Književne novine
платити аи ававааи њи
па пе љиљана дио
| |
ИНТЕРВЈУ
Ништа се вите не постиже силом __
У
Разговор са добитнипом Нобелове и Пулицерове награде — специјално
за „Књижевне новине“ ·
ТОКОМ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА
сретала сам Перл Бак веома че-.
сто, било у њеној Фондацији за стипендирање _ младих талената или за помоћ деци из мешовитих бракова Азије и Америке, нарочито за помоћ деци Кине, или пак у њеној приватној резиденпији, као и на неком од њених осталих поседа у Вермонту, Вир.
минији, Флориди, Калифорнији...
Веома је скромна и од чита звог низа просторија користи само своју собу и библиотеку, једну
реткост у приватној својини. Ис- .
крено је интересују друге земље и народи. Посебно се интересује
за малог, обичног човека, чије пат-
ње је дубоко узбуђују. ;
- На улазу у њену библиотеку, као опомена радозналима, стоји натпис у | ОВДЕ МРТВИ ГОВОРЕ, ОВДЕ НЕМИ ПРОРИЧУ. Веома много ради и понекад сатима тражи израз за неку своју мисао. Свежа је духом, а по радном елану пре. машује многе младе писце и почетнике. Када је у марту ове године генерални секретар Уједињених нација У Тант отварао међународну изложбу у згради Нација, цитирајући јелну мисао Перл Бак, рекао је: ТА 15 !ће гтеаје5! хуотлап 1п ће Мопа — то је највећа жива жена на свету...
Ви сте веома познат и вољен писац овде у Америци и у свету уопште. Шта мислите о литератури у будућности2 -
— Литература има свој пут којим је вековима ишла и ту се.скоро ништа не мења, изузев краткотрајних скретања наметнутих политиком, који сами по себи нестану. Остане само оно што је велико и лепо, јер све треба радити годинама, изградити и себе и своја дела за достојпо сведочанство о своме постојању, када ступи на сцену историја и када се површности забораве, једноставно пестану из сећања. Задржи се-само оно што је засновано на исти< ни, поштовању и љубави... ..
Шта је ваша тлавна преокупа>
„пија данас»
= Брига о мојој усвојеној депи, рад на новим литерарним радовима и брита о талентованој деци у свету уколико испуне услове. Залажем се за што хуманије мебиуљудске односе у свету и за коначно признање жене као равноправног партнера на свим по љима рада. как
Да ли имате довољно времена за свој приваган живота
— Ја свог приватног живота и немам. Задовољна сам и живим интензивно када могу да учиним некога срећним, када могу да помогнем истипски, не тебријски... Олавно сам заборавила на' себе. Живим за своју усвојену децу, јер ПО мојим кровом данас живи преко 30 деце — црни и бели, жути и са косим очима, представни= пи малих и великих земаља, бога-
тих и сиромашних и СВИ СУ ЈЕД. |
НАКИ. На тај. начин ја показујем запрепашћеним лидерима. многих опробаних система нација да је једнакост и равноправност могућа уз истинску љубав, конкретна: де-. ла и лоста самоодрипања..
Да ли сматрате да велике разлиже међу народима (развијене и исразвијене земље) имају утицаја на затегнутост у светуг 5
— Сматрам, и ма колико да је
учињено у пиљу помоћи, а моја: је помагала обилно многе
земља Г земље, посебно вашу, остало је још доста “ла се уради. Понекада су својих система криви за сиромаш. тво и заосталост свога народа. '
Да ли сматрате да је мост између Истока и Запада могуће-пре- ·
вазићи без рата2
= У то сам убеђена; јер већ-да» ::|-
нас ратови не постижу конкретно,
ништа, сем што су материјално
штетни, а и ништа се више не по.~
стиже силом, не бар ланас, па ће '
се у будуће лидери критичније односити при отпочињању рата. —
Када будемо код свих народа. у: |: свету гоститли развијенији степен културе и кала будемо. наве. . кли да поштујемо класне, расне и
свој својој скромности:'
и сами спслеми па и амдерп'
; Предраг Аелибашић,
Матић,
: Богдав
> јално одељење п вамннистрација), рачув 6081 208.) _ Штампа: „Гаас" Београд, Влајковићева 8.
