Književne novine
| |
|
БУРА ЈАКШИЋ: ПОРТРЕТ ВАНЕ РИСТИЋ
РЕФЛЕКТОР
ПРОПУШТЕНА ПРИЛИЋА
Поводом изложбе „Бура Јакшић песник и сликар“
ПОСЛЕ ВЕОМА УСПЕШНЕ из ложбене активности којом је Галерија САНУ већ заузела значајџо, место у београдском културном животу, било је зашста довољно разлога да са' нестрп љењем очекујемо отварање из ложбе о песнику п сликару Бу' ри Јакшићу. Мање о песнику, јер је Јакшићево књижевно ствара. лаштво боље проучено и оцењено, а више о сликару где је била прилика да се његово ликовно дело представи и обради онако како је то већ одавно заслужило да буде.
Радозналост с којом смо оче. кивали изложбу о Бури Јакшићу била је утолико већа што су још свежи утисци понети са оне о Димитрију Аврамовићу, која је на начин вредан похбала успела да расветли сложену личност овог доброг сликара, пр воз српског карикатуристе, _Једнег од пионира наше историје уметности и ликовне критике, за“ тим, вредног писца и преводиоца. Намерно смо изнели као пример само ову изложбу, а било је и других исто тако успелих у галерији САНУ, Јер припада, истом типу као и изложба о Бу. ри Јакшићу. При томе морамо одмах истаћи да је одавно прошло време када су се овакве изложбе могле оцењивати само према — изложеном материјалу, његовом одабиру и презентацији. Наиме. Јакшићева ликовна баштима је ипак толико позната. да у ствари не постоји могућност да се само новооткривеним, досад непознатим. материјалом из. врши суштинска корекција У односу на већ донете судове и из. речене оцене. Такође и начим на који се Јакшићево сликар. стбо данас може презентовати, нли се презентује, ствар је укуса и не може имати суштински значај. (Начин излагања којим се користе у Галерији САНУ заснован је на искључиво визу. елио допадљивом трезентовању материјала, коти има исто то“ Ллико недостатака колико и на» чин сухопарног хронолошког и стилског излагања. Искуство по. мазује да се добро одмереним коришћењем оба начина излагања постижу најбољи резултати).
Зато сматрамо да се изложбе посвећене уметницима чија је историјска _ улога изван сваке сумње, не би смеле сводити са= мо на лепоречиву и укусну информацију о њиховом животу м раду, већ би морале бити, пре свега, научноистраживачке. Тим пре би морале бити такве ако представљају уметнике који, попут Буре Јакшића, још нису монографски исирпно обравени. Због тота се може с разлогом рећи да изложба „Бура. Јакшић иеенис и сликар“ представља још једну пропуштену прилику,
а судећи према ономе што се постигло са. већином раније организованих изложби у Галерији САНУ била је то добра при-
лика, да се о њему као сликару .
да, ако не комплетна моногра“ фија а оно студија с таквом граом после које би тај посао био озбиљно олакшан. У том погледу је, по природи ствари, највише могућности пружао рад на каталогу изложбе. Међутим, У потпуности лишена пописа изложеног материјала, само са 0основним подацима о репродукованим делима, и без икакве литературе, вредност каталога је сведена на. један инспирисано на-
· нисан есеј. Пошто ја на тај на-
чин досад о Јакшишћу с успехом писано, требало је, очито, направити нешто што би више одтоварало оцени да се ради о уметнику који „у сликарству нашећ романтизма остаје као је динствен и непревазиђен"
кључак да је Галерија САНУ са изложбом о Бури Јакшићу из
неверила резултата које је пос-. тигла организовањем низа излож . научноистра- '
би од несумњивог живачког значаја. .
Податак да је на изложби. приказано готово све што је највред нија у Јакшшићевом сликарству
и чињеница да ће то видети ве-.
лики број Београђана, може само донекле да надокнади оно што је требало учинити да би успех био потпун. Јер, коначно, изложбе се отварају и затварају, виђено св пре или касније заборавља, а остаје што је том приликом написанд. У овом случају то није ништа ново, ништа што би допринело целовитијој оцени велико уметника Буре Јакшића, и зато понављамо да је пропуштена. још једна повољна прилика.
Никола Кусовац
У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ ЧИТАОЦИ СЕ СВЕ ВИШЕ ОБРАБАЈУ РЕДАКИзи ЗА ПОЈЕДИНЕ БРОЈЕВЕ НА. ШЕГ ЛИСТА. НА ЖАЛОСТ, НЕ Мо. ЖЕМО ДА УДОВОЉИМО ЊИХОВИМ ЗАХТЕВИМА, ЈЕР 66 Лист ШТАМПА ПРЕМА УНАПРЕД УТВР. БЕЧОМ ТИРАЖУ, КОЈИ СЕ ЦКО РАСПРОДА. ЗАТО МОЛИМО ЗАМНТЕРЕСОВАНЕ ДА СБ БААГОВРЕМЕНО ПРЕТПЛАГЕ НА НАШ лист КАКО БИ ГА, ПО НИЖОЈ ЦЕНИ, РЕДОВНО ДОБИЈАЛЕ.
