Kolo

ирајње време да даш марамицу на прање? — додаде госпа иомшиница и упропасти комшију.

НЕДЕЉА, 28 ЈУНИ , И ово нам прича сгј \ номшија: — Оче — исповеГгЧ Г $*\<1 к //V да се једна дама на/ ч -л < ј \ шем пароху — ја не X /II могу Д а "Р°ђ ем "РаЈ 8 \ / ј' Л канвог огпедапа а да ј\ \ 1 —^~ ј -' са задовољством не -*"* ^ погледам копино сам пепа. Је пи то грех? — Не, дете моје, то је само заблуда !...

Још идеални;е

ЧЕТВРТАК, 2 ЈУЛИ Једна наша ком- _____ шика издаје собу за гтј / (у'\ самца. Дапа и огпас /~ЈЈ/Ж>~ Ж.Г-. преко новина. И ју- Ц/ I! че дошао први ста- И |1 нар да види собу. ГШ Д\ ГСУ Гпедао је, завири- ^рп Ц М вао, и најзад рекао: ТТ \_ -Ј-У — Ова соба ми се допада, госпођо, само напазим да је сувише ниска. — Како ниска? Па ваљда не спавате стојећи! — згранупа се комшика, и, да видите, издапа му собу.

ПОНЕДЕЉАК, 29 ЈУНИ УУ) Задоцнио комшија синоћ па сав зади/ 5ч ЈЦ хан упетео у кућу, / Ј Гд три минута поспе / I \| попициског часа. '( " * ј I ) Госпа комшиници Д~| ј / пакнуло, апи га од!у Ј мах дочекала: 5г=#' — Је пи ти! Где си био до сада? — Спагапи су те... На часну реч! Веруј, лажу те... — завапио комшија, стари грешник и стари пап.учар.

ПЕТАК, 3 ЈУЛИ — Ја лознајем једну одличну врачару — прича нам комшија. — Пре го- (^ ,-С ) дину дана претсна- Ш \ запа је једној мојој /}( г~Ч познаници да ће се њена ћерка богато ^ О—" удати и да ће до- *» бити бпизанце... — Па да пи се испунипо пророчанство? — заграјали ми. — Донекпе се испунипо... Њена ћерка већ има близанце, али се још није удапа.

УТОРАК, 30 ЈУНИ ШУзео комшија да Р, задиркује једног на» ' кј шег симпатичног 1^1 спика Р а К °Ј И Ј е та " Д/Ц коће члан нашег суседства: ДМ-^ј — Па, лепо, иом|\ \)!=Уу ] шија, зашто си наЧ ј •*- спикао аиђела с црном косом? — Зато, гос'н комшнја што је моја жена плавуша! — одбрани се наш млади сликар.

СУБОТА, 4 ЈУЛИ — Хоћете пи за- _ иста да ми напра- ^^73 вите пеп поклон за Т~~ј1У рођендан 1... Ах, \ ноћас сам сањала 7 /■тако један диван У/ /салон у ампирском Љ\ • у / стипу... — каже / јуче госпа комшиници једна њена познаница, која јој је у своје време, набавила дрва. — Одлично — снашпа се комшиница. — Поклонићу вам један сановнин да бисте могли да видите шта значи ваш сан.

СРЕДА, 1 ЈУЛИ Синоћ каже ком/7Г? ,У<\ шија: (У Ш 4. — Већ три недеД ље имам завезан ј ] ч® 0 " на марамици, ч№Т\1 а не М0Г У> ни за 11 I. ЈН-—< Бога, да се сетим V Г\лл=-^ А зашто сам га заве' \ I м зао... — Да ниси хтео да се сетиш да је

— Ово је кдан примсрак идсалпе домаће животиње. — Знате, госпођо, та животиња би била зош идеалниза кад би само могло и перје да зој се уиотџеби за пушење.

иаж>ндар мога коми« јс

>ОеШ/ШМСЗАМ|Ш> ШТА НАЈВИШЕ ЗАПРЕПАСТИ СЛЕПОГ КАД ПРОГЛЕДА Шта највише запрепастн човека кад као зрео и одрастао први пут у животу угледа светлост дана? Ово питап,е обрадио је један очни декар који је већем броју слепих од рођења оператиг.ним путем омогућио да виде. Слепци који су прогледали изјавили су му да их облик већине ствари није изненађивао јер су их још раније као слепи иииаљем прилично упознали. Удаљеније предмете су замишљали много мањим. То су на пример грађевине, мостови, дрвеће, брда... Сви су се сложили у тоуе да су боје за њих највеће сензације. 0 њима себи нису могли као слепи да створе никакву претставу. Један је изјавио да на њега црвена боја делује као да чита неку узбудљиву авантуристичку приповетку, а плава боја га освежава као хладно пиће на врелом дану. 0творено зелена и жута боја делују на »ега као дечији смех. МОЖЕ ЛИ ОРАО ДА ПОНЕСЕ МАЛО ДЕТЕ? Двојица орнитолога, научнпка који проучавају живот птица, успешно су оборили једну легеиду која се већ дуже времена појавл.ује у штампи или сфепричава. То је приповетка о великом орлу који има обичај да украде дете са какве планинске ливаде. Они су дресирали једног великог врла да носи терете. Без икаквих наарезања орао, који се звао Цезар, подигао се у ваздух са теретом од јециог килограма. Када се терет повећ*о на два килограма орао је лечео »мо мало теже и преваљивао је ламо *»аће пруге, .осећао се нрнлично опт廈ћен и није могло да 'пр.!!:ј1 кругове,

