Književne novine
ЈУЛИЈА НАЈМАН
ЖАН КАСУ
ПРОВИДНА измаглица изнад потамнелих кућа из цигле и камена, изнад фабрика, слектричних водова, изнад друмова са аутомобиима једни уз друге као бескрајно дуги воз — то је већ париско небо.
ПАРИЗ! град великих уметника и научника, чувен по својим бунама и револуцијама, по својој лепоти, виталности, разноликости, музејима, споменицима, трговима... „Париз је изузетак, једини лепи велики град, рекао је Френк Лојд Рајт, сви други градови постају из године у годину ружнији“...
Сваки поновни сусрет изазива исто узбућење као први, као недавни. Иста је недоумица: шта пре како савладати простор, време, како сазнати оно што је ново, видети оно што желимо поново видети (Проћи ће неколико дана док се сродим са градом, са његовим темпом, буком, док се уклопим у ритам).
Аутомобили крећу са зеленог светла са рафалом мотора. Ове легије машина освајају читав слободни простор. И за дивно чудо и најгломазнији камиони круже око Тријумфалне капије, око Трга Конкорд, са истим правом као мали ситроени и реном.
Путујем кроз Париз. Град се изменио као да је живо биће, време, осећање... Лувр има нову жуту одежду. Његови профили, барећефи, скулптуре причају надугачко о свом раздобљу. Светла Тријумфална капија је као нова, као да је нарасла. Опера више не крије иза слојева чађи своју епоху декора због декора, здања на Конкорду, дуж Сене подмладила и разведрила је терапија чишћења, — неки то називају урбана козметика.
Возимо се кроз Сен Жермен. Попречне улице остале су старе и озбиљне. Заустављамо се у Латинском кварту, на тлу догађаја. Луксембуршко позориште је затворено, понеке зграде су озлеђене, неки круг на асфалту остао је без свог платана.
Догађаји!
У сваком сусрету су присутни догађаји: дани и ноћи на улици, сузавац, ханшења... Догађаји су изнад свих сензација: изнад штрајкова, референдума, помахниталог оца који је убио своју децу, изнад лета Конкорда, афере Делон-Марковић... Да ли се уопште нешто збило од — догађаја»
Поздравили) смо се, изменили неколико речи о здрављу, о пријатељима и — Жан Касу већ говори о догађајима... Нестао је онај његов доброћудни осмех који прашта слабости и заблуде, нестао је врцави раблеовски хумор који охрабрује...
— Десило се нешто сасвим ново! нешто што је веома значајно избило је на светлост дана. Показало се да је левичарство (рацсате) болесно... оно болује од тешке бољке сенилности.
— Наши комунисти легли су на руду! они се споразумевају са владом! хоће да сачувају владу, Совјете, и тако даље...
— Ми се налазимо у правом правцатом циркусу! једни шамарају друге, а ти исти се међусобно подржавају. Триколорна застава вије се поред црвене! И једни и други подједнако се плаше револуције.
— „Иманите“ је застрашујућим језиком претио студентима... а када су. студенти истакли прну заставу анархије... то је требало видети! Утерали су исти панични страх комунистима као буржоазији.
— Комунисти су свим снагама настојали да одвоје радника од студената. У томе им је помогла влада и полиција. А ипак је дошло до велике спонтане манифестације на стадиону Шарлети, у којој су студенти и радници заједно иступили. Упркос свему, та манифестација је успела... Студенти су викали: сви смо ми немачки Јевреји...
Због Кон-Бендита2
— Не. Зато што су прогоњени као они... Разговарао сам са Кон-Бендитом. То је човек који зна шта хоће. Он је, уосталом написао једну веома добру књиту о револуцији, Неоспорно је да је Кон-Бендит анархист, али то значи да је поуздан, искрен, прави револуцио-
нар. Он зна да се мора поћи напред, он тра-.
жи излазак из мочваре...
