Književne novine

протомазстор Богдан

и његово дело

ПЕБА МИЛОСАВЉЕВИЋ

БОГДАНОВА спомен-поља и меморијалне у тваре налазе се у земљи где су живи вековима, завидели мртвима. Без ове тратичне исто ријске позадине и. миленијумске традиције подизања могила, тумулуса, некропола, знамења, спомен-чесама и других споменика зна: ним и незнаним јунацима, ова здања можда не би настала или би имала друге мере и аршине.

Али, и независно од ових услова, Богданова склоност да води имагинарне разговоре са сенима великих градитеља, да прониче У њихове тајне, у њихове езотеричне кругове и братства, и његова опредељеност за архитектуру залудну, ону у којој се не станује, даје његовом подухвату и један окултни жит.

Макако се шалио са самим собом, а понекад и са нама, и његови учитељи на које се позива и они које оплакује и. прославља, такође учитељи, све су сами духови. На сличан начин, при овом послу, али се и на родни клесар, из сујеверја или да страх отера. Уосталом, и све фиктивне грађевине света више су производ духа него тела, јер за тело нису ни стваране: ,

Залудна мистрија

Да су те шале привидне говоре нам Богданове градитељске замисли и његове аветињске утваре. Чини нам се Да је најбољи УВОД У Богданово дело његова књига „Залудна мистрија" (библиотека „Орфеј", „Нолит", Београд, 1966). Не заборавимо да је то пре"васходно поетски текст, а не научни, ми ла је ова лупкаста. књига лична исповест о неопходном преображају „акусматикуса" у „ма тематикуса вишег реда" односно калфе у мај стора, какав мора да постане сваки озбилљнији прегалац на сваком озбиљном послу.

Тек тито се о његову традитељску главу сломила једна мистрија, односно што је тајанствено нестала у тренутку „еидетичке трансформације" приликом магистралних ба тина, само је доказ да је тај преображај занста и постојао, јер се одитрао изнутра, о чему сведочи не само ова већ и остале књиге из његовог пера, а о чему, уосталом, још

више говори његово дело, О томе нема потребе да причамо пажљивим и будним читаопима. та :

Залудна мистрија је и једна бриљантна језичка егзибиција „емдетичних" појмова и је дан од значајних Аингвистичких прилога нашој савременој књижевности да се ерудиција сведе на оквире које заслужује као још један од залудних послова у веку свестраних специјализација.

Ми бисмо пошли заобилазним путем да бисмо прво упознали место, односно простор, па тек онда време кад ова здања настају. Богдан нам говори о сарадњи са народним клесарима. Он се понекад ослања м на балканске градитељске традициије. Свесни смо да ова пројекција није најважнија, пошто се протомајстор им сам изјаснио о својим духовним везама са ренесансним мајсторима архитектуре, Паладијем, Бороминијем, Пиранезијем или са ауцкастим архитектом Луја ХМ, Ледуом, или, најзад, са божанственом замлаатом Каталонцем Гаудијем, великим пес ником камена и керамике, који је зидао чак и стабла. Његова веза са њима заснива се на сачинитељу залудног грађења, подизања творевина за сени или за живе кад ошште са светом изнутра, какав Е на пример био Па ладио. Можда је то Гиш један одраз архитектуре испод свећа. О томс помало говоре и Богданови пламени, барокизирани цртежи,

Оно што Богдана на први поглед одваја Ол његовог духовног братства, то је случај што су сва његова здања искључиво сполне творевине. М њих се не улази (изузев крипте м Јасеновцу). Њихов свод је небо. Оне су изван агломерација, понајчешће у природи, као уосталом и друге некрополе, Налазе се у једном отвореном свету — а тај свет није сачувао велике грађевине — у земљи коју су елементи или људиелементи пустотили кроз векове, чије су развалине и дотучене рушевине већ постале култна места, на једној раскрсници цивилизација где је судар паганских, многобожачких и монотеистичких концепција остављао значајне тратове п поруке. Горњи вилајет као да је једина илеја о грађењу, као да ол неба зависе локације. Исконска заповест да се с духом Илм

