Književne novine

пој

ЗА РАВНОПРАВНОСТ У ОБРАЗОВАЊУ

ИЗМЕЂУ КОЛЕЏА И БЛАТЊАВОГ ПУТА

ЗАВРШЕНА ЈЕ још. једна; школска година и око четири милиона ученика и студената склопило'је књиге и препустило се летњем одмору. Статистичари и: педагози своде рачуне о успеху (или неуспеху), за који нема разлота да буде нарочито већи не20 прошле године, када, је понављало разред 360.000 основаца и 85.000 средњошколаца. Ако овим бројкама додамо податак да. око 200.000 основаца тодишње напусти школовање и да се сваки трећи средњошколац растане. са наставницима, не поневши: диплому, разумљиво је што годишњи губици, настала на овај начин, достижу 670 милиона динара. Уосталом, компјутери раде и ускоро ћемо сазнати да ли се протекла школска година унеколико разликује од претходних.

„Да не улазимо овом приликом у економске, социјалне п културне чиниоце недовољне ефикасности наше школе, у све оно што би се могло назвати друштвеном условљеношћу нашег. о бразовно-васпитног система. Нема никакве сумње да деца. која понављају разред нису имбецилна, и да они дечаци и девојчице који напуштају школовање. пре времена мису ни беспризорни, ни обесни. Да ли је узрок толиких губитака сама школа, наставни програми и превазићене методе преношења знања, ко“ је више изазивају апатију нето активност младих»

Школа, оваква кажва. је, свакако је продукт опште културне климе и материјалног положаја. образовања. Верује се да је излаз у реформисању читавог система школства, у прилагоћавању наставе модерном времену, у ослобаћању личности ученика и стимулацији креативног педагошког рада. То је поновљено безброј пута, а тек недавно за“ почео је стварни процес модернизације, чији су плодови најсвидентнији У срединама солидне материјалне базе, у индустријским центрима и великим градовима. Рецимо, у Београду, у тиколе се уводе савремена. наставна, средства, телевизија. и, добро о-

| премљени кабинети; формарана

су 23 центра за стручно усавршавање наставника; оснивају се нови · експериментални типови. _ школа, као што је математичка

' тимназија. итд. Изванредни ре зултати, по општој оцени, ностигнути су педагошким опитом са двема основним школама. = „Драгица Правица" и „Бранко Параћ" — које су прешле на це лодневну наставу, чиме је, како се каже, почела будућност одсновног образовања и васпитања. Најесен још четири београдске основне школе постају цело. дневне. . :

Одмах да напоменем, У овим школама неће и не може бити понављача. Једноставно 3602 тога. што неће били оцена и оцењивања у традиционалном смислу речи. Модерно опремљене по организоване, са високо стручним наставним особљем, које пет дана недељно такорећи од јутра. до мрака проводи са ученицима, у односу који није „екс катедра", већ. однос два искрена пријатсља различитог искуства, кроз индивидуалну и трупну наставу, биће озбиљан преокрет у досадашњој образовној пракси.

Али, не само у Београду, већ и у забитим планинским селима, мали човек хоће све да сазна: како авион лети, где је ветар кад не дува, зашто је со слана и чему служи таблица множења. Хоће да открива суштине живота преко едукативне телевизије, У кабинетима, са тренгром на спортском игралишту. Хиљаде мштања навиру у свим малим главама. .

Идгја о целодневној школи и први београдски резултати иссумњиво заслужују признање и охрабрење. Али, не смемо 3400равити да већина младих одраста .у условима који деценијама задстају за садашњим тренугком научног и технолошког бу. ма. Њихово образовање још 30виси од броја глобуса и пуњених птица, од блатњавог пута или беспућа, од индивидуалне снате наставника да савлада чамотињу и буде добро обавештен о збивањима у науци п животу.

Како модернизовати наставу у селима пи малим варошима, ка“ ко · обезбедити · финансије – 38 какво-такво унапређивање паставе, рецимо, у Владимином Хану, где је неопходно подићи четири класичне основне школе да би само 67 одсто деце било обухваћено. основним | образовањем» Преостали малишани, раштрка“ на у удаљеним планинским сели“ "ма, немају никаквих могућности.

„ Наставак на'2, страни

"БЕОГРАД, 18. ЈУЛ 1970.

Лист ЗА КЊИЖЕВНОСТ и

~

ПРВА ОВОТОДИШЊА ПРЕМИЈЕРА ТВАТРА НАЦИОНАЛНЕ ДА ли смо ми сви волови". У КОСТИМИМА ИЗ ВРЕМЕНА. „ЛУЈА Ху БУЈУ 1 ЛИКВИДИРА УААНОВИ ЈУЖНЕ ОСНОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ПРЕДУЗЕЋА, ФОРУМА ИАЈГ КОЛЕКТИВА: НАКО СУ ТАЛУМЦИ У ИСТОРИЈСКИМ КОСТИМИМА, ГЛЕДАОЦИ У ЊИХОВИМ ЛИКОВИМА ПРЕПОЗНАЈУ СЕБЕ ИЛИ СЕБИ СЛИЧНЕ, А ЗАТО-М ДОЛАЗЕ.

