svoju posebmu. etiku i koji su u suštimi pesnici, Jer oni, kako kaže HHrabal, umeju obične stvari da ispričaju tako da ove postaju neobične, postaju poezija, Oni su samo wa izglcd naivni, smešni, U stvari, omi su mudri, duhoviti, zanimljiviji od ostalog sveta, ili kako ih pisac naziva oni 5u0U »biseri na dnu«, Tc osobine češkog čoveka, umeo je da zapazi još samo jedan češki pisac, A to je Hašek. Njegov Svejk — to je prava Češka, oličenje mudrosti, filozofije, divnog humora, prepredenosti češkog čoveka, Zbog svoje jednostavnosti, neposrednosti, opičnosti, odsuštva, snobizma Hašek je svetski pisac, Hrabal, jedini prayi naslednik Hašeka, čovek Woji je svc radio da ne bi postao pisac, danas je 5 pravom majpopularniji češki prozaik, nnjprevođeniji u Svetu i najcenjeniji u zemlji. Njegovo pripovedanje je kao i Mašekovo narodsko, posebno u knjizi »MOowt4ty a legendye, »Morytate• u našem jeziku wema Odgovavajuću reč, Na kraju knjige pisac je objašnjava kao bo sebnu vrstu mnarodnć »balade«, koju wu literaturi Srećeno od Homera do Brehta, Inače, koren reči more hebrejskog je porekla, Hrabalovi moritati su možda bo formi i sađyržiwi najsličniji Brehtovir „songovima, Svaki moritat i legenda imaju drugačiju fabulu. Ona je najčešće iz bi-
Todor TERZIĆ
OBU 1 te Kneže
Konjanik na čelu vojske spasa sa boson OOUR: ždrepcem spava , konjanik bez epoleta slavu, sanja
Počivaj okamenjenih ruku sretni Kneže boju sunca
boju livada
boju mora u sebi imaš
Prolaznici dal su okretali točkove sta?ih Sprava (Zi tvoje ime
ti ine divljih konjanika
u ime krinova i božuya
Kneže tvoj podanik verni Sad se smero negde pritajen
fasprema svoje kosti
na dnu ovož popodneva
slavni Kueže
suton će fi putnik jezikom nepoko??nint pokloniti
\i
U proputov anitt predaka davnih opuštenom rukom dok from vladaš videću te opet Kneže na konju wu trku videćti fe
sa malo ironije i dosta sumnje.
Crni konji
Besni su mi kohji {utro iza Meme vrežnim poljem i dal{inotnt stalo cri konji gde bi otkasali
godmie su sa buđenjem dana opijene u nedrina hlada kao ptica kružim bez prestanka
n osami evo zvezde skupljam čupam mesec gzapalienm u goti vučica u fyku za plenom se lomi
zaustavljen u okrilju zvuka čujem zveri jutom prevarene ftužno cvili prokletstvom vekova
DrostoF fuatam felom postusftali, divlja zemlja polako se clati
u poljupcu jufro mad mata se svlači cri konji mekwd otkasali.
Dragiša DRAŠKOVIĆ
Zapisi iz Zoo parka |
O majmunu Kloribasu
Na vašem prečastom vratu
Visi jedan predsednik opštine
Jedan apoteka i jedan govornik
Na vašoj proečasnoj ženi Nloribasi
Visti fotografisant
Poreklom teht vaš dalji predak
Pa da li uopšte
Sve to ti freba videfi : . e Mi smo došli da vidimo vas
A vi se razmećete poreklom i foš koječim
2
O majmunu Lin Kavisu
Na izgled vaše poreklo je kinesko Mirisi pirinča i divljih čajeva
Na izgled kao da ste iza tih rešetaka Malo pošuteli
No popijte malo soda-vode
To je najbolji lek za vaš stomak Inače o vama ništa ne znam
f iz tog razloga samo nagađam
I nikada mi ta pamet i ne pada
Da sam nekada postao upravo od vas
O majmunu Klifordu Bridžu
Vi ste 5a Lao TOO
Pravo u ZOO Park
Za veleleptu Adamtshku maskotu
To ni iole nije slavan, kraj
T tako dok vas jadne „gleda?
Ne mogu & da se ne načudđim, onom vicu Po Rome ste se posle brođoloma Na jednoj pustoj blovećoj dasci
Nošfi zajedno sa fedmimt papagajem
O majmunu Severinu Koritsonu
Nikada nećete uspeti ham : JeP ćaknuti ste | Paa T čak više od toga
Pomno se Zahosite
Položajem istražnog sudije
Ili novog cirkuskog. upravhika Zaboravite sve to đragi moj Na vašem O M DREAJA KUL LO JAVI DN MOVi Čovek visi
blije ili češkog folklora, U ovoj knjizi više nego u mi kojoj prethodnoi došlo je do izražaja Hrabalovo majstor stvo jezika. I ovde on uglavnom priča u prvom ili 0 cem licu, ali zgode iz životas ne priča u čistom dijalektu ili slengu, već iz njih uzima samo tzv, reči.bisere, kob" strukciju rečenice, način izražavanja misli, pogled wa svet. Kao u folkloru ta proza je često ironično ili groteksno obojena, puna hiperbola, naturalizma. Rečenjce 5U kratke, sažete, mislv-aforizmi se kao biseri jedan za drugim ni žu. Među biserima posebnog sjaja u ovoj knjizi spome nimo vLegendu o Kainu•, »Moritat o Mvpaljici noći«, „LC gendu odsviranu wa stmunama razapetim između „kolevke i groba«, »Moritat o umorstvu Anješke Hruzove«, Ovom knjigom tako neobične inspiracije i lako izvrsne ulmel wičke opreme, zadivljujuće potpuno je obuhvaćen celokU' pan Prostor wa »štrunama mrazapetim između kolevke proba“, šlo je Češku savremenu prozu obogatilo jednom posebnom dimenzijom veta,
Na kraju jedino možemo da izrazimo žaljenje Što 56 do danas nijedna naša izdavačka kuća nije zainteresovala, čak nji posle najboljeg filma godime »Strogo kontvoljšani vozovi“, koji je rađen prema jednoj većoj noveli Hrabala, da izda makar po jednu od movela iz zbirki »Biseri 4 dnuz, »Časovi igranja za početnike i obučene«, »Mortitati i legemde« u koju bi obavezno ušli i mikroromani »StrošO kontrolisani vozovie i »Bambini di Praga,
Biserka RAJČIĆ
KNIIŽEVNE NOVINE