Književne novine

ФЕСТИВАЛИ

КАКО ПРЕВАЗИЋИ ОКВИРЕ

ОБИЧНЕ (ЕЗОНЕ2

ХХУГ дубровачке љетне игре

СТАРА ДИЛЕМА, присутна већ више од четврт века, дакле од самот настанка Ду бровачких летњих игара, која се кратко може исказати питањем — фестивал или летња сезона2 — испољила се ове године, чини се, више но икад. И то не као претходних тодина, само кад је реч о броју приредаба и временском распону њи хова реализовања, него и при разматрању остварених уметничких домета. Ако је бро јем приредаба и временским _ распоном њихова одржавања Фестивал већ донекле предодређен да буде летња сезона (ове го дине, од 10. јула до 25. августа, изведено је укупно 106 приредаба, од чега 46 музич ких, 40 драмских и 20 фолклорних), онда су, ранијих година, изузетношћу својих програма и, нарочито, високим уметничким квалитетима изведених приредаба, Летње игре успевале да избегну печат сезонске

ичности, задобивши тако готово сва фес тивалска обележја. Међутим, ове године било је и у драмском и у музичком прог. граму знатно мање аутентичних фестивал ских догађаја, упркос великом броју при. редаба. Осим тога, уочљива је извесна кон. цепцијска разлика, која се испољила из међу драмског и музичког програма: док је драмски програм имао јасно изражену

јединствену линију, која се углавном кре .

тала у оквиру раније постављене концел. ције, управо је музички програм, оствари. ван једноставним низањем концерата, од којих би већина могла бити изведена у ок виру редовне сезоне у било којем нашем граду, био лишен потребне фестивалске 60. је. Ретке су, наиме, биле музичке приредбе, које су се и програмски везивале за амби. јент извођења или пак, које би постигну. тим високим извођачким резултатима из. лазиле из уобичајених оквира. Отуд и оп шти утисак о присуству стагнације у про. грамима овогодишњих Летњих игара и њи. ховим поистовећењем с обичном сезоном

ДОХЛЕДНОСТ У ОСТВАРИВАЊУ КОНЦЕПЦИЈЕ ДРАМСКОГ ПРОГРАМА

Два дела Марина Држића („Плакир" и „Дундо Мароје"), затим две Крлежине дра ме („Голгота" и „Аретеј“) и Шекспиров „Хамлет" извођен на Ловрјенцу, — то је овог лета био главни (и најатрактивнији) део драмског програма Фестивалског драм ског ансамбла. Било је значајно и учешће дубровачког Казалишта Марина Држића, чији је ансамбл изводио дело В. Стулића „Кате Капуралица". Напоредо са тим ан самблима у Дубровнику су гостовали још и Театар Итд. из Загреба, Македонски на: оден театар из Скопја, Народно позориш Буја Сарајева, Драмска театар из Скопја, Местно тледалишче из Љубљане и Народно ВЕаБратште (из Бања Луке, који су своје представе изводили или у главним вечер њим терминима, или у оквиру инвентивно замишљене мн реализоване Поноћне сцене тако да смо у оквиру дубровачког драм ског програма имали прави мали ФЕСТ најуспелијих представа различитих југос ловенских ансамбала, запажених претход но на фетивалима као што су Стеријино позорје, Фестивал малих сцена и сл. ТУ праксу, којом се у оквиру Фестивала у Дубровнику омогућује посетиоцима да ви: де и најуспелије представе наших драмских театара, треба свакако. поздравити, са жељом да се и убудуће можда још до. следније л са више система остварује. По. себну знаимљивост Поноћне сцене пред стављали су соло-наступи истакнутих југо. словенских драмских уметника — Неве Рошић, Љубе Тадића, Милке Подруг-Коко. товић, Пере Квргића и др. који су изводи. ди монодраме или одабране монологе из својих репертоара.

