Kolo

Иачшндар мога нош« јс

НЕДЕЉА, 21 ЈУНИ — Како то да си изишао сам од куке? — пита комшија једног свог кума. — Море, мани... Нисам могао код куће више да издржим женину вику! — А, зашто се развикала? — Зато што сам јој ремао да ћу сам да изиђем ... ПОНЕДЕЉАК, 22 ЈУНИ Дошао .синоћ у башту наш сусед, па чисто молећиво каже нашем комшији: — Хтео бих, гос'н комшијо, да обрадујем моју тетка Милеву за њен рођендан па не знам шта би било најбоље да урадим ... — Знате шта — узе комшија да му да савет. — Најбоље да јој напишете једно анонимно љубавно писмо. УТОРАК, 23 ЈУНИ <(Ођ г«# 1 Прича номшија: ^ Седе код „Хајцук Вељка" (пређе „Гинића") два стара боема. Док ће један рећи оном другом: — Зашто не попијеш ту криглу лива, кад ти је већ донео келнер? — Прво зато што ми је лекар забранио. Друго зато што сам се уписао у трезвењаке, а треће: зато што сам малочас већ три попио ...

СРЕДА, 24 ЈУНИ

Нису само глумци и писци пакосни. Дешава се то и музичарима. Наш комшија, например, тврди да је чуо овакав разговор, између наша два млађа, апи тапентована, музичара, после једног ионцерта:

Гурман на изложби

— Моја вереница је најслађе и најдражесније биће на свету — узео да велича један од та два музичара. На овом свом концерту само сам за њу свирао... Веруј ми...

— Сувише си скроман, и како да ти верујем! — На часну реч! — Ама какву реч, кад сам чуо да је осим ње на том твом концерту бипо још три човека...

ЧЕТВРТАК, 25 ЈУНИ Дошла јуче на изложбу једна по•амашна дама, која се, што рекао комшија трпа свуца као мирођија у чорбу. Разгледапа слике и одједном застаде пред једним пејзажом. Загледапа га па упита једног од присутних сликара: — Ко је сликао овај портрет? — ... пејзаж, госпођо! — Дабо'ме. Пејзаж! Одмах сам познала његов стил. (Комшија под заклетвом тврди да је госпођа откупила ту слику. Хође жена да има портрет од Пејзажа! Главно је да није наш спикар него стран!) ПЕТАК, 26 ЈУНИ Десило се у нашем комшилуку. Лекар, после прегледа казао једној нашој комшиници: — Госпођо, много би вам лакше било кад бисте се навикли да увек кад спавате, пежите на десној страни! — А-а-а-а, то не могу, докторе. Нипошто! Мој муж увек у сну говори а ја на лево уво слабо чујем. СУБОТА, 27 ЈУНИ Дошли да покупе листе за попис становништва и код нас. Чиновник - пописивач, запитао нашу комшику, удовицу: — Ви имате три ићери? — Да! — А, станују пи све три код вас? — Не станују, јер нису још удате... М. Ђ.

У 28 ВЕКУ ПРЕ ХРИСТА КИНЕЗИ СУ ЈЕЛИ ХЛЕБ вртовима Виа Касиа Векиа, недалеко од Нероновог гроба у Риму, налази се зграда у којој Је сачувано око две хиљаде разних уаорака хлеба из свих делова евета и свих времена. Овај музеј постао је од мећународне изложбе за оплемец>ивањ« лштарица.. Поред музеја налази се лабораториум у коме ое хлеб „балаамује". Оваки се комад стави. у алкохол са камфором, а затим у уље од парафина услед чега се на хлебу ухвати танак слој који конзервира хлеб за вечита времена. У музеју се у првом реду налазе све врсте италијанског хлеба почев од белог хлеба из Сардиније, који се пече ва време великих празника и свечаности, па све до чувеног хлеба „грисини" из Милана. Ту се налазе и све најзначајније врсте хлеба из целе Европе, хлеб из Азије, Америке и са јулшоморских острва. Кад се прође кроз три дворане мувеја види се да је историја хлеба исто тако интересантна као и његова морфологија и да. је ова историја у самој ствари културиа псторија поје: диних народа. У библиским временима хле.б: се некао без квасна. Али у 28 веку пре Хрцста. јели су Кипези п«ти хлеб који и ми данас једемо. Миого Јуасније'су поч ^уЈи .да једу хлеб Егштћани. Хлсб старих Египћана био је сличан хлебу који се данас једе у Средњој Европи. Из Египта хлеб је ч.К1р«есен у Грчку ■ Благодарећи Пличтју Старијем и његовим савремени-