КУЛТУРА ГЛАВНОГ

пуме

, ; 1 суб

а Ут ( у 1; УМ 34

у | ,

ДРАМЕ: СЦЕНАИЗ КОМЕДИЈЕ ЈОВАНА КЕСАРА „ПА ДОБРО, АРУГОВИ, НА ПОЗОРНИЦИ СЕ КРЕНУ, СВАВАЈУ,. САЏЛИЋУ, УБЕ-

|

ГРАДА У „МРТВОЈ. СЕЗОНИ“ | |

КУЛТУРУ

"4 , 24 ђ ; ; а 4

ОЗБИЉНЕ ЛЕТЊЕ ИГРЕ

У УСКИПЕЛОЈ ·БУЈИЦИ · ситног ' штампарског слога, којом нас непрекидно преплављују десетине дневних листова, изрони с времена. на: време — попут под морнице наоружане шареним торпедима — један необични но.

вински „оглас. ЈЊегов шеретски,.

помало распојасани говор, сличан' грлатом дозивању. вашарског викача, са крилатицом „Поздравите све код куће!“ — непогрешиво је препознатљив за домаћице, професоре, електричаре, чистачице, министре м' подофицире. То је по-

зив на летње игре београдског |

„Театра ' националне драме".

Театар, у ствари, не постоји. Он нема своју зграду, ротациону позорницу, шефа .статиста, кан'целарију са секретарицом, гтар'деробу за прваке — он: нема чак 'ни тедефон. Један сликар, Радомир Стевић Рас, окупи сваког. лета минијатурни ансамбл од 5—6

тлумаца, још мањи оркестар са

двоје-троје певача, неколико го-

стујућих редитеља... И то је сасвим. довољно! Свако вече, У то. ку јула и августа, у старом дво--

ришту · Философског факултета под огромним лиснатим кестеновима живи театар.

Пре шест година почела је та својеврсна културна, друштвена и уметничка авантура, а нико није знао хоће ли јој достајати живота за једну седмицу или за јед; ну сезону. Све беше налик на ветропирасту, необавезну играрију __ можда је зато првобитно име и било „Позоришно игралиште". Све је говорило против његовог опстанка; постепено, незаустављи. '

'

сво пражњење. репрезентативних ' позоришних дворана, кукњава дута две деценије о' непостојању и

неквалитетности домаћег драм-

'ског' стваралаштва и, наравно, пу-

сте паре — којих никад мема кад су потребне! Једна једина чињеница давала је извесну паду; представе се држе у' класичној летњој „мртвој сезони", када

главни. трад- Југославије умире

од врућине и културне пустоши. Али: ослонац само“на ту чињенипу био би једнак јахању. седла без коња под њим.

„Театар националне (читај југословенске). драме" баца се та

"да главачке у вртлог. многостру-

ког ризика, 'у3 'здуради смех фидистара и „зихераша':-он игра искључиво домаћи текст младих, непознатих писаца, који после то-

та по правилу постају познати мо.

признати. Он прави модерно „позориште, за. народ", товорећи тледаоцу свакодневним језиком“ само о једној теми. — о свету им тренутку који та окружују, надевајући те искричаве, увек слободоумне. и често“ врдо · оштројезич-

"не „игроказе" „лепезом музичких

и забавних атракција. И-шта- се догодилог ; |

Догодило се м догађа оно, чиме се мало који.наш театар може подичити: свако вече сто два-

· десет посетилаца успева да уђе

у фамозно двориште, а пет стотина људи остане без улазница пред улазом! На жалост, Рас'и његов

· ансамбл не могу-ту-ништа да про-

мене: ово. мало столица. и столова купљено је -на дуг, који ко зна када' ће бити враћен, На столо-

| | зима -0е =

|

|

| и "боца или две пића — поклон

театру и реклами оданих твориг ца — али у столицама не седе ди: ректори моћних банака, државни "секретари: и живи бесмртници. Није ни чудо!"О њима се пречесто разлегну бодљикаве речи са. сцене и из публике. Народ плати. улазницу и саучествује у

"програму. Више и не треба тра:

„жити од.њега,

Овај несвакидашњи летњи те

_ атар, за сада једини међу нама,

беспризивно је победио. Он је стекао право да нам труби у уши своје на први поглед лудирајуће

"наслове, да нас тера да памтимо

поред популарних (Ева Рас, И.

· Бекјарев) имена нових и заиста

одличних глумаца тек на успону

· (8. Вујовић, Ј. Татић, С. Ђурић), "да нас даноноћно алармира и _ присиљава да се сећамо једне

анегдоте — не правећи, логично,

"никаква поређења ни по имениома, ни по репутацији...

