Kolo

ттшшш Како кемо лвчити смрзотине? Узимско доба догађају ее случајеви смрзавања, или смрзавања иојединих делова тела (.ушију, носа, ног.у) Човек се по природи својој брани од топлоте као и од хладпоће. За то му стоје на расположењу разни механизми. За одбрану од хладноће организам, повећаљем сагоресања, ствара већу топлоту и смањује одаваи.е те топлоте, нпр. у почетку сужавањем крвпих судова на цовршинама тела (доцније долази дс проширења крвних судова) и скупљањем делог тела. што има за последицу смањење целокупне телеспе површине а на тај начин и смањеие оне површиие која одаје топлоту. Из овога продзилази прво, да човев зими мора повећати стварање топлоте у телу, а то се постиже подесном исхраном Како масти при сагоревању дају највећу калориску вредност, тј одају највшне топлоте, то је прнродпо да човек треба тада да се храни храном која садржи највише масти (маст, масло, сланина). Одавање топлоте из тела спречава на првом месту добар поткожнн масан слеј код гојазних особа, а затим одело, и то она врста која спада у ред рћавих топлоноша као вунени и плетени делови, крзио и др. Осим тога сви неновољии фактори на организам као умор. бриге, душевна потиштеност, туга и др смањују отпорност организма према хладноћи. Алкохол који прво време проширењем крвних судова на површини тела, лако загреје, доцније смањује моћ механизма организма за прилагођавање

ка тлалпоКу н због тога доводи Још брзке до смрзавања. Нису ретки случајеви смрзавања нарочнто после употребе већих количина алкохола. Предохрана од смрзавања спроводи се подесним одевањем и исправном исхраном. Смрзнуту особу треба трљати снегом у хладној соби. Треба пазити на то да се она не унесе пагло у топлу ода.ју. Исто тако смрзнутоме треба дати вруће напитке; ако је стање теже мора се покушати вештачким дисањем повратнти га у живот. Ако су промрзли само поједини делови тела као уши, иос, стопала итд., онда се они морај.у добро трл.ати снегом или сувом крпом и го у хл.адној проСторији. Тек после тога особи се молсе—дати топао иапитак. На смрзавање ногу највише утичв хладноћа и влага. Зна се да је влажпа хладноћа миого опаснија од суве, јер вода је бољи топлоноша тачније речено „хладоноига" од ваздуха. Осим тога нога се обично налази у ципелама-у којима је крвоток мање или више отежан и због тога још лакше иастаје смрзотина. Да би се спречиле смрзотнне ногу препоручује се особама које мора.ју д.уже да ироводе на хладпоћи да се стално крећу да имају топле вунене чарапе и доста удобну обућу. Поред тога добро је стопала мазати лојем и у обућу подметати хартију, која служи као рђа.в „хладоноша". Врло је добро, кад је то могућно сировести, често скидати обућу и мењати чарапе Оснм тога сваки пут стопало треба N протрљати сувом чарапом. У тежим случајевима смрзотина наступа изумирање ткива које н.ма за носледицу отпада.ње органа. При томе је важпо да се то место не инфицира кчицама јер могу настати озбнљпе компликације па и трован.е крви. Стога сваку тежу смрзотину лекар треба да лечи. Др. л. с.

На?/кС1 // ^ГРПМОСМСШ

штења мттого брже, прециптгттЈе и ]евтшшје пего достављање;. телефоном Такве Сименсове електричпе пи;аће машипе унотребљавала је до рата Дирекција државних железница чак и за међупародну слулсбу, КРОЗ БЕСКРАЈНЕ ДУБИНЕ НЕБА Модерна астрономија стоји пред решењем многобројцпх тајни пеба и светова који се крију иза бескрајних, још увек недокучпвих дубипа свемира. Са усавршавањем астрономских инструмената, вршило се ностепсно

11ајнови]и телескоп за ватикански опсерваторију у Кастел-Гопдолфу. Телескоп је копструисчн у Немачкој. (Р0105: Еигора ЗопсЈегсИепзЦ продирање у тајанствене домене ових за нас несхватљивих дубина простора и звезданих светова чије тајне крнје иепрозирна даљина ... Да ли се свемир шири и где се налазе његове граинце, и да ли их уопште има, претставља један од најзначајнијих проблема астрономије. Шга се крије иза последњих маглипа којв иазиру џиповски телескопи на најмодерпнјим астрономским опссрваторијама, и да ли постоји крај световима неба који као да се ређају, једни иза другпх, у недоглед свемира? Сметње на који наилази астроном при својим испитиваљима огромне су. Најближа маглина, ма.глина М331 у сазвелсђу Троугла, удаљена је од нас око 850.000 година светлости. То значи да је светлост коју сада видимо пошла са те маглине пре 850.000 година путујући сталио брзином од 300.000 километара у секунди. У току једне године светлост пређе 9.46 билиоиа километара Према томе од ове најблилге маглипе ми смо удаљени око 8 милијарди билиона киломстара! То је, заиста даљииа коју је тешко и замислити. А најудаљеније маглине које се нримећују великим телескопима, удал.ене су од нас око 140 милиона година. Помножите ову цифру са 9,40 билиона па ћете добити тачно у километрима колико је та маглина далеко од земље. И џиновске звезде, много пута веће од Сунца, претставл.ај.у само капљице материје раст.урене у бескрајном празном простору неба. На* оспов.у гравитапије и других неких података, астрономи су покушали да израчунају укупну масу материје коју садрјки свемир. Г1о тим рачунима опа 6и била 10800 трилиона већа од масе Сунца Сваки нови астрономски ипструмент отвара ново поље рада на решавању ових тајни. У последње време телескоп који је конструисала чувена немачка Фирма Цајс из Јене за ватиканску опссрваторију у Кастсл-Гондолфу, побудила је велику пажљу међу астрономима целог света. Да би се што потпуније искористио мали простор који заузима ова опсерваторија, нови телескоп израђен је тако да садржи пстовремено и један астрограф, а на њему се може монтирати и један од најмодернијих астро-спектограФа, такође израђеи у Немачкој. Овај телескоп садржи и многе друге новине и претставља последњу реч модерпе оптике и техиике, тако да Јо изазвао право дивљење међу ас^рономима целог света и од њег! очекује решење мпогих тајни хоје крију недогледне дубине неба.

