Kolo

Београдски фоторепортер који је задужио јапанску царску породицу

|еђу оним малим бројем људи који су доживели „нешто необичио", несвакидашње, нешто чиме би доиста могли да се похвале — кад не би били скромни — зацело је и г. Света Грдијан, познаТи фоторепортер Времена ... Његов необични доживљај, несумн»иво заслужује да буде испричан. јер г. Грдијал је, једним. пуким и срећним случајем. ни мање ни више задужио јапанску царску породицу!... Да не разумете погрешно. Популарни фоторепортер. иако је обишао много света. није био ни близу Јапана. а некмоли у самом Токиу или у Двпру Његовог Величанства — Тено .. Па ипак није му то сметало да и данас још чува. као ретку успомену. једно

Принц Такаматсу (Сшшци: 0. Грдајал) нисмо у којем му се у име царске .јананске породине изражава захвалност, и одаје пуно признање...

То је било године 1930... Крајем депембра .. Брат Императора земље сунца. симП8ТИЧВИ принц Такаматсу и његова млада и љупка супруга, Нриицеза Кикуко, били су на свом брачном путовању по Европи. ПратиЛа их је аворска свита од двадесет. чланова. Високи путници. дошли су и у Београд. као гости Блаженопочившег Краља Александра... У хотелу „Српски Краљ" у Београду били су резервисани апартмани за високе госте и за Њихову свиту . По доласку у напту престоницу принчевски брачни пар пошао је да обиђе варош. ПТетња је била завршеиа око четири часа поподне. посетом Калемегдану. У пет .је био заказал чај код .Тапанског почасног кончула у Београду. а потом вечера у Двору ...

Сутрадан још прилично рано изјутра. целокупан престонички полиписки апарат био је на ногама! Управа града бида је обавештепа да

је љупка јапансжа принцеза изгубила негде своју бисерну огрлицу, нанизан у на ланчић сд платине и украшену брилијантским камењем ... Нестагнак огрлице — која је претстављала читаво богатство — није само због тога сжалостио грациозну и младу Принцезу Кикуко (којој је тада било тек седамнаест година). Њу је нарочито ожалостИло до суза то што је та огрлица била свадбени дар јапанског Цара. који је он предао својој снахи на дан њеног венчања, с љеговим рођеним братом Принцом Такаматсу... Међутим, док је полиција неуморно трагала за скупоценом огрлицом, тим жуцни.је што су идућег дана већ високи гости хтели да отпутују даље, Микадов дар био је већ на сигурном месту... После оне посете Калемегдану. када су се Принц и Принцеза повукли, да се спреме за чај, Фоторепортер Врсмепа г. Света Грдијан враћајући се калемегданским стазама под снегом (и он је по дужности пратио кретдае висохих гостију) нагазио је случајно неки чудан предмет. Кал га је подигао видео је да је то једна блистава огрлина ... Њену праву вредлоет он, наравло. није могао знати, али је претпоставио ипак да је огрлицу морао изгубити неко од јапанских дворских дама из свите принчевског пара. Не узбуђујући се много метнуо је огрлицу у џеп. и отишао у редакцију да доврпга фотографије за лист уз сутрашњи извештај о протеклом дану Принца и Принцезе .. По завршеном послу. облачећи капут, сетио се на огрлицу и узео је телефоном да јави иеком свом позна4 нику из Управе града шта је нашао, и да га пита шта да ради... Његовог познаника — полипајпа није се много типала цела ствар, из простог разлога. што то није спадало у његову надлежност, а о нестанку огрлице тога дана још ништа није био чуо... И огрлипа је остала у џепу. поред паклипе ..Зете" да преноћи.

Идућег јутра. цело до подне кудгод би дошао Фоторепортер, је био дочека.н питањима— Где си. море. човече? ... Тражо те полициски агеити по целој варопп; . Овде су већ трипут долазили!... Уствари. пелог јутра трајала је потег-а за Грдијаном. А ево и откуда ... Док је тадашњи шеф опште политгје г Милан Аћпмовић давао упутства својим чиновницима поводом изгубљеие огрлипе. онај Фоторепортеров познаник пљеснуо се по челу и рекао: — Господине шефе 5а мислим да знам. где је огрлжга! Мепи је неко телефонирао синоћ да Те нашао на Калемегдалу ,.. Само, не могу да се випге сетим ко је то био.. Чини ми се неко од Фоторепортера .. И то. ако се не варам Гр . Грги .. — Грдијан! — сетио се г. Аћимовић — Он! И, разумљиво, сместа је фоторепортер био потражен. Прво телефоном, па кад га нигде није било, пошли су агшти да га нађу и да умоле да се јави шефу. Најзад око подне појавио се Грдијан у кабинету г. Аћимовића. Нас.мејан. извукао је огрлицу из џепа, дунуо, затим марамицом отресао с ње дукански прах од „Зете" и предао је... По себи се разуме да је одмах саст&вљен записник и да је одмах посла тога г Аћимовић однео скупоцену огрлицу и лично је предао љупкој Принцези која је заблистала од одушевљења... Принцу и Принцези објашњено је како је огрлица нађена и ко је иашао ... Срећна Принцеза отпутовала је идућег .јутра с Принцом. На њену велику жалост није имала прилике да види поштеног Фоторепортера, кога, по обичају. опет ни1де није било. и да му лично захвали. Тек после неколико дана јапанском почасном конзулу пошло је за руком да пронађе Грдијана и да му према Принчеву писмену захвалност и као успомену једну скупонену табакеру од сребра и злата с царским грбом на њој...

