Književne novine

ЛЕТОПИС

У ЧЕМУ АЛБЕРТО

| МОРАВИЈА ГРЕШИ

· ске литературе:

Под овим насловом Тони Кинлехнер пише у листу „Цајт" о Мора. вијиној најновијој књизи и каже да је овај писац, као рођеви прецептор, схватио дух времена и од. мах захватио и порно.талас, Још "благовремено, пре него што талас ирохуји, даровао је јавности школ ски пример еротско-порнографске литературе, који се не испушта из рухе дако чак ни ако баш нарочито не воаџ.

Моравија је, најзад, најпстакнутији писац Италије. Ниједан други човек се не може мерити с њим У „Аруштвеној релеванцијт", не само зато што његова паметна глава фунгира као прекрцавалиште свих мисли и феномена. нашег времена, него зато што је он и дично свеприсутан у италијанском културном пословању. Од Д'Анунпија ниједан италијански писац није био тако општепознат, толико у срелишту интересовања крити. ке, тако у моди као Алберто Моравија. И то већ скоро четрдесет тодина! Откако је с деветнаест тодина написао први роман „Равно. аушни“, хладан, егзактни портрет просечног човека наше епохе, остад је веран својој теми и своме банку

· Његова огромна вредноћа рађа

богатим плодом: нелељни критички есеј о филму (»Езргез5о«), месечно једна приповетка (»Соглете деЏа Зега«), месечно један есеј и у сопственом часопису (»Мцом1 Атаџтеп «), тодишње један роман, свезак приповедака или сабраних написа, сваке преступне тодине један позогишни комад. Поред тота, предавања, прилози, дискусије у штампи по телевизији, прелтовори и поговори. Повох тота Мора· вија путује, без обзира на својих безмало селамлесет голина, као ис-

такнути извептач са путовања по

Америци м Јапану. Ипдонезијл,

Бразилу п Моптолијп.

Оно на шта Моравија моралист увек циља то су ипак тогев, нарави и реакшије просечних људи, чији егземпларии израз 12 за њета одувек био римски грађанин: врста ћото зарјеп5 1пза лаб]: 5.

· опвапаћ 5«, нензбављив и неизлечив је човек пре свега зато што је под утицајем сексуалног нагона. Ту тезу Моравита поткрепљује обимним каталогом уживања и перверзија у своме новом роману Да и он" (»1о ге Ели). уја ле човек који хоће морално, духовно, миметнички да се уздигне — УМ овом. случају је то писац спенарита федерико Оп би већ одавно хтео сам да режира, желео би да створи фиам протеста, који би постојећем друштву злерао маску с лица. Хтео би да буде плолотворан, да се сублимира, да живи аскетОн се чак пролазно раставља

ски. аст: од жене п детета, 954 скретања свакодневиџе МИ чека духа који

Али „он“, део њетовог тела, у коме стануе секс, не дозвољава никакво облагороБавање чулне пожуле У поштовање и препушта се својим живот ињ ским натонима. Човек Федерико је, дакле, жртва својс двоструке природе: пео роман 19 дискусита. , између „Ја“ и његовог тиранскот, упорног полног уда „он ·

Кинлехнер наводи да је Ота вија у једном интепвтуу изјавио да је ову тему натиро сматра тратичном. Четири стотине страна овог романа је морао не Ма и четири пута изнова да прера Не пре нето што МУ 1е постало |асн да је реч управо 0 комичном Бо ману или У најмању руку о тра и комичном. Лектира 19 при зала вели рецензент — да се Мора Ија ипак преварио: књита није н ко мична ни тратикомична. Моран 5 јин разум моралисте ние има ову тему скоком ла ње а је: савлада, као што ТУ је Аном Милер необузланотћу И пронрНнем снатом савладао. М плавна муза виле фантазита, већ к а аи · напија. Све је контепт, све ере "мезитирано и систематско. а Ме ПРЕ је | ПЕН век, Мопавија 16, 20. и олтовапатуће ЗАГОР аб Ма Ма Желаута, од Бокача им МТ а Сала. Уз то. Мозавила 50 о наје. Ситмунла фиотла и св5 На гове егзетете. изнутра. и сто ел инлитски ап ТИ о ЈЕ Рано

и мктаси с р 245 ПИ аи. Али јелиНе Зен а тима књига „Живи јесу 0 Мин зимске: неукусна. епотски и ар јера супруга. Па 35

мбијент малих И кои. и није баш толико первер зан.

