Kolo

18

Мачва Јанка Веселиновића. Сунчана јесен. Кукурузи већ се беру . .. На бунару састале се сеоске девојке. Њихова ведра песма осваја долине. Па стале да задиркују најмлађу, Мару, ону која се тек задевојчила, иа синоћ први пут изИшла на прело: „Како ти је било, Маро, кад те је Милан први пут повео у коло? Пјшчај, болан." А Мара се стиди. А и незгодно јој некако. Јер ту је и Анђелија, кћи сеоског „вилозофа" чича-Гаврила. Зна Мара да су се Милан и Анђа пазили. Па јој тешко да каже, какр је синоћ тај исти Милан њој говорио: „Маро, хоћеш да ми будеш девојка?" ... Тешко јој због Анђе. А и Анђи је тешко. Одвојила се од сводих другарица, само што но Заплаче. Види то Омиља, па јој ирилази и теши је: „Окани се ти Милана. Откако је дошао из војске, као каилар, нв молсеш га познати. Ни оно момче, ни дај Болсе! Испоганио језик па псује све саме страхоте. Ако му рекиеш реч — зло! Хоће да се бије — одмах иотеже нолс! ... А тебе и ие гледа! Окани га се, док те не изнесу на глас, док те не поперу по устима!" Али Анђа брани свог драгана: ни.је он рђав, само га ове сеоске рђавице поквариле... Из даљине пуцањ. Песма и свирка: то „каплар" Милан банчи са дружином. Стаде вриска девојака које се разбежаше на свв стране. Само Анђа остаје да га сачека ... Отресита девојкј* која ће му у очи погледати ... А Милан пристилсе пред своју кућу са пијаним друштвом. Око њега скакуће чувени ћата-Паја, сеоски интригант, који „зна законе у прсте као да их је сам писао". Улагује се Милану; сасвиа« га је обрлатио. — Најо! Крсманијо1 Вина оваио! — виче разуларени Милан. А наја га преклиње да се окано банчења у по бела дана, кад други људи послују. А.ли се побешњели син не да осолити. Усред песме, свирке и капларова командовања иаилази му отац, угледни сељак Срећко Србинчевић, човек старог кова и неокаљаног поштења. Са њим је и чича-Гаврило, најплеменитија душа оела, сав сед, само му црне очи пламте неким светитељством: он је савест села, он води тешку бригу села. Сукоб Срећка Србинчевића са сином оштар је, готово трагичан. Отац потегне пушком на сина: И да син не разабра у последњем тренутку, па послуша оца, пала би крв. Још само Милан, лолазећи, викну оцу: — 'Оћу да се делим, нећу стобом залогаја да поједем! Ту му је бубу, малочас, ћатаПаја метнуо у главу. Рекао ћата Мгглану: „Тралси да се делиш. Па кад будеш свој газда, бираћемо тв за одборника, па за кмета. А кад дођеш пред избрани суд, а ти само реци: кућа је дулсна сто дуката, не управља се добро. А остало препусти мени. Син хоће да се дели: тежак ударац за оца. Осећа ту телшну и чича-Гаврило па разгаљује своју душу Срећку Србинчевићу. Говори Гаврило о пропасти задруга; вели: свему томе крива је политика: — Слушај само! Ево ти једнв задруге. Домаћииов сии дошао из војске. Отац га лсеии миразушом. Он узима лсенин тал и почне трговати. Оставља косу и мотику, па трчи око суднице и мејане. Бирају га за одборника. А за изборе треба пара. Он почињв да чашћава на све стране. Задруга се буни и почне деоба. Од једне куће постану четири, од браће иебраћа. Слугпа Срећко све то и у њему плане мисао: за све то криве су сеоске рђавице које нам кваре омладину. И да је он кмет, он би све то разјурио; не би дао да се ни једна задруга растури... Да је он, Срећко Србинчевић, кмет... Баш у том часу ето ти старог

Горб: — Како ти је било, Маро, ка^ да те је Милан први пут гсовео у колоТ! У средини: — Док сам ја кмет, то иеће бити\ — А ми ћемо те раскметити! Доле: — Задруга се буни и почнв џеоба. Од једне куће постану А чвтири, од браће небраћа.

