Književne novine
· СТАВОВИ
КАКВА »ВЛАСТА УПРАВНИКУ. ПОЗОРИШТА 2
У НЕДАВНОМ напису загребачког дописника „Политике“, поводом избора Косте Спаића за интенданта ХНК, речено је како се од њега много очекује, јер је познат са своје предузимљивости и високе уметничке професноналности, пи како се то ишчекивање па“ рочито односи на његове реперто арске потезе, с обзиром да је он познат и као пропагатор пучке драме, итд. итд. Не улазећи свесно и намерно у дословно цитирање реченог, већ остајући на — у“ тиску, желимо да укажемо на то колико нас је тај напис обрадовао и колико нас је истовремено неодољиво подсетио на једну, готово већ историјску, разлику приступу тој првој фотељи истих установа у Београду и Загребу.
Генеза те „разлике“ вуче своје корене још из предратних времена, мада не у толикој мери као у поратним, када је у Београду уз једно старо изникло још шест нових позоришта, а у којима се смена „власника“ тих фотеља по правилу врши тајновито, у тишини, као да је реч о неком мистериозном или немилом чину, а не о стицању, између осталот, толиких обавезних части и толиких часних обавеза. Штавтше, у последње време одомаћила се и једна жааопојка о гурању, натеривању, па чак и наметањи те части,
Да овај прилаз том положају није тако карактеристичан и да он по себи или из себе не доноси и не условљава неке даље „карактеристике“, вероватно да нас онај загребачки извештај не би ни тако коснуо, нити би нас подстакао да о свему овоме размишљамо. Међутим, та симптоматична. ћутња, та готово рутинска смена на
ри о мнотим континуитетима, у падљиво једнозначним и, доследно спровођеним, да се може мислити да је то одиста онај наследни грех о ком је писао још: Нушић у пред. говору свог „Сумњивот лица", ста ри Нушић који нас је изгледа у много чему антициповао.
Далеко смо од тога да тврди мо да су то личности без својих персоналних и квалитативних о бележја! Напротив! Али, хоћемо да. тврдимо да су сви — сем јод:
заузећу тог места напустили себе, свој гнев, своја хтења, своје уметничко-организационе амбиције и, углавном, постајали слика својих претходника. Треба рећи и подсетити да је наша јавност у два три маха — изнимно — јавно очекивада неке личне и уметничке потезе неких људи после њиховог ступања на те положаје. Неки су чак добијали и пароле по новинама, тражило се да баш они и нико други заузму та истакнута места наше културе! они су их заузимали и по природи ствари — на тим местима изгубили своје скривене или кулоарске амбиције!
Треба ли после тога мислити да су та места уклета, да су нечим обележена и оптерећена, одакле се ништа друго не може
ити но отићи Да мистериј буде већа, мноти су и отишли, али какосуу ћутњи долазили тако су џ ћутњи и одлазили. Пре рата, један управник, Драгослав Илић, рекао је: „Када сам „долазио нисам био одушевљен, сад кад одлазим пресрећан сам!" Није рекао — зашто2 Милан лету да равник — 0 ком ] ве врло ружан и личан чланак објављен У „Театрону" бр. 2 — приликом свог трећег доласка рекао је: „Управник, треба да иде кад је уморан". Ко је у послерат-
шта зато што се уморио, то се не зна, али ако се на то место долази, како ос прича, скоро приморавањем — јер, нико неће — биће да је тај рад — преко воље — већ на самом старту обележен — У мором! Дакле, .. |
Ми, међутим, не верујемо да су те столице тако тврде, немиле и непожељне, и склони смо да у низу других хипокризија видимо и ову, али сведоци смо честих и не баш тајних прича како су управници београдских позоришта развлашћени у основним и битним својим функцијама, да је то главни разлог несимпатичности тих, иначе, примамљивих и афирмативНИХ положаја, а и разлог даљег неодлучног и аморфног понашања на њима... ·
Не одбацујући одмах ту твр: дњу, желимо и морамо да укажемо на то да та столица никад ни у једном друштву није била тако безбедна, суштински и битно, као што је данас код нас! Треба сар отворити ма КОЈИ предратни А вни лист, па видети како су са
Наставак на 2. страни
Слободан Турлаков
врховима наших позоришта, гово. .