ако се види, драмски програм реали. зован је ове године у складу са премисама

· постављеним још пре три године, доследно

н истрајно. Мора се, међутим, приметити ла је одсуство са програма дела Ива Вој новиђа, надахнутог песника Дубровника, — недопустиво. Ако већ није било могућ ности да се у оквиру Игара прикаже неко њетово драмско дело, прикладно би дело. вао и колаж његових песама („Лападски сонети" и др.) и фрагмената поетске прозе, који би могао бити извођен у оквиру про. грама Поноћне сцене. Но, без обзира на ту могућност, требало би настојати да се на. Играма. изведу, поред „Дубровачке трилогије", још и „Машкарате испод купља" млт „Госпођа са сунцокретом". Не

би то било никакво „одуживање дуга" ус. помени дубровачкот драматичара, него по кушај сценске ревалоризације његова драм ског опуса у аутентичним и за то приклад ним амбијентима.

Наравно, моту се и овогодишњем (као и прошлогодишњем!) драмском програму

ставити и још неке примедбе. Једна од њих, свакако, била би — зашто само Др. жић и Стулић на дубровачком програму» — Има занимљивих драмских дела — како џ дубровачкој, тако и у читавој хрватској приморској ренесансној књижевности, ко ја досад нису, или су пак само спорадично била присутна у драмском репертоару Ига ра. Тако бисмо поред Држићевих волели да на дубровачкој фестивалској позорници џтледамо и дела Наљешковића, Сасина, Бе: нетовића, Палмотића и'др. — Наравно, то не би искључило потребу приказивања де ла савремених југословенских драмских аутора већ би дубровачки репертоар учи. чило само специфичнијим и богатијим.

„КЛИТЕМНЕСТРА" МАРИЈАНА МАТКОВИЋА — МОНОДРАМА 0 НЕИЗБЕЖНОСТИ СУДБИНЕ

За сиже своје монодраме „Клитемнестра' искористио је Матковић једну ситуацију из Есхилове „Орестије", односно из митолоти. је. Клитемнестра, кћи спартанског краља Тиндара и Леде, супруга краља Атамемно на, која га је изневерила с Егистом и потом мучки убила, не би ли му се тако осветила

СА. ХХДУ. АХБРОВАЧКИХ. МЕТНИХ ИГАРА. ТЕМНЕСТРЕ . 3 Зоја

што је њихову кћи, Ифигенију, принео кад жртву зарад победе у тројанском рату, до живљава, на крају сличну судбину: њу, као

и њеног љубавника Егиста, убија _син Орест, казнивши тако убице свога оца. Матковић у монодрами приказује пред

смртни час Клитемнестрин, њено размише љање о животу и ситуацији у којој се на шла: очекујући властити крај н увиђајући неминовност судбине, она као да се пркос но изјашњава у прилог свега што је почи: нила, не правдајући се, већ, напротив ољ тужујући, износећи наличје живота мит. свих величина. У суштини, антимитска мо нодрама ·„Клитемнестра" _ истовремено је један у основи пиранделовски повод за раз мишљање о неким савременим појавама односима, позив за преиспитивање наших властитих поступака и односа. Редитељ Јо. сип Мештровић врло сензитивно је осетио тај аспект ове монодраме, која, дакако, ни. је само хумани' позив за разумевање или бар. проницање у мотиве Клитемнестрина чина, него и повод за размишљање о нама самима, о нашим властитим савременим релацијама, те је у том смислу и настојао да активирањем гледалишта, које је треба: ло Да буде нека врста пороте, оствари бар иницијални подстицај за размишљања о не. миновности судбине, али и о потреби да јој се понекад и одупре!

И све је у овој представи било подређе. но замисли режије да се аудиторијум што више активира: костим Маце Жарак, сцен. ски плакат Бориса Бућана, избор савремене музике Весне Шир и, особито, глумачка креација Неве Рошић. У њеној игри било је и пркосног достојанства, и женске ус трепталости, и протеста, и презира, и вере у љубав и правичност. Све је то Нева Ро шић исказала служећи се прецизно широ ким дијапазоном свога глумачког израза. Можда је своје најбоље тренутке имала онда када је реализовала пасаже текста о ис конској жениној потреби за љубављу и сре ћом. Тада је печат одлучности, тако вид љив и доминантан у њеном изразу, имао нечег што је знатно више од глумске веш тине, нешто што би се могло слободно оз начити као аутентично људско казивање с злој срећи и судбини.