Архитектура као услужна делатност

ПЕБА РИСТИЋ

ПРАВИ АРХИТЕКТА не сме да буде занатлија у занатском смислу. Занат је вештина свима пасивно позната, занат не доноси никакве нове појмове већ само стандардне квалитете, занатлија је дужан да само солидно обавља своју услугу онако како је то већ прописано, и како је то већ одавно познато у пракси, п познато наручиоцу. Наручилац плаћа услугу да му се уради онако како то њему треба, како је то већ одређено, стандардизовано и модерно. Он бира и одређује шта треба да се изврши јер ће рад који буде завршио занатлија, бити предат њему на употребу. Инвеститор наручилац ствара себи имовину и домаћинство, а занатлија хонорар за своје домаћинство.

Стварање личне имовине је једно Од највиталнијих праисконских интереса човека, исто толико важно као што је рецимо и љубав. Стварање личне имовине, односно куће за становање, изазива исту такву психозу као да је човек заљубљен. У грозници градње своје куће, човек мења своју психу и у таквом „заљубљеном" стању може да учини такве глупости на какве у нормалном стању не би могао ни да помисли. Грозница градње куће толико је јака да домаћин обавезно не може да спава, трза се у сну, пребира разне бројке, мере, комбинације и мора да зна и схвати све оно што се односи на град“ њу, иако није архитекта, иако му можда оваква ствар не иде од руке. Уплашен је, никоме ништа не верује, све проверава, и кад његова градњо-грозница достигне критичну тачку У стању је да позове и архитекту да га лечи. За разлику од доктора архитекта је у неповољнијем положају зато што је лекар врач, који поседује неку магичну моћ. Предајући се врачу чаробнику, болесник се опушта и подаје мрачним силама, и цео овоземаљски живот доводи се у питање, тако да болесник има инстинкт да целокупну своју имовину жртвује врачу у облику хонорара. Напротив, градњо-грозница је овоземаљска домаћинска. ствар и нипошто се не сме проћердати ни динар за неку мрачну, непознату ствар. Занатлија који нешто опипљиво направи може да буде и цењен, јер он врши услугу по жељама наручиоца. Ту не сме да се шкртари, зато, се У темеље убацују вагони камења, иако је по статичком прорачуну довољан само један серклаж. Зидови морају такође да буду ма сивни, од пуне опеке, иако су јачи, трајнији и топлији зидови од неког лаког танког и јефтиног монтажног материјала. Архитекта може евентуално да саветује у погледу из бора профаних ствари, али шта ће да буде прихваћено зависи од доброг сна домаћина.

.

12

Неће он да жртвује свој мир ради неких њему мрачних непознатих експеримената. Тако да архитекта обично бива одбачен и буквално отеран. У почетку се архитекта само позива као нека обавеза која као да је проистекла из неког симболичног обичаја против урока, као што се даје милостиња просјацима, прилог за Црвени крст и као што се позивају Цигани да свирају на свадби. Међутим, градња домаћинства је дубоко лична ствар у коју не може нико да се меша и о којој мора да одлучи сам власник. Грађење преко архитекте је за ову категорију људи исто као женидба преко огласа. Архитекта им се у тренутку учини као безобразни порнограф. Архитекта је проститутка, кућни слуга и будала. Његово време и његов рад не цене се, он увек мора да има више времена него домаћин. На крају крајева, он ништа и не уради, јер све у градњи одлучи сам газда. Када то схвати, газда најури архитекту, ту будалу, јер кад се у кућу усељава кућа мора да буде чиста, и кућа треба цела да буде његова и душом и телом. У кући су му деца и родитељи, а пред децом и родитељима се не псује, а разне пубертетске ствари као фантазирање о архитектури су за кафану, међу пријатељима. У овом случају за архитекту је најбоље да остане у кафани и да у пријатељском разговору сеје своју памет. И кад неки његов пријатељ почне причу, „знаш мој отац купио

с богом разговара тамо где извор жубори и хришћанска препорука да се храм подиже тамо где поток или река тече, поведе су протомајстора да на потоцима крви подиже ова здања и да замишља чудне кривудаве стазе, Као и остала, и та места су култна и Богдан почиње свој посао од овог сазнања.