ГОДИШЊА ПРЕТИЛАТА ИЗНОСИ 30, ПОЛУГОДИШЊА 15 НОВИХ АМНАРА, А УПЉАВУЈЕ СЕ НА ЖИРО-РАЧУН НИП „КЊИЖЕВНЕ Но: ВИНЕ", БЕОГРАД, ФРАНЦУСКА 7, БРОЈ 608-1-208, С НАЗНАКОМ „3л лист".
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ. 11
(др , М. Коларић). Тако се намеће за-
вамо оно.
Фоо. Фоо 09969 >ФФоФоФ0оФо о Фоо о Фоо Ф99%%6%%%%%99%%9999%%%%%%94)99%%99%%%%00Ф90оФоФеоооооо Фоа
ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА
Проналазач
Марек Антони Василевски
У биро за патенте у Улици муњевитог напретка дође старији човек и заставши пред чиновником, КЕ ~
— Хтео бих да пријавим проналазак. — Изволите.
— Пронашао сам оклагију. та, молим»
— Оклагију! Не треба да се уудите. Треба да будете спремни
на свахојаке проналаске. Јер то.
је патентни уред, а не складиште за угаљ. |
Да, хм... — замуца чиновник. — Видите, само што... Како да вам кажем... Оклагија је, колико знам, већ пронађена.
— А ко ју је пронашао2
— Ко2 Не знам ни сам.
— Но, ако не знате, погледајте у картотеку да ли имате тамо ретистровану оклагију.
— Чиновник се почеша по глави и на два пуна сата пропаде у чељустима картотеке, Врати се забринута лица.
— Нема — рече. — Били сте у пун Нема. 5
— Е, видите. Најзад! вас да пријавите оклагиј, лазач Едвард Махер, Варшава, Префританска. 8, приземље, прва. врата лево. Изволите, ово су планови. Чиновник приступи регистрацији. — А сад — рече Махер — уносим у своју идеју још једну рационализанију. Хоћу да патентирам побољшање. Бележите, ја ћу диктирати: Махерова оклагија, јер тако ће се звати то оруђе...
то тако тледате2 Кад може да буде Бесемерова крушка, парна. машина Џемса Вата, Волтов лук, може да буде и Махерова оклагнја. Значи, та оклагија има на своја два краја угравирана слова: А, — значи десна, и ЛА — значи лево. На тај начин домаћица никад, неће погрешнти и увек ће хвачтати страну А десном руком, а страну Л — левом.
— Извините, а због чега то2
— Па макар из хигијенских разлога, Ако, рецимо употребљава оклагију у дискусији с'мужем, унапред ће знати да треба да држи за ДА, а на страни Л могу да се нађу остаци мужевљеве косе; кад развија тесто, труди се да ваља обично ближе страни Д. Да ли волите резанце с косом, па чак и са својом властитом Богме, не.
— Но, видите. Значи, то је ог> роман напредак! А сем тога, и самој оклагији је боље кад зна која страна јој за шта служи. Ви знате која ваша страна за шта служиг
— Наравно да знам.
— И никад не погрешите2
= Па н не погрешим.
— ЈЕ, видите! Треба то савршшенство пренети и на оклагију. Записали сте»
— Записао сам, само,.. Како ће бити с вашим хонораром2 На свету има на милионе оклагија.
— Господине, нисам луд да про паћем нешто ново. На пример, машину за Чишћење ципела и зуба, која чисти човека од главе до пета, Људи немају поверења у ново. Боје се. Добро се сећам, кад сам се као нов чиновник запослио, читаве пола тодине нико није смео да исприча неки виц, док вису на мене навикли, А када је нама дошао нови чиновник, знате, онај Кравјак... Ни до данас да писнемо. Људи немају поверења у ново. Треба проналазити само оно што је опробано традицијом. — Можда сте и у траву.
= Дакле, колико ћу добити за. проналазак>
Молим
мрави
| КАРИКАТУРА ДУШАНА ЛУДВИГА
прона- |
ен патената иаикињ нет пиљи
|
| | |
; | |
|
| чета новог да наши патентни у| |
— Ништа, — рече чиновник. — Ништа» Како то, зашто2 — Мислим да у томе нема ни»
" Обична баена,
реди ништа не плаћају. Знате, тре- ·
бало би пронаћи такав патентни уред који би платио онолико колико вреди проналазак. Такав уред као патент још нам нико није пријавио. Чека он на свога Едисона или Леонарда да Винчија. Следећи МОАИМ!..,
ПРЕВЕО ПЕТАР ВУЈИЧИЋ
КАДАР ИЗ ЦРТАНОГ ФИЛМА „ПОРТРЕТИ" ЗЛАТКА ПАВАЛИНИЋА
НИЈЕ НИ ТАЧКА НИ ТОЧКА НЕГО ЗВАК ПИТАЊА
Језик је постао средство несто“ разумевања. Пишти као што 2080риш, читај како ти бе тиме. Покушао сам. И они бу.
