Književne novine
з једног дневника |
Драги мој Уо! Мој једини пријатељу.
Једна од најстаријих људских љубави је љубав према земљи. Земља је све. Земља све даје и све узима. Земља све рађа и све покопа. Земља све показује и све скрива. Земља је оно због чега човек живи, од чега човек живи и због чега умире. Без свега би човек могао, али без своје земље никако. Сваком човеку припада парче земље. Територија земље је мерљива једним аром, једним хектаром, једним квадратним километром, једним општинским атаром, једном државом, једним континентом... Да би човек живео од земље мора да је обрађује. Што већи комплекс земље обрађује боље живи. Један човек уз помоћ једног оруђа може да обрађује пеколико ари. Један човек уз помоћ још јелног човека и још каквог оруђа за обраду може да обрађује неколико хектара. Један човек уз помоћ много људи, много оруђа и оружја, може да обрађује једну АРжаву. Један човек уз помоћ мното људи, много оруђа и оружја и уз помоћ неколико држава може да 06рађује читав коптинент. Само дотле, Мо. Не може више. С друге стране обрађује други човек. Земљаааа, Уо!
Али, мој пријатељу, ништа без паавина. Без падавина земља не може да да плодове. После падавина све што је укопано ниче, Међутим, чуло је право да је човек навикао и заволео земљу, али се још није привикао на падавине. Постоји некакав страх. Никада се не зна шта све мо-
же да падне. Мене је веома узбу-.
-Вивала та чињеница, Али; узимајући “ обзир моја ранија запажања у којима сам ти објаснио да човек у зем-
ХУМОРЕ
љу укопава и своје мртве им своје успомене, сада ми је све некако јас није. Мислим да се људи боје падавина просто зато што се приооја“ вају да не никну мртви, да успомене не проклијају. Мислио сам раније да се прибојавају падавина зато што је стварно непријатно киснути. Али, не пријатељу. Није им први пут да. кисну. Боје се они успомена. Свако Од сваког крије оно што је покопао и одлажу падавине иако сви знају да ће, ако падне, то бити добро за земљу. Алп ни без падавина, Мо, не мо же да буде вечно. Услед суше земља може „да испуца, толико ла Људи пропадају, То тшчекивање и одлата“ ње падавина ипак замори људско биће, Људи почну да се отуђују од сво“ је земље. То отуђивање од земље Је коначно изанференцирало људе на две главне групе. ,
На оне који су у стању да изарже свакакву сушу, да немају ништа Од плодова и да остапу па својој земљи. То су они друти. Први су они који су ускочили у виле, авионе, камионе, бродове и аутомобиле, у антички намештај, крзно, злато, калифе и свиле. То см они који су продали своју земљу. Земљаааа, пријатељу.
Ипак; мој Уо, тледајући у целини, ова се Земља још није охладила. Мало, мало па пегде избије ватра. Блесис њепа скривена светлост. То се није логодило само једанпут, Напротив, пријатељу. Ова цивилизација је већ патикла "па таква избијања. људи знају да се негде дубоко У Земљи пешто кува и ла може да избије на сваком месту. Хтео сам да им помотлем т рекао сам им да бар негле направе некакве излувне вентиле да земља пе би непредвићђено пуцала, ВАМ су опи то олбили. Овако им је лакије. м лепше. Интересантније им 16. Никала се не зна тде ће да пукне,
Земља, Уо!
Аушан Јагликин
| ЛИНАП || | И || ИНД
ПАНАМА РАМА МИМАМАААНИААТАМА О
Бо Ра а
УЧИ о а. се 5]:
(у + 5 еј. (1, 7 2; ДА и ба 7 к
СЕПТЕМБАР:
Н. 1. Кромпириће са мирођијом и чорбу од целера, па се хватамо за фењер.
П. 2. Летњи купус са овчетином у два реда.
У. 3. Истучени Шлиселерта са млевеним кељом. И,
то је могуће, Мадам.
С. 4. Пастрмку калифорнијску пржену у црном тигању. Затим, полудимо!
Ч. 5. Млад пасуљ на густо, са похованим бронзаним
пилићима, који су остали без икакве школе, и,
без мајке.
П. 6. Боранију на лесковачки начин, и, говоримо на: „ГИ — ГА — ГУ"!
С. 7. Бут младог магарца који није крштен у цркви, али који је имао слуха:
Н. 8, Јунећи ролат, са чешком кнедлом, у практи: кантском стилу.
, 9 Ручамо са другом из студентских дана, који је дипломирао, одавно.