Мали Људи,

треба да дође,

то значи зак

1 с таслој читалапа, којих ицАНЕ Ја бо Ати уотште нема, натрал Масу Мопавијин школски излет У у

ју плимом Ми Ш 46 била изузетно заједМоравија на критику пиМиа ко осетљиво ре~

зе није тако“. у Моји ретензиту Кинминаа ава „ататијом ла ттпава констатати Ме еност и савесног! МААНИЕ јЕ бвом приликом Мопавији НИ] «писана У добро.

се тај жанр.

„ској публици су 66

ВИЛИ ФРИК КАО АДОЛФ ХИТЛЕР |

ХИТЛЕРА (СЕ ВИШЕ НЕ ПЛАШЕ

У Минхену се поново појавио Адодаф Хитлер. Мако је његова смрт „обавијена извесним велом тајне, Хитлер који се сада виба. у Минхену и чије слике доноси „Цајт магазин" у броју од 12, новембра, није, наравно, злогласни нацистички вођа и највећи ралпи злочинац другог светског рата, него његов двојник, швајцарски глумац Вили Фрик. Фрик је почео да представља Хитлера. пре пола деценије, када га је један њујоршки филмски агент, опажајући његову фрапаштну сличност са нацистичким вођом, ангажовао ха игра Хитлера у филму „Гори ли Париз2". Од тада је Фрик у улози Хитлера наступио у пеколико _ документарних _ филмова, као п у многим ноћним локал ма, где његова појава неодољиво изазива смех међу посетиоцима. Фрик стога не може а да се пе пита: „Зашто се људи који се мени данас смеју нису у своје доба смејали Хитлеру Да су то чинили, најновија историја би сва како друкчије изгледала. сада Хитлер никога више не може да плашти.

ТРЕБИЊСЋЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ

Под; покровитељством Академије наука мн уметности Босне м Херцеговине 23, 24, м 25. октобра У Требињу су одржане четврте по реду „Требињске вечери поезије. Све три вечери сала Дома културе била је тесна да би примила све оне који су желели да присуствују вечерима поезије. Амбпјент у коме су одржаване, број и реноме учесника, интересовање које су побудиле У Републици и ван ње, вечери су м овога пута показале да је ова поетска манифестација постала велики културни догађај у БиХ. дним речима и зажелевши добродошлицу | учесницима, вечери је отворио председник Скупштине општине Требиње Ахмет Спаховић, а затим је представ ник покровитеља др проф. академик Митхат Бегић говорио о књи жевном опусу и љубавној поезији херцеговачких _ песника Алексе Шантића, Јована Дучића, Хамза Хуме, Антуна Бранка Шимића и недавно пп : ТЛОГ По НЕ ка Диздара. једноча. 3 ведби глумци Вера Миловановић, Дара Стојиљковић, Зоран Ристановић, Звонко Пуп еоЕЕ зе режијској 5 па Милина, пресидаНи честим аплаузима, читали су стихове ових песника. о Е Другог дана вечери своје си хове читали су месници Скендер Куленовић, Владимир Черкез, И. зет Сарајлић, Рајко Петров Ного, Дара Секулић, АнВе АКО РЦ Душан Костић, Матија Бећковић, Јеврем Брковић, Вита Марковић. ПН А + Пи требиљМЕ представила ј а песничка имена, Жири Ма рану. . Никола Чучко~ а 1 ого, Милошевић и ногласно је Одлучио да ОВОГОдИшњу награду равноправно _ деле

« Јосип“ Ости за књигу па радице“ н Мидан Мелоди за књигу „стефанос. |

Мехо Бараковић

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ !!

| |

ПАФА

, «

ЕНЕЦИЈАНО У ЗАДРУ

Слика „Богородица с Исусом“ („санкана на источњачки начин“) стајала је на главном олтару У цркви Госпе од Маслина на Петрићу (Белафужи) у Задру п била је прекривена сребрним лимом који је остављао слободним само лица п руке. Држало се да је слика из ХМ стољећа. Кад је дим скинут п слика рестаурирана 0д задарског рестауратора Марија Котлара, а па трошак жупника пркве дон Шиме Перића, стручњаци су установили да је аутор слике Паоло Венецијано, Према типу Маријина лица п према још неким особинама претпоставља се да је слика настала поткрај умјетникова живота, негдје око године 1358. Паоло Венецијано израдио је своју „Богородицу с Исусом“ на дрвету, које је, као што сам казао, било прекривено једним дијелом сребрним лимом. Сад је тај сребрни дим постављен на копији слике,