Неки Андре Малро позвао је једном као министар неку глумицу Мадлен „Рено и неког глумца и редитеља Жан-Луја Бароа и понудио 'им на располагање субвенционирано | позориште „Одеон“. Они прихватише понуду и маштовито 'усковитлаше позоришни живот Париза. Прича се да је

Малро чак исплатио дугове које

су Рено и Баро учинили док су водили своје приватно позориште. ,

Очигледно, ова згода је савршено неприменљива на наше услове и на овај летом -омамљени Београд .. + мо

Берислав Косиер 2.

(#: " 4 ЈЕ БИРА ђ |

ПРЕД СЕДАМНАЕСТУ ПУЛУ

ПОЛОЖАЈ ФИАМСКОГ АУТОРА

ЖЕЛЕЋИ да осветле проблеме на: ше кинематографије у овом часу, „Књижевне новине" настављају анкету ПОЛОЖАЈ ФИЛМСКОГ 4УТОРА која је започета у про. шлом броју.

Позигто је да је наша кинема“ тографија у незавидном материјал ном положају, посебно у Србији, а тиме је и наш ауторски филм стављен у тежак положај, иако је он у току последњих година постигао значајне резултате.

Надамо се да ће наша. питања омогућити успешан разговор и са. филмским критичарима. о проблемима које сматрамо најважнијим у овом тренутку. ·

1. У којој мери постојеће стање у југословенској кинематографији утиче на рсализацију ауторских тежњи»

2. Какав је положај филмског. аутора у садашњој фази југословенског филма2 Сматрате ли да ау“ тори треба. да реализују тзв. стваралачке. групе, које би покретале и“ водиле филмску производњу2г

3. Које друштвене снаге треба да воде производну и репертоар. ску политику У нашој кинемато“ графији> Да, ли је интеграција про изводње, дистрибуције и прикази вања. филма У заједницу кинема“ тографије право решењез

4. Да ли ће овогодишња Пула показати праву слику наше аутор. ске кинематографије»

у

ДРАГОСЛАВ АДАМОВИЋ

1. НИЈЕ ЈОШ РАШЧИШЋЕН ни сам појам ауторског филма, као што није решен ни проблем живота филма уопште. Има их који негирају постојање — ауторског филма, има опет, с друге стра: не, брдо дија и анализа о ауторском филму: ИМ једно и дру то: и код: нас и у свету. Нас што се тиче: сигурно је само једно; да постајеће стање у – огромној мери негативно утиче на наш фиам на целој линији, па био он: ауторски л, био индустријска роба, био уметност, био циркусијада. Овако како је — најго ре је, а "кад је рђаво — онда такво стање, таква ситуација, мо ра неизбежно оставити послеанице на кинематографију, чак иако се још нисмо споразумели шта хоћемо тачно од ње,

2. Положај филмског аутора је онакав какав он заслужује. Це ховски посматрано, сталешки гле дано, филмски аутори нису је„манствени, јединствени су само у кукњави за парама. Поцепани су, дозвољавају да поједини шар латани у њиховом сталежу раде шта хоће, дозвољавају најгору врсту менаџерства, која иде науштрб не само талентованих (и у том менаџерском смислу) неспретних појединаца, правих уметника и аутора, већ науштрб целе наше – кинематографије, п југословенске, по републичких. Ђез обзира како ће радити, у ко јој врсти организације (од група до предузећа) све док буду сталешки неорганизовани, док буде свако за себе све п свја, п режи сер пи произвођач и шеф пропатанде и менаџер и све остало тапкаћемо у месту МИ они који раде и ми који желимо њихова дела. Ситуација је таква да захтева јединствену акцију. Од ње ни корова. Мртво море:

3. Моја. стара теза је: филм филмским људима! Само данас филмски човек није искључиво режисер; тај се појам проширио, мн то увек треба имати у виду. Апсодутно сам против дилетаната који су више ишли у цркву него У биоскоп и који често, у име аруштва, заузимају на филму пре судне позиције. Интеграција — је мач са две. оштрице — имамо пример „Авале“ која је своједоб но била натерана у интеграцију да би у оскудици девиза постала „фабрика девиза“, и то питање још, непрекидно, коље кине: матографију у Србији. Уосталом, ми имамо већ довољно стручњака на том сектору који тачно знају шта би у овом тренутку ваљало препоручити као облик етзистенције. У сваком случају са дистрибуцијом треба нешто ефикасније учинити, јер су дис 'трибутери једини који на фил му увек зарађују. Ако је то. у капитализму логично, не видим зашто би то морало бити и ко нас Уверен сам да би једна друк чија форма организованог Филмуског рада у коју би дистрибуте ри били 1007 укључени, лдопринеСа мо Њихове неоправдано вг:

зараде = вђ ПИРА трена Врате филму. ПН МИ ЧИ

Маставак на 9. страни