кмета Живана ЈевтИћа, часног поштењачине који је тридесет грдина кметовао. ДоЛази са попом, учитељем, газда-Тодором, неимаром и другима са освећења нове суднице, коју су настојањем газда-Живана, сами сељаци подигли. Па сад поседали пред кметову кућу да тај редак свечаник малко залију. Призову и Срећка и Гаврила за трпезу. Почеше се редати здравице: прво попина која хвали дело Живанрво; па мајстоЈ?Тодорова шаљива, народска; па, најзад, учитељева која заврши речима: — Па те молимо, газда-Живане, да настанеш да исто тако као што си саградио судницу саградиш и школу. Газда-Живан некако хладно прими тај учитељев иредлог: — Гледаћемо, учитељу, и то. Засад — хвала ти на здравици. Зачуди се попа: — Шта има ту да се гледа! Да се леио споразумемо, па да градимо школу. А? Шта велиш ти, брат-Срећко? — Ја велим као и ти — отсече Срећко. Сви иристају. — Па онда је то свршена ствар! — рече иопа. — Није свршено, потго! — рече оштро газда-Живан — Ја мислим: још треба неког запитати. — Реч по реч, изроди се свађа. — Ја то не марим! — рече отсечно газда-Живан.. —Ене? А зашто? — пита већ заједллшо Срећко. — Не дам! — вели Живан. Ја сам ово градио за судницу а не за школу! — Није то твоје! — плане Срећко — Позваћемо л»уде па пршштати. — Док сам ја кмет, то неће бити! — А ми ћемо те раскметити! —< виче попа. Брука. Извређаше се људи. Живан напада све од реда. А поп распирИ ватру и иозове иарод да стане уз њега па да бирају новог кмета. Сви стаиу уз попа и Срећка. Сви осим Гаврила који св скоро расплаче: — О, бруке! Први људи у селу, па тако! Шта се ово учини • • • _ У тај пар појави се ћата-Паја. Све је кришом чуо. —- Добро се учиии! Жалићемо се среском капетану! Тралсићемо изборе! Све по закону! Гаврило се згране: — Зар изборе? Несрећо! Да нам се позавади село, да нам се растуре задруге! О, бруке! О, бруке! А ћата ликује; — На изборе, јакако! Све по закону ... П Ћата-Паја сад више не пушта Милана из својих шака. Звао га из колебе: дан избора је, најзад, дошао! К-васац, што је ономад подмешен, већ кипи. Поделило се село: једни су уз газда-Живка, а други уз Срећка. Почеле замерке, па инат, па грдње, па, бога ми, и батине. Почеше и да св деле. Ћата је довео Милана пред Срећкову кућу: сад „је дошао чао да се дели! Нека Мнлан калсе оцу да ће гласати Живана, највећег душмаиина ћаћиног, па ћв ћаћа и сам тражити деобу. Позвао Милан оца. Па му скрвсао у лице да је стао уз Живана: — Вала, или ће Живан Јевтић бити кмет, или се ја нећу наносити главе! — А Срећко плане: — Ја ти рекох да он неће бити, Па да би ти сместа црк'о! — Ја велнм: хоће! — вшсне Милан. — Да Бог да ја тебе у хладно чело пољубио, ако он буде! — Зар ти, мој отац, па ми тако велиш!? — Нисам ја отац таквом угурсузу! — Од данас ја себи кућу кућим! Син оде. А Срећко дохвати ћатаПају. Он је све ово замесио! Али ћата се брани. Људи хоће Живана за кмета јер је' он одрешио кесу па просуо већ педесет дуката на бираче: све дукат на главу! — Е, кад је Живан педесет, ја ћу стотину! — виће Срећко. А ћата ликује: његов се подли план испуњује ... А за то време чича-Гаврило објашњава својој жени Миљи, како он не молсе да се одлучи ни за Срећка,. ни 8а Живана. И један и други били су добри и палсљиви према њему ... Тек ће му Миља: — Ако хоћеш мене да слушаш, а ти немој да гласаш Срећка! Ако ни због чега, а оно због оног његовог, Милана ... Гаврилр се чини невешт: као нв вна" он, колико* његова Анђа патн