Тврђава Бокар била је више него идеа лан амбијент за поприште са којега је Мат ковић, „Клитемнестром", позивао на раз мишљање.

„КАТЕ. КАПУРАЛИЦА" ИЛИ ОДУПИРАЊЕ АМБИЈЕНТУ ПРОСТОРА |

Стулићева фарса „Кате. Капуралица' приказивала се прошле године, у извођењу дубровачког Казалишта Марина Држића на Пољани Мртво звоно. Ове године пре мештена је на Бунићеву пољану. Под прет поставком да је ово дело и на Пољане Мртво звоно извођено на начин како и ове године на Бунићевој, може се, сасвим оп равдано, поставити питање; није ли то сас вим обично преношење представе са затво рене позорнице, са „сцене-кутије" на отво

ОТВОРЕНОГ

~ рени простор градског трта, без икакве ам биције да се тај трг и поједини његови ар. хитектонски делови користе чак и као де кор2 — По нашем њу, било би да: леко је да се за извођење овог де ла, наравно уз одређена мизансценска прилатођења, користила природна архитекту. ра трга, тј. нека за то погодна зграда, ка. ко се то некад, при извођењу „Аунда Ма роја" чинило. Но и овако једноставно пре несена са затворене сцене на Бунићеву по. љану, Стулићева фарса, инспирисана нека: дашњом дубровачком свакодневицом, има. ла је у разиграном ансамблу Казалишта Марина Држића изврсне тумаче. Неодољи: вом комиком истицали су се Мише Марти. новић ка), Милка Подруг-Кокотовић (Кате) и Жужа Егрењи (Маре).

„ХАМЛЕТ“ НА ЛОВРЈЕНЦУ У СРЕДИШТУ ИНТЕРЕСОВАЊА ПУБЛИКЕ Е

Свакако. највећа атракција за публику, из драмског програма Игара, била је пред става „Хамлета“ на Ловрјенцу, коју је из водио фестивалски ансамбл у режији Дина Радојевића. У односу на прошлу годину, када је премијерно изведена, та је пред става, вероватно, већ због неких новоанга. жованих глумаца, доживела знатне мета: морфозе. Но, и поред најбоље воље, о тим променама и о представи у целини не можемо писати, из простог разлога што нам Управа. Игара, доследна свом већ послович но нехајном односу према представницима штампе (о томе је и Танјуг известио током августа месеца ове године), није обезбеди. ла. улазнице! Сматрамо да је то ипак било

могућно учинити, упркос великом интере. севању публике, које је, истини за вољу, вештачки само појачано — малим бројем извођења ове представе.

Маријин

Дљин вели! повика

_ Будући да нам“ није било омогућено по. ново да видимо „Хамлета“, одустали смо од,намере да се осврнемо и на „Дунда. Ма. роја“, који се ове године уместо. на. Др жићевој изводио на Бунићевој пољани, ве. роватно без „сценографије“, састављене од ПО МОНТИРААН снимака кућних фасада

ог тога смо присиљени да читаоце -нашет листа. упутимо на прошлогодишњи приказ „ових. представа, објављен у броју од 1.-сеп. тембра 1974, уз жаљење што ове године нисмо били у прилици да овај напис завр штимо освртом на нову сценску презента цију „Хамлета“ и „Дунда Мароја". Можда је један од разлога што нам није било омо. гућено поново да видимо „Хамлета" и чи. њеница да смо ту представу оценили нега: тивно („Одлучни Хамлет, али не и довољно добра представа")»