Дјела Паола Венецијана, једног од најзначајнијих млетачких сликара тречента, и дјела његове школе и сљедбеника налазе сеп у иноземним збиркама, а три значајна полиптиха у нашој земљи, један мали полиптих чува се У Скрадину, полиптих с главним ликом св. Луције у Крку, а мало Порођење у Београду. :

Шимун Јуришић

ЧЕШКА СТУДИЈА 0 НАШОЈ ТВАТРОЛОГИЈИ

Међу ретким и оскудним вестима које нам стижу о догађајима, појавама и новим делима у саврсменој чешкој књижевности, стигла нам је (нако са извесним за кашњењем) ми једна корпена пуб.. ликација, која се односи па пашу кмлтуру. То је једна врста бниолиографске студије коју је наппсала Милена Киршнерова о новим радовима о историји српске и хрватске драме п позоришта (Моус ргасе о дејтасћ зтбакећо 1 сћагмавзкећо _ дгатшаи а Фуафа 1945—1968), у издању Одељења за језик пи књижевност Чехословачке академије наука у Прагу (1970). Милена Киршнерова, која је иначе зналачки превела на чешки некодико "дела из савремено књижевности југословенских народа, у овој студији пажљиво ми систе» матски описује пи коментарише синтетичке _ радове, зборнике и монографије о старом и најновијем позоришту и драми код Срба и „Хрвата које су написали инострани слависти, српски п хрватски (н пеки словеначки) тсатроОзи. УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВА“

„Стражилово“, лист за културу и уметност из Новог Сада који издаје Прва српска читаоница и књиж ница у Мригу, установило је натраду „Стражилово“ за најбоље поетске и прозне прилоге младих аутора објављених у дисту, Ове тодине жири у саставу Владимир Стојшин. Бакомо Скоти, Перо Зу.. бац, Раде Обреновић и Миленко Вогањац доделио је награду за џиклус поезије Луку Паљетку, док

је награда за прозни прилог припала _ Мирославу _ Настасијевићу, На скромној свечаности

у фрушкогорском манастиру Хопово 23. октобра предате су награде, које се састоје од повеље п уметничких радова сликара Милана Блануше и Слободана Кузманова. Награда ће бити традиционална, а уручиваће се сваке године у Хопову.

пио Ле ВУ

ПАБАО ПИКАСО: ЦРТЕЖ 13 1901.

| + + • + + + Ф • • + + Ф 5 • 3 + • ; ; • • • + • Ф + +» Ф •Ф Ф + + Ф + + + РУ 5 1 • • • • Ф • + • • • Ф • • • • + + Ф 4 • • Ф + • + •Ф % + љ Ф + + • • • • + • • • Фф • » + + + Ф • + + + • • + • • Ф + + + Ф + + + + + + + + + + • + + • • + + Ф • • •Ф А + • + • + Ф Ф + + + + + + + • + : • + • + • • • + + + + + : + | •

ХУМОР И САТИРА

Савеши Буди добар, == рече ма тата, =

љуби блигењу сестру, а чувај се брата.

Буди. фини, — рече ми уча, не тражи погаму, кад се проја руча.

Буди прикладан, = чух од једног ТЕ 20се, не облами. свилу када сви гуњ носе.

Буди од речи, — говоре ми често, али језик скрати, чувај радно место.

Буди принципијелан, — кажу ми. из организација, —

а кад се принцини мењају, држи се свежих информација.

Ђуди поштен, — понавља ми један зоља, —

се не тиви, али 12

бар слободна. воља.

од поштења

Буди насмејан, — кажу ми другари и додају штошта, ахо пара немаш, бар осмех пишта не кошта.

Буди жаваљер, — саветује ме

кум, поклони кола, па стопирај уз друм.

