Kolo

13

ГОСЛ4 ИМ\(ЕШ1

Скоро пупнх чотрдесет годипа брачиог живота с госда Милевом, крио је г. Жарко своја многобројиа врдаша. и ниједаи једини пут га није ухватила. Д волео је г. Жарко да врдне ... Уосталом, целог свог века је и био врдалама. И, није, да кажете, да је врдао само у једном одређсном правцу, па Да му човек и прогледа кроз прсте, него је просто био општа врдалама... Добије, рецимо, повишицу плате. И, место да ротрчи и да обрадује госна Милеву —'која је бар&бар с њнм,., гакорсћи,. служила ,у нвдлештв.у, и која је, ма да никада ннјр ни завнрида у г. Жаркову канцеларију, половину фасимкла зиала напамет, и знала на изуст датуме и рокове када стиче право иа унанређеше— он је и то крио . .. Госпа Милева, зиајући на изуст л>егов службенички однос, кад нрође датум очекиваног .указа, пцтала би брижно: — Шта, опет те прескочили? — Прескочили... — Па, добро, докле. ћа да те нрескачу? ■— Ех, жено, шта ћш... Некрме је судбииа да га стално. прескачу,: а цекоме да прескаче друге.. На то би госна Милева као добра и саоеећајна жена, пустила дветри одистинске сузе обрисала би их марамицом с по)>упчнћима Скоју је увек у таквим приликама имала. некако под руком) и с дубоким уздахом рекла би: — Болсе, Жарко, па што ћутиш ... Што не одеш господнну миннстру, па м.у кажи .. — Шта да му кажем? — Како шта?,.. Реци му, докле ће, господине министре да ме свака шуша прескаче, а ја годинама да чамим без повишице... у истој положајпој групи и у истом степену. . — Е, јес'... Брига министра што ја чамим.,. И, напослетк.у к.уд смем ја да кажем пред мин.истром оно за „шушс"... А, осим тога, пеће миниетар самном ни да разговара... Ко сам на.послетку, ја .? Мали. ситан чиновничић, коме се зпа до које групе може да истера...! — ГТа то онда значи ,.. — То значи. да ћутим и да гледам сво ја посла. па кад ме се сете... И госпа Мнлева бн се помирила са судбином. Мирила се она и за др.уга г. Жаркова врдања Кад би рецимо, куповао непгто на пијаци. готово редсвно би слагао да је то и то платио више... Врдао је у погледу одлазака и долазака иа дужност и с дужности кућп, а врдао је и — онако З ч н то његово последње врдан>е ; да је нешто сазнала госпа Милева метнула би га, чини ми се.^ у машин.у за млевење меса и од г. Жарка — врдаламе. не би ни кошчина остала читава. . К. али шта вреди, кад је госпа Милева слепо веровала г. Жарку. Веровала му чак и кад је. кригаом. с.умн>ала да понекад воли да врдне. -Једино. ко му. ама баш ништа, није веровао под милим Богом то је бнла г. Жаркова — тагпта .. Она је била стопроцентни Неверни Тома и не би повероваиа зету чак и кад би се иа Јеванћељ.у заклео. Пребацивала је и госна Милеви, и то скоро из дана у дан: — Мо.ре, притегни ти то... А, не све на неко поверење! — Боже. мајка, па због чега да му ие верујем? — Због тога што је мушко •.. Дабо'ме .. Видшп да се сваког дана брије, лицка се, тражи да му сваке

