Kolo

13

В_1 е знам ко јо надлежан за одоВи браваље грађевинских планова у Београду, али ко је да је, мора да јо из неке музичке фамилије! кад по толиким новим кућама, царује такозвана — акустика... Танки, брате ови зидови као „ф^.ис-папир" па се чујо сваки шум... из јодиог у други стан, а понекад чак из трећрг у прџ.ц. У попекој кући су прадузимачи толико претерали у.акустици, да се боље чује у туђем него у свбм сопственом стану. Чујо со свака реч, чак н свадш покрет, и кад је тако онда иијо никт;во чудо јнто се госн Мнки дес.ило изјутра,- кад је уставо (у свом новом момачком стану) и кинуо, да чујо из суседног стаиа комшиницин глас: Наздравље! Иј г. Мика, шта ће и куд ћс, него учтиво одаоворио: , — Хвала! . Одговорио то г. Мика, и развезао се ра.зговор: ■т- Јамачно сте назебли? — Мало... —Променљиво ово време... Април... Троба да носите вунене чаране. — Мора,ћу, хвала! — рекао г. Мика. — Нема на чему! И, мој Риста јо патио од кијавице, па откако носи вуноне чарапе не кине ни двапут у години дана... Мој Риста, здате, то је мој муж...

— А, госпођа јо удата?- Мило ми •јо. .. ' . ;• -> х , Ј'-'.:. — И, мени. А, је лн господин ожоњен? —■ Нисам! Нажалост. — Та није могуће! Е; онда, треба да носите два пара вунених. чарапа јер нема кб да вао чува... — Хвала... Него, молим ваСг госпођо комшинице, да ли со увек тако лепо чује изЈедпог стана у други... Ја сам ее тек ономад уселно па писам то одмах примотио. ииачо далеко му лепа кућа... , — Ју, а што! Баш је иријатно... Ми немамо радио, па увек слушамо онај .Наш комшилук што нам нада с де,сне стране... А што се вас тиче, будите без бригб, Ја и мој Риета (56 никада не свађамо, а и но мазимо, ос^ _д'а кажете, те нема емотње... Међутнм тако није бпло 1Гомшија г. Риста страшно јо хркао а проклета акустика преиосила то те госн Мика неколико иоћи не склопи ока,... Онако неиспаван запоо и нашао други стан. Односио троћи, Јер се већ из једног иселио због акустике... Кад је ушао у стан опипао зидове, чак наслонио уво и учшшло му се да је све у реду... Још једанпут, за сваки случај, накашљао се јако, и још једном се уверио да лема акустике, па се уселио. Те вечери поново је заспао као јагње... Међутим, у неко доба пробуди га

Венчањв тторед моштију српских светитеља

Недавно су пренесеџе у Беоррад евете моштјг Честитога Кнеаа. Краља Уроша и Стевана Штиљанокнћа и излозкене у Сабррпој Црвви. Масе Београћаиа пролазе крОз цркву и целивају свете мошти светитеља, а младн парови користе сезону венчања и ступају пред свети олтар Саборне Црхше.

Наг слици у првом плану виде се свете, мошти Кпеза Лазара. поред којих пролазе побожно дуги редови Београћана; а у позадини пар младенаца у тренутку кад их свештеник заклигае иа узајамну љубав и верност до гроба. (Оиимак: Војип Ђорђевић)