— Наравно, влада је моћна, полиција је моћна и комунисти су моћни, Према томе није лако. Али моторна снага младих који жуде за напретком је такође моћна. Млади радници су већ уз студенте, они су јасно видели, сви смо видели издају синдиката. Сви знамо да је пало званично наређење владе које су синдикати послушно прихватили ..,
— Као што видите, француска Комунисти-
чка партија неће револуцију. Она нипошто“
меће нешто ново. Она све чини да одржи свој моћни политички апарат, своје позиције, своја места. Све што ради то је најобичнији канонични ритуал. Она наређује почетак штрајкова, наређује завршетак. Каква смејурија! Као да се повела за милитаристима, за клерикалцима, Иста је сцена, исте литаније, исти слогани... она је постала ортодоксна,
— Догађаји! били су величанствени!; Млади су нашли нови израз, чуо се, најзад, један сасвим други језик. Нису читали припремљене текстове, нису извикивали изанђале пароле. На Сорбони завладао је нови дух. Говорило се слободно, без лицемерства. Застарели програми, клерикална сколастика су одбачени. МАШТА је добила реч! она је проговорила. То је био велики догађај! То је била КОМУНА! Млади су били сјајни! озбиљни. Ослобођени партијске схеме — револуција више није роба за потрошњу, није више монопол комунистичке партије — то је најзначајнији догађај: прекид са комунистичком партијом, то је велики корак унапред. 1
— Мора се поћи напред. Маркс је видео само ХТХ век, он није могао предвидети потрошачко друштво, није могао предвидети да ће машине саме радити, да ће техника створити потпуно нове услове, нову бирократију, У ХЕТХ веку није се знало за ове нове феноменалне масе...
— Немири се настављају. Несугласице у комунистичком табору се продубљују. Основано је једно ново крило левице. Нови часопис „Политик“ окупио је људе који слободно иступају... Ето, то је, укратко, историјат догађаја...
Пауза. .
На писаћем столу лежи отворена фасцикла, странице исписане Касуовим рукописом.
Нови роман»
Директор Танасије Младеновић, Главни и одговорни уредник Зоран Глушчевић. Техничк Пињатовић, Богдан Калафатовић, Момо Капор, Мирко Ковач, др Мнодраг Коларић, Радомав Кордић, Борђе Лебовић, Борислав Пекић, Боглав А. Душан Пувачић, Доброслав Смиљанић, Радомир Смиљанић, Бранимир Шћепановић, Уређивачки савет: др Миладин Животић, др Владета Јеротић, др Звонко Марић, арх, Станко Мандић, др Коста Михајловић излази сваке друте суботе. Поједини примерак 1,30 а. Годишња претплата 30 д., полугодишња 15, Београд, Француска 7, Телефон 627-286 (редакција) и 626-02) (комерцијално одељење н адменистраци ја),
« >
о :
% •
а
у
. +
Мр.
— Да. Пишем га већ неколико година, Као што видите, биће обиман, Наслов је: » О Огћорсбаз!е дез Еужез«
Касу показује план романа, поједине з2вршене главе, генеалогију лица... Иначе предајем на факултету, припремам студенте за виши степен... понекипут одлазимо заједно у кафану, онде настављамо дискусије...
На прилазу тргу Етоал, аутомобили у авенији Марсо су непомични, укљештени, блокирани. Око Тријумфалне капије возила гамижу попут пужева. Безброј пута гаси се црвено светло, пали зелено. Моћна техника је —" немоћна. Изгледа да се никада. нећемо
извући до трга.
| Х ж х
Пре седамнаест година, најчувенији француски писци потписивали су своја дела на мејодгот алуег. Тада сам последњи пут видела Арагона. Пришла сам... али.... .