недеље пеглаш панталоне ... Па, јога да му верујем... Шта је фалило оном . мом покојном Глиши. Твоме оцу! Обукао панталоне кад је постао писар а скинуо их кад је добио за окр.ужног начелника. И ништа му није фалило. Нисам му пеглала . Главно је да човек има испеглап карактер, а на пеглане панталоне ја ништа не дам! Међутим, госпа Милева је остала непоколебљива у свом уверењу да је њен Жарко беспрекоран супруг ,у сваком погледу, а нарочито у оном на који је мислила г Жаркова ташта ... И, веСели г. Жарко, врдао би и даље, и даље би пркосио својој пуници, да није, после толиких година — награисао... А, замислите како. Никада не бисте ни У сну могли да претпоставите. Њему је дошла главе криза ситног новца... И, иишта друго. Молим вас, ни тагата (коју је он интимно звао: онај мој Змај од Ноћаја) није му могла нигата, а да га упронасти — ситнина... Ево, и како: Ту скоро ночела је да нестаје ситнина. Ситан иовац... као да је у земљу пронао. Постарали се опет неки пгноберзијаици за то, и кудгод макли, нема пико ситно. Ни трговац, ни келнер у кафани, ни коидуктер у трамвају. Сви траже од вас као мугатерије ситно, а они, и к.ад треба да врате кусур, правдају се: — Богами, немам... Остаћу вам дужан... Или, знате шта:Давамдам бон, па другипут...! Муку мучила с тим кусугвдм и госпа Милева. Оиа одувек била домаћица штедиша, чуварна жена и волела чисте рачуне. Кад је ночела та песташина ситног нбвца, жива се појела. Те бакалин јој остао дужан. те млекаџија, па оџачар, па фурунџија, пнљар. И она с.ела једног дана па израчунала. да се орако не може, јер кад дође до наплате дујкног кусура, већпна би рекла: — Боже, госпа Милева, на варате се... ВратАо сам ја вама. Зар се не сећате... Дао сам вам све у стопарцима... Још сте се љутили... А нико јој ништа није био вратно. сем бакалииа. Зато да учини једном крај томе, решила да прикуни сву ситнину што нађе по кући па да она буде та која враћа кусур, место да јој дугују, и после да се тај дуг претвори у — било па нрошло... И. баш ономад, дошао млекаџија. С С врата узео да се извињава Да нема да врати четири ипо динара, него другипут. — Е, нема више ништа другипут.. ДаЈте ви мени банку а ја ћу вама ситно... Млекаџију као да је обасјало зунце. Прнстао, и госпа Милева- остав.ила га у кујни. крај шпорета да се огг-еје. а она ушла полако у собу да нађе снтнину. Г. Жарко још спавао... У свом шлафроку пронаптла је трн стоиарца., а у новчанику само један динар, уцело, Требало јој пет ипо динара. И, кад је видела да нема ситнине више, пришла је полако фотељи на којој су биле преб&чене г. ЈКаркове панталоне, подигла их и завукла руку у џеп. Још док је узимала панталоне чула је како негде у џепу звецка Ситнинг.... Дотле, никада у животу госпа Милева није завукла руку у г. Жарков џеп. Чак је толико, била, што рекли, деликатна. да. бн г. Жарку, увече, суботом, рекла да повади све из џепова, како би му сутрадан изјутра рацо, испеглала. панталоне. И, као што рекох, завукла Зе руку у панталоне свог супруга, нрвипут после толиких година брачног живота, и то опет само због — снтнине... Рука је смизнула. прво у један џсн. Тамо ннје било никакве снтнипе. Само комадић старог штофа који је г. Жарко, стари кииош носио увек ообом да изгланнује канне на цнпелама. Бркнула је, затим, у зарн.и џеп нанталона. Тамо њена рука. наппиа некн мекани замотуљак, и као неку малу, пљоснату бочину. Она извуче то, н у истом ча«у г. Жарко, бунован ђини из постеље, јер се кроз полутаму собе проломио госпа Мицин корпулентни грисак... Г. Жарку, онако буновном још, отсекобе се ноге... Било му све јасно. Изнеиадна преметачина ио џеповима..! • Можда и на. основу иеке доставе, ггашквиле. Било му јасно да је госпа Милева оиако громко вриснула као рањена лавица, зало гато је држала у руцн замотул.ак једне плаве витице, коју је он. својеручно отсекао маказнца.ма једној дамици (чиними се Оа.га из његовог надленгтва) затим једну бочицу за нарфем. али празпу, и увијену у цедуљину, на којој је зкенском исписаном руком стојало: „Л^арићу мој, це заборави: Мирис се зове „Да нум д' Еспањ" (ТПпанска ноћ) Пуси те твоја — Џени". Као у грознцци прелетеле су госпа Милевине руке и остале, џепове. Из једног извукогае његовом руком писаг ни обрачун за плату. Из њега госпа Милева виде да г. Жарко уопнгге није био прескочен. Виде. напротив да Је чак можда друге оп прескочно, .и . одг једном јој би све јасно: ко га је прескакао и чему. Је служило. његовб ла-

гање о нрескакан.у ... Једнбм ^счд госпа Милеви је све у тренутКу' пукло ■пред очима л . Ј ■■ _.

Млекаџнја је после причао ' по? комшилуку како је тоспа., Милева; тр./ж.ч* ла ситнмју а иашла круине доказе в врдан.у г. ЛЈарковом. А,,. грешни г. Л^арко, страДалник збор ситнине, није, додуше цронтао кроз ма.шину за млевење меса, али свак'ога"даиа трипут: изјутра. у подив и увече, иролази кроз двострукп иретрес. Док госиа Милева иретрсса ианталоне, дотле ташта.: Змај од Ноћаја, преврће му прсник и капут, и чак иара гаавове, ако јој се нешто учшш сумњиво под руком... После претреса, госпа Мн"лева никад не пропусти да. му довикне: — То ти је мој кусур... И кусура,ћу се с тобом док сам жива... М. Дим.

МНОГО РАСЕЈАНИ ПРОФЕСОР Један професор тражи преноћиштв у хотелу. Собар му рече да има свега једну празну постељу у соби у к^јој већ спава један свештеннк. Професор пристаде. Полазећи рече собару да га иробуди у 6 сати ујутру. Кад га је иробудио. расејани професор обуче гвештеничку мантију и •оде. У једиој улици на зиду неке радње било је велико огледало. Професср се погледа у огледалу и узвикну: — Пази, овај собар пробудио ш>па уместо мене. ПРИЈАТЕЉСКИ САВЕТ Један врло побожап човек решп да иде да се исповеди пре него пгго се буде оженио и то повери једноме од својпх пријатеља. — Исиоведићу се и затражићу да ми се одредн покајање ... — Исповеди се ти само!. посав.етова га пријатељ. Што се тиче покајан>а, кајаћеш се док си жив !.. ИДЕАЛАН БРАК Удавача се обраћа „капдидату": — Баш бих волела да знам: како ви замишљате идеалап брак? — Врло Нростб, одговори доктор: лепа жена • бвз • претепзија, удобаи стаи, врло нмућан таст н глу.вонема ташта...