У. 10. Ревапширамо се Аругу из студентских дана, и, показујемо фотографије лепе, бестидне младости: Затим кувамо кафу кроз коју може да се гледа,
С. 11. Пилав. То је довољно на данашње време.
Ч. 12. Виногралску јанију, и, секиру која је пала “м мед.
П. 13. Ручамо код аласке кћери, кад аласи мрежу крие.
С. 14. Једемо, ето, тако, сами од себе. Све што падне с гране.
15. У млечном ресторану, па шта бог да.
16. Телећу коленицу, по величини2
У. 17. Ракове а ла Патријарх Макарије Соколовић,
6. + Папас-јанију, наравно, не своју, им, не стојећи! Ч. 19. Шарана на кинески начин и кох од диња,
П. 20. Матилдин ручак: :
С. 21. Беле бубреге а ла Грета Гарбо.
М. 22. Атинско печење, и, воду са Еуфрата. · 23. Национално прасе са Ауњом у трбуху. . 24. Ручак Алексе, чиновника АПОТЕКЕ,
25. Груди шареног фазана, и, чорбицу од ситних медаља.
. 26. Ћевап од чукаричке сомовинсе-
· 27. Пошто је петак: СВЕТЛЕЋИ МЕТАК! . 28. Слатке ПАТКЕ.
ада омчна
о
Н. 29. Опет ПАТКЕ, али, на конзулски начин.
П. 30. Бувије, Париске кифле. Кувано ребро, и, туцан бадем.
1 Циј 5 аи Запа
АП ИаАЕ
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
МАТЕТО
У глави ми неко мене тражи (лава ми се дивно опејзажи
Факир змији непрекидно свира Време траје кроз сва невремена
Кад мисао експлодира
Остаје се без темена
Балада о позоришним завесама
„Кад народна скупштина постане буржоаско позориште, сва буржоаска позоришта морају = постати народне скупштине",
(Зид Сорбоне, Маја 1968.)
Пред нама дуго неме завесе висе На сценама споро мењају кулисе
Вакулисне итре кад се занемаре __ у Нове завесе — Премијере старе ,
Црвене завесе Нашминкано доба Домаће се драме изводе без проба
На сценама многи завршили своје _ Тек сцене су празне Завесе се двоје
Народ се отима ко ће сести ближе И на виши пиво завеса се диже
Завеса по жици крају не склиза Скривајући оне што гледају иза
епиенд је сјајан Али откуд сада Одједном завеса у немилост пада
Хоће ли очима
Хоће ли очима отвореним 080% јутра Сметати већ очи које се отворе сутра
Хоће ли нова истина која старе вређа Новијој истини палицом мерити лева
Хоћу ли моћи да традицију пренебрегнем Будући отац ширим руке да сина. стегнем
Клавир
Не може се заденути за појас ако се засвира Тај аеродром за прсте Та писта
Свет никако да се пресвира
Немам ништа против клавира
Али = клавириста
Свет са клавијатуром. Свако пребира дирке Глуви Моцарт угрожава светски мир Доста свирке
Један сноб ми се попео на клавир
СЛОБОДАН МАРКОВИЋ
Јествени календарнус Либера Марконија
за просте и преетупне године закључно са 1999.
НИН |
Сим Кон ја Ш ~ Ме пак м
ОКТОБАР
У. 1. Сицилијански ручак од жуте корњаче. Може и од жуте флаше,
С. 2. Цигански ђувеч са старом ципелом,
Ч. 3. Сарму од опалог лишћа
П. 4. Чорба од бораније, јесење, мусака од кар.
фиола, м, лажни штиглици,
5. Кромпир чорбу, без меса и ролат од кувапог
теста са маказама:
· 6. Хусарски ручак са Шрангијом.
. 7. Лепа уста. Јабуке и „ТОКАЈАЦ".
. 8. Само јабуке и „ТОКАЈАЦ".
- 9. Само „ТОКАЈАЦ".
· 10. Куване кобасице на довољан начин,
. 11. Вајсбратна на салвсти и укрштена гудала. . 12. СТУФАТО НУОВО.
одсшомнт
. 13. Ручамо у сешми катедрале. С голубовима.
. 14. Једемо ружне мисли кашиком за сипање. . 15. Повраћамо.
16. Шпагете и лепе пределе.
. 17. Петла у белом вину. Не у ВИМУ. . 18. Прессо нам ручак, па, радимо У хинке.
. 19: Нинин КАЛПСТЕК,
СсМИСАМ
о Нлдомгнив
5
. 20. Покушавамо да ручамо као Виргилије. Ме-
ђутим, виде нам се панталоне.