Телефонирам у »Теш Ттапзех«. Арагон је одсутан. Телефонирам његовој кући... — Из Југославије понавља женски глас. — Јавите се сутра, у исто време. ,
Не Јелисејским пољима велике афише са једним јединим огромним словом 3. То је филм Созфа Саугаз-а. Фабула овог филма је истинита прича о грчком професору медицине Грегорију Ламбракису, народном посланику девице који је мучки убијен од плаћеника владе. Играју Ив Монтан, Дукс, Третињан, Ирена _ Папас. Музика Микиса Теодоракиса... у
То је најузбудљивији, највехементнији од свих ангажованих филмова. Утанчано и танкоћутно приказује људе, разобличује везу полиције и власти. Два и по сата публика прати збивања без даха. На крају, сви остају на својим местима, сви тапшу пред празним платном неколико минута.
Силазим у метро. Станица Лувр претворена је у малу депандансу Лувра. Реплике скулптура и слика на неутрално сивим зидовима, истим као у Лувру, Заиста је то једина позадина на којој се уметничка дела истичу.
Лувр је пун посетилаца. Групе странаца са водичима, али још више гимназијалаца и основаца са својим наставницима. Деца се јављају, саопштавају своја запажања, одговарају на питања.
Попреја Грка и Римљана, вероватно због великог броја, чине се као познати мотиви музике који се понављају. Али Египат! ту је зачетак модерне уметности. Како су древни Египћани добро познавали камен! Нехотице нам се намеће упоређење: артикли потрошачког друштва, кичеви фабричке израде а ова маштовитост, ове дивне шаре на камену! Осећамо да је лепота била највећи квалитет оног времена. Можда је лепота била и застраштујућа као божанствог Огромни бикови са човечјом главом који су чували улазе у храмове и палате, свакако су изазивали покорност и страх. И Гилгамеш је портретиран са
лавом у наручју како (би изазвао страхопо-
штовање. Барељефи у дрвету приказују, као
КРИЛАТИ БИК СА ЉУДСКОМ ГЛАВОМ (АУВР)
ла,
ес
+
о-умет пичка опрема Драгомир Димитријевић. Уређивачки одбор;
др Татомир Анђелић, Ранко Бугарски,
ни филм, утовар и исто“ Мастаба. са барељеф: династија
данашњи док ментар: ар бродова. Капела за идовима. од албастра. Та
ж
х ж '
Чекам сат који је одређен за телефони: ање. Арагон је на телефону! — Интервју; у тедеље> Немогуће! имајте на уму да сам Оре ЦАИ а, дане и недеље уна-
и јутра до мрак У немам МЕ један слободан сат. Уторак
ији... Не, не могу да вас припада редакциј имам стотину обаве-
едакцији... ба И лаја недеље... онда одлазим на три дана... Које новине2 Литерарне... „Књижев-
с лемо да нам говорите о
је новине“! хтели 61 ја нај нпр делу ... Знате шта, јавите се почетком идуће недеље... У исти часа — да, у исти час. Арагонов глас више тИЈ- звучао као
е, као да одмахује РУ =
МИКА Гренел је уска, интимна и свечана.
лит у ; Већина зграда је ониска, широка. Види се да
се није мислило на профит већ на ПА НаНОСт и елеганцију. Пред високом каијом и > старства просвете стоји полицајац. Аутомобили улазе у пространо двориште, у резерват
Едгара Фора. . . | бе бов шеф кабинета, Ксавије Гијон Бошан, изгледа као да је тек г ешао тридесету,
озбиљност, и она посебна
али неусиљеност, | куртоазија као да себи не придаје важност,
је п тенцију и зрелост. . Рм Вела нам је драго што се интересујете за нашу реформу. Она је још далеко од нечег дефинитивног, у фази стварања. Али донет је нови закон о школству који се заснива на два основна принципа: партиципација и аутономија. У партиципацији ишли смо веома далеко: изабрани савети ће сами собом управљати, они ће доносити одлуке о многим пита њима педагогије и администрације, о роковима испита, методама учења, дипломама. погледу аутономије нисмо ишли толико далеко, то је релативна аутономија. Остаће контрола министра и националног савета како се не би десило да се дипломе девалвирају на националном и интернационалном плану, то јест једна еластична контрола која ће спречити такву опасност.
