Kolo

2

м ога ктшша

ПОНЕДЕЉАК 2 ФЕБРУАР.

— Тако пепо. Кадгод попијем једну питам се да пи да попијем још једну. Мој разум каже: ,Не".... — Ето видите! — Чекајте, комшија. Попако. Дакпе, разум ми каже: „Не"... Али, мој стомак каже: „Да".., Разум је паметнији од стомака, а паметнији увен попушта, и онда стомак наручује...

ЧЕТВРТАК 5 ФЕБРУАР.

џ *

Чуо мој комшија један овакав разговор пред позориштем; — Једва чекам да се даје нека комедија! — А што? — Да одем у по зориште па да само спушам како се пубпика смеје... — Како, како се смеје? Смеје се иао што се и до сад смејапа... Шта има то да те интересује..., — Море како д- ме не интересује. Хоћу да чујем сад како се смеје... Сад кад једе коњетину., То има да буде џумбус...

ПЕТАК 6 ФЕБРУАР.

Недавно, јецан кондуктер замерио се нешто мом комшији Он трпео. Апи кад јр хтео да сиђе. он му у оној гужви пружио трамвајску бипету и рекао му: — Молим вас, кондуктер, будите тако љубазни па дајте, ено оној госпођи ову карту. То је моја жена а ја морам да сиђем.... Кондуктер, који је заборавио на инцидент, узео карту и предао је, успужно, оној дами. Силазећи с трамваја, комшија је само чуо кад је она госпођа цикнула: — Безобразниче један... Научићу ја вас памети.. А, цикнупа је зато што је комшија написао на карти ово: „Мала, где бисмо могпи да се нађемо нас двоје. Много ми се допадаш. Ченам одговор. Кондуктер."

СУБОТА 7 ФЕБРУАР.

— Зацепо вас зачима шта све један „црноберзијанац" све има на лагеру? пита нас комшија синоћ. — Како да нас не интересује. — Е, пазите. 0вај, што га ја знам тргује шећером, кафом, пасуљом, пршутом, пудлицама, отоманима, цигаретама, шпиритусом, брилијантима, штофом, ђоновима за пенџета, пиринчом, сланином, картама за игрзње, бутером, гумама за бицикл... А, може да се нађе код њега и вентипатор за бродове...

НЕДЕЉА 1 ФЕБРУАР.

^ Један наш познати спикар М. В. изванредан је таЈј ^ А \ у \ I пенат Апи, нема, \УТ?П-> л / Р вал, " а на свету веI \ Н V/ ј~1Ј пенштине од С- V л њега - Ко зна о т " а 113 ве '* ништа нод — мипим Богом нв ради, а воли да каже како је запоспенОномад га сретнем — прича ми номшија. Беспосличи. као и увек. — Шта је с вама? — Ништа! Радим... — Ех, ех... Озбиљно радите? А где? — У једној радионици домина! — Та, и'те мопим вас... Шта би сте ви могпи да радите у једној радионици домина — Како шта? Цртам оне тачкице на доминама. — Ама, није могуће... Па, пепо а што нисте цанас на поспу? — Е, видите, данас сам спободан пошто је данас ред на: дуппо гопо! па нема шта ту да радим...

|С\ ^"~ј1 кл Моја комшиница има синчиђа. Десет № ' (\ му година ' али / аЏ & јЈ ' комшиници некако ( спатко « а каже иа " ко М У Ј е тек шеста \ \ У- Слатко јој да плаV Д— ти возну карту. ипи трамвајску, упопа цене. И, папипо то до недавно. Док се нија намерипа на једног намћор кондуктера, који јој рекао: — ОставЧе, мопим вас, госпођо, Како попа карте. Ваш син је веђ вепики дечко... Ето, чак носи и дугачне пантапоне, Али, моја комшиница, није се збунипа. Пред цепом пубпиком узвратипа кондуктеру: — У реду мопим вас! Кад веђ мерите по дужини пантапона, онда дајте за мог мапог цепу карту а за мене поповину... УТОРАК 3 ФЕБРУАР.

Извукао мој номР шија из шифоњера нове новцијате ци'%\® пепе - Купио их пре ТЧ годину и по дана и К држао их тако, што VI' »V М ј I кажу: да се нађу^ " па кад су ове што их носио почеле да прокишњавају, морао да пређе у њих. И, носи их веђ некопико дана. Али, ипи му нога порасла, ипи се ципепа смањила, тек тесна му па кад иде он све набада. Чак однео папуче у нанце-

— Је ли, колико вас >е то на вечери?

