Književne novine

NJI

%

LIST ZA KNJIŽEVNDST UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

Godina XX Nova serija Broj 341

BEOGRAD, 23. NOVEMBAR 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara )

ZAJEDNICE KULTURE

OVIH DANA počela je diskusija o Tezama za zakon o finansiranju kulture i o zajednicama kulture. Programom rada Skupštine SRS predviđeno je da se ovaj zakon donese u toku 1968. godine i da zajednice kulture otpočnu sa radom 1. januara. Na sednici Prosvetno-kulturnog veća od 14. oktobra i Republičkog veća od 15. oktobra usvojen je nacrt Teza i one su stavljene na javnu diskusiju. Želja zakonodavnih tela je da Teze zakona budu podvrgnute svestranom razmatranju tako da bi mogli da se uoče svi nedostaci predloga i da se blagovremeno isprave, Na mnogim razgovorima čulo se dosta korisnih sugestija kao što je bilo izvesnih nedoumica i kritičkih primedbi i na novi sistem finansiranja.

. Šta, zapravo, predviđa Zakon o finansiranju kulture i o zajednicama kulture? Prema Nacrtu zakona, zajednice kulture prate razvoj kulturnog života i staraju se o obezbeđenju sredstava za finansiranie delatnosti u oblasti kulture, finansiranju delatnosti i razvoju materijalnih osnova Kulture, staraju se o meposrednom povezivanju delatnosti kulture sa potrebama opšteg društvenog razvitka, sarađuju sa društveno-političkim zajednicama i radnim zajednicama o donošenju planova i Pprograma razvoja kulture, obezbeđuju sredstva za finansiranje delatnosti, za stručno usavršavanje kadrova, kao i sredstva za finansiranje. delatnosti u oblasti kulture za potrebc narodnosti. |

· Zakonodavac je predvideo tri varijante za osnivanje zajednica kulture. Po jednoj, zajednice kulture osnivaju se za teritoriju više susednih opština, za teritoriju autonomne Ppokrajine i za teritoriju republike. Po drugoj, koja predviđa sve ove mogućnosti, zajednica kulture može se osnovati i za teritoriju jednc opštine, kao što po trećoj može da se osnuje za teritoriju republike van autonomne pokrajine. Zajednice kulture sačinjavaju radne organizacije i institucije koje se bave delatnostima.u Oblasti kulture. One imaju svoje organe od kojih je najviši organ Skupština zajednice kulture. Skupštinu sačinjavaju članovi Koje delegiraju radne organizacije u oblasti kulture čiju delatnost finansira zajednica zajednice radnih organizacija u privredi i drugim društvenim delatnostima koje učestvuju u finansiranju kulture, drušiveno-političke organizacije i udruženja građana. Isto tako, skupština društveno-političke zajednice koja je Osnovala zajednicu kulture imenuje izvestan broj članova Skupštine. Skupština zajednica kulture donosi statut, prograd kulturnih delatnosti, finansijski plan i završni račun, odlučuje o raspodeli sredstava i udruživanju sredstava za zajedničke delatnosti, kao i o saradnji zajednice· sa drugim institucijama i organizacijama koje se bave sličnim delatnostima. Skupština bira izvršni odbor, predsednika i sekretara zaJednice. Predviđeni su i izvori finansiranja kulturnih delatnosti. To su, najpre, ona sredstva koja su društveno-političke zajednice po Ustavu i' postojećim normativnim aktima dužne da obezbede za podmirivanje društvenih potreba u oblasti kulture, republički doprinos iz ličnog dohotka od autorskih prava, patenata, filmski doprinos, doprinos od korišćenja auforskih dela. po prestanku autorskih imovinskih praVa i naknada za iskorišćavanje narodnih, književnih' i umetničkih tvorevina putem izvođenja. Predviđa se i mogućnost da se na Osnovu posebnih propisa obezbede i druge vrste prihoda, kao što se omogućava radnim i drugim organizacijama da ulažu sredstva u zajednice kulture. Na promet alkoholnih pića na malo naplaćivaće se poseban porez i sredstva dobi-

jena na taj način stavljaće se na raspolaganje ·

zajednicama kulture.

U diskusijama koje se vode oko Nacrta Ovog. zakona kristalisala su. sc dva načelna stava. Po jednima sadašnje stanje kulture u Srbiji ne dozvoljava donošenje ovakvog zako: na i bolje je pričekati da se situacija izmeni na bolje, pa onda odmah doneti zakon koji će biti u potpunosti dobar. Po drugima, zakon treba što pre doneti da bi se u praksi pokazalo šta je izvodljivo a šta ne ! da bi se ot krilo koje su njegove vrline i nedostaci. Dodaje se da zakon nije donet na brzinu, pošto su ove teze rezultat trogodišnjih bržljivih ispitivanja, konsultacija i analiza. Čula se pri medba da zakon hoće da legalizuje Vec postojeće. stanje, kao i odgovor na primedbu da postoji veliki broj opština na (critorlj! SR Srbije koje nemaju gotovo nikakav utvrđeni način finansiranja kulture, pa je zbog toga JC dnostavno ne finansiraju. Jedna od najkrupnijih kritičkih primeđbi svakako jestc ta da je to u suštini ostao budžetski način finansiranja, jer onaj koji ubira porez možc da određuje kako će se novcem koji on daje raspolasati, što nije mnogo u skladu sa samoupraVnim principima. Na ovu primedbu odgovara se· argumentom da će prelaskom finansiranja kulture na zajednice kulture onaj koji raspodeljuje sredstva ta sredstva raspodeljivati prema stvarnim potrebama, jer će ih raspoređivati: kulturni radnici — samoupravljači.

