Kolo

2

1?а,к>идг»1> мога комиијс

НЕДЕЉА, 12 АПРИЛ Има мој комшија неког рођака, сјајног човека, који се недавно оженио. И питао га је пи срећан у браку, а он, јадник овако образложио своју срећу: — То је, тешко рећи Тешко, зато, што моја жена иако је унила да шије, не шије. Учипа је штоповање и крпљење, и то зна, па нити штопује чарапе нити крпи рубље. Једино не зна да кува, а то ради! ПОНЕДЕЉАК, 13 АПРИЛ. Воли и моја го■па комшиница, поненипут, да о'овара.' Прича нам гако за једну даму, коју сви, богжакако, уважаваио, као ретко истакнуту културну радницу. Прича, да је путовала с мужем по Италији. И комшиница је питала: — А, да пи сте, госпођо, за време пута по Италији бипи и у Венецији? — То, нажалост, не знам, јер мој муж увек сам вади путне карте... [УТОРАН, 14 АПРИЛ Хвали се комшија како се још У младости одучио алкохола. — Пио сам некада страшно... Свако вече сам се опијао, а ето већ тридесет година живим на води, и ништа ми не фали, као да никад нисам нн пио. — Па шта сте радили, да се одучите? — Ништа ја. Радила је моја жена Довела своју мајку у кућу,.. И, ја са пепо напио и дошао кући, а кад сам ушао видео сам ташту у дуплом! Две таште место једне... И отада нисам више окусио пиће!

У зоолошкој башти

СРЕДА, 15 АПРИЛ Жапи се, комшији, једна дамица из суседства, како јој је стан пун бува, и не зна шта да ради. — Просто, брате! И ми смо имапи грдне буве па сад немамо... — Ју, а шта сте употребили? — Жур! Моја жена приредипа и кад се жур разишао ниједне више није било...

жур буве

ЧЕТВРТАК, 16 АПРИЛ Разговарао мој комшија са женом једног нашег познатог драмског писца: — Па, како вам се, госпођо, допада нови позоришни комад вашег господина супруга? — Како да вам кажем.,. С позоришним комадима је исто као и с јелима. Кад човек гледа како се справљају, изгуби апетит!

пг

— А, м ли се једе месо од слона?

ПЕТАК, 17 АПРИЛ Свршено са зимом па госпа комшиница почела да износи на сунце ствари из нафталина, а комшија ће је тек запитати: — Знаш ли жено који је инсект најдостојнији сажаљења? — Не знам! — Па, мољац! — Зашто мољац? — Зато што лети живи у крзненом мантилу а зими у костиму за купање. СУБОТА, 18 АПРИЛ Опет комшиницино оговарање. Била, каже, у посети једној својој познаници. Није је затекпа код куће па узела да разговара с њеном собарицом. И дознала ово: — Ономад телефонирао њен муж да неће доћи на РУчак, и кад јој то собарица рекла она запитала: „А, да пи могу на то да се ослоним?" М-ћ.

ПРЕИСТОРИЈСНИ ЧОВЕК ЖИВЕО ЈЕ МНОГО КРАЋЕ ОД ДАНАШЊИХ ЉУДИ Средњој и Заиадној Евроци на^ 1зеии су на много места остаци. углавноме кости. преисторијских људи Испитивањем лобааских шавова. зу#а и других делова скелета. утврђено је да су од 173 испитаних преисторијских људи. само три индивидуе биле старије од 60 година. док остали скелети припадају липима чија старост није већа од 30—40 година. тако да се може вакључити да је просечни век ових људи износио око 35 година. Мали број стараца може се објасниТи и на други начин. Многа данашња дивља племена номадских ловапа у разним крајевима Африке. затим у АустраЈгији и падифичким острвима остављају. при својим непрекидним лутањима и путовањима. старпе и изнемогле 1<егде у шуми или степи крај наложене ватре и са мало хране. где они умиру од глади или зверова То ,је прастари закон. сачуван још из леденог доба. Због тога је врло вероватно да су и преиеторијски људи остављали или чак убијали етарпе. То је утолико извесније. што је преиеторијски ловап са својим примитивним оружјем јога теже полачио до хране него неки данашњи Хотептот или Вуптман ТТа тај начип могло би ер об.јаснпти осуетво костију старијих лица ме-