ног или два изузетка. — одмах по
Предић, тај леген- |
ном перподу отишао из позори
ФЕСТИВАЛИ
афера тел Ави у ава ђу а
филмске смотре у Пули, смотре « пјелокупне продукције играног филма у Југославији, пасионираном гледаоцу је више до разговора о ситуацији у нашој кинематографији но до ангажованог разговора о умјетничким _ври„ једностима у нашем филму. Наиме, Пула је указала на трајну кризу нашег филма, кризу која је и ауторска и продуцентска и друштвена. Наша кинематографи-
"кинематографија у којој се слу-чајно стварају дјела, и добра и лоша, и са одсуством трајнијих 'естетичких и друштвених критеријума у стварању филма. Одсуство (продуцената као. фактора политике развоја филма у нас „није појава формална или формалистичка. Недостаје нам организовано фаворизовање од рећђених тема и проседеа, недо"унутарњим _ развојем кинемато-графије. Чак ни велике кинематографи-
што "ми чинимо са — лакоћом. Примјера ради: у овогодишњој "продукцији најмање десетак _водећих редитеља српске кинема"тографије није имало филма у Пули. Која би се организована кинематографија тако лежерно ослобађала својих најбољих ре
се од тих десетак редитеља догодине појавити У Пуди2 На то питање је још теже одговорити због тога што је јасно да ће то бити један или највећма двојица. А и њима ће бити потребно да се лавовски боре да некако смог| ну новац да би снимали филм. "Ако им, послије битке за новац, остане понешто од креативне
филм. у
умију да траже новац по сваку цијену. Такви редитељи не сни. мају филмове. "А како изгледају Филмови које смо видјели У ули2 Сви ти „филмови имају окус недовршености, сти . У сваком од тих филмова има још увијек, након снимања и монтирања, много посла за једног драматурга-креативца који би филмском дјелу дао или бржи ритам или _ другачијим драматуршким распоредом снимљеног материјала јасније уобличио еве замисли. А ко лико тек посла за таквог струч-
на филмском дјелу
_БЕОГРАД, 16. АВГУСТ 1975. ГОДИНА ХХУП
ЊИЖЕВНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Поводом овогодишњ
ЗАИСТА, | послије овогодишње 1
соја је једна неорганизована
_ деом да су прављене и којих естетичких позиција кон-
стаје нам оно што се назива.
је не могу себи дозволити оно,
дитеља. Поставимо питање: ко ће.
енергије стићи ће и да направе.
= Има, дакако, редитеља који не
"само савремена тематика се на њој овога. недорађено-'
де у разне сумње,
њака има у свим фазама рада
СА ОВОГОДИШЊЕГ ПУЛСКОГ ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ИГРАНОГ ФИЛМА, НА САМЦИ; СЦЕНА ИЗ ФИЛМА „КУЋА" РЕДИТЕЉА БОГДАНА ЖИЖИЋА, ДОБИТНИКА „ВЕЛИКЕ ЗЛАТНЕ АРЕНЕ“
Колаж о Пули
ет, ХХМ фестивала југословенског играног филма
Оно што је био, и остао, погрешно — схваћен концепт а торског филма Код стваралаца који нису комплетни, значи ви. шеструки аџтори, сада се ваља но освећује нашој _кинематографији, Тимски. рад је у њој сведен на случај као што је сведен на изнимку филм у којему су све компоненте уједначене и професионално урађене.