Па ипак од успомене на тај свол необичан доп?ивљај. старом симпатнчнсм Фоторепортеру остало је счмо је-

Принцеза Кикуко дно. Приичево и Принцезино писмо... Скупоцену табакеру. украла му је нре неколнко година служавка, (коју никада више нису нашли). а њему је остала шатула од плаве свиле и јеленске коже. у којој је годинама ле. . Истина. остдло му је још нешто врло драгоцено.. Тога дана када је натпао скупоцену парску огрлипу на калемегданској стази. којом је утро сузе очајања љупкој ПринЦези. фоторепортеру се двоструко насмејала срећа .. Тог истбг дана родила. му се — кћи. . Његова мала и љугка ..принцеза" ... ■' Л

шта које може да иахрани толико људи Цела територија острва. је иитензивно обрађена

Године 1500 Холанђани су се искрцали у Малезији, утврдили на Малаки и одатле почели да заузимају велика острва: Зонду, Суматру, Јаву, Борнео, Целебес и групу Молука. Предводили су их Венецијанци са својим Марком Полом, који се нису нигде на Оријенту дуже заустављали. Била је то епоха кад су Шпањолци заузели Филипине. ПреД крај 1500 годиве Португалски доминиони су припали Шпанији због присаједињавања Португалске круне Шпанском двору, за владавине Филипа II. Затим су из руку Шпањолаца та острва прешла у руке Холанђана. Тада су била довољна четири брода са једва двестотииепедесет наоружаних људи. који су пошли из Холандије да би 1596 године заузели Суматру и Бантан, а наредним експедицијама Јаву и друга ост.рва. Тако је постала огромна империја Холандске Индије која је седамдссет два пута всћа од саме Холандије, са својих 60 000.000 становника. Суматра је још груба. полу-дивља. Јава је сва у цвету. а мала острва Бали тако су грациозна. Затим долазе богати и још непотпуно познати Борнер и Целебес. Насупрот Суматри и Борнеу. Јава је сва обрађена и бујност вегетаиије је толика да плантаже изгледају као вртови богате екваториалне флоре. Ово острво је изванредно богато а близина других само још више истиче његову обилност. Симпатичан је контраст између овијенталног и европског који налазимо у лепим јаванским варошима. љеним обалама и планинама. Батавија. главни град острва и Архипелага са пола милиона становника седиште је гукернера. Соерабија их има 220.000 од којих 20.000 Европљана. Затим долазе Семаранг. Баидоент. Соеракарта. Ђокђа и многе маље вароти и села. Расута дуж обале и по брдима. Обрађивање терена подељено је на мање или веће делСве. Култивација већих делова заузима скоро три милиома хектара читаве Холандске Индије од којих се 540.000 налазе на Јави и Мадури. Само на острву Јави запослено је на плантажама гуме великим 288 хектара. 9 милиона људи. Затим долази гајење шећерне трске која се простире на огромним шећерним пољима. У Хеландској Индији обрађено је 250.000 хектара кафе и то већином на Јави. 140.000 хектара чаја, 380.000 хектара дувана. У унутрашњости Архипепага гајење пиринча заузима четири милиона хектара и пшенипе два милиона Затим долази произвођење бибера, хине. карамфилића и других заЧина. Седам милиона километара дугачке су шуме на Јави. а 31.000 километара су другим острвима. те имају у изобиљу и ретког дрвећа Холандсха Индија даје 2.500 килограма злата годишње и 22.000 килограма сребра. Велики извори петролеја се налазе на Борнеу и Суматри али и Јава не изостаје много за њима. Развијена је индустрија рафинирања уља и шетнира од бамбусове трске који се извоае на милионе. Са својим лепим варошима, асФалтираним путевима. пољима и плантажама пиринча. сличним парковима и вртовима са неизмерним богатством. шаренилом костима и срдачношћу становпика Јава претставља 'заиеТа један дивал егзотичан крај Екватора добро обрађен и продуктиван. Арналдо Фракарплп

вртп еква

Много сам крајева видео на свету али највећи утисак осТавили су на мене велнка и м-ала острва Холандске Индије. То .је Архипелаг који запањује лепотом својих панорама бујношћу евоје в^гетапше и богатством сваковрсптх извора

Овај Архипелаг који почиње Зондом а завршава са групом Молука. има као налдрагопенију иерлу свога ђердака острво Јаву. Њена територија. је велика као пола Италије а 40.000.000 становника настањени су на том делу земл>е То долази од велике плодности земљн-

Тувернерови палита