Душана Раденковмћа — нема више

-ХИЉАДУ КИЛОГРАМА РАЧИЂА ЗА РУЧАК ПлавИ кнтови који се палазе у већем броју једино у антарктнчкој облаоти, хране се. у неким крајевима поларних мора, скоро искључиво једном врст(Јм планктонских рачпћа Јсоје поморци називају „крил", а чије је научно име „Сирћауз^а зирегђа". У стомаку неких кнтова. уловљених у антарктичким водама, нађсно је но хил.аду килограма ових рачића. Крил живи у површинским деловима воде и храни се ситпим морским алгама диатомејама. У деловима мора где има много диатомеја вода добија тампо зелепу боју То је .једап од најбол.их путоказа за ловачке бродове, јер се у тим деловима мора налази Иајпише плавих китова, џинова полариих мора чији сваки примерак претставља право богатство. Плави кит има велику главу која је по дужини равна једној четвртини или чак једној трећини дулшне тела, а на горњој вилици налази се, с обе страпе, велики број чеШљасто поређаних рожиих пл^ча. Када ловн крилове, кит плива широм отво.рених уста, у која улазе читава јата рачића. Пре него што их прогута кит истисие воду која излази између ролгних плоча, као кроз неко сито. На тај начин кит је у стању да за релативно кратко вррме улови огроман број рачића, стотине хиљада комада, па пије ни чудо што се у његовом желуц.у често нађе по чнтава топа ових животињица. Крил из желуца и црева уловљених китова употребљава се за справл.аи.е одличиих врста вештачког гнојива. ФАШИНТ ЗА ПИСАЊЕ ТЕЛЕГРАМА Телефон, и поред свих преии.ућиава коЈе има, иије ипак најпрактичннји за међуградске разговоре «ли за. зезу са иностранством, нарочито када се ради о слолсеним трговачкпм нсгловима, дужим извештајима, о уго-

Нармвији тип елгктричне магиине аа писање која истовремеио претставља телегрчфски апарат. ворима који не могу остати само усмепи итд. У последње време за ове сврхе употребљавају се све више нарочити типови електричних писдћих машипа које истовремено претставл.ају неку врсту изванредно прецизнпх телеграфских апарата. На једно.ј таквој машини можл се откуцаватн извесан текст у Београду, чија се слова појављ.ују па харгији друге такве.мапшне у Берлину, Иај и8У, Амстердаму или неком другом граду Европе Свака машина пгетставља пријемни и емисиони анарат, : и њоме се исто тако једноставпо рукује као са обичпом машином за писатве. На великим спортским приредбама у Немачкој, спортски репортера употребљавају врло често ове машинз телеграфе, а у трговачком свзту оне су одавио постале неопходпе. Свака машина има свој број, и повива се обнчним покретањем плочиие са бројевима као иа модерннм телефонима. Смештена је у иарочитој касети од дрвета, из које внре само тастери. У горњем делу прови |)СЈе хартија на којој се пише, или која прима депеш.у, писмо итд. Најцовији модели ових мапшна, конструисаних ^ радионицама (,'именса, претставл.а,јУ савршенство у сваком погледу. и показале су се савршено неопходни у банкама. већи>». предузећима, редакцијама итд., толико пре што је овакво телеграфско рптавл.ање вести, писама и других аоп-

Утрпуло је за увек још једпо блнставо име српске позоришне уметности... У пуној стваралачкој снази, недавно, сишао је с животне позорнице Душан Раденковић, сјајан глумац и редитељ, сјајан друг и редак пријатељ и човек... Нечујно, тихо, као да се плашила да јој га не отмемо, смрт је дошла 1 по њега. И дошла баш у часу када је био најиотребнији и позоришту и Срнству... Душка Раденковића нема више... Остаће само успомена вечна и болпа, и сећање иезаборавно на прерано изгубљеног драгог уметника... кога, дуго и дуго пико псћс моћи да нам накнадн. Пок. Душан Радснковић

Један од последњих снцмака пок. Душапа Радеиковића као „Човека с ногом" и Нушићевом „Путу око света". (Фото: Приватиа своЈана)

1 О