Književne novine
| ИНТЕРЕСИ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ у КУЛТУРИ
Наставак са 1. стране
шег поднебља, да се повезују и споразумевају са произвоћђачима, и утврђују целнсходне програме ја Не треба губити из вида да
ОА њиховог међусобног поверења и снаге удруживања, зави"сити усмеравање, понуда и по тражња на културном тржишту. Да ће самоуправна размена рада, у циљу еманципације, духовног и идејног богаћења савременог човека, бити најефикасније сред: ство против техноменаџерске са мовоље у располагању Аруштвеним средствима, против подитичких и свих других злоупотреба културе.
Да закључимо: интерес радничке класе јесте да она буде кул. турна да би могла истински да. влада, привређује, и укида кла сно друштво, отварајући процес потпунот ослобађања човека. А да би то била — мора да заузме места око трпезе културе, која јој уосталом припадају.
Миодраг Илић
ЗАОСТАЛО СХВАТАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Наставак са 1. стране
је и много лакше песницима који се служе општим симболима, па је, ако се не варам, Томас Харди добро и духовито приметио. да ни Галилео Галилеј не би имао посла са инквизицијом ла је своје физичке теорије излатао у стиховима. Прозни писци су, међутим, упућени на конкретно, које је, по ТГетеовом миш» љењу, права ·област уметности. Јунак савремене прозне књижевности не може више бити митски неодређен, зато што се и модерни. човек, коме је савремена жњижевност. намењена, ослободио „ранијег, 'тримитивног, то-. темистичког начина попмања и оспособио се да“сам џуопштава и да мисли апстрактно.
Они који то још не схватају сами себи потписују сведочанство заосталости и примитивизма, па ако то сами јотш не могу да схвате требало би друштво да им то објасни мн помогне им, ако неће да и само тим примитивизмом буде обележено. _
Ерих Кош
КЊИТЕ КОЈЕ НЕДОСТАЈУ НАШОЈ КУЛТУРИ
Наставак са 1. стране |
ских књижевности. Надам се да ћу: имати прилике и да ћу још стићи да то једнога дана и покажем. А многи од мањих представника тога романтизма морао би се'са понеком песмом наћи у тој антологији. Е
Савремена пољска поезија је код нас нешто познатија, зако не довољно, али између ње и роман тизма постоји поезија – Младе Пољске, епохе од краја ХТХ века, чије се трајање може све сти на отприлике четврт века. Та епоха донела је препород пољске поезије, а за време тог периода почео је писати и издавати своје песме највећи пољски песник ХХ века, једини аутентични и дослед: ни симболиста, човек који је све чега се дотакао и о чему је певао претварао у чисто злато поезије — Болеслав Лесмјан (1878—1937),'
Задржао сам се само на пое зији јер је она код нас најмање позлата, пако бих могао наређати још низ имена чије прозно ства» ралаштво не би смело да нам “фстане непознато. Исто тако не опходна нам је и 'једна антологије пољске романтичарске драме, нашем. савременом читаопу са свим непознате. а иначе највише уметничке вредности.
Увек када у натој књижевној критици и ·публицистици, или у науци о. књижевности, наиђем на ·
МЕ
ПЊИЖЕВНРНОВИТЕ 2:
штампа — морају бити много спремнији него до сада да истражују укупно културно стање на
славопојке новаторству, авантардизму и револуционарности не жих ених западних писаца ман ваучника, пожалим шпо се не: само пољски, нето и остали словенски језици код нас мало знају, или, можда тачније речено, што се словенске књижевности слабо познају, па се понекад дивимо као новоме и револуционарном оном што је у пољској, ру ској или чешкој књижевности старо већ неколико деценија.
Као новаторе и револуционаре у области пољске прозе споменуо бих Вацлава Берента п Витолда Гомбровича Шулц је већ преведен, а Гомбрович само дедимично), а у драми Станислава - Вит. кјевича-Виткапија, али они нису једини које би свакако требало превести, ;
Мислим даје превођење зло, али то зло је нужно и ако желимо да и даље останемо отворени према свету и да га ститнемо у оним областима У којима смо још далеко заостали неопходно је да преводимо што више.
