Kolo

18

ЈС гЛ\

аџ БУДЕТЕ ЧИСТИЛИ БИБЛИОТЕКУ..,

"нђео чувар нашег домаћег огњишта већ се наоружао свим потребним справама и бадио се на „велико опремање". Најпре се посвршавају споредпи послови. Једнога дана спреми ®в остава и поскидају завеое, другог дана истресу ое теписи и што се више приближава дан великог спремања, неред је све већи. И тако једнога дана грешни супруг са свом осталом дедом буде избачен у пет сати из постеље, у шест добије доручак, неколико динара у џеп и.., Ти матори иди у кафану па ручај а деду. носле подне води у бирскоп, или нека деца данас остану код тетке или стрине која ће им данас дати ручак. Шта се даље дешава, то не знамо. Знамо само то, да кад је све готово, домаћида стапе пред библиотеком и не 8на шта ће. После дужег размишљања нареди девојди да књиге изнесе напоље, да се и ту једном мора направити р-ед, магсар једанпут годишње. А пошто је служавка пре недељу дана распремала оставу, почиње на исти начин да спрема и библиотеку. Књиге лепо побаца на под, исто као што је урадила са теглама са зимницом, лонцима с машћу и врећицама сушеног поврћа. Затим се библиотека лепо очисти, избрише прашина и у њу се поиово ређају књиге. Да тегле са истоветним садржајем треба да се порећају једна до друге, то је разумљиво. Али да је сопственпк библиотеке имао књиге ноређане по невом реду, то разуме се, свако не зна. Као што смо рекли, књиге у библиотеци ређају се по неком утврђеном реду, који обично зна само онај коме књиге нрипадају. Зато је потребно да се књиге скнну увек са једне полице и да се после наместе исто као што су, и пре тога стајале. Ако је нечији ордеан ,за књиге. пун, оида Ври ређању књига без неког утврћеног правма оне неће све стати у орман. Истина је да се и библиотека мора спремати, књигама је потребно да се са љих с вцемепл па време скине прашппа. Али библиотека није шпајз. Било би много боље кад би „велико спремање" почело ,баш у орману са књигама. Ко воли књиге, свакако ће једног лепог дана моћи да засуче рукаве и пажљиво уреди библиотеку. Ако има код куће апарат за усисавање прашине, покупиће прашшгу са књига а чишћење полица оставиће особама које су за то вештије, а кад буде све готово почеће обред ређања књига. То је и у интересу сопственика библиотеке, јер ће увек при том пропаћи.неку књигу коју је дуго времена узалудно тражио. Прашина квари књиге, прља њихове корице и даје рђаву слику њиховог' газде или газдарице. А кад будете почели велико спремање осталих делова стана, покрите библиотеку, да не би на њу падала прашина. Само вас једно лепо молимо: поступајте са књигама као са стварима, које су нам пружале и које нам пружају радост и поуку. Не сматрајте их ва мртве ствари и не пуштајте к њима људе, који немају разумеваља за то, да неко баш ове ствари веома много воли и цени.

Чувањв намирница (У ТОПЛЕ ДАНЕЈ

-ајбоље место за остављање намирница које се лако кваре," свакако су ледењаче или добар подрум са доста ваздуха. Нажалост, свака кућа често пута нема ни једно ни друго. Остава у топле дане за ову сврху ретко може да се употреби, јер се у њој температура врло брзо мења и та честа промена рђаво утиче на већину нампрница. Ако немате подрум, онда треба своју оставу да прилагодите њеној намени. Основно правило за добро функционисање оставе јесте њено добро провегравање. Преко лета ставите на прозор мрежу од жице против инсеката и завесу од густе тканине про-

тив сунца. У испражљепо] и добро затвореиој остави. на једном плеху заналите мало сумпора и оставите да дим дејствује неколико часова, а затим оставу добро проветрите. После овога можете у њу унети намирнице. На топлоти најбрже се кваре бутер и млеко. Ако хоћете да вам се бутер дуже одржи, не смете га оставити отвореиог на ваздуху. Најпримитивиији начин да се очува бутер јесте хладна вода у коју га треба оставити, а која, разуме се, мора често да се мења. Други начин је да у неки порцелански суд ставите бутер па да га одозго посолите илн прелијете сланом водом. Оир*се на топлоти суши или нлеснави. Меке сиреве треба стављати под стаклено звоно, а тврде сиреве зааити у чисту крпу натопљену у сланој води или пиву. Месо ће се добро очувати када га завијете у крпу намочену сирћетом. Телеће месо одлично ће се одржати два три дана када га ставите у млеко са којег је скинута павлака. Живина се лети мора одмах обарити, ианутра истрљати сирћетом и обло жити дрвеним угљем. Дивљач се такође мора што пре очистити, извадити јој утробу и ставити је на хладно место. Врло је добро када се дивљач шнутра испере чајем од камилице. Мање комаде меса и ситнију живинудобро је испећи па ставити у земљал суд и прелити и машћу да у њој огрезне. Ако хоћете печено месо да остаг вите да стоји дуже времена, ставитв га у широке стаклене тегле са патент затварачем и такође залијте машћу.

Десно — Пепитахаљина од вунсне материје. Сукњица у фалтама. Преко хаљине мишки капутиН с једним дугметом за закопчавање, нашивеним џеповима са дугметима. (Ро*оз. Еигора боас^вгШепз!)

Лево Шарена вунена хаљина са попречним црним, плавим, белим и црвеним пругама. Око паса кајишић од коже.