НЕДОСТАТАК НОВЕ ДРАМСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ

И поред свег богатства драмскегт програма, који су сачињавале представе Фестивалског драмског ансамбла, тостујућих трупа и појединаца, ипак се осећала извесна празнина, проузрокована тиме што ове године није изведена ниједна премијера на некој од многобројних дубровачких от ворених позорница. Због тогатреба одсле деће године очекивати нов напор да се, уз максимално. прилатођавање неком од пре лепих амбијената, у Дубровнику изведе бар једно дело из драмске баштине или из опу са неког од савремених писаца. Јер, не тре ба и то заборавити, у савременој хрватској и, уопште, југословенској драматургији има дела која би се без већих потешкоћа могла с успехом изводити на некој од ду бровачких фестивалских позорница, После успеха „Аретеја" и „Кристифора Колумба" Мирослава Крлеже управо се приказивање дела савремених наших драматичара наме ће као обавеза. У сваком случају нова, са: времена дела могу само освежити и обо. гатити — тематски и идејно — репертоар Игара и отворити нове могућности: нашим сценским уметницима Аа своју уметност искажу у најповољнијој светлости. Није ово. захтев да Игре постану нека врста ва. ријанте Стеријиног позорја: напротив, ко. ристећи се искуствима Позорја, Игре треба и могу да се обраћају делима која су. до живела афирмацију на овом нашем приз натом југословенском фестивалу и да не ка од тих одабраних дела прикажу у новом руху, што. многобројне амбијенталне позор: нице и омогућују. А то сене може пости. ћи искључиво организовањем гостовања већ готових представа, у извођењу поједи. них позоришних ансамбала и њиховим пре ношењем на ову или ону дубровачку сце ну. Потребно је учинити више напора и нека од савремених дела припремати за одређене амбијенте, управо онако како је џчињено с „Аретејем“. Само тако дубро

вачки. драмски репертоар биће још живо

творнији и атрактивнији. Рашко В. Јовановић

Перо Зубац

Опоруке

ГРОБЉЕ НА КАЛАМОТИ

Поморци вични бродолому,

немирни пред буру, леже у свом дому.

Не: затварају мермерне двери да их зов мора не изневери.

У тешке сате, газ весла, шта ли је, с дна мора крећу ишмезле галије.

Боници излазе из стовеке досаде, долази бродовље по своје посаде.

Усред мучине, о какве радости, ЕН Нити се враћају прастарој младости.

Ни бата, нити кротког корака, звоне низ жало вреће ораха.

Ни у кост прерасли мису клонули, смели што су истомах расли и тонули.

Утихло сунце једри над водом, капетан израња са својим бродом.

Уместо срца што крупња. бољке, ко крила лептира селопљене шкољке.

На раменима зелена. гнезда неразвезданих морских звезда.

Чим сунце галебне јутреним крилом,

_бродовља као да није ни било.

Наново снију бодри животи на старом гробљу на Каламоти.

ВЕЧЕРЊЕ

док броде морима, сињим, далеким, оточани ведри, лепореки, а које чекају већ спремне раке

над Гробљем жлонула у бистрој млачини

рука неимара која начини ангела затледаног у маслињаке.

ОПОРУКЕ Р

Казао си. Заклопи језик,

. књигу прстима ишчитанму.

Удахни реч, нерањив, . лези, све је то већ у плану.

И шта ћеш прећутати у зори кад се мимоходе доба.

Који су били спори

изаћи ће из гроба

да кажу што нису знали, . Е (Време им допушта.) 5 "ЕН Изаћи: ће радознали, · Баиру ве | непца немушта.- 5:

>

Напред моји. мртваци.

м драги и сушти шљам, Буде ме ваши кораци ил у сну корачам.

Ноћни је порозан час и из ината сам јавља. се сипљив глас: да га саслушам.

Мирише лесни. чам

на време за неџоете.

Ко пресуду цепа Мандељштам Петраркине сонете.

П

Промакнућеш играв

пустопдљном штедрином.

Порозних речи — ни трам

зацављених ведрином, 5

У бурмутицу ће стати све што, би човечје. Име ти неће знати времена ухо дечје.

Ако се и нагне неко над твој омемљен запис, 7; крцнуће срце меко будућег доба лапис.

што Би ти

Проносиш несклад чеон проницљив жао биљка. Кроз зене бије неон хладан, из потиљка.

Мимоходи: те шетам загњурен у небризу. У жару лептир-летач заклапа крила-књигу.

Начас у летњој јари далек. тлас затрепти, Мирис несталих ствари све је што. би ти,

ИЗВЕШТАЈ О ВРЕМЕНУ

"Поноћне вести. Море мирно.

Температура У порасту. Ствари које сам оком додирнуо. прилазе ми. Расту.

Изговарам у мрак,

Реч по реч. Бележим. Насликано вече. Сумрак. Уз воду мртав. Лежим.

КЊИЖЕВНЕНОВННЕ =