Kolo

II.

Лилиус је дуго размиптљао кажо да се искраде из села и крене да потражи мисионара. Није смео да повери 'Гаити своју намеру., -Знао је да га она не би пустила. Није спавао целу ту иоћ. Пред зору се искрао из колибе напунивши џепове, храном. Сем тога узео је Таитин нозк. Оиа је лежала на свом лежају од траве и чврсто је спавала, н.ена густа коса расута око њених рамена, а руке испрулгене изнад главе. Прошуњао се пскрај колиба, ставом која је водила у џунглу. До сванућа био је већ далеко одмакао од села. Тек допкан поподне, паишао је па једиој чистини, на једну иапуштену колибу. У ваздуху се осећао ди.м. Чуо је блиску хуку таласа и иешто доцније изигаао је на обалу, Недалеко од кега било је неколико чамаца и колиба. Жене су радиле по селу. Лилиус је опрезно кренуо ивицом шуме. Одједнои. једна жена га је опазила. Н-адала дреку и вриштећп побегла у једну колибу. Из осталих колиба, истрчаЛе су жене. Понашале су се пријатељски и изгледало је да се веома радују његовом доласку. Узбуђено су га позвале да пође за њима и увеле га у једну колибу. На аиској постеЉи, упалих, грозничавих очију, зарастао у браду, лсжао је мисионар. Имао је тешку грозницу и тек када је Дилиус по другипут рекао ко је, шегове усне се мало развукоше у слаби осмејак. Становнике. села изненадило је да Лилиус говори јг.цховим језиком.' Изишавши из колибе пррфесор је приметио да у близипи

лазе као да се бојала да- му се не догоди нека страшна несрећа! Мећутим, мисионар и лрофесор усггели су да крену тек идућег јутра. Два друга чамца придружила су им се — изгледало је да их прате. Поподне, стигли су до малог, осамљеног, каменог острва. Било је обра-

ЈЕВДВ

расто неколико кининових дрвета. Уаео је неколико комадића жоре, скувао их и дао болесннку да није. Идућег дана мисиопару је било мало боље и нознао је Лилиуса. Испричао му је како се њихов брод разбио о хридине и како су заробљени. Кувар је такођер био жив, и налазио се у једном другом селу, на северном делу острва. Неколико дана доцније Лилиус св пријатно изненадио. Противно обичајима острва који забрањује да жене из једног села одлазе у друга, Панај и Таита дошле су у колибу у којој су становали професор и мисионар. Мисионар и професор почели су да ое саветују како да умакну са острва Било би узалуд да затраже чамац од урођеника. Сем тога, чамци су били сувише слаби. Распитивали су се ме1ју стаиовницима села не би ли нешто сазнали о струја.ма око острва. Дознали су да само стара „врачара" у „Лилиусовом" селу зна њихову ћуд. Једног дана стигла им је вест да ће њихов марокански кувар, који је сазнао где се иалазе — у џунгли нема тајни — доћи да их посети. То је и учинио два дана доцније. И тако су се сва тројипа поново састали. Мисионар је покушао да увери кувара да живот међу овим паганима нема никакве сврхе, али он је одговорио да је савршено срећан и да и не помишља да напусти свој харем. И тахсо се кувар вратио у своје село, док су Лилиус и мисионар кренули у „Лиишђх А'о итгаа тзаоЂцСо асЈц '„оаооА'и и П,1нај да пе покушавају да их прате. . У селу су их нримили прилично пријатељски. Лилиус је објаснио да он се саветују како да умакну са. острва. Позвана је стара врачара да им објасии како ће најбоље да преброде струје и вирове који су окруЖавали Куруг. Стара је дошла и урођеници су им обећали чамац у којем ће прећи до једног од малих оближњих острва — где ће остати дан два док се вирови не умире! Али, услов је био да се искрцају само на том острву и ни на једном другом. Исте ноћи, упкос Лилиусових стрнктпих наређења, Таита и Панај вратцле су се у своје село. Таита је храбро пролазила селом, али је изгледала врло узнемирена 8бог нечега што је чула. Растанак изме^у Лилиуса и Таите био је врло дирљив. Она је наваљивада да не од-