„Овај је наш“

Култ ратника и кулг мртвих одавно су развијени на Балкану, Маријан Венцел, амерички археолог, по други пут рођена у на зним брдима и беспућима, поуздано нас обавештава о пореклу орнамената па стећцима и сеоским надгробним споменимима, да нас најзад увери како нам они долазе из широког дијапазона са свих осам страна света, почев од неолита, па преко култова диоскура и дионизијских, преко класичних волута, византијских лукова и преплета, сцена са тотоких реликвијара, па све до орпаментике сеоских надгробних споменика када се оства рила значајна реприза у примитивној, наивној, дирљивој варијанти бескрајног наслеђа, које се сада осипа и полако ишчезава, Коптинуитет је. очигледан и протомајстор Бог дан зна м за овај рустични сакрални језик пошто је пре тога упознао антички и ренесансни језик златних бројева и мистериозне најстарије градитељске творевине и замисли (Б. Богдановић: „Урбанистичке митологеме", библиотека. „Зодијак", књ, 11, „Вук Караџић", Београд, 1967).

Ево нас у радионици са његовим саралницима. Као и досадазиње, које помиње, и његова радионица прераста у братство пре“ ма начелима езотеричне едукације. Прото. мајстор је доследан. Он не бира сараднике, већ то чине сами сарадвици. Они су ти који уводе новог члана речима „Овај је наш!" пи тиме отварају врата иницијације, То увође“ ње обавља се постепено, кроз све фазе, од почетних, услужних послова до најсложенијих. После извесног времена место новог члана помера се за један степен, тако да носилац најкомпликованијег цртачког посла по-

је плац а мој стриц је већ пребацио камен, а грађу могу јефтино да добијем од сељака, водио бих те да се упознаш са мојим оцем, знаш он је мало човек старог кова, па да колима изиђемо на терен", онда прави архитекта треба да ескивира како зна и уме, јер он није занатлија и приватник у услужној делатности.

Архитекта мора да има власт над имовином, односно инвестицијама, и само тако може да осигура своје стваралачко индивидуално дело. Као реакција на овакво стање архитекти су од вајкада, иако по струци нису компетентни за друштвену делатност, често преузимали друштвену власт. Познато је да су фараони били готово увек и архитекти. И у савременом свету често се дешава да архитекти због ове психолошке нужности, која произлази из њихове струке, прелазе у другу крајност и од слободе уметности прелазе на тоталитарну власт. Такав је архитекта код Хилтера био Алберт Шпер, а код Стаљина Лаврентиј Берија. И у једном и другом случају ових тоталитарних режима ти архитекти су у ужем кругу ових клика били једини са факултетском спремом.

Ово су наравно само екстремни једног сталног превирућег стања у за праву архитектуру.

Пре извесног времена дошао је код мене популарни Каменко Катић: хоће да зида ви-

одјеци борби

ти пр |

неимљлрСтво

, да сви, као у ма: тичном кругу или точку, одиграју улогу сва.