— Финансирање је ствар државе — ми немамо дотације као амерички универзитети — али контрола издатака биће постериорна, то јест укинуће се оне бирократске мере да се за сваку оловку тражи дозвола...
— Закон је предвидео оријентацију, али постоје најмање три оријентације, савети ће се определити за ону која им најбоље одговара. Али ми још не знамо како ће све то функционисати, то ће показати будући дијалози, ми верујемо да ћемо постепено наћи најбољи облик, облик који најбоље одговара модерном начину живота, данашњем студенту. Ми мислимо да је најважније непрекидно обнављање метода учења и избегавања суви-
шних "оптерећења; 7 ~ ,
— Разуме се да је увођење нових мера веома сложено. Можда ће цела ова година проћи у организовању структуре. Методи се могу генералисати, али мора се пазити да се спровођење — пазе еп рјасе — нових метода и оствари.
— Поред организационих и методолошких проблема. постоји проблем који називамо: психополитички. Ради се, наиме о реакцији колективне психологије, о кризи друштва, цивилизације, кризи духа. Ради се о реакцији човека, о његовој психолошкој и индивидуалној реакцији пред чињеницом једног значајног техничког прогреса који ствара једну врсту трауме... Едгар Фор наводи у свом делу „Философија једне реформе“: |
„...- Сувише дуго смо живели у илузији да грчколатинска култура, — која је неоспорно свету дала веома много интелигенције, која је неоспорно била веома значајна, — може утрти путеве развоја. Ми не заборављамо да су до краја Х1Х столећа велики иницијатори прогреса и науке били просвећени љубитељи те културе, али техничка и научна револуција која је постепено убрзала свој темпо, показала је да то учење, несумњиво високог квалитета, да та култура све мање одговара захтевима данашњег друштва... Дошло је до једне друге индустријске револуције. Ако је она прва била револуција машине као такве, ова друга индустријска револуција машине: машина која мисли, која је постала интелигентна, чија ће ефикасност бити све већа... А и истраживања социолога доказала су да је класична култура лако приступачна само онима који је наслеђују у извесном породичном кругу, Стога се не може порећи да та култура успорава демократизацију, то јест да је наследна култура култура привилегисаних и да је дошло време да се суочимо са прохтевима данашњице, она захтева формирање нових духова, савлађивање универзалног језика нашег раздобља: технике и науке.
„Проблем универзитетске формације и. васпитања је на истој разини као социјална криза, као психолошка и духовна криза. Мајски и јунски догађаји су само један вид,. један несрећан случај. Може нам се опростити што их нисмо предвидели, али било би неопростиво да их нисмо разумели, Анализа мајских и јунских догађаја доводи у питање многе поставке овог друштва... они су у нама оставили немир и рђаву савест...
„Посебна је чињеница да се врши дифузија — таз5 тефа — посредством интедектуалних машина: транзистор, телевизија и тако даље, доводи до консумације идеја које следе исто кретање као стварање добара материјалне потрошње. Негативни елеменат тога, оправдан или неоправдан, јесте да данашњи човек, пооољшавајући свој материјални жиВот, остаје у неку руку подређен у разним аспектима духовног живота. Стога се сусрећемо са термином отуђење у оном истом смислу у којем и у класичној немачкој философији, у марксистичким доктринама и оста-
.“
_ Догађаји су оставили печат као граБански рат, као епохално откриће које ће изменити токове... Казаће се ово је било пре, ово после догађаја. Можда ће се та споха назвати по догађајима, као ети-
патске по династи ј ама.
Божидар Божовић, Драгољуб С, Поповић (секретар редакције), Предра: Протић, ар Милав Дамњановић, др Милорад Екмечић,
» ар Љубодра Михајловић, Идејно решење и графичка опрема Боглав Кршић. Лист За иностранство двоструко. Лисл аздаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне вовиве",
Рукописи се не враћају, Хекући рачун број 608-1-208-1, Штампа „Глас"", Београд, Влајковаћева »