Стојан Суботин
«
ЛЕТОПИС
ЈОЖЕФ
ААРВАТ
Јожеф Дарваш, који је изненада умро 3. децембра о. г. у Будимпешти, није био само пи. сац. Он се на страни пролетаријата нашао !ош 1932. године. учествујући у будимпештанским сту дентским демонстрацијама. Било му је тада света 20 година. А и наслов његовот првог романа „Црни
хлеб" говори о њетовом опреде.
љењу. МаБарска литература, иза шавши из малограбанскот жанра, сазнала је преко Дарваша баш овам романом први пут ис тину о животу сељака, истину 0 црном хлебу. и
Почео је поезијом, да би на. ставио писањем новела, романа. драма и филмских сценарија. Учествује у релакпија маркстстичкогт часописа »Оопадојат« (Ми сао), као. и: у листовима »Зтађад 526: (Слободна реч) н »КЕ џјзас« (Мале новине) између 1938, и 1944. године, а 1945 изабран је за · потпредседника Народне се Љљачке странке, а истовремено · је н главни уредник листа »Згабга 520« (Слободна. реч). Вршио - је. и дужност министра ·грађевине (1947 — 1950) министра. просвете (1950 —. 1956), а од.1956 ·до 1959 г. био је дупектор филм. ског предузећа »Нита«. -Функпију председника Савеза мађар ских књижевника вршто је, с мањим прекидима, од 1951 ла своје смрти. Истовремено, био је и потпредседник мађарског ародног фронта,
'7 ОВОМ БРОЈУ ЦРТЕЖИ И ВИЊЕТЕ:
· је
„најбоље од десетине Дарвашових романа. О тој теми сам разговарао са Дарвашом пре месец да на у Будимпешти. Он је сматр
да њетов роман „Највеће мађар. ско село“".има пос значај. Избетавао је реч „најбољи“.
ствари, овде је реч о његовом родном ._ месту Орошхазу. 'Први део романа писан је 1936. гтодктне, а други -— после Арутог светског рата. Из овог романа сазнајемо о тешкам Дарвашовом детињству, о беди и сирома штву његовог краја, о „босонотим га 1
–—
како је Дарваш назвао мађарске сељаке
тих година, — и о женској и дечијој радној снази која је ва
“ Тод је била Мађа између два светска, рата. ј
У Аругом делу романа Дарваш описује место перлоду после 1944, године. у овом делу романа видимо новог мађарског сељака, који се. судара са новим Фаносима. Дарваш не улепшава те односе. Рекло би се, како је то: Дарваш сам назвао, да је то био грч једног новог раздобља које је потресло село из темеља. , истовреме. но, то седо је добило и перспективгу. Сигурно је да и његови мани — Црни хлеб' три краља. до И „Од данас до сутра" — ју
најбоља мађарска лите-
„Ол света.
рарна остварења по својој ком-
позицији. Ово је тим значајније што је Дарваш ова дела писао Здтих година, када је као млади учитељ био протеран Будимпеште због својих марксистичких туја.
Поводом романа „Шрни хлеб"
(1933), велики мађарски књижев ник Жигмонд Мориц — говорио је о Дарвашу већ тада најпохвалније. Пре свега, збот Дарва: шеве смелости, због његовог експресивнот стила, због сељачког
зноја који се осећао у свакој, Било. је ту,.
његовој ' реченица. свакако, и младалачког илеализ.
ма. Али он није писао само због.
атрактивности теме, већ збот не. подношљивих, експлоататорских односа који су гушили мађарско село.
Крајем тридесетих година по: јавио се и роман „Од данас до сутра“, којег је „рата прерадио у драму. и, филм ски сценариј. У овом, зрелијем Дарвашевом делу упознајемо ма Ђарско село са једне друге стране. И овде доминира једна сеЉачка породица одакле израста
мистички поп са својим, новим опсервацијама о селу. Ис товремено, овде се сусрећемо с
о милионерима. је | 30 цигланама. дневно зарађивала 80 | филира. | Орошхаза. ; рог Силвестрова: међу
богатим. мађарским „фолклором.
којег је 40.