парију, па испод стопа свуче ципеле, да одмори ноге, Ономад умало није ушао код начелника у канцепарију у папучама. Чиновници, колеге, навалипи на мог комшију: — Што. болан не продате те ципеле... Осанатиђете ногу... А. комшија, стари шерет, одмахује руком: — Нема од тога ништа., Не само што неђу да их продам. него ђу целог живота да носим само тесне ципепе... — Па, ви нисте при себи... — Јесам, брате. При себи сам— Јер, може се против тесних ципепа говорити што се хође, апи једно остаје.... С њима на ногама- човек заборавља на све остапе секирације ,,.

СРЕДА 4 ФЕБРУАР.

Један чпан нашег комшилука грдно вопи „добар гутљај", И. није онда чудо што свако предвече дође накре-сан куђи. Дошао тако и синођ. Комшија, који увек мора све да види и да свв зна, и који нарочито вопи да исправља „криву Дрину". пресрео га: — Е-е е, комшија, не ваља вам посао... Што се не отргнете мапо... Где вам је оазум.. — Море, комшија, баталите, не зреди ништа тај разум... Њега да немам престао бих да пијем... — Ама како оазум да буде крив?

ПОРЕКЛО НАШЕГ ВОЋА И ПОВРЋА Често се људи питају откуда им је дошла нека воћка или поврће. Историја је вед)но прибележила порекло шећера дувана, кафе и чаја, али се за остале важие ствари у исхрани није побринула да их приб.лежи. Касније нам је дошла из Јерменије, бадем из Мауританијр ананас ич Америке, трешња из Индије, кестен из Сардиније, тивка из Медине- дуња из А-зије. смоква из Месопотамије, диља из АФрике- маслина из Грчке. јабука и шљива из Сирије. Крушка. јагода, купина и . шпик изгледа да су пореклом из наше старе Европе. Бели лук нам је дошао из Египта. купус црвени и бели од старих Римљана који су их такође добили од Египћана. спапаћ из Мале Азије. пасуљ из Индије, зелена салата с Крита- со-

чиво из Азије, нрни. лук из Египта, першун са Сардиније. кромнир из Америке, пиринач из Кине. а скоро сва жита из Азије или са Истока, изузев кукуруза који нам је донесен из Америке. СТАРОСТ ДРВЕТА Обично се верује да је најстарије дрво на земљи чувени Во-три на Пејлону, свето дрво које је некада гледало пророка Буду како у његовом хладу размишља. Међутим, док је Бо-три био засађен 228 год. пре Христа, у Мексику постоји једно дрво кипар које је старо најмање 6.000 година. Овај кипар има 36 метара у пречнику. У Калифорнији има дрвећа које прелази 100 м. висине и стара су бар 2.500 година. У Африци има старих дрвета. боабабаза које се мисли да су никла пре 5.000 година. На Маслиновој Гори близу Јерусалима има дрвећа које је било погаћено 1099 голине и које псема томе има 800 година старости.

СТАКЛО У АЛГИ Једаи млад јапански научник хгчи нио је пре кратко време 1 'едно интесесантно откриће. Иронашао је начнв да се од морских алги добије нека врста стакла или боље речено провидне хартије. Та хартија може се израђивати различите дебљинв, онз се врло лако да бојити и њој се може сликати као на стаклу. Исто тако може се та хартија искооистити и за прозорска окна Вода и уопште влага не утиче. ка. што тврди вроналчзач, на то стакло — хартију, а и сам начин израде је веома једноставан и јевтин. КРОЗ 3.000 ГОДИНА НЕЋЕ ВИШЕ БИТИ ПЛАВУША Ако је веровати неким научнипнма филозофима, кроз 8.000 година неће бити ни једне плавуше на земљи. Наравно. овде се раДИ само о природним плавушама У Средоземиим земљама. иарочито оним сасвим крај мора, пла-

вуше су врло ретке, нарочито у Шпаиији, где мушкарци лудују за њима. У тим земљама око Средоземног Мора у Средњем веку је скоро снс племство имало плаву косу и алаве очи. Крсташи који су одлазили да ослободе Јерусалим од Сарацена, причали су по своме повратку како их ч> је необично зачудила црна коса и очи код овкх племена. Сада су црна коса и очи у ве^шни, изузев код северних народа Епропе, па нас то и не чуди. Али. изнесно је да је плавуша све маи,р. Да.ли је пак прорачун од 3.000 годипа тачан тешко је рећи са сигурношћу.

Главни уредник Мироглан Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографије; 4лексаидар Симић Цртач Ђорђе ЛоОачев Уредииштво: Поенкареова улииа 5рој 31. Телефон 25.010 Власиик и издавач. Сриско изданачко нредуаеће А. Д. Јован Таиовић Администрација: Дечанска 31, Београд. Телефои: 24.001—10: штампа: „Штампаон)а Бсогвад* А. Д, Дечаиска Л