Kolo

12мшар шга шше

НЕДЕЉА, 28 ДЕЦЕМБРА Познајете пи г. Јанковића? Не? ШтеЛ, та. Сјајан човек! Има само Једну маг?-/'Ј.Л ну. Воли много да се хвапи (рецимо, као познавапац не. мачког језика) и неспретан је тако да «|есто и себе и друге доводи у забуну. Ево, узмите, мопим вас, само овај спучај, Хранио се г. Јанковић у једном београдском ресторану, Као стапан гост имао и свој стапни сто. Једнога дана бипо много света, и кепнер му цовео за стс једног Немца. Пришао Немац, сапутирао и као васпитан човек пожепео му пријатан РУчак ; — Мапцајт! (На немачком „мапцајт" значи: пријатно). Јанковић се учтиво покпонио и наетавио да срче чорбаст пасуш с кожурицом. Сутрадан дошао опет тај исти Немац, и опет му учтиво рекао: „Мапцајт". Неразумевајући. очигпедно, шта значи „Мапцајт", он је миспио да му се Немац претставља, па се подигао са стопице, покпонио и претставио се: — Јанковић. Кад је попазио из ресторана казао газди, онано узгред: — Баш је неки фини човек, овај гоеподин Мапцајт. — Који Мапцајт? забезекнуо се га;вда. Па, Мапцајт значи пријатно ... Сад се забезекнуо г. Јанковић. Н, да поправи ствар пред странцем. да не испадне да не зна језик, идућег дана кад је дошао у ресторан и зате, као Немца већ за стопом, пришао му N рекао: — Мапцајт! Немац се љубазно насмешио, покпоИио и узвратио: г— Јанковић "... ПОНЕДЕЉАК, 29 ДЕЦЕМБРА Бипа синоћ претстава у кафани на ћошку. Давапи „Ха~ - р санагиницу", Трупа «3 комбинована од пу^ јУ \ тујућих гпумаца, а Хасан-ага један симпатични Баћушка, И, одједном, усред најдраматичније сцене, Баћушка вагрмео текст:

— Вот ћебје ђердан с дукатами, кад ти њега абегењисапа... (Ево теби ђердан с дукатима кад си њега обегенисапа). А, захвапна пубпика ппакала... УТОРАК, 30 ДЕЦЕМБРА Стојимо на угпу Апександрове улице.Оздо, према Ђерму гура „Шестица" пуна пунцијата света. Неки висе на па-- пучици, други се попепи на одбојник и ухватили за оно црево од тропе ... Одједном. поред нас стуштио се један дебељушасти господин, стиже трамвај и поче дг трчи упоредо с њим. И не покушава да ускочи на папучицу, него пепо каска поред препуне „шестице", и просто, види се. неда јој да му ни за длаку одманне. Гпедамо ми ту трку у чуду, док неко рече: — Пази, мопим те, овога .. . 4 Који му је ђаво да се овако тежак трка с трамвајем .,. ?

— Кано који му је ђаво? умеша се једна пролазница. Јео човек сигурно коњско месо, к'о онај мој, па му дошпо да се мало џипитне...

СРЕДА, 31 ДЕЦЕМБРА Обукпа се госпа Маца у најскупље крзно, а прошпе зиУ ме носила капут без Ј фателина ... — Откуд пи јој ? V/, питао се комшипук. .Ш. — Како, откуда ! Та не зна више шта има... — Па, то, мањ ако се није преконоћ обогатила? — Напротив, прекодан... — Ама од чега, кад ни њу ни њеног мужа ни пас није имао зашто да ухвати? — Е, она каже да се њен муж обогатио зато што игра на берзи... — На каквој берзи? — Па, ваљда, на Црној...

Како је мали Пврица растумачио реч Дирис

ЧЕТВРТАК, 1 ЈАНУАР Нитав пом јуче код мене у комшиГоспа Пола се 1^4x53 објашњавапа с го . спа Ленном око Нове године. Госпа Попа тврдипа да је 1942 година парна, а госпа Ленка: да је немпарна. Госпа Ленкин разпог био је овај : — Да је, госпа Попо, као што ви кажете, парна година ово би наше парно грејање у кући радило... И, онда, нако да је нено убеди... ПЕТАК 2 ЈАНУАР Прича ми, опет, комшија: — Е, ово је просто дивота од организоване продаје ... Ч(Ш Јуче сам чекао у реду пред трафином. Попушио сам тачно четрнаест комада док сам чекао, а кад је дошао ред на мене, добио сам само десет цигарета. Јутрос сам чекао за месо. Жив сам се смрз'о. Најзад сам дочекао да уђем у месарницу, и шта миспите? Нисам добио ништа! Нестало. Поспе сам се измерио и утврдио да сам изгубио две ста грама сопствене тежине, од секирације што сам бадава чекао за сто грама меса ... СУБОТА, 3 ЈАНУАР Данас је субота. Трећи јануар. Мој комшија донео већ кући први број „Копа" и чујем га где објашњава: — Како где су измиспили наспов „Ко ло"? Добар брате наслов. Одпичан! Прво и прво лист се појавио усред зиме, узели неки наслов ноји може мало да угреје, а свакако су питали за мишљење +1 Дирекцију за огрев ... — Ју, а што Дирекцију за огрев да питају? зачудипа се госпа комшиница. — Па тако пепо. Она је надлежна. И, Дирекција им одобрила. Копо је игра у нојој се највише цупка, и сад узми и сама: што више света цупка то се више и загреје, а што више загрејаног света утопико мање бриге Дирекцији за дрва .. М-ћ