Ono što je u svim ovim diskusijama bilo neobično korisno jeste činjenica da se najviše primeđaba čulo od liudi koji dolaze neposredno iz prakse i koji su odmah pokušali da u okviru onih rešenja koie zakon načelno nuđi

ponude i praktične sugestije. Tako se rasprav-

Nastavak na 2. strani

Paul KLEE

0 modernoi umeinosli

Ovih dana u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je velika i značajna izložba dela Paula Klea (18791940). Najpoznatiji njegov tekst, pored introspektivnog »Stvaralačkog | „kreda« (1920), je »Pedagoški blok za skiciranje« (1925). Tekst iz kojeg ovde donosimo odlomke mnogo je manje poznat i objavljen je tek 1945. godine, dvađeset i jednu godinu pošto je nastao. To je zapravo sažeti podsetnik, neka vrsta teza ali logično povezanih u niz, za pređavanje koje je 1924. godine održao u Jenskom Kunstferajnu. U međostatku prostora, prevodilac je načinio izbor koji iznosi

_ nešto malo više od trećine celog teksta. Pri tom je izostavio onaj đeo njegovog izlaganja koji analizira ulogu formalnih

PAUL KLEE: AUTOPORTRET

elemenata slike, liniju, tonski valer, boju, i njihovu formalnu ulogu u konstrukciji odnosno kompoziciji slike. Izabrani deo daje nam viziju Kleove estetike, omogućuje da naslutimo njegovu senzitivnost a u isto vreme rigoroznu disciplinu. Ovaj tekst smatra se jednim od najnadabnutijih kad je reč o tumačenju one moderne umetnosti koja se ne može kKvalifikovati kao apstraktna, ali je ipak vrlo daleko od uobičajene, svakodnevne slike sveta kakav oko sebe vidimo.

„.DA BIH IZBEGAO prekor »Ne pričaj, slika-

ru, slikaj«, ograničiću se uglavnom na to da bacim nešto svetlosti na one elemente kreati vnog procesa koji se za vreme nastajanja umetničkog dela, nalaze u podsvesti. Po mome mišljenju, stvarno opravdanje da se slikar služi rečima bilo bi u tome da pomeri naglasak podstičući nov ugao pristupa; da oslobodi

formalni element jednog dela svesnog naglaska koji mu se daje i da stavi jači akcenat na

sadržinu.

To je ona vrsta ponovnog usklađivanja stvari kakvo bih rado učinio i koje bi me lako moglo izazvati da se upustim u jednu dijalek-

tičku analizu.

* * *

Pokušaću da vam omogućim da malo zavirite u sklikarski atelje i mislim da ćemo na kraju doći do nekog uzajamnog razumevanja.

PAUL KLEE: GOSPODIN. PEREENSCHWEIN, 1925.

| Jer mora da postoji neki zajednički jezik između laika i umetnika, koji omogućuje zajednički prilaz stvarima i zahvaljujući kome umetnik više ne izgleda kao neko sasvim izdvojeno biće. \

Već kao biće koje je, kao i vi, doneto na ovaj svet pun raznovrsnosti a da ga niko nije pitao, i u kome, kao i vi, mora da se snađe i u dobru i u zlu. ;

Biće koje se od vas razlikuje samo po iome što je kadro da ovlada životom koristeći svoje specifične talente; biće možda srećnije nego čovek koji ne raspolaže sredstvima za stvaralačko izražavanje niti ima prilike da se stvaranjem oblika oslobađa.

„Ovo skromno preimućstvo treba spremno priznati umetniku. On ima dovoljno teškoća druge vrste. y -

Mogu li da upotrebim jedno poređenje, poređenje sa drvetom? Umetnik je proučio ovaj svet raznovrsnosti i, možemo to da pretpostavimo, nenametljivo, snašao se u njemu. Njego-

~ vo osećanje smera zavelo je red u stalni' tok

slike i iskustva. Ovo osećanje, smera u prirodi

i životu, taj poredak koji se grama i širi, upo-

ređiću sa korenom drveta. .

Iz korena teče umetniku životni sok, teče'

kroz njega, teče u njegovo oko,

Tako on stoji, uspravan, kao stablo drveta.