због Милана. Али у Анђе је велшсо и племенито срце: — Оцо, ако хоћеш мене да слуш!аш, а ти гласај за Срећка! Говори Аиђа то оцу, а срце јоЈ ; се цепа. Гаврило је на великој муци: не 1 зна шта ће. Кад наиђе однекуд попа: — Па онда, чича-Гаврило, да 1 гласамо Срећка? А Гаврило, слаб човек, изусти: . — Па како ти калсеш, поио. |! Пристао је . .. Сад не бива уда« рити од речи. И да мука буде већа, он и учитељу обећа да ћв гласати Срећка. За то време, Срећко је прогле« дао гадну игру ћата-Пајину; избацио га из куће и још му прети, Али Паја се не да: — Има и за то параграф! Види Гаврило да је ударио ио^ кор на село. А ћата му слаже: — Знаш ли игга је мени нудио Срећко? Нудио ми сто дуката да их поделим гласачима: дукат на главу. И дрк је Гаврило све пометенији, Паја оде да код Живана нокуша своју срећу. Да се Гаврило јотп више збуии, наилази из куће Срећко са попом и учитељем.; и све нешто говоре ј о неким дукатима које је похЈа примио од Срећка. Гаврило је згранут: зар он, Срећко Србинче- ?| вић па да даје дукат на главу! Али, Гаврила сасвим помете долазак • газда-Живана. Верује Жи« ван да ће поштени Гаврило гласатн за њега. А Гаврило већ обећао глас Срећку, па, од муке, не зна >| како ће то да калсе Живану. У, дивним параболама прича Гаврило сву беду села. Осећа нешто Живан, па викне Гаврилу: — Мене село зна! А ко хоћ« | да гласа за дукат, нек иде Срећку! ... Сав очајан Гаврило св упути зл Живаном на изборе ... Долете разбарушене сеоске девојке. Побили им се укућани огсо избора, па се и оне побиле. На« илази Анђа да их мири. И ту, Ц свађи, сазна, да ће Милан д» гласа Живана Јевтића. Али оаа, Анђа, то не да! И у тај пар ето ти Милана м заставом и музиком: постројио, онако капларски, своје бираче у, ред, па сви вичу по команди: г' — и-Кивео Живан Јевтић! Пођоше пред судницу. Али с4 Анђа испречи пред Милаиом. Залепила се уз њега као крпељ: ј — Агсо не гласаш оца, ја ћу та« | ко пред тобом до суднице. Милан је на великој муци. Ка« ко да се откупи од тог налепка, ] зар он, каплар, па с тим крпељом ј! пред судницу?! Шта ће друго, но обећа Анђи да ће гласати оца..,| А Анђа, сва срећна, саоиштава! мајци: — Он је мој, најо! Он је мој1 Враћа се Гаврило сав утучен: — Свршено је! —Ама шта свршено? — пит &ј га Миља. Гаврило је гласао Срећка! Замел рио со газда-Живану! У плачу се пита, зашто је он то учинио, загпто је морао да гласа? Наилази Живан. Ои цепти од бв са: пропао је на изборима! На не* срећу, баш му је Гаврило стао на пут... — Ја ти нисам био добар? Ха? —• витсне Живан — Срам те било! И Живан пљуне Гаврилу у лице. Стид обујмио чича-Гаврила. 0н& пљувачка на његову лицу као да је пекла; оста бол као да је жи* гом притиснуто. И чича-Гаврило једва се довуче до Живанове куће: — Морам, морам ја њему казати! Ако му је криво, нека ме изу« дара оним његовим- дебелим штапом. Ја сузу нећу пустити, а он ће онда видети, да ја њега поштујем као што сам га и досад по« штовао!... . Али кад св Живан појави на вратима, Гаврило не умеде рећа ни речи. — Шта си дошао? Да шпнјунП' Г раш, је л'? Окрени леђа! Дијете, дај, де, пиштољ! Одлази! Срам те било, измећару 'зедан! Још је ту чича-Гаврило, сав убијен. код Живаиових вратију, кад наиђе са избора Срећко са попом, учитељем н бирачима, Срећко је, за један глас већине, изабран за кмета. Кад угледају Гаврила преД Живановим врати« ма, обузме их нека с^мња: — Сигурно си и ти ишао Жи« ва-ну — вели поп Гаврилу — да се потпишеш на лсалбу и да сведочиш кагсо сам те ја наговорио да гласаш? Чича-Гаврило јв сувише утучеЈ да би умео да се оправда. И тад Срећко плане: Срам те било, бруко једна!