У роману „Град на мочвари" описује се Будимпешта првих дана по ослобођењу. Дарваш је за ово своје дело рекао: „Са овом књигом сам се а ја ослаободио... Прво, што сам имао смелости да је напишем, а дру то — да сам из себе избацио му. чне мисли о будимпештанској опсади“. Овде се сусрећемо с те шким данима. из периода хорти. јевскот режима, као и са првим данима ослобобења града; Од су срета са старим Аруговима до узбудљивах тренутака када је Дарваш добио задатак да зајед: но са Лајошем Зилахијем покрене лист »5гађадзас« (Слобода), Не можемо а да не пменемо изузетно успеле драме „Бездан“, „Чађаво небо", „Јутарња ватра" Е „Пијана киша“. Сви ови насло. имају политичку тему. „Без дан". описује 1942. А Баво
"Дарваш врло педантно
ису тодину, „Ча. небо — предомну 1956ту, „Тутарња ватра" друштвене односе између 1950. и 1960. године, док је 7 „Пијаној киши" опет сана лична трагедија граБанина главног града. У ову трупу спа. да: ин драма „Зрињски“, за коју Дарваш' рекао да је уместо мита желео да говори О историј "ској истини — (без гаорифнка; ције. . Можда, баш на овом, једном Од последњих Дарвашевих дела,
"можемо 'сагледата и његову лич
" ност.
Никада није волео патос, ни позу. Цео живот је посветио малом човеку а истини и као та. кав остаће записан. и у мађар
ској литератури.
На њетовом радном столу ос тало је неколико недувршених
Дарваш после.
рукотиса, Говорио ми о сво
талог поменуо је и и
| Загреб. Пун снаге, у 61. години живота умро је не завршивши мнота своја дела.
Никола Керн
вугрско ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
Народно позориште „Иван Ва зов“ из Софије представило се 8, 9. и 10. децембра. на сцени Ј гословенског драмског позо! београдској публици сатри остварења свог стандардног репертоара: „Свекрва“ Антона Страшимирова, „Једини сведок" Аријадне и Пјотра Тура и „Све у башти Едуарда Олбија Ови сценски при. " кази толико различити по садржају. начину извођења и вредно_ стима изазвали су живо интересо-
Утисци о ансамблу стечени за време ранијих гостовања су изнова потврђени: то је снажан ко
| дектив, којим доминирају изванредни гтаумци средње тенерације. У својој репертоарској оријента» цији он се држи националне и светске класике, док из савременог драмског стваралаштва бира дела која на ангажован начин приказују животне прилике и си. туације у одређеним д срединама. Карактеристично је, при том, да се више тежи ка же вотној уверљивости,
' ним појединостима ни обичним истинама него вишој и аутентич-
· нијој уметничкој експресији.
„Свекрва" је итрана т бугарском традиционалном маниру, са доста шаблона и произвољности које су-лозвољавале. глумцима да се споразумевају са публиком како ко зна и уме. У овом кома Аду, који по мното чему подсећа на нашег Нушића; и који је бес градска публика упознала још на предратним ·гостовањима бугарских глумаца, режије у артистич» ком смислу има веома мало. Крсто Мирски је поставио и са: времени совјетски текст „Једини сведок“ — али у сасвим“ Арутом стилу: строгост фактографије из
· реализма · доминирала. по зорницом. Уз то ваља напоменути да су обе ове пред ставе. биле 'доста 'аљкаво _ опремљене и испод нивоа који је допустив у оваквим позориште ма. Насупрот томе, „Све у башти“ у режији Енча Халачева била је заиста добра и вредна представа. Вешта · и сигурна: редитељска рука успела је да све компоненте израза доведе Ао жељеног стила и перфекпије, па је утисак заиста упечатљив. Пре неколико сезона овај комад је приказан у једној
је
бледој поставпи у нашем Нарол..
ном позсрититу, тако да бугарско извођење делује као рехабилита пија текста ч писца пред београд: ском публиком, (П. В))
ИНТЕБОРГ БАХМАН
Вест о смрти Интеборг Бахман ститла је. неочекивано. Умрла је 16 октобра од рана "задобијених у пожару који је изазвала цига рета са којом је заспала. Логоди-
Ао јој се то потпуно исцрпеној-·
од рада на роману чија је тема — смрт.
Интеборт Бахман, рођена 1926. у Целовцу студирала је Ин. сбруку, Грапу и Бечу, где је 1950. одбранила дисертацију „Критич:
ко прихватање егзистенпијалне
филозофије Мартина Хајдегера". У књижевности се појавила 1953. збирком „песама „Одложено вре
им плановима за 1974. годину. Мене је да путује. Између ос-.