сло густим жбуњем, али на њему није расло ниједцо дрво. Урођепици су рекли да ће ноћ провести на острву. Ако се у току ноћи промепи струја опи ће их обавестити о томе и испратити.- Али, додали су да сумњају. То се неће догодити пре идуће вечери. После извесног времена ■ сви су заспали. Лилиус се нробудио. На поврпшпи воде обасјаној месечином угледао је контуре три чамца! Учинило му се да је полудео. Није веровао овојим очима-. Грознцчаво је пробудио мисионара. Двојица људи, скамењени од грозе, зурили су за чамцима који су одмнцали. Урођеници су узели све чамце оставивши мисионара) н Лилиуса потпуно саме и беспомоћне на каменом острвцету. Собом су однели сву воду и храиу. * Када су чамци сасвим ишчезли два човека) вратилн су се ватри. Пливањем нису могли да се сиасу са острвца. Било је сувише далеко, вода је била пуиа ајкула, а било би и инале немогућно пливати против јаких струја. На острву није било дрвета тако да није постојала могућност да направе неки сплав'. Било је очигледно зашто су сујеверни становиици Куруга изабрали баш ово острво; лсиви или мртви, они су морали остати на острву. Њихов долаза.к је допео срећу урођеницима, л кад живи ннсу хтели да остану код њих, остаће мртви. Мисионар је потстакао ватру. Један огроман ра.к прпшао ,је. Он га уби и нспече на жару. Вероватно ће једино помоћу Нчих уснети да се некако одрже у животу. Ујутро ће потражити воде за ниће. Мисионар и професор били су толико узбуђени и забринути да нису ни помишљали на спавање — сем тога још један огроман рак приближавао се. Они га сместа бацише у ватру. Месо рака било је укусно и сочно. Лилиус је приметио неко шушкање иедалеко од себе. Скочио је помислившп да је змија. Међутим, преварио се.

Два нова рака појавила се из жбуља и пришла им... — Непрестано ће нам дОсађивати ако не уга«имо ватру, — објаснио је мисиоиар. Одмакнимо се од ватре па нас неће узнемиравати. Отишли су од ватре и легли. Били су на новом месту једва. пола чаеа када се нешто одједном очеша о, Лилиусову главу. Он скочи. Био је рак Бацио га је у море. Мора да је заг лутао приликом своје вечерње шетње, помислио је. Одједном је мисионар љутито узвикнуо. Један рак га је у]ео. Овако није могло дал^е. Ракови су постајали дрски. Лилиус је погледао око себе. Укочио се од ужаса. Острвце као. да је ожирело. Море црних тачака извирало је из пукотина и таласало се према њима. И то еу били ракови! Очигледно их је привлачила не саг мо ватра но и мирис живог меса! Један се већ довукао до професорових ногу. Он га одбаци. Један је био лево од њега — други у блнзини, а> безброј их је долазило. Скуиили су камења и грознилаво прегли да подигну ограду око себе. Газнли су и убијали ракове који су милили' око њих на месечини. На.јзад су одахнули. Око њих дизала се висока ограда од камења. Уморни, заспали су уверени да су доскочили нападалима. Али, један Рак се најзад попео нреко ограде. Угризао је Лилиуса и пробудио га. Он је скочио. Згазио је неколико ракова који су се спуштали низ ограду. И мисионар се пробудио. Још неколико ракова појавило се иа врху зида. Бацили су их натраг. Међутим када су погледади преко ограде скаменили су се од ужаса. Острвпе је врвело од ракова који су се пењали једни преко других у својој журби да што пре дођу до ограде одакле је долааио мирис свежег меса. Целу ноћ борили су се против л.игавих животиња, Ограда није користила. Слој ракова порастао је до врха зида и вове хорде наладача несметано су прелазиле до висине зида. Чешање њихових оклопа и шкљопање клешта језпво је шумело кроз поћ.

До јутра, људи су били сасвим исцрпљени. Али, када је свануло, ракови су нестали. Цео дан мислили су на претстојећу ноћ. Одлучили су да те ноћи наизменич* но држе стражу и бране се од ра.кова. Нашли су два штаиа међу жбуњем и спремили се да дочекају ноћ. Пала> је ноћ. Мисионар је легао да снава, а Лилиус је, са штаповима у руци седео спреман да их брани од нг.пада. Није дуго морао да чека. Ракови су већ знали где се налазе и поврвели су према људима. Лилиус је ударао штапом око себе. Око поноћи професор је позвао свог друга да> га смени. Мисионар је устао и узео нттапове. Лилиус је убрзо заспао тешким сном. Један сат доцније осетио је да пешто гмнже по њему. Скочио је и стресао рака са> себе. Један други држао се за његов подерани рукав. Викнуо је дозивљајући мисионара. Тражио га. је газећи по раковима. проклнњући и псујући. Онда га угледа — на месечини. Мисионар је неиомично лежао на ивици воде. Био је покривен живим раковима. Професор му притрча.. Јадник је био сав у киви, ранама. Лилиус је кидао ракове с мисионаревог тела. Нспрао му је ране сланом водом. Тада је чуо ударце весла и дозивање. Скоро луд од радости Лилиус се одазвао. Чамац је био близу и он је познао глас бродског кувара. Заједно су подигли млитаво тело миспоиара. и спустили у чамап. Некако су успели да прођу кроз к«рове и струју. Можда је стара врачаг ра била у праву када је рекла да ће настати промена; можда су се струје и вирови изненда умирили. Идућег дана нашао их је један јапански рибарски брод Искрнао их је код Апариа на северном Лузопу Кувар им је путем објасни) да је Таита послала малу Панај да му јави за издајство које је п.ено село учинило прем Лилиусу и миснонару, (Крај)

и