Izmučen i potresan snagom tog toka, on svoju viziju uobličava u svoje delo. ' 'Kao što se, svetu na očigled, krošnja drveta razvija i širi u vremenu i prostoru, tako i njegovo delo. i " Niko neće ustvrditi da drvo razvija svoju krošnju prema slici i prilici svog korena. Ono iznad i ono ispod ne mogu se kao u ogledalu odražavati. Očigledno je da različite funkcije, koje se odvijaju u različitim elementima, moraju da dovedu do bitnih razlika. i

Ali baš umetniku ponekad uskracuju OVa odstupanja od prirode, koja njegova umetnost zahteva. Njega čak optužuju za nespOsobnost i namerna iskrivljavania. ·

A on, kao stablo drveta, stojeći na mestu koje mu je određeno ne radi ništa drugo ne-

. go samo pribira i dalie upućuje ono što mu iZ

dubina dolazi. On niti vlada niti robuje — s8a-

.mo prenosi, dalie.

Njegov je položaj skroman. Lepota krošnje nije njegova. On je samo običan kanal. * * * y 'Već sam govorio o odnosu između korena i krošnje, između prirode i umetnosti, ı objasnio ga poređenjem dva elementa, zemlje i VvaNastavak na 2. strani

Sloboda stvaralaštva i slobodni dijalog:

SLOBODI STVARALAŠTVA je u Nacrtu kongresne rezolucije SKS o zadacima komunista u kulturi dato prvo i istaknuto mesto. Sloboda stvaralaštva u našoj zemlji rezultat je našeg celokupnog političkog i društvenog razvitka. Savez komunista ne rukovodi kulturnom» politikom u Srbiji (njom rukovode, kreiraju je i sprovode samoupravljači) ali Savez komunista nosi punu moralnu i političku odgovor nost za sve što se dešava u našem društvu, a samim tim i u kulturi. Zato je razumljivo što ie osnovni akcent i stavljen na slobodu stvaralaštva kao osnovni preduslov svake stvaralačke aktivnosti u oblasti kulture.

Nije reč samo o slobodi literarnog stvara: laštva, već o punoj slobodi svih umetničkih i naučnih aktivnosti, kao i o punoj slobodi razvoja stvaralačke kritike. Bez pune slobode stvaralačke Kritike nema ne samo slobodnog, nego uopšte bilo kakvog stvarnog, stvaralaštva u oblasti kulture i društvenog života, Sto se sloboda stvaralaštva bude više razvijala, što „naši stvaraoci budu više govorili o suštinskim

problemima savremenog čoveka, njegovim morama, krizama savesti, moralnim dilemama, željama, nadama, strahovanjima, kao i o OnQme što daje jednu kompleksniju i složeniju sliku sveta, javljaće se neminovno i otpori toj slobodi, jer će takva upotreba slobode neminovno dovesti do, recimo, rušenja mitova i legendi i do obaranja izvesnih tabua. Nije reč ni o otporima društva, ni o otporima nečega što se ranije nazivalo administrativnim faktorima, mada se i takvi otpori mogu pojaviti već o onim neizbežnim otporima koji se uvek u trenucima preobražavanja javljaju u svim sredinama. 1, to treba očekivati, što sloboda stva-

ralaštva bude veća i otpori će biti veći.

Lakše je ustvariti izvesnu slobodu nepo Sc priviknuti na nju. Jedna angažovana kritika može u tom slučaju mnogo da pomogne. Ta kritika, da ostanemo u oblasti književnog stvara: laštva da bismo bili jasniji, morala bi najpre da razlikuje umetnički kvalitet od onoga što to nije. A to se, ponekad, ne događa. Odbaciti jedno književno delo, koje recimo, treba kritič-

ki da govori o društvu, zbog, toga što ono pred· stavlja literarno bezvredan tekst, ne predstavlja ni u kom slučaju napad na slobodu književnop stvaralaštva nego upravo njenu najefikasniju odbranu. To što važi za literarnu kritiku, važi i za ostale vidove stvaralačke kritike .

Ali, isto tako, sloboda stvaralaštva može 5c

dalje razvijati samo u atmosferi, uslovno Ice čeno, uzajamnog poverenja stvaralaca i drustva. Kada ovo kažemo ne mislimo da stvaraoci stoje na jednoj a društvo na drugoj strani. Bez podrazumevanja osnovne činjenice da je do jugoslovenske samoupravne socijalističke zajednice svima u podjednakoj meri stalo, da Su stvaraoci integralni deo jugoslovenskog socija: lističkog samoupravnog . društva, nc možc 5seć govoriti ni o stvaralaštvu ni o stvaralačkoj kritici. Upravo o jednoj takvoj atmosferi govori i Nacrt kongresne rezolucije koji ni u kom slučaju ne zahteva toleranciju neprihvatljivib stavova. ali predviđa borbu protiv njih stvavalackouni kritikom i slobodnim dijalogom,