ПЕРА БАК
националне разлике међу нама ти несклади ће нестати. Али за ово треба пуно рада, воље и љубави за човека.
Често тутујете. Недавно сте опет били на путу. Шта мислите о проблемима на. Далеком и Средњем истоку2
= Веома често путујем и срећна сам кад могу видети ново и упознати непознато. Ја не знам волети или не волети један народ и земљу. То је код мене пре. вазиђено. — Одувек сам била најискреније заинтересована за решење кризе на Далеком истоку,
па и у свакој и најмањој земљи,
јер мале земље не треба да служе за експерименте великим силама. Посебно сам се увек залагала за поновно зближење са Кином, што сам. и. постигла, јер овај народ готово не делим од свога. То је им разумљиво, јер тамо сам расла и живела преко 40 тодина, тамо сам стварала своја дела, инспирисана, великом прошлошћу те земље, достојанством људи и оштроумношћу, која долази од вековног животног искуства, а то се мора поштовати. "Да ли мислите да би неки сле=.
дећи рат решио све проблеме»
! — Оваква питања препуштам
колитичарима. Ја на њих гледам
каб писац који не познаје гра-
КВИЖЕВНЕНОВИНЕ
'Уређивачка одбор: Филиво Давид, Васко Ивановић, Мпиодра: Шлић, Драган М. Је
фремић (главни вз одговорни уредник). Љу“ „бишв Јеремић,
Вув Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Боглан А. Поповић, Владимнр В: Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић. _ Гехничко-уметпи“ чка опрема: Арагомир Димитријевић.
· Књижевни савет: ар Димитрије Вученов, Енвер Берћеку. ар Илић. Аушав Матић ар Војин Момчило Мпаланков, ар Арашко Зара Рибникар. Аушав Сковран, Челебоновић, Зуко Џумхур. Паз Идејно решење графичке опреме: Кршић,
Аист излази сваке друге суботе. Цена
Милог)
Ревеп, Алекса Шафер.
21,50. дин. Годишња ретилата 30, полуго.
ашшња 13 динара, а за иностранство дво. струко. Аист издаје Новинско-излавачко пре. аузеће „Књижевне новине" Београд, Францу. ска 27. Аиректор Војислав Вујовић 1елефо.
ни: 627-286 (релакција) а 826-020 (комерце. Гекући
Рукописи се не враћају.
нице, расу и порекло — када је у питању човек. Опасно је увек када се људи забораве и када своју идеологију ставе испред хуманости и људских односа уопште, Идеологије долазе и одлазе, а народи остају. Опасно је и обмањи вати народе, то се обично заврши тратично и није дугога. века.
Како гледате на омладину код вас и у свету уопште»
= Волим младе и верујем у њих, али младост је увек иста. Можда је данас само мало више узнемирена несигурношћу у својој кући, у друштву, на „улици. Треба . разумети младе, јер све друго осим младости је таштина. Младост је — све ного, ризик, истраживање, настојање. Надам се да ће млади наћи себе" међу нама, а ми стари нас саме међу њи. ма. За многе екстремне правце криво је друштво... Једноставно, млади не налазе истину у-пракси о којој су чули или учили у теорији. Веома је опасно када. млади осете да. су преварени. Онда више никаква идеологија не може деловати у циљу кориговања. Уосталом, сигурна сам да ће.млади наћи пут који ће следити, на-
стављајући. достојне традиције
својих предака, од којих су многи познати и овде у: Америци.
Шта бисте послали као поруку женама у мојој земљиг 1
— Знам веома много о жена-
ма Југославије и желим им успех на путу да се изборе-за што равноправније односе, за бољи третман на раду и за нова достигнућа. у јавној служби уопште, јер жене, ма колико биле вековима. запостављане, могу да учине много, понекад и више од људи. Ме
· Ви имате веома познату Фон-
данију у САД> Да ли постоји мо- ||
тућност да једног дана неко: талентовано дете из моје земље добије вашу стипендију»
— Наравно, можете ми то слободно предложити, уколико испу-
ни све предвиђене услове,
Да ли ћете: наћи. времена: да У | ближој или даљој будућности по- ||
сетите моју земљуг.. пе
— То бих желела и'то'сам вам, обећала. . То ћу вероватно. и, учи.