један крунан мушки глас који јо говорно: — Доста сте чмавали. Крајн>с је време да устансче, јер ко спава и срећа му спада : ... Госн Мипа се, грецгник, забезек- > нуо испод јоргапа: „Ко је таЈ ,што мн нода да спавам!" Глас јо, очигледцо долазио из суседног стана. Зате, још Један тренутак осЛушну, кад отуд опот опај глас. Госн Мики прекипе гга со продера: — Слушајте ви тамо ... Будите ви оног кога сте до сада будили а Мене оставите на миру... Ја сам човек • који - ради и потребан ми је одмор... Кад, отуда опет упаде онај глас: — Аха, ту смо. Припадате сањалицама... Е, па лепо, онда спаваЈте... СпаваЈте, а други ће да раде за вас... Да Бог да вам и ерећа засиала и никада се но пробуднла. — Та оставите ме на миру већ јодном... Јесте ли ме разумоли! дрекну г. Мика, и настаде свађа кроз" зид. Једва се некако обЈаснишо тек пред зору да јо крива акустика и да је онај комшиЈа што га је будио, био дугогодишњи народни носланик, па се ноћу (пошто сад рано леже) будио и дрзкао говоре, и да у ствари није нн говорио оно г. Мики да се пробуди него просто хтео да буди свест бирача, и да је њима говорио о прецима. Г. Мика одахну... Идуће вечери међутим, паде опет ватрени говор... Јадни г. Мика опет не склопи ока, а не усуди се да упада бившем народном оцу у реч све док опет ие поче да свИће. Тада му викну кроз зид: — Та, доста једном већ с тнм говорима! — Ко се то меша... Ко ме то прекида? — грмиу онај с друге стране зида, и настави. Настави сад да напада опозицију, која га омета на збору... Истога јутра г. Мика,, сав очајан, и поново неиспаван, запе да тражи и чотврти стан. Најзад нађе Један, али одмах нотражи кућевласника и рече му: — Овај ваш стан ми се свиђа, само не знам како стојите с акустиком? — С чим? — С акустиком. — А, одлично! Жестоко... Па. Код мене у кући држимб бамо један радиоапарат, јер кад свира цела га кућа чује... Замислите коли.ка јо ту само уштеда : " , ;

— Значи, свака реч ,се чујо , из стана комшнје? . ■ , — Свака! И још п Више. ГГонеки пут кад у овом стану до ваше;- пома ншсога код Куће чујо се чак из трећег стана... — Забога?!? ,, — Него шта! А, да нијо господин ноки тако што воли да ирнслулнсује? Јер, и Ја сам таЈ... И нема, брате, ништа ленШе од тога... Наслуша се човек свачега и разоноди се... Нарочито Ја... Удовац сам па св тако кроз а-кустпку грејем на туђој брачнбј срећи.... Могли бисте и ви... Баш до вашег стаиа, иза зида, живи један брачни пар који са тек узео.... — Мене то не интересује... — Е! Мора Да сте онда разочарани! — Писам него сам неисиаван! И, наЈзад, но волим да слушам шта други говоро. — Грсшите... Много грешите. Жив човок треба да зна, брате. 1реба да чуЈе шта се говори, шта се шапуће, па да сутрадан кад оде у кафану има шта да ирича ... Ево, узмите само, ономад Један мој кираЈџИја дотерао пет метара дрва и тону угља... И, кад било увече, цео комшилук, све кираЈџије отишле у стан љеговог првог комшиЈе да пр.ислушкују... — Шта? — Како шта! Па да чују пошто ја илатио дрва, пошто угаљ, и што јв, главно где је набавио. Да ли испод руке или онако, легално... — Па Јесу ли чули? — Чули. И што је још лепше, кад се он испричао са женом како је дбшао до Дрва, из другог стана чули, од другог суседа где је набавио маст. — ЈКалим, Ја саМ Самац и све ме то не занима... Мони је важан одмор... — Е, па ништа... Тражите други стаџ — без акустике, па ако га нађете негде у Београду, јавите ми, жив вам ко вам најмилији, да некад и ја дођем код вас и да се испавам... _

II трешни г. Мшса опет пошао у потору за станом ббз акустике. И шта мислитб да ли"га је нашао? НиЈ'е! И, неће га наћи. Место стана без акустпке, г. Мика је добио акустичан надимак. Цео га свет сад зове: „Мшса — Акустика!"

М. Дим.