21. Ручамо на Крштењу да не знају у ПРЕДУ-
ЗЕЋУ.
· 22. Ручамо гласно, на француском.
. 23. Једемо по таблици МНОЖЕЊА,
. 24. Овај ручак је забрањен за младеж испод 16 година.
. 25. Ручамо „ЉУБИМ РУКУ".
. 26. Ручамо на рођендану код Либера Марконија, у присуству Бискупа — без Диецезе.
|.
од о
Н. 27. Ручамо на кредит, без жиранта.
П. 28. ГОЗБА ОД АРЛАУПЕ.
М. 29, Куване маниће. | :
С. 30. Маниће, ал у вину, и то са људима другог кова- ;
Ч. 31. Истамбулски ХАЛКАН, без ребара:
Мар ај ан вимај аи то а
Мт БН па А пи и | | .
Потковтце
угашене звезде остају горе!
ж
људи са диризентском палицом најбоље изводе из такта!
»
Међу људождерима воће једу своје поданике!
ж
Пробућђеном народу се после извесног времена спава!
ж Грешке пишемо, мотрешиоце памтимо! ж Дављење почиње на врху, завршава се на дну! ж Марксизма имамо. највише у библи“ отекама! ж Из перспективе џелата самоуправља“ ње је самоубиство! ж Вођа се најдаље следи до гроба! с 5 Средства оправдавају циљ! ж Заштраће студент и пред вашом ку“ ћом! ж Добри путокази ничему не служе ако су поред лошег пута! ж Неке привредне гране су одавно су“ варци! ж Не знам ко је у Извршном већу главни излаз! | ж Увек ми говоре да сам у лошем дру“ штву! ж Равиоправан Равноправнији Најравноправнији 4) У мртвом мору најопасније су оре! ж у Права линија има два правца! +
Опељешило ме друштво у партији!
Са ама _ | места
И ПОРЕД КЊИГЕ „Ко је ко Југославији", Централног телефонског именика, Централне пријавнице, Службе. друштвеног књиговодства, 988, нико не може да реши загонетку ко је џ ствари Радоје Радојевић који се појављује у крупним стручним расправама са потписом „књижевни критичар и публициста из Београда" .
Да бисмо придонели коначном расветљавању ове мистерије објављујемо одломке из дуже певаније о Радоју Радојевићу коју је ислевао мародни песник из Никшића Нико Р. Вучинић, умножио и послао као отворено писмо Радоју Радојевићу,
Чини нам се да ће ова песма са извора, из Радојевог завичаја дати одговор на питање о коме је заправо реч.
ЛУ АОСЛИ 5 УДО! ви
Радоју Радојевићу
= самозваном критичару =
Назире се стручност јака из јаднота твога чланкв! Како ти се мисли муте реченице окренуте!
Са синтаксом немаш везе, на почетку реда — свезе! Теби скоро исто чини,
дат једнину — у множини Још ти стојиш на бранику, Да спасаваш граматику! И правопис славног Вука, дај се мани аветлука! Немаш духа, немаш дара, тражиш славу критичара! А за твоју стручност јаку купи буквар и читанку, јер ту ће ти лакше бити, посну машту забавити,
— –— – –—
Празне тикве праве буку, презелен си за науку!
На танке ли паде гтрапе,
кад је такве снаге бране!
Кад потписа своју тему
што не рече школску спрему2г Да у мјесто дођеш родпо,
било би ти неугодно.
Ко те год зна из тих села: Шавник, Мокро и Бијела,
сви товоре српски чисто,
а о теби кажу исто,
иу миру и у рату промашени подухвату!
„Са школском се спремом буса, а јуче је дошо с курса"
Кад би чуо њине приче,
ућуто би — научниче!
Нико Р. Вучинић
УПЛАТОМ 30 НОВИХ ДИНАРА НА ЖИРО-РАЧУН „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ — 608-1-208-1
ОБЕЗБЕБУЈЕТЕ СЕБИ РЕДОВАН ПРИЈЕМ
ЛИСТА. УМОЉАВАМО СТАРЕ ПРЕТПЛАТНИ-
КЕ КОЈИ НИСУ РЕГУЛИСАЛИ СВОЈУ ПРЕТПЛАТУ ДА ТО УЧИНЕ У МНАЈКРАЋЕМ РОКУ ДА НЕ БИСМО БИЛИ ПРИНУБЕНИ ДА ИМ ОБУСТАВЉАМО _ СЛАЊЕ ЛИСТА.