нити, уколико ми и ваши одговор- _
ни фактори у томе помогну. |
Разговор водила др Марија Жикић.
АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
Змајева награда Весни Парун
Змајеву награду, која се додељује за најбољу књигу песама објавље"ну на српскохрватском језику, за 1971. годину „добила је хрватска. песникиња. Весна Парун за циклус од, осамнаест песама, објављен под насловом „Трагом Магде Исанос“, У књизи „Карпатско умиљеније, у издању крушевачке „Багдале · Награду у износу од 8.000 дината, доделио је жири у саставу: Милош И. Бандић, Иван В. Лалић, Јасна Мелвингер и Бошко Петровић, а добитнику ће бити уручена на свечаној седници Матице српске У Новом Саду '16. фебруара. Пре нето у књизи, коју је песникиња. 06јавила заједно с Радомиром Андрићем, известан број песама из награђеног циклуса штампан је У „Књижевним новинама" бр. 399.
у становљена награда „Арагојло Дудић“
Републички одбор СУБНОР Србије формирао је фонд под називом „ДАрагојло Дудић“, из којег ће, од ове године, сваког 7. јула додељивати награде за најуспелија необјављена књижевна .и публицистичка дела инспирисана народноослободилачком (борбом и револуцијом. Ових дана биће расписан конкурс, а предвиђене су по три награде у обе области (10.000, 7.500 ж 5.000. динара).
ДХајући награди име познатог револуционара, Одбор је имао виду просветитељски рад Драгојла Дудића, сељака писца и првог председника _ народнослободилачког одбора. Смисао Фонда је подстицање и помагање књижевног и публицистичког стваралаштва са темама из рата и револуције у Србији. Средства, која ће бити неугасива, обезбеђиваће се из буџета СУБНОР, помоћи – привредних и друштвенополитичких организација, установа и поје динапа. . (В. А.)
Скуп елавнета Сронје
Дана. 27, 28. и 29. јанџара ове го дашне састали су се девети пут у Београду слависти Србије како би јопш једном истакли заједничку жељу да буду У току најмодернијих научних сазнања у пословима своје струке. За разлику од претходнах сусрета, овај је готово у целости (са изузетком реферата о: поеми недавно преминулог песника А. Твардовског „За даљином даљина" и јаш веких) био посвећен питањима руског језика у наставном процесу, проблематиц“ граматике и лексике руског и других словенских језика из теоријског “ практичног аспекта. „Употреба црквенословенски: синтагми и реченица у савременом руском књижевком 1езику", „Пољски лексикограф С. Б. Линде и Вук", „Теоријски проблеми наставе руске лекси ке у нашој средњој школи“, „Од нос синхровије и дијахроније у настави руског језика на нашим унивгрзитетима" — то су само не колики тематски наслови овог традиционалног скупа, који је свратио пажњу неколико стотина просветних п научних. радника с под: ручја српске. славистике.
· Скупови српских слависта су плод смишљених акција Славистичког друштва СР Србије, које се припрема за двадесетпетотодишњи јубилеј. Велика заслуга за њихово редовно организовање припада. Одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду, нарочито његозим руководиоцима професо-
рима Р.Лалићу и Б. Живановићу. ·
Тематика састанака је одређена задацима које је Друштво поставило овојим члановима: да изучавају словенске језике и књижевно. сти и њихове узајамне везе и ути цаје, да изучавату проблеме наставе словенских језика и књижевности и стручно уздижу наставничке кадрове, да,. популаришу резултате науке о словенским 1езицима и књижевностима, да ортанизују и потпомажу научна ис„траживања из области словенских језика и књижевности, да прикупљају Аитературу из области сло-
'венских језика и књижевности. У. (овом смислу програм досадашњих
сусрета српских слависта тицао „се, углавном, три подручја: специјалних с" књижевноисторијских и
ливт>истичких тема, појелиначних
књижевноисторијских пи књижев-
|
нотеоријских тема и | АингВИСТИЧких тема из аспекта примене у настави. У првој области били су запажени циклуси Вуку, Горком, Торгењеву, Достојевском, Блоку, Котљаревском, о питањима превођења, о судбини дела словенских књижевности на сцени београдског Народног позоришта. У другој области домини“ рала је тематика руске књижевно сти, посебно савремене, али су обрађивани и други проблеми, као што су проблем руског утипата на почетке српског реализма, Шафарика и почетака рада на историји словечске књижевности, значаја Јана Хуса у историји и слично, У трећој области, која је ус лед специфичних потреба наставе осмовношколаског но соемњетикол ског нивоа изискивала највећу ап= гажованост, разматрана је јпирока скала питања од положаја наставе и наставника руског језика У нашим шкеслама до потма молела у лингвистипи и његове приме. не у модерној настави.