>ОСШ>Ш VI СЗАЧ5Ш >

Каво је и када пронађна, прва лула, »аравно, н,е може се тачно одредити. Али луле налазимо већ у гробницама старих Римљана, дакле много пре неро што ,|е пронађен дува.н (после открића Америке 1492 г.). Познато је да многа афричжа урођеничка племена чак ни сада не знају за дуван, већ пуше најразличити.је ствари. као врбову кору. лан. струготине некиЈ врста дрвећа итд. а да не говоримо већ о опијумт који је на истоку познат ед ваткада. ' Размер, облик а нарочито украси Једне луле веома су различити, Неки •„лулолози" тврде чак аа проучаваше лула појединих народа може да пружи ието тојгико занимљивих података колико и проучавање етнологије, етнографије и т сл Неки ол н>их изводнли ст на оенову тог предавања и извесне закључке као напр.: уколико Је један тарод пттедљиви.да утоливо су аегове

луле краће, једноставније. итд. На дужину луле утиче, по њихово"м мишљењу, и клима. Пушач у хладним крајевима нема ништа против да му врео дим додирује лице, те су зато тамо луле кратке. док напротив становник топлих крајева гледа да тај дим што више удаљи од лица На оонову свега тога, постоји изрека: „Покалси ми твоју лулу, па ћу ти рећи ко си!", о не-Зс* У близини Сан Паола нађен је један метеорит тежак осам килограма, Тежина не би по себи била од никаквог већег значаја, јер метеорити имају и већу тежину. Разни музеш у Европи и Америпи имају примерке метеорита лесетоструке тежине Сасвим друга околност која изазива интересовање за проналазак аод Сан

Паола. Нађени метеорит је раздробљен и испитан, па се установило да садржи дијаманте, што је са научног гледишта веома важно. Метеорит се налази у природно-исгоријском музеју ? Рио де Жаниеру. Дирекција. музеја саопштила је да је вредност дијаманата мала. Значај више лезки на научном пољу. јер се и овим случа.јем, као и неким досадањим. утврђује да метеорити с-адрже ди.јаманте у мало.ј количини Метеорита има две врсте: каменог и гвозденог састоја. Први садрже креч, сумпор и мешавине хромског гвожђа. док друга врста има. V главном гвожђа и никла, а поред тога фосФора. бакра и угљепа. Ова последња околност заје могућиост за се објаспи отк.уда у метеоритима ситни комади дијаманатаИзворни постанак метеорита ни.је потпуно објашњен Претпоставља се да су они пелићи чврстот језгра комета, ма да се сумња да то језгро садржи знатне количине ди.јаманата. Највероватније је ово тумачете: Метеор:1 језле ваттлелном брзином из космоса ка земљи У слоболном простору зостижу бпзину 40 —60 километара у секунди. Једна маса која так-

вом брзином продире наилази у ретким ваздушним слојевима земљине атмосфере на известан отпор. Настајф страховито трење, метеор буде усијан. а дри прелазу у атмосферу губи велики део своје брзине. Губитак снаге кретања прелази у топлоту тако да се температура метеорита пење до невероватно велике висине А пошто већи део метеорита има у себи угљених гасова, у таквој температури долази до извесне експлозије Није искључено да услед скока и распрскавања молекјла. настаје хемијски пропес и да се том приликом тмањени угљен кристалише, а угљени кристали су, као што јо познато. дијамаити, Главни урелник' Мироспав Стевановић Уродиик, Мића Димитријевић За фотографије: Александар Симић Цртач. Ђорђе Лобачев Уредништво: Поенкареова ул бр. 31 Телефон 25-007 Власник и нздавач: Српско издавачко предузеће, А. Л, Јован Тановић Администрација: Дечанска 31 Београд. Телефони: 24001 -10 штампа: „Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31.