Слово по слово — реч. Реч по реч — речник. Е, ишпак! Реч по реч... зна се. Међутим, одлуче“ но је да пи даље треба озбиљно радити на речнику српскохрватског, и Хрватскосрпског, књижевног језика. Такви су ставови и позе.
Оживљавају _ мишљења која. и нису била. усахла: плази се језик, језик за зубе, зли језици. Ипак најчешће се сервира језик у сосу.
Преда мном пуцају замагљени ви. дици. Боље и таква канонада, не“ 20 нека друга. А мислио сам: не пуцајте у празно, погодићете у главу. Промашај је погодак. Можда и нијеР! Ко. зна2 Ко не зна Доле руке!
У ствари, изгледа:
— да неки гасе ватром воду;
~ да појединци не зарезују никога, јер немају чиме;
— да преводиоци постоје да би се нашао заједнички језик измеЂу република;
— да би требало исправљати и остале реке, а не само граничну криву Дрину; | — да ће се у знаке интерпункције, поред заграда, уврстити и знак за транице;
= да су транице разума једино спорне;
— да се трутови раје око матице; == да су дискусије о језику заш“ ле у девети месец.
Иду дани, времена се мењају, људи су непроменљиви. Изузев по падежима.
Шта је онда у питању
Знам шта је, али св правим да. не знам. Тако ја нећу доћи у питање, ИЛИЈА МАРКОВИЋ
не претерано
тласна
М зтиуми дубокој, међу дудовима столетним, појави се вишак рад не снаге. Вајкају се шумски становници, чешу се по глави предњим и задњим шапама, размишљају... Први се јави Медвед;
Јак сам, могу ваљати кладе. Могу да копам, носим, преносим, заносим, паносим, да зидам, да бушим... Марљив сам, не пи јем, не пушим. Одох ја први, тако је ред. Зарадићу бар за мед.
Сишао медвед у град м пријавио се у биро рада. Авај... треба копати, бушити, преносити, рушити... али... у сваком предузећу нешто фали: нису обезбеђена средства за проширену репродукцију, принудна управа запетљала ствари, неликвидност, нерентабил ност, раднике ће примати за који месец, фино, управо сте добро дошли, може, добићете поштом обавештење, не липши — медведе до зелене траве.
Лутао Медвед градом док није пронашао пут до станице, а онда возом, хусху, ћућу-ћу, далеко, та» мо далеескоо, на врху стене Лорелај седи, тамо Медвед отишао, а кући тек каткад наврати, да омирише роштиљ и домаћим се медом наслади, па уз пут размишља да ам да отвори девизни рачун. У шуми и даље инфлација, при вредна кретања врлудају и вијутају Тек јави се Дабар:
— Умем да бушим, дебла сушим, мајсторишем, конструишем ја сам највиђенији техничар у шу ми столетној. Одох ја у град, 6: ће посла за мене, Уместо вите брезе грицкаћу телеграфске стубове. Али зарадићу. – Стручњаци се траже.
АХ не лези враже! Лута Дабар традом, пропушио од муке, пи кавце скупља по пијаци. Фино му се крзно олињало, „Дабре, ДаОре, шта ћеш и како ћеш2" пита се Дабар, док не пронађе путни чки биро, ху-ху, ћућу-ћу, парњача вуче, електрична у квару, далеко, далеко, тамо далеесекоо... Пева Дабар, тужно пева, свиђају му се Швеђанке, мало — љубоморан, али тако је тамо, кући ша ље шарене разгледнице и порно трафске слике; уф, што ужива... _ Аисац"у шуми размишњао, па и он у град пође, срећно дође. Лисац као лисац, прати привредна кретања у шуми п пољу, у селу и граду, у земљи и у пностранству. Новине чита -па им верује, шапу предњу лиже, те диже да види одакле ветар пуше. Зна све Лисап, мудар је Лисац, политиком се бави. Директор Лисац у граду постао, предузеће пропало, Отишао у комору, из коморе у комисију, из комисије у одбор, из одбора у жири, из жирија У управу, Индустрију Лисац познаје, тртовину упрсте зна, у тури“ зам се разуме, средства иформација проучио као комшијски живинарник, банкарство му — знано, издавачка делатност позната, На „Актуелне разговоре" доспео, лепб та људи питали, Лисац им од говарао, гледаоци зевали, телевизоре гасили.
Живи Лисац у траду домаћем, и сваке године покреће питање брига о Медведу и Дабру што у оелом свету раде.
ИВАН ШОП