Kolo

(Сннмци: А. Сими!

где заврше. Човел на другој земљиној полулопти, који је ту марку употребио на свом писму, вероватно није ни слутио да ће се једног дана она обрети на Балкану, пошго прође кроз шаке многих и многих људи. Али зато филателисти воде рачуна о свакој, варочито мањој серији која се негде у. свету, тамо где ниједан наш филателиста и не мисли да стигне, пусти у саобраћај. Нова серија и емисија добијају своје место у свим каталозима на свету, у свим земљама на свету. ЈЂуди који скупљају марке пажљиво проуче нови примерак, измере му димензије, опишу и најмању појединост, забележе величину размака између зубаца и што је најважније сваку евентуа

ну потрешку у штампању. Јер та погрешка може да донесе стотине хиљада динара коме већ дође у руке... — Дешава се врло често — причају нам филателисти — да људи продају неке примерке са погрешком у зупчању и не обраћајући пажњу на то. Разумљиво је да ту некада губе грдне овоте ноеаца... Али, понекад се деси и нешто обрнуто. Дође вам случајно до руку нека ретка марка. Потражитв њену вредност у катаиогу, в^ан себе од среће одјурите неком продавцу марака, ако већ нисте филателиста. А човек вас дочека с потсмехом: — Откуд баш на мене да натрапате? Ствар је врло проста. Ваша марка је фалсификат. То није тешко утврдити. — Зар нисте видели — каже вам продавац — да је на оригиналу брада Кнезу МихаИлу шпицаста, а овде потсечена? Поред тога, уво му ј е много шире. Уосталом сваки ће основац видети да боја и гума уопште нису срећно погођени... У изузетнијим случајевима употребљавају се кварц-лампе. Према реакцији боје хартије, у упоређењу са оригиналном, лако је утврдити праву вредност марке. Не заборавите, било је људи који су се једино бавили фалсификатима поштанских марака и на томе зарадили велике новце... * Људи са пинцетама и лупом, са великим збиркама под мишком, врло су опрезни у својој пасији. У сваком случају, необични. Као, уосталом, и сви остали страсни скупљачи необичних предмета. Једном речју, свет за Себе ...

Стотине Београђана ревносно скупљају поштанске марке. Велики број људи проводи читаве сате по трговинама поштанских марака, које су у последње време, нарочито после рата, изникле као печурке после кише. По једном недељно људи се састају, доносе своје збирке, купују, продају, замењују марке. И распитују се о новостима у филателистичком свету ... Јер, то је свет з>а себе. А новости у филателији увек има ...

— Тешко је рећи колики је број филателиста у Београду — кажу нам у једној трговини марака. Они прави, најревноснији, и највернији својој пасији, рачунају се на неколико стотина. Али, може се много сигурније рећи да их је сваким даном све више ... И ко се све не бави скупљањем марака? Није никаква реткост да неко ђаче добар део времена проведе у живо1 дискусији с неким старим, седобрадим господином. А филателијом се баве људи свих могућих занимања и друштвених положаја. На редовним филателистичким састанцима, било у некој трговини поштанским маркама, било у некој стално изабрано} кафани, заједно ћете видети и студента, и профеоора универзитета, и ситног чиновника, и директора неке велике банке или осигуравајућег друштва. Кад је у питану пасија, онда ту нема никаквих, а најмање друштвених разлика... А о чему се говори? Једино и једино о — маркама... — Треба да водиш рачуна о томе да у тој серији имаш нарочита зупчања, мешовита и гребенаста. Размак од десет и по милиметара је седамдесет од сто, а од Девет и по ; педесет од сто скупљи, — објашњава неко стручно на састанку у трговини маркама. Мало даље води се разговор о неким емисијама за Босни и Херцеговину из времена пре прошлог рата. Један младић је још потпунији у обавештавању: — То ти је, мој драги, обичан фалсификат допунских издања после 1912 године. Серија је израђена на сивој, влакнастој хартији мутних боја ...

Има вам ту људи који су живи приручници и каталози... * Нико не би рекао да су све те ситне, обојене хартијице, које су за незаинтересованог изгубиле сваку вредност истог тренутка кад их је залепио ва писмо и бацио га у поштанско сандуче, имале далеко пустоловнију прошлост него најславнији светски авантуристи. Може се само наслућивати кроз колике су хиљаде руку прошле док нису напослетку доспеле у излог продавца марака или неку приватну збирку. И каква су све бурна времена дочекале... Један згурени чичица, са упадљиво дебелим стаклом на наочарима, љубоморно чув-а неколико марака које су изазвале пре много година једну огромну финансиску аферу. Штампане по приватном налогу једног директора државне штампарије, довеле су целу ствар до истраге која се напослетку завршила директоровим самоубиством ... Велики је број марака које су превалиле безмерне хиљаде километара док нису стигле до свог данашњег власника да се једног дана опет отисну на пут и ко зна