Наш филм је данас ваљано уп-
ропашћен, национално-литерарно и филмско-ауторски. Са ријет-
ким изузецима, овогодишња про-'
дукција је огледало таквог стања. Теме из националне историје, из НОБ-а, из савременог живота, ма којим и каквим просеса ма
циповане, бивају девалвиране самом _ реализацијом. .То говори, само по себи, о једној непрофе-
· сионалној и неорганизованој ки-
нематографији. ,
По ономе што смо видјели у Пули могућно је уочити двије
основне тенденције: једна – (коју фаворизује _ жири _ селекцијом) " подази од популистичких схва-
тања филма, а друга (десеткова-
коју је обавио
на селекцијом 1 визуелизацији
жири) тежи ка материје, сти. Прва, популистичка, оптереЋена је баналношћу, упрошћавањем садржине и њеним приповиједањем, а друга, „естетизантна“, оптерећена је не само јаловом некомуникативношћу, већ, и недовољно јасним. и недовољно дефинисаним ауторским ставом у тумачењу материје. Мане дјела
"се на тај начин толико испречу-
ју између дјела и гледалаца да умјетничку комуникацију своде на тренутне бљескове, на детаље.
Није зато чудно што таква недорађена и нејасно конципована дјела доводе до _ различитих неспоразума на линији дјело публика — критика.
Један од тих неспоразума је, свакако, идеолошке природе. Не (нако а ломе ко ла), већ и садр ближе и даље прошлости, довос разлогом или. не, чак и најдобронамјер· није конзументе ових дјела. Увјерен сам, међутим, да све те
сумње и дилеме проистичу нај-
већма из слабости дјела које су естетичке природе. ека врста аљкавог реализма наљка вог ауторског филма творе, и мудтипликују, све те неспоразу. ме до усијања.
х
ка тоталној филмично-
е из НОБа и, · жирија:
оВИТТЕТБКА РТРЕТОТЕКА
ЗТЕТОЛАЕ МАКО“ 10" Тлооо = ВЕОСЕЛАО Вуђе ВЕМОБОСТЈЕ 52
"Формално _ узев, овогодишња, продукција подијељена је у својим тематско-садржинским — елементима између НОБ-а и савременог живота уз неколико дјела која приказују даљњу или ближу прошлост, Међутим, и у јел: ном и у другом, па и у трећем, случају није рјеч заправо о дје лима снажнијег креативнијег ауторског ангажмана. Ако је за филмове из НОБа карактери. стично схематично и клишетирано препричавање анегдота, Уз обиље пиротехнике, ако је У филмовима из савременог живо та најкарактеристичније експе риментисање у форми или фељтонско третирање актуелних политичко-друштвених појава, а за филмове из прошлости одвећ наглашено трагање у форми, јасно је колико је овогодишња продукција недосљедно ангажована у трагању за истинским људским _ садржајима, | Напори Бранка. Баџера, Матјажа Клопчића и Францета Штиглица из мичу овим карактеристикама и својом цјеловитошћу у концепту и тумачењу материје, као и у избору _ материје, најприближније. се крећу у већ освојеним просторима умјетности филма · ових истих · стваралаца. Ниједан од ове тројице аутора није својим новим дјелом превазишао оно што је раније створио као цјело-
вито умјетничко дјело. Тај принцип трагања за новим унутар опуса дао је занимљиве _резул-
тате код Лордана Зафрановића и Мише Радивојевића. И, коначно, два дебитанта, Жижић и Гилић, припадају двема основним тен денцијама нашег филма. Жижић припада _ оној популистичкој, а Гилић. _ „естетизантној“ _ струји, Обојица су успјешно дебитовала, сходно личним амбицијама. Дакле, у том смислу, у смислу односа _ између · традиционалистичког и трагалачког филма, овогодишња Пула је остала на истоме, У продукцији није било промјене, Промјена је била У раду жирија. Жири је фаворизовао, и селекцијом а и наградама, традиционалистички филм. Ево шта о томе кажу чланови