ког паопа понаосоо. ___-и Протомајстор примећује да су и клесарџ

ново доспева до почетног

и други мајстори повезани СЛИЧНОМ дисци. планином и привржени значајним ритуалима, М оба случаја члалови ових дружина не пи. тају свог прото — односно главног — мај. стора за мотиве и разлоге концепције односно начина и ритма рада. Та питања долазе евентуално на крају, пошто се посао заврши, јер се не објашњава оно што настаје већ оно што постоји. „Важније је наслутити не. го разумети", рекао би п сам Аристотел,

У време изумирања заната и покушаја ла се сачувају бар оазе поштеног прегалаш, тва, ова питања добијају значај борбе за опстанак. Етничке творевине су основне струк. туралие нити сваког народа и ако се та ба. штина не поштује нема ни модерне антропо“ логлје ни правог познавања земље У којој живимо, Богдан мудро ослушкује им овај гра. дитељски језик и увиђа, оно, што је м раније знао, ла је, као и опај којим су товорили велики математикоси из времена златних бројева, и ово језик сакрални. Он свесно препушта самим мајсторима да његове 96: лике дограде на свој начин. Његов изоштре. ни слух за гласове из даљине учи га да ово дело не постане само _ ситтеза езотеричног наслеђа већ и синтеза са сакралним завеш. тањем нашег градитељства.

За време извођења београдске меноре на Јеврејском гробљу у Београду осетио је зна. чај дослуха са материјалом после узалудног покушаја инвеститора да гранит обрађују далматински клесари. Он примећује да ови врлап мајстори говоре језик Доломита и Кал мита (дозволите нам да употребимо велика слова јер ово камење прераста у племена) и да буковички гранит треба да обрађују Бу ковичани, И заиста. Служећи се истим ин. струментима али другим ритуаланим оскуш“ кивањем камена и другим ритмом удараца, после овлашног замаха у одаучном тренут. кум, овај тврди камен послушно подлеже са. мо припадницима свог племена,

Наставак на 15. страни

кенд кућицу у Сурдуку на Дунаву. Водио ме је колима на терен, где смо провели један целодневни викенд, и у току тог дана, кад и следећих дана, ја сам као лекар могао да по“ ставим дијагнозу његове градњо-грознице, Као његов лични лекар, пардон архитекта, у сарадњи са пацијентом, установио сам да. у том сремском селу које је потпуно сачу; вало стари амбијент, и у тим равничарским пределима где је архитектура задржала везу са тлом (у широким улицама ушорени низови. приземних кућа од набоја и трске) није на: зидано још ништа ново што би то пореметило. Зато смо закључили да треба да направимо једну малу кућицу приземљушу Од на боја, покривену трском и ушорену као и све остале куће. Када смо после неколико консултација и хрпе скица установили тражено решење, Каменко ме је гонио да одмах завршим. „Не могу одмах него тек за недељу дана", рекао сам Каменку и прионуо сам на грозничав рад у који сам унео целог себе. То је вероватно запрљало нову кућу Каменка Катића, јавио се страх да му се неки слуга у најамном односу не осили у сопственој кући, и Каменко је нестао, није хтео ни да види пројекат за који је још пре неки дан био животно заинтересован. Када сам га случајно срео готово је у земљу пропао од неког не. познатог стида, само се клео да ће ипак једном кућу да зида. Мислећи да Каменко мо. жда нема пара, па му је незгодно да ми оста. не дужан, мако о мом хонорару нисмо рекли ни једну реч, ја сам га молио да дође и да само види пројекат а да ће платити кад стиг не. Међутим, он ме до сада није удостојио своје посете. То ме је као неку лепу девојку чија лепота није остала запажена увредило и решно сам да направим сцену. По нашим законима не могу да га, истина, тужим 38 повређену архитектонску сујету, али ћу мо рати да га тужим суду што ми пројекат није платио.

2 _

...

424 __Б-б

| 7 8 _,7Р

Е 128 440. == ак „а _- пј-- Фе па зло 16:

11,30 Ф5 а

МА] 2 |—- . не _ | Ма „АМЕЋМИ БПЈАСАК 42: |: КУХНМСКА МИША 47

типАнно 25 ЕМ

БЉУТ ПОКРВИМА, пртирркље.

спра теме гаћ НАА 5. ; СА 56

АПредрАМ фнатик п