цима данас се зна какав се хлеб пекао код старих Грка, који су јели хлеб од јечменог брашна. Римски легионари који су све до македонсгсих ратова јели самлевену пшениду која је била начињена као кувана каша У облику колача, упознали су се с хлебом у Македонији и од тог времена пекли га на начии какав је употрсбљаван. у Македонији. А римски конзули који су пренели грчке уметничке предмете у Рим повели су собом и грчке пекаре који су у Риму почели да неку хлеб на грчки начин. Много се изменило од времена када су стари Египћани месили хлеб ногама до данас када се он у великом делу света пече и меси помоћу машине. Али је хлеб, тај најпотребнпји дар Божји, остао вечит. ЧУВАЈТЕ СЕ ПЛАВИХ ЖЕНА После дугих студија, један португалски психијатар а на основу изве. сних статистичких података дошао је до закључка да се треба- чувати плавих *жена. Он је испитао 600 случајева самоубистава и покушаја самоубисСава. У 200 случајева узрок је по његовом м-ншљењу несрећна ЛЈубав. А од тога две трећине, унраво у 193 случаја, узрок су плавојке. Само у 60 случајева жене шше косе биле су узрок овако очајне одлуке, а у осталим случајевима узрок "су биле смеђе жене. НАЈДУЖЕ СТЕПЕНИШТЕ НА СВЕТУ Најдуже степепиште на свету водн до ирха- храма Тај -Сана, који се иалази на брду високом 1500 метара. Ово бескрајно стененнште У Кини има 6500 степеннца и чак' и најиздржл>ивнјем човеку да би се попео и сишао потребно је 14—15 сатд. .. —

ПАРФЕМ ОД ЈАБУКОВА ЛИШЂА У Данској се * скупља навелико јабуково лишће. Килограм јабукова лишћа стаје 15 до 20 ера и купује га једна фабрика парфема. Један дански проналазач утврдио је да се у јабукову лишћу, које ујесен опада, ствара нарочити мирис. Он је пронашао начин за издвајање тога мнриса из лишћа. Есенција која се на тај начин добије омогућиће данскнм фабрикама парфема да раде и без увоза страних есенција за мирисе. ШЕЋЕР НИЈЕ ЗА СВАКОГ СЛАДАК Шећер који се обично толико допада човеку нема никакве привлачности за пчеле које га налазе сасвим без укуса. Постоји чак и једна врста шећера која је за њих отровна. То објашњава појаву по којој пчеле избегавају слаткише. Једини шећери којп за њих имају сладак укус то су само они који се налазе директно у цветовима. ТРАУТОНИУМ — НОВ МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНАТ У Немачкој је стекао велику популарност нов музички инструмепат. Према своме проналазачу професору др. Траутвајпу назвап је траутопиум. Код овог инструмента тонови се производе помоћу две водоравно затегнуте жице које под притиском додирују металне попречне шипке н ироузрокују елвктрична струјања. Услед струјања развија се тон. Тонски опсег простире се од коитра<5аса до пнкола, а јачина се може регулисати од најнежнијих пијанисима до на { јснажпПЗиХ фортисима. За све Бисћне јвднакгтехника свирања омогућује репродукцију свих комнозицдја које су даписане за

гудачке и дувачке ннструменте. Већ су написана нека дела специјално за траутонијум. 'Гако постоји између осталог „Концерт за траутониум". УМЕТНИЧКО ПОЗОГИШТЕ Летње п&мриишб тре НА КАЛЕМЕГДАНУј РЕПЕРТОАР: НЕДЕЉА, 28 ЈУНИ: „Два цвапцика" (у 10 часова — бесплатна претстава за народ); „Ивкова слава" ■ (у 17,30 чаеова); УТОРАК, 30 ЈУНА: „Фигацова женидва" (у 17,30 чаеова); ЧЕТВРТАК. 2 ЈУЛА: „Чвор" (премијера — у 17,30 чаеова); ПЕТАК. 3 ЈУЛА: „Два цвапцика" (у 17,30 чаеова); НЕДЕЛ>А, 5 ЈУЛА: „Чвор" (реприза — у 17,30 чаеова); Улазнице за пелу недел^у добијају се евакога. дана ол 8 до 14 часова у парфимерији до биоскопа „Двор" („Колосеум") — Теразије 38 — а по п.одне од 15 часова на улазу у гледалигате на Калемегдану. Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ћорђе Лобачев * Уреднигптво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Таиовић *Адми^истрација, Дечапска 31. Вео.град.' 'Гел. 24-001—10; ш^ампа „ШтампаријгцБеогрЈад" А. Д., Дечанска 31, Тромесечна претплата; 46,— дин.