Мирослав Јанчић (Сарајево), предсједник жирија: Ка „Ако. се стање у југословенској
кинематографији може цијенити
на основу овогодишњег фестивала у Пули, онда би се, по мом
Наставак на 2. страни
_Вук Крњевић
'"цима литерарног
ју:
мић: СВЕ ТОЗАР МАРКОВИЋ КАО КРИТИЧАР МЕТАФИ: ЗИЧКЕ ЕСТЕТИКЕ
ИНТЕРВЈУ СА КОМПОЗИТОРОМ, АКАДЕМИКОМ СТАНОЈЛОМ __РАЈИЧИ:
ЋЕМ ПОРТРЕТ АДЕМА ГАЈТАНИЈА — пише др Гане
Тодоровски
Др Новак Килибарда: ФОРМИРАЊЕ _ ТРАГИЧНОГ НЕСПОРАЗУМА У ФОР. ТИСОВОЈ _ „ХАСАНАТИ: ници“ ј
Вук Крњевић: КОЛАЖ О ПУЛИ
ПОЕЗИЈА Алема Гајтанија, Слободана Берберског, Момира М. Вотводића, Добривоја Јевтића, Љу-
бице Милетић, Чеде Шу. њевића и Аушана Јагликина ПРОЗА Елвире Рајковић
ЉУЂАВНА ЛИРИКА Пабла Неруле, Валентина Сидорова и Низара Кабанија
Др Мила Обрадовић: ОДЕНЗЕ, РОАНИ ГРАД ХАНСА КРИСТИЈАНА АНДЕРСЕНА РАЗГОВОР С ЈУРИЈЕМ БВРЕЖАНОМ, истакнутим аужичкосрпским књижевником АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ПРЕД КОНГРЕС САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА
ПОСТОЈЕ СВИ УСЛОВИ да Конгрес Савеза књижевника Југославије, који ће се одржати у Београ Ау Од 2. до 4. октобра ове године, буде један од значајних догађаја у нашем културном животу. мада су тачна запажања и упозорења којима, готово редовно, започињу размишљања о овом скупу — да нам он неће директно обезбедити нова квалитетна књижевна дела и талентоване писце, и да од њега не треба очекивати нека брза и радикална решења Конгрес југословенских књижевника ће сигурно бити подстицај и за литературу у целини, и за плодну стваралачку климу, и за налажење што бољих решења за положај, и културни и друштвени, књиге и стваралаштва, за савременије форме књижевног удруживања. Теме за Конгрес су познате; „Тридесет година развоја књижевности народа и народности у Југославији"; „Теоријски про. блеми нашег актуелног књижевног тренутка“; Писац у само управном социјалистичком друштву"; „Положај књиге у нашем
' друштву“. Набрајање важнијих
питања што ће се несумњиво на ћи на дневном реду може, и не намерно, да личи на сужавање 0бухватности свега онога што пис це интересује ') чиме ће желети да се на Конгресу позабаве. Но нема сумње да ће представници републичких и покрајинских књижевничких удружења, са различи. тих страна и уз многе примере, подробно · разматрати положај стваралаштва и стваралаца у усло вима социјалистичког самоуправног развоја, и да ће, дајући до принос све подстицајнијој културној и друштвеној клими и за стварања и добар пријем створених књижевних дела и осталих културних добара, сугерирати и низ корисних предлога.
Околност да се Конгрес ОАдР“ жава јубиларне године, кад славимо тридесету годиптвицу Соми“ јалистичке револуције и победе над фашизмом, а да једна од прел“ виђених конгресних тема захтева разговор о протеклих _ тридесет тодина књижевног стварања, појављује се као гаранција да ће се о читавом послератном развитку наших литература, и о свим облистваралаштва, товорити студиозно, одговорно и критички; да ће бити речимно врхунским достигнућима и о књи жевном животу; да ће се коментарисати књижевни критеријуми по којима се, у целом овом периоду, м последњих година нарочи“ то, вреднују ствараоци и књижевна дела; да ће бити апострофирани узроци због којих се у клом периоду повремено кварила културна атмосфера; да ће се потврдити начела слободе стваралаштва; да ће се говорити о превоВењу и о начинима пласмана на»
Наставак на 2, страни