· Посебно ваља нагласити ла Сла вистичко друштво СР Србије остваоује редовну сарадњу са олговаоајућим друштвима у АРУГИМ Југословенским републикама, па и са универзитетима у иностранству, Најзапаженији резултал ових контаката је организапија симпозитума „Октобарска револупија. У совјетској књижевности и књи жевкостима друтих нарола" октобра 1967. године, уз учет"ће тости ју из СССР, Пољске, Међсоске, АР Немачке и свих југословенских република. Славистичко дру: штво СР Србије је оллучно “ свом настојању да истраје са сваквим поогоамом, који изврсно спаја. научне и практичне циљеве У овој области језичких и књижевних: истраживања (М. Ј)
Научни: против _ хијерархије
· На годишњој скупштини Угпуже
ња научника истраживачких института Савезне Републике Немачке истакнут је захтев за саодлучивањем научних радника као и за укидањем хијерархијске струттуре. Саодлучивање је нека врста самоуправне форме која се последњих година све више поставља као захтев устројства западнонемачког“ Аруштвено-политичког система. Сада се, пак, јављају и истакнута _ научници ове земље, прокламујући. оријентацију ка саодаучивању у области научних делатности. Удружење научника. истраживачких института СРН за ступа интересе научника који раде у индустрији и у великим ис тражлавачким центрима. Предселник удпужења, др Хајнц Зундерман, олбацио је сваку класну поделу научника на водеће научне раднике и на научно-техничке сарадике, онако како се ова да» нас практикује и како је укође њена у раду Савезног министар ства наука и смеонапама овог минвистаоства за структуралну _ ре фоому правно самосталних истпа> живачких центара. У резолуцији са · поменуте. | скопттине њени учесници су се изјаснили против разликовања фунламенталног истраживања и независних пројектних истраживања, као и птоотав унижавајућег олноса зависности међу научницима. ' Исто тако је и Конференшија асистената Савезне Републаке Немачке, професионално удружење научних асистената на немачким факултетима и високим школама, изразила на својој последњој скушштина незадовољство салашњом научном „и високошколском политиком. Делегати су показали забринутост због, по њиховом мишшљењу, све више растоћег утицпаја копзезватавних снага у нахлежним форумима. Они су се наглаштено | супротставили _— покушају боотних медицикноза у већини савезних земаља СРН да се хумана мелицина изостави из рефозме високог школства и да се чак тогутте искључи из високог туколства. Овде се по њиховом твоћењу ради о мутној игои са осећањима ипатлонахног. страха потенитааних паптпената. и са неопоо ил ичим
· аутопитетом поољесота који згтаа~
во поччва, на овом ствахм. ИМ овој Конфезентити доттла је до изтђажата натлатеча тежња ска васпостављањем састема сромху“ чивзања у“ научним установама, |
У послемње ррема Дуга је попе них написа о козисности увеђења САОЛАСАЋВАЊА у ТАЗААВАЧКА птедузећа Стачезне Републике. Немачке, уто би, за тедно са, теме ам настолажима на двема су на ма научних ђралиика, могло ла лоСАЛА КАО показател, све унтензивнитет им учесталтар разматтања могућности урућоња САбААЧА ваља им ју КУРАХукие петатлетиа, тторед већ о постеАКав ожени. МАСУААхтетхватха на празан узлет 77
гута предузећима ове земље. (Р. СЈ :%
на.
предавања о
= —