ђу остаиима преисторијских људи. Али је. исто тако вероватно. да је век ових људи био врло кратак. пошто су они живели веома примитивним зкнвотом не знајући скоро никакво средство за борбу против болести. нарочито заразних. НАДГРОБНИ СПОМЕНИК КОЈИ РОНИ СУЗЕ У Варшави је подигнут надгробни споменик који је свакако јединствен на свету. У знак сећања на једну пољску принцезу, која је у своје време била ухапшена на Кавказу и у тамници умрла,, подигла је њена породица један споменик који „плаче". У самој ствари у споменику се налази нарочита справа кс>ја свакога минута пушта по неколико капи да кану кроз очи вајарске фигуре. ЗЕМЉА У КОЈОЈ СЕ ГОВОРИ 800 ЈЕЗИКА На овогодишњем конгресу свештеника Јужноафричке Уније, који Је одржан у Кептауну, једна жена, свршени теолог, прочитала је свој реферат, који је међу присуишма изазвао велико изненађење. Последњих година ова дсеиа-теолог пвсветнла се била студирању језика у Јужноафричкој Утшји и установила да се у тој земл,и говори равно 800 језика. КОЛИКО СЕ ЈЕЗИКА ГОВОРИ НА ЦЕЛОМЕ СВЕТУ Према најновијим подацима. порле дугогодишн.их студија, научници су утврдили да велики број језика који

су се некада у свету говорили помало изумире или је већ изумро. Према научним подацима некада се у свету говорило 6.760 разних језика. Од тога броја говори се сада још свега 2.796 језика. Од језика којима говори бела раса највише су у употреби, немачки. енглески, руски, шпански, француски, италијански и португалскн језик. Од језика других раса највише се говори севериокинески, затим јапански, јужнокинеоки, аралски. индуски и перзиски језик. И ПРЕ ТРИ ХИЉАДЕ ГОДИНА ЖЕНЕ СУ БОЈИЛЕ КОСУ Једна експедиција, која је више месеци провела у Африци, међу многобројним занимљивостима наишла је и на једпу мумију египатске принцезе, невероватно добро очувану. Према процени стручњака мумија је стара најмање три хиљаде година. По њеним рукама види се јасно да су се египатске принцезе маникирале исто онако као што то данас чине многе даме. Сем тога и коса на мумији остала је сасвим очувапа. По коси се видн да су већ и у то време отмене даме бојиле косу и подрезивале. Принцеза је бојила своју косу црвеном бојом. која је и после 3.000 година остала непромењена. У саркофагу ове принцезе научници су нашли и један мали несесер, у коме се. између многих парфема и помада, налазила и једнп пинцета за чупање обрва и једно огледало од бронзе.

КО ЈЕ ПРОНАШАО ПЕРИСКОП Овај прецизни оптички инструмент много је старији него што се то мисли. Одавно су још на парадама и приликом разних великих свечаностп улични продавни нудили публици воло просте справе помоћу којих се могла да види поворка преко глава људи који су стајали у првим редовима. То је била обична летвица са два огледала постављена под углом од 45 степени једно горе при врху, а једно при дну летвице. Доиније се тај апарат усавршно и продаван је но врло ниској цени. То је била нев од картона опет с два огледалца. Перископи којима се слулге подморнине или поједини осматрачи по рововима. данас су савршени инструменти. Дуго се веровало да је проналазач перископа био Енглез Хи вард Груб. али то нше тачио. Још пре педесет година поднео је Француској академији наука већ врло добар перископ неки Жан Реј. Пошто га је усавршио он га је предао франпуској морнарипи и први перископ је постављен на Зедној Француској подморншш још 1891 године.

Гла.внв увелник Мирослав Отевановиб Уредник Мића Димитријевић За фотографије Алексавдар Симић Цргач Ђоцђе Лобачев Уредништно: Поенкареова улиаа број 81. Телефон 25.010 Вла-еник и издавач- Орпс.ко изда.вачко предузеће А Д Јовап Тановић Администрација Дечанока 31. Београд. Телофон ■ 24.001—10. Н1тампа . 1ТТ та м параја Београд" а. Д. Дечанека 31.