ни да лебди. Са осам до дванаест килограма терета, а толико је тепгко једно дете у најмању руку, орао није могао да се подигне у висину него је с напором полЈетао десет до дванаест метара, а затим се поново спуштао на земљу. Према томе, орак) са украденнм дететом не би могао летети, него би само могао да предузима веће скокове. СМЕЈАЊЕ КАО ЛЕК Профееор др. Пјер Ваше са психолошког института иа Сорбони, донео је експерименталан доказ за истинитост изреке да је смејаше здраво. Сваке недеље у подне окупља он известан број нацијената у својој кући и тада пушта грамофон с плочама на којима је сиимл.ен здрав, весео смех. Смејање са грамофовских плоча делује заразно на слушаоце и поједини од њих почнњу да се смеју до суза. Њихов смех нзазива смејање в Код других. За кратко време цело друштво се смеје громко, а не зна чему. Професор Ваше тврди да је недељно пола часа смејања довољно да, нзазове невероватно добре резултате код већине болести. Велики број пацвјената нзјавио је да им се здравље п.оправнло тек онда када су им се тело и дух освежили снажним смејаљем. ЂЕЛА КАО ПРЕДОХРАНА ПРОТИВ НАЗЕБА Један швајцарски лекар. обЈавно је занимживу студију нрема којој изгледа да је најбоља зартита про.тив назеба природно очвршћење оргаНизма. Лекар је пбсматрао велики број лица са „ћелом, која, као што је поз-нато, нружа велике мОгућности промајн, али ииак ћелави људи теже назебу него они обраг.ј» бујномг густом к-к-ом. Зашшљиво; је још да> илави људ^дадатеже иазебу од смеђих. Сем "тога и

жене, које је мода натерала да се много лакше одевају нето раније, изгледа да су сада много заштићеније од обољења носа, ждрела и врата него пре. ЗЛАТО И СРЕБРО У ВРАНИНОМ ГНЕЗДУ Приликом сече неколико старих дрвета У близнНи Бајрума, недалеко од Осла, у једном од њих пронађено је напуштено вранино гнездо из ког се сјало неколико предмета. Дрвосечесу прегледалн гнездо и на највеће нзненађење нашли у њему већи број златника, као и једну малу кашнчицу од сребра са монограмом који се већ није могао да нрочита. Једипо се видела година 1899. У гнезду, сем ових ствари, нађен је једаи златан прстеи. Све ове предмете врана која нх је украла брижљиво је покрнла танким елојем перја. ГУШТЕР КОЈИ СВЕТЛИ Један научник, зоолог, иронашао је на острву Тринидаду које ее палази крај обале Венецуеле, гуштера који светли. Ова животнња има девет великих. органа који зраче хладну светлост. Када је животиња. узбуђена, из ње сија снажно зелеиа светлост. ПТИЦА СА НАЈДУЖИМ РЕПОМ Најдужи реи у односу на своју величину, има свакако једиа рајска птица која је пронађена иа Новој Гвииеји. Ова нтица дуга је отприлике 23 сантнметара, а рен, који се уосталом састоји само из два бела пера. налик иа врпцу, дуг је нншта маве него 90 сантиметара. Као и код осталих рајских итица лепота је бвде.знак мушког пола, па само мужјаци ове врсте имају овако дугачак реп. Жеијсе су једноббјне, смеђе и неупадљиве. Мужјак нма см(јзе тело и крила, али зелену главу ц врат, а па горљем делу кљуна

при самом корену има чуперак сјајно зелених нера. Ватрено црвеиа врнца прелази му иреко прса. У еуиротности са дивиом појавом ове птице налази се глас. Он је налик на куцање малог чекића. ј

УМЕТНИЧКО ПОЗОРИШТЕ Летњс поаоришне тре НА КАЛЕ МЕГДАНУ Ј РЕПЕРТОАР: УТОРАК, 7 ЈУЈЈА: „Комишање" (у 18 часова). ЧЕТВРТАК, % ЈУЛА: „Чвор" (у 18 часова); ПЕТАК, 1ђ ЈУЛА: „Два цвапцика" <у 18 часо^а); НЕДЕЉА, 12 ЈУЛА: „Мвкова слава" (у 18 часова); 1ТОНЕДЕЉАК, 13 ЈУЛА: Копцерт модерпог балета Смиље Мандукић (у 18 часова); Улазиице за све ове приредбе добијају се свакога дана од 8 до 14 часова у парфимерији до биоскопа „Двор" („Колосеум) 44 а пр подне, од 15 часова на улазу у гледалшпте на Калемегдаиу.

Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димигријевић ★ За фотографије Александар Симић * Цртач Таор1>е Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Таиовић * Администрација Дечанска 31, Београд. Тел. 24-001—1ЈВ; штампа „Штампарпја Београд" А. Д., Дечаиска 31. Тромесечна претплата 58.— дии.

х