реалистич- |
ложене у духу сопијалистичког
"мотло бити сумње да се
човек нестутуран и угрожен,
· сте
ИНГЕБОРГ БАХМАН
"ме". Алп иако је ова књижица "изазвала неуобичајен ехо, поттпу“
ну извесност донела је следећа збирка песама, „Призивање вели ког мелведа" (1956) Више није за реч јавио песник великих МО
'сти. Уз ову чињеницу дошла; је м "једна необична околност: а
Интебсрт Бахман одутпевила је и читаоце и критику. Она је то
"могла и зато ттто је добрим де.
аом представљала 'наставак тра дитновалнот ·песнитттва, аани зато што је у ппеузете форме уносила нове садржине ни кроз
"такву синтезу одразила осећање
стог времена. А У осећању и све сти тота времена | хоминиђајту страхсте рата пи човек који“ је умакао бесмисленој смрти. Алт: без јасне ортпентапије.
Тоторко сазнање наметнуло се кап осповна тема. Оно је ушло. у
"рзбот пети, “у печеттту, у ритам
и мелолију Јоп витле од" тога; об је олпелило мо став Интеботђт Бахман кеја је у уметности видела мотућиветт да човек ствати гле је и гле би тпећало ла буде. Зато њена поезија ппе света по ставља питања 'тпазгт излазе. ст. тужуле и гпемле. Опа то чини,
| узтезтто ппетском сатом им му:
зикалнеттћу стича. Оба ова еле.. мета тима ћу залатак не Ла МАЖУЋУ
СЗртто, већ да буле. ове ода семам.
плу пећ "да те свести. Ла се Утисак ла су. били у. траву они кота со писали. да је ова
| поезтта покоттај ла се' сликом:и
речи човеку њазјасни оно што са њиме дотгаћа.
Голтте 1958. објавила је Инте. борт Батмав валио-драму „Лобои бот из Менхетена“" која у низу дабаво повезаних. изразито _ Ар ских спена говози о |елној не свећној љубави Шако је изабрала нов жанр Интеборт Бахмав оста је и овле птевасхолно лиђски пе. сник. Ни тематика се нрје много изменила: млали пар. која. носи фралњу, прожет је ослоболи стета пи закона арупр тва. да трекођачи границе које намеће . конвевтија. . -
. Иста тема варира се у збирпи тготовелака објављеној 1961. то аине. У ' приповепи · „Трилесета толина“ по којој пела збирка носи: име. тлавна Апчтност поку. тава ла СВОМ лосалаттњем живе то да ноп ппавап, док 7 торте 'вети _ изузетне — упечатљивости „Све“ отап мрзи сина. који прихвата свет онакав какав је сте 'Опа збирка означила је ттектетнито 7 ствавалаттву Изтебовтт Ђахман: она се. бој: веће“ трози. Она тпомена, меотим“ олпазила се неповољно на ометтттерд нето Роман „Ма: Па 41971 као и послећњу збирку птиловеска „Симултано“ (1972), коштика је зтвниха кад промашаје Показало се ла се АНСТИПАШНОВдНа а енергична луђ ска песникиња не креће
батза тако а са са = прозе. Теме и слике, располдоу:е ња и саутње, нада п страх котп
се
су се стетали 7 стиху, појављућу _
се и 9 проза али о новом кот тексту лелују неућедљиво, необра; зложејо, потекад чак банално и узветцтеџецо Разуме се – лелује ТАКО хобрим лелом п зато гтто је члалап био назикнот'на неџо тжиајено висок ниво вих ра: асва. о из „ · Мако је. Мзтеботт Вечман шизме. нала прертнута о своме раду. она
Мет кижевноста на емачком
ју заузела значајно место, Нешто трецизниће трецутне није лако напусти. 'Зелостаје времен. ска. Арејотца којљ · омоњћује поузданији љвил. Ипак остаје са. знање ла је Иттебор . Бахмав отешго кло по сл пре веку годи. 2 тРагичРа трем УУМ Паулом мелалам. песпик која је ралио на тетком послу да поезија са на немачком јеку после 1945. врати и учврсти углед у свету,
Мирко Кривокапић _
жељом ла се.