Неа шкртари и не штеди опште ствари, —

саветује ми један самоуправни баја, за широку руку свако више мари,

наго за шисртицу што саставља оба краја.

Буди храбар, — подвикује јавно мнење, ако глава оде, остаће ордење.

Буди дарежљив, — добацују они меког срца, пе тражи повишицу кад земља у дуговима триа.

Буди снажан, == спортисти ми

. кажу, —

једном покажи таленат, а стално музи. апанажу.

Буди милосрдан, — отпева. ми . пон, =

пе пуцај типитољем на оног ко има топ,

Буди достојан своје части и звања, ако ти је оно вредније од имања, а ако није, имању се врати, кад је оно дабро, и част се позлати. Озо ми је препоручио мог друга

; ћале, који имање стече, а с њим п

почасте остале.

Буди заслужан, немој празну

сламу да млатиш, али: не пропусти да заслуге добро . наплатиш, —

тако ми рече један :что почасти прима. и уз све части и добру уштеђевину има.

Буди'брз у трци, — подстичу ме 3 навијачи, кад сви троз циљ прођу, ти тада | не плачи, то је требало чинити раније, пре но си тушао у састав репрезентације.

Буди доследан свом ставу, мисли и речи, кажу тврдоглавци, — али се главобоља тешко лечи. Буди пеумољив, — саветује борац из друштвене арене, кад сви нуде срце, ти дај парче - стенс. (Не знам само колико му моје стене чврсте. јер ако падну, могу ми пребити прсте!)

Буди неподмитљив, = рекоше ми

| До уз пиће и каву, 'на коверте плаве не окрећи главу, али ако су дебљи, црвени или

бе. тада се благ поглед може да

удели. Саво Марић

КАРИКАТУРА МИОДРАГА СТОЈАНОВИЋА

(Не)лирске минијатуре

1, Над нама небеско плаветнило Под нама земаљско ирнило

Узето у просеку — сивило!

И тако људи живе:

— Неко од фабрике, неко од њиве

— Неки, пак, од продаје псрспектив е!

Неки, већ дедсло загризли комунизам

Неки тек трицнули социјализам

Између њих остадоше још многи:

— једни празноруки, дпуги босоноги...

Док мудри мудрују Паметни викендице купују Ко у граду, ко на мору Оде... памет разговору!

Све ме нешто штрепа, стреса Због културе,

Због конгреса,

Играмо се, можда, жмурс Место да се дрсиш кеса...

Неко нам је тужан и уврећен |

Што нам народ оста неуберен! ИХ Динар по динар — инфлација | Зајам по зајам — девалвација!

8. Ко завесе хоће димнс Тај се свађа око химне!

Миле Бискупљанин

Ћушање је ипак злашо.

ПОКУШАЈТЕ ДАНАС да ми уз мете реч из уста, Ха, то ми се раније дешавало. Таман зинем, а не ко отуда, са говорниџе, већ саопштава моју мисао. Маравно, не каже да сам то што он сад говори исто и ја имао намеру да кажем и да то једино ја могу ла кажем. Јок. Баш њега брига. Прича као да је то само његово — као да је то искључиво њему пало на памет.

И, наравно, он — ловорике, вен ци, аплауз, признања, честитања, аутомобил — де Јихе, вила на мо ру, вкендица, кућна помоћница,., ја — кирија, менза, јавно купатило, тролејбус, лифт, калауз...

И све тако.

Данас тако, сутра тако. Учини ми се прекјуче да нешто није у реду. Таман, дакле, хоћу да зинем о томе да више запста не мо“ же, да не иде овако — кирија, менза, – тролејбус... – поскупљује, све је горе и горе, а онај тамо, за товорницом,.већ се досетио, већ говори, митингује: Нећемо, ве ли, да наш радни човек овако, из дана у дан, све горе им горе... Мо. рамо, вели, да пружимо нашем човеку више. Морамо, вели, да му се измени положај...

ИМ, наравио, остави ме без ро чи.

И опет оп — ловорике, венци, признања аутомобил де Јих, а ја лифт, купатило, калауз,.. ј

исам слеп, Видим у чему је ствар,

Отада сам п решио ла ћутим. Немам ја више шта да кажем, За | што да им дајем идеје»

Нека се сами досете.

За то су плаћени.

Др ар паде аи афинитета аи

Миодраг Новаковић